Kako do pravilne ishrane

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

:deda: Kako do pravilne ishrane

Počalji od Admin taj Sre Apr 29, 2009 6:22 pm

Kako do pravilne ishrane


Možda
ste previše zauzeti da biste kuvali svakog dana, ili ne možete da
živite bez slatkiša?! Bez obzira na razlog zbog kojeg se ne pridržavate
režima zdrave ishrane, eksperti vas savetuju kako da smršate nakon
prazničnog gastronomskog "ludovanja"


Verujemo da nije potrebno
da vam lekar, ili nutricionista, saopšti da je ishrana zasnovana na
mnogo voća, povrća, integralnih žitarica i posnih proteina najzdravija
za vas. To nije nikakva mudrost (stvarno!).


Međutim, sigurni smo da, čak i ako
se uglavnom pridržavate takvog načina ishrane, ipak koristite svaku
priliku, ili razlog, da se odreknete zdravog u korist slasnog zalogaja
- što ste sigurno činili i tokom praznika. (Statistike govore da se
skoro dve trećine ljudi tako ponaša!) Možda je u pitanju vaša
prezauzetost, možda neizdrživa, "organska" potreba za slatkim, ili je
krivo "brdo" hrane koje vam je mama poslala za praznike (nećete je
valjda baciti?!). U nastojanju da vam pomognemo da izbegnete najčešće
zamke ishrane i smršate nakon obilne praznične trpeze, zatražili smo
pomoć nekolicine nutricionista. Oni vam nude savete o sticanju zdravih
navika u ishrani, koje bi trebalo da sprovodite svaki dan - bez
pogovora i izgovora!




1. "Povrće je tako 'bljak!' kada ga sama pripremim kod kuće"
Najveća greška prilikom spremanja povrća jeste previše dugo kuvanje
i nedovoljna upotreba začina. Dakle, bez obzira na to da li ga barite,
kuvate na pari, ili pržite (pečete), važno je da skratite vreme
pripreme. Povrće treba da bude dovoljno čvrsto kada ga skinete s
ringle, a potom ga prelijte sosom i začinite. Preliv možete da
napravite od jednakih količina maslinovog ulja i začinskog sirćeta, sa
pola kašičice senfa i isitnjenog belog luka. Na kraju, dodajte začine
(najbolje sveže). To mogu da budu bosiljak, peršun, mirođija ili prženi
iseckani badem i semenke bundeve.


2. "Volela bih da imam vremena da kuvam, ali zbog silnih obaveza - stižem samo da kupim gotovu hranu..."
Ishrana izvan kuće znači konzumiranje 226 ekstra kalorija i 10 g
ekstra masnoće. Zato pokušajte da, umesto do restorana, ili kioska sa
"brzom" hranom, odšetate do supermarketa. Tamo možete da kupite pile
(ili ribu) sa grila, kao i zamrznuto povrće za čiju je pripremu
potrebno svega nekoliko minuta. Ako nemate ni toliko vremena, uvek
možete da kupite gotovu salatu. Samo, držite se podalje od testenina sa
kaloričnim prelivima (masni sir, pavlaka), kao i salata sa majonezom.


3. "Ne mogu da prestanem da jedem slatkiše i grickalice. Uvek ih imam kod kuće, zbog dece, naravno!"
Najjednostavniji
način da poštedite ovoga iskušenja sebe, ali i ostale ukućane, jeste da
držite što manju količinu ovih namirnica u kući. Vaša deca treba da
jedu istu zdravu hranu koju i vi (treba da) jedete. Eksperti savetuju
postepenu zamenu slatkiša i grickalica zdravijim opcijama (keks od
integralnih žitarica umesto čokoladnog, domaći čips umesto kupovnog,
čokoladno mleko umesto gaziranih napitaka). I, znajte da se deca lako
prilagođavaju promenama, te ih nemojte koristiti kao alibi za svoju
slabost prema "grešnoj" hrani!
Ipak, povremeno možete da počastite
sebe, ali i celu porodicu, parčetom torte ili sladoledom u
poslastičarnici. Tako će slatkiši dobiti "status" povremene časti ili
nagrade, u kojoj ćete uživati u krugu porodice ili u zajedničkim
izlascima, a neće biti hrana uvek dostupna u kući. Manja pakovanja
slatkiša i grickalica takođe mogu da vam pomognu, ali samo ukoliko ste
u stanju da se kontrolišete i zaustavite nakon što pojedete jednu
čokoladicu, ili kesicu čipsa.


4. "Znam da bih morala da smanjim unos soli, ali obožavam slanu hranu"
Nemojte
da paničite zbog presoljene salate i kuvane hrane. Mnogo su opasnije
gomile "skrivene" soli u prerađenim namirnicama i jelima iz restorana.
Ova so čini čak 80 posto količine soli (3.000 mg), koju žena u proseku
unese tokom dana (dozvoljena dnevna količina soli iznosi 2.300 mg).
Inače, svi mi unosimo so i iz izvora koji nam nisu potrebni a to čak i
ne želimo. A višak soli (ili natrijuma) u organizmu može da izazove
gorušicu, visok krvni pritisak, čak i moždani udar. Zato, prilikom
kupovine gotovih namirnica birajte one koje sadrže najmanju količinu
soli (proverite sastav na pakovanju!). Ako počnete da analizirate listu
sastojaka na namirnicama ili prepolovite porcije u restoranu, ostaće
vam "prostora" i za upotrebu soli u hrani koju sami pripremate kod kuće.


5. "Svaki put kada kupim voće i povrće, ono se pokvari pre nego što ga iskoristim"
Prvo,
vodite računa o količini. Voće i povrće ostaju sveži najduže nedelju
dana, što znači da treba da nabavite isključivo količinu koje će vam
biti potrebna u tom periodu. Takođe, važni su i mesto i način čuvanja
ovih namirnica. Voće i povrće držite na drugoj ili trećoj polici u
frižideru, ili, u određenim slučajevima, na kuhinjskom pultu, umesto u
plastičnim kutijama u frižideru. Neke od ovih namirnica, na primer,
paradajz i banane, treba držati izvan frižidera. Najbolje je da voće i
povrće skladištite odvojeno jedno od drugog, jer vlaga i gasovi koje
oni emituju mogu da ubrzaju njihovo propadanje.


6. "Ne mogu da izdržim a da ne pojedem nešto slatko!"
Onda
pojedite 30 g crne čokolade, jer ona sadrži samo 150 kalorija, umesto
slatkiša koji obično jedete. Inače, crna čokolada je, prema rezultatima
mnogih istraživanja, izuzetno zdrava namrinica, zbog visokog sadržaja
flavonoida. Ovaj tip antioksidanata snižava krvni pritisak i poboljšava
cirkulaciju, što su dva osnovna faktora prevencije kardiovaskularnih
oboljenja. Ova čokolada obezbeđuje gotovo duplu količinu antioksidanata
u odnosu na mlečnu. Prilikom kupovine čokolade, izaberite onu koja
sadrži minimum 60 posto kakaoa. Ne volite crnu čokoladu?! Onda popijte
topli kakao napitak!

7. "Pravi sam zavisnik od ugljenih hidrata"
Kao
osnovni izvor "goriva" za mozak, ugljeni hidrati apsolutno su neophodna
namirnica u ishrani. No, ako tokom dana jedete previše peciva od belog
brašna, ili keksa, to će uzrokovati još veću potrebu za ugljenim
hidratima, što je siguran put ka uvećanju telesne mase. Prerađeni
ugljeni hidrati (poput hleba i slatkiša) ne stvaraju lako osećaj
sitosti, te postoji realna opasnost da preterate u količini koju dnevno
uzimate. Osim toga, ova vrsta namirnica uzrokuje produkciju insulina,
koji brzo obara nivo šećera u krvi i tako stvara osećaj gladi i umora.
No, ako dodate malo proteina u svaki obrok i užinu, sprečićete pojavu
ovog efekta. Budući da se proteini sporo vare, obezbediće trajniji
osećaj sitosti nego prerađeni ugljeni hidrati. U odlične izvore
proteina spadaju meso (posna piletina i junetina), kao i posni sir,
jaja, soja, pasulj, tuna.

8. "Znam da je riba zdrava, ali jednostavno je ne volim"
Pa,
ako je miris ono što vas odbija, znajte da postoje i vrste ribe koje
nemaju tako jak ukus ili miris. Zato treba da pokušate da uključite
takvu, "nemirisnu" ribu u svoju ishranu, pre nego što odlučite da je
potpuno otpišete. Na kraju krajeva, vredno je truda jer je ona jedna od
najzdravijih namirnica - porcija od 120 g ribe sa roštilja sadrži samo
150 kalorija i obezbeđuje više proteina od juneće šnicle i više
kalijuma od banane. Osim toga, riba je jedan od inače malobrojnih
izvora omega-3 masnih kiselina koje štite srce i mozak. Dakle, probajte
tunu (na primer, u salati), bakalar, losos...


9. "Ujutro, kada krećem na posao, nikada nemam dovoljno vremena da spakujem doručak"
Ako
baš nikako nemate vremena da pripremite obrok koji ćete pojesti na
poslu, poslužite se trikovima koje predlažu eksperti. U osnovi,
najvažniji je izbor namirnica, preporučuju se integralne pločice ili
hleb, posni jogurt, polutvrdi sir za sendviče u vakuumiranom pakovanju,
tunjevina, jabuke, banane, manja kesica badema ili lešnika, kesica
instant supe (za jednu šolju). Ove namirnice možete da kupite tokom
nabavke hrane za celu nedelju, i da ih ponesete u tašni na posao.


10. "Čim pojedem hranu koja sadrži mnogo biljnih vlakana, zaboli me želudac!"
Istina
je da veća količina biljnih vlakana može da "šokira" digestivni sistem,
i to zahvaljujući delovanju prirodno prisutnih bakterija u crevima koje
ih razgrađuju (u ovom procesu oslobađaju se gasovi). Ipak, organizam se
adaptira na ekstra količinu biljnih vlakana u periodu od dve-tri
nedelje, a ukoliko postepeno uvećevate tu količinu (po 5 g), nećete
osećati neugodne simptome. U prevodu, to znači da dnevno treba da
uzimate dva parčeta integralnog hleba, manju činiju jagoda ili činiju
cerealija. Dakle, ako ste do sada jeli oko 15 g biljnih vlakana dnevno,
povećajte unos na 20 g, sačekajte dve nedelje, a onda na 25 g, što je i
dnevno preporučena količina. Jedan od sigurnih načina da izbegnete
stomačne tegobe nakon pojačanog unosa biljnih vlakana jeste da pijete
dosta vode koja će olakšati kretanje sadržaja u crevima.

Eksperti kažu da su biljna vlakna, u okviru svakodnevne ishrane,
izuzetno važna, jer snižavaju nivo holesterola u krvi i pomažu vam da
ostanete vitki (sadrže malo kalorija i brzo stvaraju osećaj sitosti).
Osim toga, naučno je dokazano da ishrana, u kojoj je zastupljeno mnogo
namirnica bogatih biljnim vlaknima, može da blokira oko jedan posto
kalorija koje organizam apsorbuje iz hrane. A to je isto kao i gubitak
od jednog kilograma godišnje bez uloženog truda i držanja dijete!

Tekst: Nataša Ćovin; Foto: Shutterstock

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu