Filmske koprodukcije - uzor političarima

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

:deda: Filmske koprodukcije - uzor političarima

Počalji od Funky Angel taj Sub Dec 11, 2010 7:21 pm

Filmske koprodukcije - uzor političarima



Francusko-nemačko-britanska koprudukcija Romana Polanskog dobila nagrada za Evropski film godine
Kultura, posebno kinematografija, pokazuje kako treba da se radi. Dodela Evropske filmske nagrade ponovo je pružila moćan dokaz zajedništva. To je ujedno i dokaz da je moguća praktična saradnja između država.

Među brojnim nominovanim i nagrađenim filmskim ostvarenjima na Evropskoj filmskoj nagradi teško da je bilo filma koji je snimila samo jedna zemlja. U kategoriji za najbolji film bili su nominovani filmovi iz nemačko-turske, francusko-nemačko-britanske, ili špansko-argentinske produkcije.

Pobedio je film Romana Polanskog „Pisac iz senke”. Film je snimljen sredstvima iz Francuske, Nemačke i Velike Britanije, a većinom je snimljen u studiju Babelsberg u Berlinu. U glavnim ulogama su jedan Škot i jedan Irac.

Koprodukcije se u Evropi snimaju već decenijama. Pre 10 ili 20 godina, filmovi koji su snimani u saradnji više zemalja bili su ismevani i nazivani „evro-puding“ filmovima. Bili su to filmovi bez autorskog pečata i identiteta, a njihova kreativnost iskazivala se u potrazi za novcem za snimanje.

Saradnja i van EU


Scena iz nemačko-turskog filma „Med“ koji je na ovogodišnjem Berlinalu nagrađen Zlatnim lavom
Danas je situacija promenjena. U nemačko-turskom filmu „Med“, koji je na Berlinalu nagrađen Zlatnim lavom, reč je specifično turskoj priči, ali je film snimljen nemačkim sredstvima. Činjenica da Turska nije član Evropske unije ne suprotstavlja se u međuvremenu uspostavljenoj dobroj saradnji sa zemljama Unije.

Isto važi i za film „U vašim očima“, argentinskoj priči snimljenoj sredstvima španskih producenata, a to je slučaj i sa upečatljivom antiratnom dramom „Liban“, izraelskog reditelja, koju su svojim novcem podržali Nemci i Francuzi.

Ako producenti, reditelji, autori i evropski fondovi teže istom cilju, i svoju nacionalnu sujetu ostave sa strane, onda se dolazi do ovakvih rezultata u filmskoj industriji. Tako bi trebalo da bude i na političkoj sceni.

Autori: Johen Kurten / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

_________________
Veruj u ljubav!

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Filmske koprodukcije - uzor političarima

Počalji od Funky Angel taj Sub Dec 11, 2010 7:23 pm

Školski sistem napreduje sitnim koracima



Nemci bili očajni u većini predmeta
Danas su predstavljeni rezultati nove PISA studije, na kojoj je znanje nemačkih školaraca bolje ocenjeno nego do sada. Rezultati prve studije iz 2001. predstavljali su pravi šok za Nemce. Ocena je bila – dovoljan.

Nemački učenici od 15 godina su u maternjem jeziku, matematici i drugim prirodnim naukama 2001. pokazali veoma loše rezultate. Glavni problem predstavljala je činjenica da je razlika između dobrih i loših učenika iznenađujuće velika kao i da školski uspeh suviše zavisi od roditelja. Četvrtina učenika pisala je i čitala na nivou znanja u osnovnoj školi.

„Kao prvo, neophodno je poboljšati obrazovanje u najranijem detinjstvu, potrebno je bitno poboljšati ponudu celodnevnog boravka u školama. Međunarodno poređenje pokazalo je da druge zemlje imaju znatno bolje rezultate“, govorila je tadašnja ministarka obrazovanja Edelgard Bulman, tražeći promene.

U Nemačkoj škola počinje u osam ujutro i traje do 13:30. Posle toga, veliki broj dece je prepušten sam sebi jer oba roditelja rade. Nedostaje neko ko bi poslepodne vodio računa o školskoj deci. „U Nemačkoj postoji samo poludnevni školski sistem, a neophodan je celodnevni sistem“, rekla je Eva Maria Štange, bivša predsednica Unije za obrazovanje i nauku.

Loše ocene, kada je jezik u pitanju, pokazale su da je neophodno poboljšati učenje u najranijem detinstvu – u vrtićima pa čak i jaslicama.

Šta se konkretno promenilo od prve studije?

Nakon objavljivanja rezultata PISA studije, nestale su takozvane „hauptšule“, koje su predstavljale najniži nivo trojnog školskog sistema Nemačke. Njega su činile gimnazije, koje su otvarale put za upis na fakultet, realke – uslovno prohodne za fakultet i „hauptštule“ – iliti zanatske škole posle kojih se ne može upisati fakultet. Uvek iznova kritikovana je činjenica da su deca od deset godina premala za odluku o daljem školovanju. Posle upisa u određenu školu bilo je veoma teško premestiti se u drugu školu.

Ipak, promene se odvijaju veoma sporo. Otprilike jedna četvrtina nemačkih učenika pohađa celodnevne škole. Broj takvih škola je različit u nemačkim pokrajinama. Pojedine reforme su započete, ali na njihovo puno delovanje potrebno je još pričekati. Ostali projekti uvek iznova propadaju zbog neslaganja oko novca i nadležnosti.

Autori: Ane Lihtenberger / Željka Bašić Savić
Odg. urednik: Nemanja Rujević

_________________
Veruj u ljubav!

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu