Pravci u psihoterapiji

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

:deda: Pravci u psihoterapiji

Počalji od Admin taj Čet Jul 16, 2009 10:07 pm

First topic message reminder :

Pravci u psihoterapiji


U ovoj temi nalaze se opisi različitih psihoterapijskih pravaca, odnosno modaliteta.
U
svakom je opisana osnovna problematika kojom se one bave. Cilj teme je
da se zainteresovanima pruže osnovne informacije vezane za pravce u
psihoterapiji.
Detaljnije informacije možete dobiti takođe u ovoj temi.


Psihoanalitička terapija
Kognitivna terapija
Bihejvioralna terapija
Geštalt terapija
Sistemska porodična terapija
Transakciono-analitička terapija (TA)
Art terapija
Rodžersova nedirektivna terapija
Racionalno emotivno bihejvioralna terapija (REBT)
Telesna terapija
Egzistencijalistička terapija



Izvori:
Milenkovic, S. (1997) Vrednosti savremene psihoterapije, Novi Sad, Prometej.
Kecmanovic, D. (1989). Psihijatrija, Beograd-Zagreb, Medicinska knjiga, i Sarajevo, Svijetlost.
Bjanko ~ centar za psihoterapiju i grupnu analizu
Pshološko savetovalište Krnetić

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole


:deda: Re: Pravci u psihoterapiji

Počalji od Admin taj Čet Jul 16, 2009 11:10 pm

Principi rada u telesnoj psihoterapiji



• V.Rajh, u svom radu, napušta jezik objašnjenja
koji se bavi dijagnozama, analizama, kategorizacijom i klasifikacijom
jer taj jezik potiče “iz glave” i obično služi kao odbrana protiv
svesnosti o značaju tela. On se hvata u koštac sa energijom tela
koristeći jezik istraživanja koji je otelotvoreni jezik, pomaže
čoveku da se poveže sa svojim iskustvima i sa iskustvima drugih.




Terapija, uopšte, koristi tri jezička sistema
ili dijaloga: jezik reči, jezik tela i, kao teći, dijalog između
ta dva jezika. Psihoanalitičari, primarno, koriste jezik reči,
rahijanski terapeuti ističu jezik tela. Telesni terapeuti moraju
da razumeju dijalog između reči i telesnih ekspresija i usmere
osobu da napusti jezik objašnjenja i nauči jezik istraživanja.




Etiologija većine problema klijenata je konstantna
represija koja često započinje još u ranim danima, a obuhvata i
seksualnu i fizičku i emocionalnu i psihološku represiju. Ona se
manifestuje na telu u vidu psihosomatske memorije u višestrukim
slojevima. Pošto ljudi nisu glave koje hodaju, već imaju i tela,
ne možemo da ignorišemo telesne procese koji su fiziološka osnova
mnogih tzv. duševnih poremećaja. Analiza, sama po sebi, teško (da
li uopšte?) dopire do tih fizičkih i fizioloških represija na koži,
mišićima i, čak dalje, do samih telesnih ćelija. Telesna psihoterapija,
koja objedinjuje rad na telu i umu, može da bude vrlo efikasna
u poništavanju ovih ustaljenih obuzdavanja i u oslobađanju tela
i uma od represivnih efekata. Konačni cilj je osloboditi životnu
energiju i usmeriti je u pravcu jasnoće, slobode, ljubavi, poštenja,
empatskog poštovanja i radosti.




Jedan od zadataka telesne psihoterapije je da
pomogne čoveku da dođe do svojih osećanja i da ih artikuliše, da
se od otuđene karakterne strukture pomeri ka proživljenoj komunikaciji
i kontaktu. Oslobađanje životne energije kroz telesni rad stvara
visok energetski potencijal i kreira pulsaciju koja je preduslov
produbljivanja odnosa sa drugim ljudima. Nije cilj da se eksplodira
već da se pulsira, nije cilj act-out već act-in. Važno je da čovek
nauči da kaže ono što misli i da misli ono što kaže; da oseća ono
šta govori i da govori ono što oseća. Ako osoba govori jedno a
njeno telo drugo, telesni terapeut postaje prevodilac između jezika
reči i jezika tela, otvara dijalog između njih, integriše govor
i osećanja, pokret i zvuk, ton glasa i ton mišića. Na taj način
pomaže stvaranju kvalitetnije komunikacije između glave i trupa
i energija može lako da se kreće u oba pravca - od glave ka trupu,
od trupa ka glavi. Tako se uspostavlja vertikalno spajanje, tj.
celovitost jedne osobe.




• U susretu dve osobe dolazi do horizontalnog
spajanja: reč na reč, telo na telo, srce na srce. Taj prenos energije
između dve osobe je ukršten. Prvo se uspostavlja vertikalno a zatim
horizontalno spajanje. To predstavlja energetski most između dva
čoveka, sa dve strane: ja ka tebi, ti ka meni. Kada je taj most
dobro uspostavljen govorimo o istinskom slaganju dve osobe. Energija
teče slobodno u dva pravca, kreira čistu komunikaciju, efektivnu
radnu sposobnost, razmenu humanosti i rast koji donosi zadovoljstvo.
Tada možemo govoriti o pravom transferu. Ako taj most nije dobro
uspostavljen onda je komunikacija uznemirujuća, blokirana, zavodljiva
i manipulativna, previše pasivna ili previše aktivna, u svakom
slučaju nekvalitetna. Pravi rad na transferu je onda kada pomognemo
sebi i drugima da se pomerimo sa destruktivnih obrazaca interakcije
ka kreativnim obrascima.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Pravci u psihoterapiji

Počalji od Admin taj Čet Jul 16, 2009 11:13 pm

Tehnike





• Iako se radi o posebnoj grani psihoterapije,
i ona sama obuhvata čitav niz različitih i, ponekad, potpuno odvojenih
pristupa. Njihov “zaštitni znak” je rad na telu koji podrazumeva
dodir, pokret, disajne tehnike. U tom kontekstu postoji povezanost
sa telesnim terapijama, somatskim tehnikama i nekim komplementarnim
medicinskim disciplinama, ali isto tako i suštinske razlike.






• TP se razlikuje od čisto telesnih tehnika, poput
masaže i fizioterapije, ili čisto verbalnih, kao što je psihoalaniza,
u tome sto se koncentriše na interakcije izmedju klijentovih mentalnih
reprezentacija i njihovih telesnih fenomena. Jedan od glavnih fokusa
u TP je psihosomatska integracija individue, a to podrazumeva razmatranje
svih aspekata uma, tela i, u nekim slučajevima, duha.







Charles Kelley






• U telesnoj psihoterapiji postoje izuzetno bogate
i razvijene kako verbalne tako i neverbalne tehnike, metode i modaliteti.
One su nastale kao rezultat isprepletanih uticaja njenih osnivača,
komunikacije sa dodirnim naučnim disciplinama ali i bogatstvom
koje se otvara posle integracije tela i duha. Svaka od ovih tehnika
je zanimljiva ali nama prostor dozvoljava samo da nabrojimo neke.
Matični Rajhova vegetoterapija iz koje se granaju primarni pristupi:
Bejkerova Orgonomija, Lovenova Bioenergetika, Pijerakosova Sržna
energetika, Kelijev Radix, iz kojih kao druga generacija nastaju:
Boadelina Biosinteza, Bodinamika danskih autora, Biodinamika Gerde
Bojasen, razne analitičke TP, Funkcionalna TP, Hakomi, Integrativno
respiratorna terapija, Terapija pokretom, Somatski proces, Psihosomatska
integracija, Perinatalna psihoterapija, Psihomotorna terapija,
Biosistemska Psihologija, Karakterna Analiza, Životnoenergetska
terapija, Organizmička psihoterapija, naša TePsinteza itd.






Izuzetna snaga i bogatstvo ovih tehnika je omogućila
da se samo u Evropi oformi oko 50 škola TP sa svojim specifičnostima.
Ipak, sve one poštuju osnovne odrednice i karakteristike TP kao
grane psihoterapije, glavne principe rada TP, zajedničku definiciju
i zajednički etički kodeks.







Indikacije za TP






• Uopšte, što se tiče indikacija, sve vrste telesne
psihoterapije naglašavaju holistički način mišljenja, tj. na sve
psihičke probleme se gleda kao na posledicu karakternog i muskularnog
oklopa u sklopu jedinstva duha i tela a u skladu sa tim jedinstvom
i njegovim zakonitostima se pristupa tretmanu. (Zato je prevodjenje
u dijagnostičke kategorije pomalo veštačko za telesnog terapeuta
i ustupak konvencijama vrlo ograničene upotrebljivosti.)






Radi se sa razlicitim tipovima klijenata: psihološko-psihijatrijskim
klijentima; granicnim, traumatizovanim i adiktivnim klijentima;
klijentima sa psihosomatskim simptomima; svim tipovima psihoneurotičnih
i karakterološki izmenjenih klijenata; sa tzv. “zdravim” klijentima
koji žele da unaprede životne veštine, odnose, seksualnost, komunikacijske
veštine ili psihosomatsko funkcionisanje.






• Specifične grupe klijenata uključuju različite
vrste umetnika, sportiste, decu, adolescente, povratnike sa hospitalnog
lečenja, žrtve udesa i posttraumatskog stresnog poremećaja, alkoholičare
i narkomane u apstinenciji i oporavku, ljude sa problemima telesne
slike (poremećaj ishrane), itd.



Svaki od modaliteta TP se razlikuje od ostalih
po nekim svojim specifičnostima koje ih čine više ili manje efikasnima
u odnosu na različite tegobe klijenata. Tako su npr. neke metode
indikovane za preterano oklopljene klijente (Biodinamika Gerde
Boyesen ili Radix i sl.), dok su druge kontraindikovane za odredjene
poremećaje (npr. duboka regresija u radu sa post traumatskim poremećajima).
Samo se mali broj tehnika može koristiti kod svih klijenata - nego
se obično čini izbor.






• Iskustva pokazuju da se telesne psihoterapije
mogu takodje vrlo uspešno kombinovati sa verbalno orijentisanim
psihoterapeutskim usmerenjima. Iznad svega, iskustvo nam pokazuje
da su TP nezamenljive ako problem sa kojim se radi potiče sa preverbalnog
stadijuma. Jer, kako direktno preverbalne fenomene tretirati verbalno?



Uopšte se smatra da je TP dobro zasnovana i efikasna
pomoć u slučajevima emocionalnih, mentalnih ili psiholoških problema,
pogotovo tamo gde je u značajnoj meri uključeno telo, bilo da proces
te osobe utiče na telo ili da se doživljava u telu ili rezultira
u fizičkim ili psihosomatskim simptomima. TP se može upotrebiti
bilo za otklanjanje simptoma ili da bi se steklo razumevanje procesa
koji se odvija. TP je takodje dobar put za psihološki rast i emocionalno
sazrevanje.







Efikasnost primene TP





• Mada se počeci TP vezuju za intuitivan pristup
i empatiju, savremena naučna validacija TP nam nudi ogroman broj
publikacija,istraživanja, studija slučajeva, trening izveštaja,
antologija, kliničkih evidencija,projekata, akademskih objavljivanja,
itd.



Naravno, ograničenja koja se odnose na istraživanja
u psihoterapiji uopšte važe i ovde zbog velikog broja faktora koje
treba podvesti pod kontrolu. Zbog toga su istraživačke studije
primorane da specifikuju pitanja cilja, uzorka, uslova, itd, što
otežava uopštavanja i zaključivanja o globalnoj efikasnosti. Ipak,
desetine specifičnih istraživačkih studija potvrdjuju da TP ima
efekat dobrobiti jedne ili druge vrste(John May,1997; Caldwell
C, 1997). Efekti poboljšanja su pronadjeni u istraživanjima dece,
studenata koledža, odraslih, ambulantnih pacijenata, hospitalizovanih,
belih, crnih itd. Efekti poboljšanja se odnose na: povećanje životnog
zadovoljstva, poboljšanje stava o sebi i drugima, poboljšanje stava
prema svom telu, poboljšanje lokusa kontrole, poboljšano seksualno
funkcionisanje, smanjena anksioznost, poboljšani odnosi, itd. U
literaturi se često citira naša studija u kojoj smo našli da kratka
TP omogućava prevazilaženje zastoja u tekućim verbalnim terapijama
(Klisić,Lj,1978).






•Do skoro je efikasnost dodira bila samo indirektno potvrdjena, odnosno,
postojalo je mnogo obimnih ali nespecifičnih istraživanja na tu temu.
Npr. Hunter & Struve, 1997, ili Bonnet & Millet, 1971, su
pokazali da dodir ima snažan uticaj na psihofiziologiju, kao i kako se
odredjene forme dodira razlikuju u uticaju. Prikupljeno je mnogo
kliničkog znanja medju telesnim psihoterapeutima koji koriste dodir.
Dodirivanje angažuje, sem korteksa, i limbički sistem i druge
primitivnije nekortikalne strukture. Smatra se da i na taj način, putem
dodira, terapeut je u stanju da komunicira sa celom osobom i to znatno
više nego u isključivo verbalnoj terapiji.






Švedska naučnica, Prof.Kerstin Moberg je istraživala
fiziološke aspekte dodira i naučno dokazala da se prilikom dodira
luči hormon oxitocin koji ima povoljan i lekovit efekat na naš
organizam u smislu relaksacije i izazivanja psiho fiziološke anti-stresne
šeme koja omogućava interakcije, smirenost, lečenje i rast. Znači,
istraživan je (2004) direktan rezultat dodira i rezultati premašuju
sve prethodne naučne postavke o važnosti i lekovitosti dodira.






• Velika istraživanja, sprovedena širom Amerike
i celog sveta (1982 – 2004) na čelu sa Prof. Bessel van der Kolk
(Boston Univ.) o neurobiologiji traumatskog iskustva i procesovanju
traume kroz somatsko iskustvo kao i procene uspešnosti tretmana,
nedvosmisleno ukazuju na nezamenljivu i ključnu ulogu Telesne psihoterapije
u tretmanu trauma.






Staro lečenje razgovorom, tipično za verbalne
terapije, se nije pokazalo od vrednosti u tretmanu traume. Naprotiv,
dokazano je da je kontraproduktivno: klijent beži u razgovor sa
terapeutom jer ne može da podnese da oseća svoje telo. Sve dok
je terapeut sa njim u verbalnom setingu, on se uspešno brani od
unutrašnjeg iskustva tela koje jedino može doneti razrešenje. Reči
ne mogu da integrišu poremečene šeme senzacija i akcija koje čine
srž traume. Tretman ustvari treba da integriše senzacije i akcije
u kojima se pacijent zaglavio, “ Sve dok ljudi ne osećaju svoja
tela, mi gubimo njihovo i svoje vreme pokušavajuči da radimo psihoterapiju.”



Rezultati istraživanja ukazuju da je telesna psihoterapija
najefikasniji način da se tretiraju traume.






• Takodje, istraživanja Babette Rothschild ukazuju
na to da se bez rada na telesnoj svesnosti ne može uspešno razrešavati
problem PTSP.



I tako, polako, na bazi naučnih istraživanja,
Telesna psihoterapija se sa dosadašnje margine pomera u jednu od glavnih struja u psihoterapiji.



Trenutno je u toku jedna ogromna, višegodišnja
studija o efektima telesne psihoterapije na univerzitetima u Tubingenu
i Hajdelbergu koju vode Soeder,Kaschke,i drugi. Dosadašnji rezultati
obradjivani od 1999 pa na dalje, ukazuju na visoku efikasnost TP
u prirodnim uslovima ambulantnog tretmana. Vrste pro­blema kao
što su anksioznost, depresija, somatske žalbe, samoefikasnost itd,
tretirane su telesnim psihoterapijama. Efekti tretmana su po­kazali
us­pešnost ne samo na statističkom nego, još važnije, na kliničkom
nivou značajnosti.



Ova i slične studije treba da olakšaju prevazilaženje
predrasuda i strahova od dubina sopstvene prirode kao i da upoznaju
sa ovom , inače u struč­nim krugovima relativno nepoznatom, iako
prvom granom psihoterapije - TELESNOM PSIHOTERAPIJOM

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Pravci u psihoterapiji

Počalji od Admin taj Čet Jul 16, 2009 11:15 pm

Tepsinteza (TePsintezis)







• U našoj zemlji, još od 1976, razvijamo posebnu
školu telesne psihoterapije koju smo nazvali Telesna psihoterapeutska
sinteza ili, skraćeno, TePsinteza. Na nju su uticale neke škole
telesne psihoterapije kao što su Radix, Vegetoterapija, Biosinteza,
Bioenergetika, Bodynamic, Sržna telesna psihoterapija itd. ali
i bogata tradicija naših naroda u prihvatanju dodira i neverbalnoj
ekspresiji. Pošto je u našoj narodnoj tradiciji dodir pozitivno
vrednovan i upotrebljivan mnogo više nego u zapadnim kulturama,
mi se trudimo da i dalje razvijamo tu sintezu i kreativno je unapredimo.
Ipak, evidentno je da se čak i naši ljudi teško nose sa civilizacijskim
zidom straha od sopstvene telesnosti.








• Tokom trening programa studenti uče bazične
principe koji su zajednički za sve telesne psihoterapije kao i
izuzetno bogat repertoar verbalnih i neverbalnih dijagnostičkih
i terapeutskih tehnika. Lični rad se podrazumeva tokom celog trening
programa a pri­mena naučenog se supervizira. Diplomirani psi­hoterapeuti
TePsinteze na osnovu završenog trening programa dobili su Evropski
sertifikat za psihoterapiju - ECP. Nosioci ECP i psiholozi Elida
Faganel, Svetlana Vukojević Deleon, Jelena Mutavdžić-Vojnović i
Ana Ristović Peković već niz godina asistiraju osnivaču škole kao
najiskusniji telesni psi­ho­terapeuti kod nas. Razvoju škole su,
pored njih, svojim radom značajno doprineli kolege, diplomirani
psiholozi i lekari, od kojih su neki i pred diplomiranjem u TePsintezi:
Ljiljana Jovanović, Biljana Zubović, Nebojša Miličević, Vesna Erceg,
Dragana Hajduk, Mihajlo Hajduk, Orfej Radisavljević, Ida Teodosijević,
Koviljka Stamenković, Olgica Najdanović, Biljana Mar­ković, Aleksandra
Milunović, Suzana Kalam, Daliborka Janić, Siniša Prodanović, Koviljka Miličević-Bubnjević, Ivana Stojanović, Vesna
Jotić, Nikola Djordjević, Olga Vuličević i mnogi drugi psiholozi,
lekari i stručnjaci srodnih disciplina koji su nam se pridružili
kasnije.




Pošto je Telesna psihoterapija jedina psihoterapija
koja dopire i do preverbalnog nivoa razvoja i radi na sistematski
način sa preverbalnim fiksacijama, razumljivo je veliko interesovanje
medju kolegama za ovaj metod psihoterapije.




Specifičnost naše škole je teorija razvoja orgazma
i izučavanje funkcije blaženstva, kao i teorija razvoja agresije
u pravu moć. Prvo je nastavak istraživanja W.Reich-a u oblasti
tabua i funkcije orgazma, a drugo se nadovezuje na instiktiviste.








• Iako je agresivnost obradjivana u okviru raznih
teorijskih sistema( akademski, bihejvioralni, humanististički,
psihoanalitički, feneomenološki, egzistencijalistički itd) u psihologiji
kao nauci uglavnom preovladava mišljenje da je to jedan nejasan
i protivurečan pojam. Postavljene su razne instiktivističke teorije
( Mc Dugal, Frojd, Hartman itd) shvatana je kao reakcija na frustracije
itd ali je i pored svega toga agresivnost ostala u velikoj meri
nejasna. Onda sam došla na ideju da posmatram agresiju kroz spektar
razvoja. To mi je pomoglo da malo bolje shvatim iracionalnosti
rata i da se lakše nosim sa zadatcima koji su bili preda mnom




Najmračnija ljudska potreba da se vlada drugima
je , po mom uverenju, samo jedan ćorsokak pravilnog razvoja moći
koji rezultira blaženstvom čime mračna vlast nad drugima nikad ne rezultira, pored ostalog.








• Izučavanje evolucije nagona za samoodržanjem
u smislu razvoja stepena slobode mi daje osnovu da predložim TEORIJU
RAZVOJA AGRAZMA. Predložen je kontinum agresija-moć i obradjene
faze razvoja: Primitivna agresija, Destrukcija, Manipulativna agresija,
Pasivnost, Asertivnost, Stvarna Moc, Nedualna svemoc.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Pravci u psihoterapiji

Počalji od Admin taj Čet Jul 16, 2009 11:17 pm

TEORIJA RAZVOJA ORGAZMA I FUNKCIJE BLAZENSTVA:









• Reich je formulisao tabu seksualnosti kao nešto
što narušava fizičko a i psihičko zdravlje. Usmerila sam našu pažnju
na postojanje još dubljeg tabua - tabua blaženstva koji je u osnovama
naše potrošačke civilizacije i održava naše otuđenje na dubljem
nivou.










Teorija razvoja orgazma smatra da se orgazam raz­vija
paralelno sa razvojem svesti i da se praće­njem razvoja orgazma
može istraživati i meriti i sam razvoj svesti.





Sa psihološke tačke gledišta, svest je psihološka
funkcija koja se razvila iz potrebe odlaganja reakcija, zbog adaptacije
i preživljavanja, a glavna namena joj je povećanje stepena slobode
u donošenju odluka. Mi ističemo da postizanje tog cilja može biti
praćeno predivnim nagradama - ekstazom i blaženstvom. Suština razvoja
orgazma i jeste učenje odlaganja neposredne, instiktivne reakcije
i povećanje stepena slobode u donošenju odluka.










Merenja pokazuju da, kako se razvijaju, orgazmi
postaju duži, kontrakcije se dešavaju u dubljim nivoima tkiva,
a same kontrakcije postaju izmenjene i rastegnute, luči se više
endorfina, moždani talasi sve više liče na one koje dobijamo pri
meditaciji, i sukcesivno se otvara dublji unutrašnji sloj obrade
informacija.





Odlaganje neposredne reakcije omogućava nastanak
fenomena koji se konstatuju objektivnim merenjima i mogu se istraživati
i meriti u skladu sa pravilima naučne metodologije istraživanja.










• Klasifikacija stupnjeva orgazma bi mogla da
,u svom najgrubljem obliku , ovako da izgleda : jednostavni, blokirani,
zreli, nedualni.





Znači, od početnog stupnja - jednostavnih, prostih
orgazama, sličnih životinjskom nivou, pa preko privremenih blokada,
učenjem odlaganja neposredne reakcije, sadržavanja i kanalisanja,
tek dolazimo na ljudski nivo zrelosti i slobode u donošenju odluka
, koji se na kraju , usklađivanjem, pretvara u božanski nivo potpunog
jedinstva sa svim što postoji.










Zbog toga teorija razvoja orgazma i tvrdi da je
funkcija orgazma psihičko i fizičko zdravlje, kao i produžetak
vrste, a funkcija blaženstava je da nas na socijalnom nivou vodi
ka jednoj humanijoj civilizaciji a na individualnom nivou - razvoj
svesti.










• Naravno, ovo je dovelo u sumnju dosadasnji pojam
psiholoske zrelosti:
Koncept psihološke zrelosti je veoma problematičan u psihoterapiji
zato što je ostao suviše vezan za biološki model iz koga je nastao.
Na primer, psihoanalitička teorija od koje se počinje u većini
psihoterapeutskih tumačenja, vezuje pojam zrelosti za dostizanje
genitalnog primata. Izgleda da je ta teorija suviše uska. Postaje
sve jasnije da ono, što se donedavno smatralo zrelošću, je ustvari,
samo početak sazrevanja. Ako se energija svede na minimum, onda
je lako ostaviti privid zrelosti. A šta se dešava u slučaju optimalnog
nivoa energije, videćemo na dijagramima koji slede. Sama zrelost
je višeslojna i sastoji se od različitih kompleksnih faza koje
su daleko od jednostavnosti prvobitnih shvatanja. Zbog toga predlažem:










NASTAVAK PSIHOANALITIČKE TEORIJE PSIHOSEKSUALNOG
RAZVOJA.










•Frojd i Rajh su u svojim teorijama seksualnosti detaljno razradili
jedan deo spektra svesti, dok su samo ovlaš zahvatili za njih periferne
nivoe. Te nivoe nam sada detaljno opisuju teoretičari spektra svesti.
Drugim rečima, psihoanaliza je razvila dobar način da se radi sa ego
mehanizmima odbrane i procesima koji karakterišu ego nivo svesti.
Rajhijanska psihoterapija je razvila dobar način da integriše telo i
psihu, ali nije dovoljno razradila transpersonalne i druge nivoe
spektra svesti. Da bi se postalo stvarno slobodnim od blokada,
takozvani "genitalni karakter", izgleda da je potrebno da se radi i
nosi sa više nivoa spektra svesti i njihovom integracijom, nego što su
to mislili Frojd i Rajh.
Da li ćemo u budućnosti posle genitalnog primata govoriti o srčanom
primatu, pa o univerzalnom primatu? A posle oralnog, analnog, falusnog
i genitalnog karaktera govoriti o srčanom karakteru i o rastapanju
karaktera, tj. Ne-karakteru?





Ovde nije reč o post-genitalnom karakteru, nego
o preciziranju genitalnog karaktera i nijansiranju razvoja, jer
se i ja slažem da, onako kako su ga definisali Frojd i Rajh, on
u stvari ne postoji.










• Znači, možemo predložiti nastavak TEORIJE RAZVOJA
KARAKTERNIH STRUKTURA.










Genitalni karakter povezujemo samo sa početcima
zrelosti i sa sposobnošću predaje refleksu orgazma, i slobodom
od glavnih blokada i neurotičnih fiksacija.










Srčani karakter je razvijeniji i otkriva blaženstvo.
Srčani karakter znači davanje primata srčanim reakcijama, da se
sve odluke donose iz srca, iz principa LJUBAVI. Predstavlja mu
zadovoljstvo da širi radost i ljubav medju ljudima. Ova karakterna
struktura je zato na višem nivou svesti. Iskustvo blaženstva je
najčešće rezultat akcije ljubavi. Naravno, kao i u prethodnim karakterima,
neke neurotične tendencije ostaju.










• Ne-dualni karakter ili metaforično rečeno, božanski
karakter dolazi na kraju. Najrazvijenija karakterna struktura je
ustvari rastapanje karaktera. Jer, ne zaboravimo, po svojoj prirodi,
karakter je smrznuta funkcija. Sada nema više smrznutih funkcija
i tok je kompletan. Nema potrebe više za odbranom jer je sve prihvaćeno
i voljeno. Možemo govoriti o Univerzalnom primatu, jedinoj realnosti
koja jeste ili jednostavno, o sveprožimajućoj LJUBAVI.










• Razvoj ovih novih ideja je samo jedan deo rada
u školi. Ostali delovi su fokusirani na proučavanje opstih teorijskih
osnova psihoterapije, bazičnih principa telesne psihoterapije i
učenje bogatog repertoara verbalnih i neverbalnih tehnika telesnih
psihoterapija.










• Ali, o svemu tome mnogo više na stranicama knjige
koju mozete nabaviti preko Udruzenja (063-8303896).





Predsednik WCP (svetskog komiteta za psihoterapiju)
A. Pritz u našoj školi, 2002.





Osnivanje WCBP sa profesorom Paramahansom Ananta
Bharati, 2003





Predsednik EAP - Mony Elkaim sa osnivačem na EAP
kongresu u Beogradu, 2004





Predsednik EABP Courtenay Young u našoj školi
2004





Joop Valstar, predsednik EABP sa osnivacem, 2006:





EABP NA Council u Beogradu, 2007









Autorsko pravo preuzetog teksta je :http://www.tepsyntesis.org.yu/psihoterapija.html Gde možete naći više informacija

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Pravci u psihoterapiji

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu