IDENTITET

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

:deda: IDENTITET

Počalji od Admin taj Sre Okt 29, 2008 11:26 pm

IDENTITET


1. Identitet, Marinko Vučinić

Reč identitet prisutna je danas u svim svetskim jezicima, latinskog je porekla i ima osnovno značenje u pojmu ponavljanja istog. Osnovno određenje identiteta obuhvata one osnovne kulturološke, istorijske, socijalne, lingvističke i društvene karakteristike koje oličavaju i označavaju pripadanje određenoj zajednici, profesiji, polu ili političkoj grupaciji. Zato možemo govoriti o postojanju raznih oblika identiteta (rasni, polni, profesionalni, kulturološki, politički i nacionalni). Identitet tako označava u svojoj biti pripadnost nekoj grupi, profesiji, rasi, političkom pokretu i organizaciji. Identitet u stvari služi kao neka vrsta orijentira u društvenoj, socijalnoj i političkoj organizaciji društva. On ima i svoju posebnu individualnu dinamiku i razvoj, i zato je od posebne važnosti za sagledavanje uloge koju pojedinac ostvaruje u društvu.

Identitet nije jednom i konačno dat, iako se elementi identiteta javljaju već samom čovekovim ulaskom u organizovanu zajednicu. Jezik, istorija, tradicija, kultura i nacionalna pripadnost, sve su to osnovni elementi koje čovek usvaja kao svojevrsne konstante identiteta. Identitet nije statična kategorija već se menja u zavisnosti od različitih društvenih, istorijskih, civilizacijskih i kulturoloških okolnosti i prilika. Može se s puno osnova govoriti o nastanku novih identiteta, transformaciji postojećih i konačno obnovu starih već oformljenih identiteta. O identitetu ne govore samo intelektualci vezani za humanističke nauke, novinari, političari i pisci, već je on u centru pažnje i stručnjaka za tržište, potrošnju i marketing. Identitet se razvija kao širok i sveobuhvatan pojam, a njegova izvorišta se nalaze u našem istrorijskom, socijalnom, obrazovnom i kulturnom iskustvu. Zato se identitet ispoljava u svojoj složenosti i višestrukosti. Svako od nas može u sebi prepoznavati nekoliko uporednih identiteta koji se ukrštaju i prepliću ne potirući se međusobno. To je složen i višeznačan proces stvaranja i izgradnje identiteta kroz koji prolazi svaki čovek na putu vlastite socijalizacije i uklapanja u određeno društvo, organizaciju ili grupu. Kad god čovek sebi postavlja pitanje o svom položaju u društvu i smislu svog postojanja on i u isto vreme postavlja i pitanje o svom identitetu. Kriza društva i počinje kao kriza identiteta.

U mnogostrukosti identiteta posebno mesto zauzima problematika nacionalnog identiteta jer je u njemu sadržano mnoštvo činilaca koji ga formiraju. Nacionalni identitet je jedan od najvažnijih ali i najprotivrečnijih ispoljsvanja identiteta. Nacionalni identitet u velikoj meri uslovljava razvoj i ispoljavanja ostalih oblika identiteta. Posebno treba naglasiti ulogu kulture u zasnivanju identiteta jer kultura predstavlja osnovno civilizacijsko jezgro u stvaranju ne samo nacionalnog identiteta. Kultura tako čini dinamičko jezgro identiteta i zato je od posebne važnosti da prepoznajemo i razvijamo istinske civilizacijske vrednosti. Identitet je vezan za izgradnju sistema vrednosti u jednom društvu i ako se u identitet ne ugradi određeni kulturni obrazac onda on postaje prazan pojam bez suštinskog smisla. Kultura i stabilan sistem vrednosti tako predstavljaju osnovne elemente u stvaranju identiteta. Posebna je uloga globalizacije i evropskih integracija u zasnivanju neke vrste univerzalnog identiteta, a nastaje i evropski identitet. Tu se otvara pitanje da li će na taj način doći do poništavanja mnogostrukosti i posebnosti identiteta. Više ne postoji jednom uspostavljani identitet već sada preovlađuje proces njegovog neprestanog razvijanja, menjanja i problikovanja. Stvaranje i stabilan razvoj identiteta ima posebnu važnost za razvoj mladih ljudi jer im usvajanje određenog identita stvara uslove za uklapanje u društvo i postojeći sistem vrednosti. Dinamika i slojevitost identiteta predstavlja ozbiljan izazov za svaku generaciju. Poseban značaj za formiranje identiteta imaju humanističke i civilizacijske vrednosti koje su u temelju stabilnog i funkcionalnog kulturnog obrasca.“Kulturni čovek nije jednostran.On neguje i svoju intelektualnost i svoju osećajnost i svoju moralnost“. Kao primer jednog visokog kulturnog obrasca uzima se onaj obrazac koji su stari humanisti izradikli na osnovu antičke filozofije.Oni nisu brinuli o usavršavanju društvenih ustanova, nego o oblagorođavanju pojedinaca. Oblagorođavanje je trebalo da počne samopromatranjem i samosavlađivanjem. Čovek ne sme robovati svojim strastima. Umesto da vladaju one njime, neka vlada on njima. Da bi mogao upravljati samim sobom, njemu je potrebno jedno jedno merilo vrednosti, prema kome bi svoje prohteve i težnje odmeravao i cenio. Stari Grci su govorili: „Poznaj sebe sama“. „Sve sa merom“ govorio je Slobodan Jovanović. Nalaženje mere, spoznavanje samog sebe i uspostavljane ravnoteže u tumačenju sveta u kome živimo osnovni su preduslov za stvaranje identiteta koji će se razvijati kao dinamična i raznolika struktura.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: IDENTITET

Počalji od Admin taj Sre Okt 29, 2008 11:27 pm

2. O identitetu , Bojan Jovanović

Svaki aspekt čovekovog života praćen je i odgovarajućim osećanjem i svešću o njegovom kulturnom, društvenom i duhovnom postojanju. Složenost i antitetičnost tog postojanja ogleda se kako u isticanju razlike od drugih, tako i u težnji da se sa njima uspostavlja komunikacija i ostvaruje zajedništvo. Svest o pripadanju svojoj, podrazumeva i svest o razlikovanju od drugih zajednica. U tom smislu je i potreban odgovarajući pristup poimanju i određenju identiteta kao kompleksne odrednice čovekovog individulnog i kolektivnog postojanja. Ukazivanje na bitne aspekte te složenosti u okviru dinamičkog teorijskog modela čini se posebno značajnim za pristup rešenju problema identiteta multietničkog i višenacionalnog balkanskog kulturnog prostora.

Dinamički teorijski model identiteta podrazumeva sagledavanje interakcijskog aspekta njegovih bitnih činilaca. Identitet ukazuje na složenu realnost koja osporava ono što se nastoji predstaviti dominantnom idealizujućom slikom o sebi. Da bi adekvatno sagledali realnost identiteta ukazaćemo na podrazumevajuću različitost njegovih postojećih ali često nepriznavanih elemenata. Poput polnog identiteta koji uvek podrazumeva i prisustvo drugopolnosti, anime u muškom, odnosno animusa u ženskom identitetu, tako i verski, etnički i nacionalni identitet pretpostavlja i postojanje nepriznavane unutrašnje drugosti.

Određen kao svest i osećanje istosti koje kolektiv iskazuje o sebi kao neprekidno pamćenje uprkos promenama kojima je izložen, identitet implicira identifikaciju, pa se zato o njemu može govoriti najpre kao o jednom dinamičkom procesu, a ne o fiksiranoj, nepromenjenoj kategoriji. Ukoliko se taj proces identiteta sagleda kao rastuća diferencijacija čija obuhvatnost zavisi od osvešćenja relevantnih socijalnih, duhovnih i kulturnih činilaca, onda se pokazuje da identitet podrazumeva i znatno širi i dublji psiho-socijalni realitet vezan i za postojanje unutrašnje drugosti. Taj realitet se odnosi na činjenicu da kolektiv nije samo ono što smatra da jeste, već i ono što ne priznaje da jeste, a što je sadržano u negativnom aspektu njegovog životnog i istorijskog iskustva. Osvetljeni i osenčeni deo njegovog bića, iskazuje se kao svesni i nesveni aspekt njegovog postojanja. Budući da svest današnjeg čoveka pretpostavlja i dotadašnje iskustvo osvetljavanja nesvesnog, tradicionalni sadržaji kulture predstavljaju i potisnuti deo njegovog aktuelnog kulturnog postojanja.

"Identitet nesvesnog", za Junga, odnosno "komplementarni identitet" i "identitet drugog", za Ronalda Leinga, ukazuju na potrebu za celovitijim sagledavanjem identiteta koji, osim svog "Ja" aspekta i svoje racionalne dimenzije, podrazumeva i onu drugu, nedovoljno poznatu i nepriznavanu stranu. Ono što smatramo da jesmo nije, dakle, identično sa onim realnim identitetom koji označava i ono što ne priznajemo da jesmo. Ta razlika je potencijal približavanja sebi, a put tog približavanja karakteriše veći stepen svesti o sebi i vezama koje uspostavljamo sa drugima. Iako identitet nema moć da proizvodi razlike, razlika između pomenutih aspekata identiteta pokazuje se u potencijalu koji može imati pozitivno ili negativno značenje. Naime, ukoliko je praćeno osvešćivanjem sebe, onda se negativitet iskazuje kao činilac preobražaja. Međutim, ukoliko se negativitet potiskuje, kao neosvešćeni deo, sopstvene neaktualizovanosti, onda on može biti smetnja.

Dubinske odrednice identiteta prepoznaju se u celovitom sagledavanju kolektivnog bića, koje osim svog manifestnog, idealizujućeg aspekta pretpostavlja i onaj prikriveni, nedovoljno izraženi sadržaj. Podrazumevajući te različite činioce identiteta valja imati u vidu i ona prikrivena obeležja koja određuju realnost jednog kolektiva. Zato se narod, nacija i država mogu sagledati iz jednog šireg antropološkog uvida u važnost realnog identiteta. Građen na principu razlike prema drugima, identitet, odnosno njegov konstrukt relativizuje se otkrivanjem drugosti u sebi. Otkrivanje i priznavanje svog negativiteta kao svoje radikalne drugosti izražava se u potrebi za formiranjem šireg koncepta identiteta. To se posebno može uočiti u kontekstu kolektivnog identiteta čija se složena slika može adekvatno sagledati samo u kontekstu svih njegovih relevatnih činilaca. Iako priznavanje sopstvene drugosti čini bliskim drugog u ravni pluralnog identiteta, potisnuti i nepriznavani talog istorijskog i kulturnog iskustva često je i povod anahronim i retrogradnim pojavama. Negativno iskustvo kao naša drugost nesvesno potvrđuje dotadašnji identitet kolektiva formiran u okviru određenog obrasca kulture.

Osvestiti tu slepu silu drugosti znači uspostaviti vlast nad njom u kontekstu kulturnog obrasca. Najdublja prošlost koja živi u nama upućuje nas na sadašnjost i vreme u kome živimo, a ne u doba u kome smo živeli. Zato kada se odnos prema prošlosti podigne na nivo kulta i postane izvorište verovanja u njenu sakralizovanu realnost neminovno se i postavlja ograda prema budućnosti. Biti ono što jeste znači i postajati to u smislu potvrđivanja sebe u stalno promenljivim okolnostima. Biti isti na isti način znači biti mumificiran, mrtav. Kako svaki novi kontekst dovodi u pitanje dotadašnje značenje elemenata, činioci identiteta su u novim uslovima pred izazovom svog usaglašavanja i potvrđivanja.

Iako je na implicitan način bila princip ljudskog identiteta, pluralnost je postala manifestna osnova civilizacijskog života. Na toj osnovi svakome se priznaje autentičnost, odnosno mogućnost da postoji na svoj i neponovljiv način kojim se razlikuje od drugih, kao što i postojanje svih drugih potvrđuje međusobnu različitost. Različiti od nas, drugi postaju komplementarni našem zajedničkom ljudskom iskustvu koje svoj pravi značaj pokazuje u individuacionom procesu pojedinca i kolektiva. Shvaćena kao činilac dopunjavanja i ucelinjenja, komplementarnost identiteta podrazumeva drugo kao konstituent ja. Priznavanje tog drugog u sebi, osnov je poštovanja drugog i različitog od nas.

Važnost sagledavanja onih drugih, bitnih činilaca sopstvenog identiteta ogleda se u stvaranju tolerantnog odnosa prema drugima kao različitim od nas u zajedničkom životnom prostoru. U tom smislu je i važno osvetljavanje, osvešćivanje onog nepriznavanog, nepoznatog aspekta identiteta. Posledice negativnog istorijskog iskustva multietničkog balkanskog prostora uvećavaju problem adekvatnog rešenja kolektivnog identiteta u kontekstu aktuelnih evropskih i svetskih integracijskih procesa.

Ukoiko bi ukratko rezimirali izloženo, mogli bismo reći da sagledan u okviru dinamičkog teorijskog modela kao složena realnost koja se razlikuje od idealizujuće slike o sebi, identitet podrazumeva znatno širi i dublji kulturni i psiho-socijalni realitet kolektivnog postojanja. Različiti aspekti tog postojanja ukazuju na različite činioce identiteta. Kolektiv nije samo ono što smatra da jeste, već i ono što ne priznaje da jeste, a što je sadržano u negativnom aspektu njegovog istorijskog iskustva. Taj osvetljeni i osenčeni deo kolektivnog bića iskazuje se kao svesni i nesvesni aspekt njegovog realnog postojanja.

Dubinske odrednice identiteta prepoznaju se u celovitom sagledavanju kolektivnog bića koje osim svog manifestnog, idealizujućeg aspekta, pretpostavlja i onaj prikriveni, nedovoljno izraženi sadržaj koji određuje njegovu realnost. Iz te perspektive narod, nacija i država mogu se sagledati iz šireg antropološkog uvida u važnost njihovog realnog identiteta.

Razlika između pomenutih aspekata identiteta pokazuje se u potencijalu koji može imati pozitivno ili negativno značenje. Naime, ukoliko je praćeno osvešćivanjem sebe, onda se negativitet iskzuje kao činilac preobražaja. Tada ta razlika postaje potencijal približavanja sebi, a put tog približavanja karakteriše veći stepen svesti o sebi i vezama koje se uspostavljaju sa drugima. Međutim, ukoliko se negativitet potiskuje, kao neosvešćeni deo sopstvene neaktualizovanosti, onda on može biti smetnja samopotvrđivanju. Tada se i potencijalno ali neosvešćeno jedinstvo ispoljavalo u negativnom smislu kroz međusobnu netrpeljivost i konflikte.

Budući da je život svake zajednice određen njenim odnosom sa drugim zajednicama, u tim relacijama ona i potvrđuje svoj identitet. U pretpostavljenoj hijerarhiji, odnosno vertikalnoj strukturi, svaki aspekt injenog dentiteta odlikuje se različitim stepenom opštosti. U težnji da se bude stvarni deo veće celine, komplementarnost identiteta se otkriva kao važan princip uspostavljanja zajedništva.

Imajući, dakle, u vidu ovakav pluralni koncept identiteta, mogu se jasnije sagledati posledice nastale zbog neuvažavanja principa komplementarnosti i otvorenosti prema drugom. Za razliku od komplementarnog principa, egocentrično isticanje sebe podsticano neosvešćenim i nepriznavanim negativitetom dovodi do suprotstavljanja ili konflikta sa drugim. Pluralnost se, dakle, ispoljava u pozitivnom smislu kao komplementarnost, a u negativnom kao konfliktnost.

Iako je na implicitan način bila princip ljudskog identiteta, pluralnost je u pozitivnom smislu postala manifestna osnova civilizacijskog života. Svest o komplementarnosti iskazuje se u moći integrisanja različitog i nadvladanja težnji ka podvajanju i odvajanju. Komplementranost identiteta pred izazovom je potvrđivanja kao univerzalnog principa ljudskog postojanja. Stvaranjem veće celine, dotadašnji etnički, državni i regionalni delovi svesni međusobne različitosti dobijaju danas mogućnost svog civilizacijskog integrisanja.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: IDENTITET

Počalji od Ana taj Pet Nov 21, 2008 2:29 am

Kako postati svestan sebe? Svog bitisanja? Svog realnog "Ja", ne nametnutog "Ja Jesam"...
Mislim da je najbolji način duhovnost koja dovodi do samospoznaje...
flower
avatar
Ana
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 143
Lokacija : Zemlja Čuda
Datum upisa : 10.11.2008

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: IDENTITET

Počalji od faraon taj Pet Nov 21, 2008 3:03 am

...sebe osjecamo najjace u trenutcima granicnih odluka i reskih rjesenja. Lako je povinovati se kliseima . tesko je ici protivu talasa koji prijeti ...koji je naseg porijekla ali nas zeli unistiti , u tim suprostavljanjima vidimo ko smo i kako licimo sebi na nekog kome smo zavidjeli ...ili se sebe, postidimo ...

faraon
moderator
moderator

Broj poruka : 159
Datum upisa : 10.11.2008

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: IDENTITET

Počalji od Admin taj Pet Nov 21, 2008 9:49 pm

" Smiriš li huk misli, čućeš sebe-pravoga "

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: IDENTITET

Počalji od Admin taj Pon Dec 15, 2008 10:53 pm

Pojam identiteta


Buduci da je covek i personalno i socijalno bice, pojam identiteta je povezan sa pitanjem o odnosu individue i drustva. Antiteza individualizma i sociologizma javlja se kao redukovani odgovor na pitanje kako se shvata individualna egzistencija u odnosu na drustveni kontekst i da li je ovaj samo spoljasnji okvir za individualnu interakciju. Louis Dumont smatra da individua i drustvo nisu suprotstavljeni kao deo i celina, vec su homologni elementi sustine coveka (32: 10). Zato se ne moze govoriti o hijerarhiji odnosa jer je licnost osoba sa individualnim i jedinstvenim iskustvom, ali je za nastajanje coveka vazno i konstituisanje kolektivnog humaniteta, kao »drustveni materijal« bez kojeg se ne moze oformiti ni sama licnost. To Nuttin tumaci kao »bipolarno jedinstvo: licnost-svet«, jer covek tezi da se situira u globalni referentni okvir, a u svoju sredinu on nije situiran prosto kao gledalac (106: 335). Covek je svojom individualnoscu i akter u svojoj sredini, jer je vec sama (personalna) interpretacija akt menjanja sveta, sto reljefno opisuju Berger i Luckmann.2
Suprotstavljanje individualizma sociologizmu je bespredmetno, jer ljudski svet ne postoji u takvim ekstremnim oblicima. Vec je Durkheim upozorio da »individualizam nije egoizam vec sazaljenje i simpatija coveka prema coveku... to nije glorifikacija sebe vec individue uopste...«. Suprotno tome, u sociologizmu dolazi do »ontoloske apologije kolektiva« nad individualnim, sto cini osnovu totalitarne doktrine, buduci da se individue svode na sluzbu »superiornom bicu« (83: 61, 84). Tek kada se shvati dijalektika individualnog i drustvenog moze se ustanoviti da su personalni i kolektivni identiteti dve strane jednog istog procesa – sazrevanja covekove licnosti.
Identitet se moze definisati kao »organizacija mentalne strukture kako kognitivnih tako i afektivnih karakteristika koje predstavljaju percepciju individue (ovde se moze reci i grupe – Z. G.) o samoj sebi kao o razlicitom bicu, u skladu sa sobom a odvojenom od drugih, sa razumnim stepenom koherencije u ponasanju, potrebama, motivaciji i interesima« (137: 13). Ili kao »subjektivno dozivljeni entitet, ukupna svest o sebi jedne osobe, proces koji omogucuje integraciju opazanja, osecanja i misli o vlastitoj licnosti« (Krech i Crutchfield, u 64: 49). Prema Eriksenu, identitet je sposobnost da se ocuva unutrasnja istovetnost i kontinuitet. Berger i Luckmann smatraju da identitet reflektuje znanje o posebnom zajednickom osecanju u datom drustvu (grupni identitet), a u personalnoj sferi reflektuje se »tip identiteta« koji postulira drustvo. Na taj nacin identitet nastaje u interakciji izmedju organizma, individualne svesti i socijalne strukture. Maslow definise identitet kao rast prirodnih sposobnosti: da se shvati realnost, da se prepozna »ja«, drugi i priroda, osecanje spontanosti i odvajanja, kao i autonomije i originalnog misljenja i bogatstva emocionalnosti i kreativnosti, mobilnosti vrednosnog sistema i vizije sebe u buducnosti (103: 106). Identitet se odnosi na permanentnost u vremenu, na pojam jedinstva, na kontinuitet subjekta iza varijacija i na razlikovanje subjekta od drugih, tj. na sposobnost da se prepozna i bude prepoznat (A. Melucci).
S obzirom da je princip razlike jedna od bitnih odrednica identiteta, vazno je podsetiti se na izreku Kluckhohna i Murraya da je svaki covek u izvesnom smislu kao svi drugi ljudi (primarni identitet kao humanitet), da je svaki covek kao neki drugi ljudi (socio-kulturni identitet – kategorizacija, specifikacija) i da je kao nijedan drugi covek (samoidentifikacija). Samoidentitet je produkt institucija moderniteta, kada se otkriva da »ja« nije pasivni entitet i kad se kao nov pojam javlja »life-style«, kaze Giddens, buduci da se individuama postavlja zahtev da biraju izmedju razlicitih opcija zbog pluralizacije konteksta akcija i razlicitih autoriteta; tada »trazenje sebe« postaje »novi smisao identiteta« jer se nude mnogo vece mogucnosti za samoizrazavanje.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: IDENTITET

Počalji od Admin taj Pon Dec 15, 2008 10:54 pm

Alex Mucchielli analizira komponente iz kojih je sastavljeno osecanje identiteta i navodi: osecanje jedinstva, koherencije, pripadnosti, vrednosti, autonomije i poverenja (103: 5). Eriksen tome dodaje i vremenski kontinuitet, kao i osecanje za razlicitost. Osecanje jedinstva se zasniva na vremenskom kontinuitetu i osecanju razlike u odnosu na druge, te se uspostavlja koherentna predstava o »istosti« vlastitog bica. Na ta dva znacenja pojma identiteta ukazuje i Jenkins, kao postojanje, s jedne strane, potpune istosti (sameness) – identicnosti, a sa druge, kao razlicitost koja podrazumeva kontinuitet u vremenu (68: 3).
Posebnu vaznost u objasnjenju identiteta imaju osecanja pripadnosti i autonomije, koja na prvi pogled stoje u medjusobnoj opreci. Medjutim, pripadanje zajednici, koje se izrazava u grupnoj solidarnosti i simbiozi sa drugima, kao i u povezanosti osecanjem poverenja i zajednickim vrednostima, ne mora da iskljucuje autonomiju kao osecanje relativne nezavisnosti i samosvesti. Drugim recima, kolektivni identitet ne oznacava nuzno asimilaciju individualnosti, vec je pretpostavka za odvijanje procesa individuacije. Ali, iako je ovaj problem teorijski resiv, on se u realnom zivotu cesto pojavljuje kao paradoks, stavljajuci individue pred dilemu da biraju jedno ili drugo. To je narocito slucaj u zatvorenim kolektivitetima, gde se osecanje pripadanja namece kao bezuslovno, iskljucujuci autonomiju kao »strano telo« jednog koherentnog grupnog autoriteta. Tu se ocituje kako je teznja za pripadanjem povezana sa jakim emocijama stida i ponosa, i obezbedjuje osecanje kontinuiteta zivota, kao i smisao rodjenja, patnje i smrti (123: 278).
Identitet nije neutralna kategorija i on se uvek konstituise sa neke tacke gledista, smatra Jenkins (68: 27). Zato je kulturni milje fundamentalni kontekst u definisanju pojma identiteta u kojem Mucchielli navodi sledece psiho-kulturne reference: kulturni kodovi i vrednosni sistemi, religija, ideologija, pogled na svet, grupne norme, kulturne namere, kognitivni sistem, pa i psiholoske crte i mentalitet (103: 6–7). Odredjeni kulturni identitet predstavlja opsti okvir, koji je inherentan i pripisan, i sluzi kao polazna tacka za individualnu orijentaciju. Iz tih razloga svaki identitet je socijalna kategorija, kao sto je pokazao vec George Herbert Mead,3 a C. W. Mills potvrdio isticuci da je drustveno ono polje gde se srecu i spajaju individualno i kolektivno. Prema Meadu, »ja« je sinteza samoodredbe i definicije o toj osobi koju nude drugi (»mi« kao »znacajni drugi«), buduci da se samosvest dostize samo preuzimanjem ili pretpostavljanjem pozicije drugog (»uopstenog drugog«). Prema tome, sopstvo (selfhood) se drustveno konstruise u procesu primarne i sekundarne socijalizacije. Individualni identitet je bez znacenja u izolaciji iz drustvenog sveta, zakljucuje Jenkins (68: 20). Mead je dokazivao da mi uopste ne mozemo videti sebe a da se ne vidimo onako kako nas drugi ljudi vide i to je pocetna osnova formiranja identiteta (»primarni identitet«). Medjutim, Jenkins kritikuje Meada sto prenaglasava ulogu »uopstenog drugog« koji predstavlja organizovanu zajednicu, previdjajuci uticaj ljudskih nagona na drustvenost koja je u nasoj prirodi, jer mi ne mozemo ziveti bez tog povezivanja (68: 44).

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: IDENTITET

Počalji od Admin taj Pon Dec 15, 2008 10:55 pm

Neki autori naglasavaju ulogu socijalnih navika u procesu formiranja identiteta, a Friedman istice da individualni identitet ne moze biti slobodno izabran jer je pozicion, a to znaci odredjen mestom osobe u siroj mrezi odnosa (37: 36). Kultura je taj sistem odnosa kao drustveno propisanih znacenja u kojima se individua prilagodjava ljudskim uslovima postojanja, jer pretpostavlja intersubjektivnu razmenu sa drugima sa kojima zivimo u zajednickom svetu. Ali, kultura nije samoevidentna kategorija, ona je u najboljem slucaju apstrakcija iz stvarnosti (37: 74) i zato se postavlja pitanje: kako obicni ljudi cine svet smislenim u kulturnom kontekstu (20: 21). To otezava uocavanje veze izmedju personalne egzistencije i kulturnog modela svodeci ga najcesce na stereotipizirane obrasce svakodnevnog zivota. Ali ta rutina pomaze da se konstruise »formativni okvir« egzistencije koji kultivira osecanje »bazicnog poverenja« kao originalne tacke iz koje nastaje kombinovana emotivno-kognitivna orijentacija prema drugima, prema svetu i prema sebi samom (46: 38).
Laing, u poznatom delu Self and Others (Ja i drugi), jasno naglasava uzajamnost ovog odnosa kada pise da nijedno iskustvo ne nastaje u vakuumu, jer svaki identitet pretpostavlja nekog »drugog«, odnosno da postoji komplementarnost izmedju »ja« i drugog, a to znaci da svaki odnos podrazumeva definiciju »ja« od strane drugog i drugog od strane »ja« (82: 82, 86). A Paul Ricoer kaze: »ja« se upravo sastoji u razlikovanju od drugog. Svet postaje moj, kazu Berger i Luckmann, kada ga ja razumem, a to znaci da razumem i definicije drugih, tj. da se dogadja reciprocno definisanje sveta (14: 130). U tom procesu individua najpre »preuzima« svet u kojem drugi vec zive, jer ona ne samo da zivi u istom svetu sa drugima vec i participira u bicima drugih i na taj nacin postaje clanom drustva.
Sledeci Meadovu liniju, Connolly konstatuje da je identitet ono sta sam i kako sam priznat od strane drugih, tj. da identitet pretvara razlike u »drugost« da bi se mogla osetiti sopstvena samoizvesnost; dakle, razlike i samoidentitet su komplementarni. Na taj nacin, nastavlja autor, individue zasticuju sebe pretvorivsi razlike u »drugost« i time identifikuju nejasnosti u identitetu (27: 64–65, 159). Jer »drugi« je i suprotnost i komplementarnost, i jasnije definise poziciju osobe, buduci da je »drugost« konkretizacija razlike. I prema Meadu, »samo-predstava« (self-image) i grupna »mi-predstava« nisu odvojene, jer posredstvom »uopstenog drugog« osoba preuzima uloge drugog. Ali se »drugi« u odredjenim tipovima zajednica pretvara u »oni« nasuprot »mi«, tj. u »neprijatelja«.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: IDENTITET

Počalji od Admin taj Pon Dec 15, 2008 10:55 pm

Identifikacija sa »drugim« pocinje u porodici, sa roditeljima, kada se stvara predstava o »ego-idealu« formiranom kao »glass-looking-self« (»ja« vidjeno kroz naocare) – kao sto bi rekao Cooly. Tu se zacinje primaran proces identifikacije, koji oznacava jos nesvesno preuzimanje porodicnih normi kroz sistem navika i imitacije. Predstava koju dete (u ranom detinjstvu) ima o sebi je prvenstveno slika koju su o njemu stvorili roditelji, a koja se kasnije moze ispostaviti kao »pogresan identitet«. Zato se identifikacija kao prva faza u konstituisanju identiteta, kao proces prilagodjavanja kulturnim (porodicnim) standardima, ne moze izjednaciti sa pojmom identiteta, na sta je ukazao Eriksen praveci neophodnu distinkciju izmedju pojmova identifikacije i identiteta. Identitet podrazumeva sposobnost uocavanja razlike izmedju »samo-predstave« i »mi-predstave« i nezavisno prosudjivanje o vlastitim dispozicijama. Kada se identitet svede na proces identifikacije, dolazi do preterane socijalizacije (oversocialized person), o cemu je upecatljivo pisao Dennis Wrong, buduci da pojam »ja« (self) podrazumeva ne samo slicnost vec i razliku, kao i refleksivnost i proces. Prema Jenkinsu, individualno moralno sudjenje – koje karakterise uspostavljeni identitet licnosti – izvodi se iz personalnih sklonosti ili osecanja, a ne iz spoljasnjih kulturnih kanona (68: 29–30). Naravno, kulturne norme, koje se usadjuju putem identifikacije, sluze kao matrica u kojoj se kristalise individualni pogled na svet, kao subjektivna tacka gledista koja cini jezgro samoidentiteta. Zato se kao rezultat identifikacije moze javiti ne samo identitet nego i »negativni identitet« i »ne-identitet«, upozorava Connolly (27: 65). Proces identifikacije moze da nametne krivu sliku o osobi, koja ne odgovara njenoj prirodi, ili se moze zaustaviti usled odsustva »ego-ideala« (na primer, u razrusenoj ili poremecenoj porodici), odnosno usled nedostatka emocionalne vezanosti, ili zbog neadekvatnog procesa socijalizacije, koji zanemaruje unutrasnje individualne dispozicije i potrebe. Ostru kritiku porodice, koja cesto sprecava formiranje identiteta licnosti, pruza David Cooper, kada konstatuje da prvo sto se nauci u porodicnoj socijalizaciji jeste da se lisimo sebe i da zivimo kao drugi, tj. da se pokorimo, da reagujemo prema uslovnim refleksima i uvek poslusno (28: 13). U situaciji kada nedostaje adekvatni drugi kao uzor za ustanovljenje zadovoljavajuceg identiteta, nastaje frustracija, kaze Laing (82: 87). Dakle, osoba mora da interiorizuje uloge »drugog« u procesu identifikacije, tj. da ih interpretira na svoj nacin, sto Mucchielli naziva »le moi« za razliku od »le soi« kao okvira normi socijalne zajednice i orijentacije za socijalno ponasanje (103: 445).
Iz navedenog proizlazi da identitet nije dat kao inherentno svojstvo bilo osobe ili socijalne grupe, vec se konstituise postepeno i kontinuirano, u velikoj zavisnosti od procene sposobnosti individua od strane drugih, sto moze da dovede ili do podsticanja poverenja u sebe ili do nedostatka poverenja (osecanje inferiornosti). U procesu identifikacije, osoba (ili grupa) vrsi samoprocenu i odabira izvesne karakteristike iz sopstvenog repertoara da bi konstituisala sopstveni identitet; ali to nije ni lak ni jednostavan proces i zato cesto dolazi do konfuzije identiteta. Medjutim, pita se Tap, da li je identifikacija otudjenje identiteta (137: 236)? Odgovor na pitanje zavisi od tipa identifikacije: da li je ona prosto imitacija i duplikacija ili asimilacija, ili stvara prostor za individuaciju i autonomiju.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: IDENTITET

Počalji od Admin taj Pon Dec 15, 2008 10:56 pm

Jezgro samoidentiteta, kao osecanja da individua nije drugi vec »bice na svoj nacin« Gordon Allport naziva »proprium«, sto se moze izjednaciti sa pojmovima »ego« i »self« (1: 44).4 Grace Harris pravi razliku izmedju termina »individua«, »self« i »persona«: individua je »pojedinacni clan ljudskog roda«; »ja« je centar iskustva, subjekt ponasanja koji je svestan tog iskustva i koji omogucuje aktivnost zahvaljujuci kojoj ljudi postoje; a persona je osoba koja se ponasa kao »ja«, kao delatno bice, kao autor akcije koja ukljucuje moralni poredak (59: 601). Dok je, prema Radcliff-Brownu, individua bioloski organizam, a persona kompleks socijalnih odnosa, za Charlesa Taylora persona je osoba koja ima svest o sebi kao akteru, kao bicu koje moze da pravi svoje planove i da ih procenjuje na osnovu odredjenih vrednosti da bi vrsila izbor. Ali personu ne razlikuje od zivotinje samo to, kaze Taylor, sto smo svesni sebe kao aktera vec i to sto imamo shvatanje o odredjenim standardima koji cine da smo samosvesni akteri (25: 257, 263). U razvoju svesti kao krucijalnog cinioca za razvoj licnosti, Allport razlikuje dve faze: »svest moranja« (must-consciousness) i »svest trebanja« (ought-consciousness), tj. pretvaranje iskustva straha i zabrane u iskustvo preferencije, ili »prelazak od tribalizma ka individualitetu« (1: 73-74).
Proizlazi da je sloboda bitno svojstvo identiteta, kao sposobnost da se vrsi izbor iz raspolozivih elemenata kulture i kao sposobnost delanja u skladu sa svojom savescu, kao i donosenje odluka u odnosu na sopstvene vrednosne sheme (1: 82). Ili, kao sto kaze Connolly, sloboda se odnosi na »osobu na distanci«, koja ima stvaralacku napetost, nezavisnost i upitanost (27: 196). Slobodu poseduje osoba, prema recima Allporta, koja je sposobna da usvaja vise deterministickih tendencija i zna za razlicita resenja, jer se stalno preispituje stavljajuci na najvise mesto izabranu ideju (1: 86). Drugim recima, bez pojma slobode ili autonomije ne moze se objasniti konstituisanje »ja«, koje u samom terminu sadrzi pojam »autos« i »nomos«, kao samoregulaciju, sto sugerise da licnost ima svest o sebi i drugima, i da upravlja sobom pomocu samosvesti, svesti o kompetenciji i odgovornosti i racionalnosti, odnosno da poseduje kriticku refleksiju, tj. sposobnost da odluci sta da izabere kada se suoci sa alternativama (60: 15, 58).
Ali, postoji i iskustvo depersonalizacije, koje potvrdjuje da razvoj identiteta nije automatski i jednosmeran. I »selfhood« (sopstvo) i »personhood« (ja kao akter) moze biti i uskraceno, jer pojedinac moze ali i ne mora da ostvari svoj identitet, koji je jedna ljudska potencija, ali ne i cinjenica zivota; kao sto moze doci i do samoobmane (self-deception) usled nedovoljnog poznavanja samog sebe (60: 46).

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: IDENTITET

Počalji od Admin taj Pon Dec 15, 2008 10:56 pm

Moze se zakljuciti da pojam »ja« (identiteta) sustinski razlikuje coveka od drugih zivih bica, jer samo covek ima predstavu o svojevrsnosti sopstva i vlastitog iskustva, koje nije plod samo saznanja (osvojenih znanja) vec i osmisljavanja kroz vlastitu procenu onoga sto se stice u procesu ucenja i socijalizacije u interpersonalnoj komunikaciji. Individualna interpretacija zatecenih plodova kulture i svest o tome da ih mozemo modifikovati i menjati predstavlja fundamentalni sadrzaj identiteta, koji osobi omogucuje da upotrebi zamenicu »ja« kao oznaku za unutrasnje i vlastito stanoviste. Dakle »ja« je ono sto je »moje«, sa cime se kao sopstvo identifikujem, tj. nacin na koji individua (ili grupa) razume, vrednuje i reaguje na sebe (21: 22).
Identitet, medjutim, podrazumeva ne samo pozitivan proces osvajanja nezavisnosti i slobode nego i negativan proces odvajanja od zajednice kojoj pripadamo (porodice, socijalne grupe, kulture), sto je traumaticno jer se kida pupcana vrpca kojom smo vezani za objekt pripadanja; time se otvara jedan prostor pun neizvesnosti i nepoznanica. Zato se i dogadja da taj korak mnogi i ne naprave, zrtvujuci svoj identitet zarad sigurnosti i cvrste uzljebljenosti u dati socijalni milje i nasledjene standarde. A to znaci da se identitet mora shvatiti procesualno sa neizvesnim ucincima, buduci da nije unapred poznato da li ce prevladati identifikacija (prilagodjavanje) ili individuacija (formiranje identiteta). Ishod tog procesa zavisi i od socio-kulturnih i od psiholosko-antropoloskih cinilaca, o cemu ce biti reci u narednim poglavljima.
Allport smatra da se »self« odnosi na subjekt koji misli, shvata i saznaje, koji ima sopstvene interese, a »ego« oznacava mehanizam koji organizuje i racionalizuje pojave; dok René L’Écuyer definise »self« kao onog koji je percipiran kao objekt, a »ego« kao onog koji percipira, kao proces (85: 23).

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: IDENTITET

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu