Српска кинематографија у 2009.

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

:deda: Српска кинематографија у 2009.

Počalji od Funky Angel taj Pet Jan 08, 2010 5:09 pm

Година за нама донела 20 нових филмова, обележавање 60 година Кинотеке, добро репрезентовање српског филма од стране доајена Паскаљевића и Кустурице у иностранству.

Податак о више од 20 премијерно приказаних домаћих дугометражних филмова и то у овој години опште економске кризе само је на први поглед показатељ доброг стања српске кинематографије, јер јој "срећу квари" чињеница да је реч о пројектима започетим и финансираним знатно пре него што су изашли пред публику, али и пад посете биоскопима.
Такав је случај и са највише очекиваним филмом "Свети Георгије убива аждаху", по сценарију Душана Ковачевића у режији Срђана Драгојевића, чија је прва клапа била још у лето 2007. године, премијера у марту ове године.

И поред буџета од чак 4,5 милиона евра, филм није досегао ниво истоимене представе. О томе поред оцена критике сведочи одзив публике - тек нешто више од 123.000 људи, мада се и са том бројком нашао на првом месту листе гледаности, према подацима Филмског центра Србије.

Овај филм је поново доспео у жижу јавности у јесен, због непријатне ситуације настале приликом избора српског кандидата за Оскара у категорији страног филма.

Домаћа Академија за филмску уметност и науку изабрала је филм "Тамо и овде" дебитанта Дарка Лунгулова, који је премијеру имао на Фесту, а награђен је на фестивалу Трајбека у Њујорку и више других иностраних фестивала. Накнадно се испоставило да, због превише енглеског језика у том филму, он не испуњава пропозиције, те је као кандидат за Оскара одређен другопласирани у гласању комисије - "Свети Георгије".

"Медени месец" и "Гран премио Торино"

На међународном плану славу српског филма су и ове године проносили доајени Емир Кустурица и Горан Паскаљевић.

Свој нови филм "Медени месец", прву српско-албанску копродукцију, Паскаљевић је представио у септембу у Венецији, ван конкуренције. Уследили су Гран при у Ваљадолиду, награда публике у Солуну, позиви за многе фестивале, међу којима у Торонту где је приказан у селекцији "Великани филма", као и биоскопска дистрибуција у Француској, која је почела ових дана.

Посебну почаст Паскаљевић је добио на фестивалу у Солуну који му је у новембру доделио награду "Златни Александар" за укупни допринос седмој уметности и приредио ретроспективу његовог опуса.

У исто време Кустурица је на фестивалу у Торину примио награду за целокупно дело "Гран премио Торино".

На светским фестивалима био је присутан и Горан Марковић, мада са филмом из 2008. године "Турнеја", који је и током 2009. добијао награде, укључујући "Златног витеза", његово прво признање из Русије.

Наш филм је у свету био заступљен и дебитантским остварењем "Ординарy Пеопле" Владимира Перишића, који је премијеру имао у мају у Кану, у програму "Известан поглед". Његова српска премијера била је у јуну на Синема ситију у Новом Саду, где је победио у селекцији домаћег филма, а затим је награђен на фестивалима у Сарајеву и Котбусу (Немачка).
Запажено је било и учешће дебитантских филмова Владимира Паскаљевића "Ђавоља варош" и Горана Радовановића "Хитна помоћ" на премијерним фестивалима у Карловим Варима, односно Монтреалу. Филм Паскаљевића јуниора освојио је и награду критике Фипресци на фестивалу у Атини.

Пуриша Младомир Ђорђевић

Удружење филмских уметника Србије доделило је награду за животно дело ветерану Пуриши Ђорђевићу, редитељу и сценаристи који је ове године био и "главни глумац" у дугометражном документарном филму "Лепо време за млад грашак - Пуриша", који је о његовом лику и делу снимио новинар и критичар Милан Шпичек.

У новој домаћој продукцији, жанровски врло разноликој, највише различитих коментара изазвао је шокантни филм "Живот и смрт порно банде" Младена Ђорђевића, највише симпатија дугометражни анимирани футуристички "Едит и ја" Алексе Гајића, а највише награда на домаћим фестивалима добио је "Чекај ме, ја сигурно нећу доћи" Мирослава Момчиловића.

На жалост, све њих гледало је врло мало људи. Мада је пролетос у Београду отворен нови мултиплекс "Колосеј", са чак 11 сала у тржном центру "Ушће", настављен је пад укупне посете биоскопима, па се за домаћи филм цифра од свега 20.000 гледалаца сматра за солидан успех.

Најгледанији страни филм у Србији 2009. био је амерички анимирани филм за децу "Ледено доба - трећи део", са око 112.000 посетилаца.

У таквој ситуацији, чини се да улогу биоскопа преузимају фестивали, међу којима на првом месту већ по традицији Фест, који је ове године забележио више од 90.000 продатих улазница.

Уз већ афирмисане манифестације - Ауторски фестивал, Седам величанствених, Слободна зона, Синеманија, Фестивал документарног и краткометражног филма, као и десетине различитих ревија, у 2009. години појавили су се и интересантни Белдокс, Нова светлост и Женско око света.
Фестивали су и прилика да у Србију дођу значајни гости, па је тако у Мокрој Гори, на Кустендорфу, боравио култни аутор америчког независног филма Џим Џармуш, на Фесту славни британски глумац Рејф Фајнс, који се спрема да у Београду на пролеће дебитује као редитељ са филмом "Кориолан", док је на Ауторском фестивалу председник жирија био руски редитељ Сергеј Дворцевој.

Филмски центар Србије у 2009. није добио средства из буџета Министарства културе за конкурс за суфинансирање продукције, али је нови председник Управног одбора тог центра Предраг Мики Манојловић недавно најавио да ће ускоро бити објављени резултати конкурса за суфинансирање у 2010. години.

60 година рада Југословенске кинотеке

Једини српски пројекат који је у 2009. добио средства европског фонда Еуримаж је "Бели, бели свет" редитеља Олега Новковића, који је филм и снимио пролетос у Бору. У фазу постпродукције стигло је још неколико филмова, међу којима копродукција Србије и Републике Српске "Непријатељ" у режији Дејана Зечевића.

На институционалном плану, главни догађај у области филма ове године била је прослава јубилеја - 60 година рада Југословенске кинотеке. Празник је обележен свечаним скупом у новом и велелепном, али још недовршеном дому Кинотеке у Узун Мирковој улици, у здању из 19. века које се већ дуже време реконструише из средстава НИП-а.

Током 2009. животну сцену напустили су оснивач Феста Милутин Чолић, као и филмски критичари и публицисти Ранко Мунитић и Богдан Тирнанић.

_________________
Veruj u ljubav!

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu