Grčka mitologija

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

:deda: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 6:00 pm

First topic message reminder :

Grčka mitologija je korpus priča koji pripadaju starim Grcima i čiji su predmet njihovi bogovi i heroji, priroda sveta i vremena u kojem su živeli i koji ih je okruživao, kao i poreklo i značenje njihovih kultova i rituala. U modernom smislu pod grčkom mitologijom se podrazumeva, studija i pokušaj rasvetljavanja religijskih i političkih institucija starih Grka i njihove civilizacije, kao i pokušaj potpunijeg shvatanja same prirode mitova i legendi.
Mitovi spadaju u prve manifestacije ljudske mašte i nastaju zbog duboke potrebe za metaforičkom interpretacijom svih fenomena s kojima se susreću ljudi tokom svog života. Zbunjenost i slabost čoveka pred neprikosovenim silama Prirode, metafizičke spekulacije, shvatanje slabosti ljudskog bića, moralne norme i dileme, komunikacija sa sebi sličnim, izražavaju se preko priča sa simboličkim sadržajem, kao rezultat ljudske mašte. Skupovi tih legendarnih tradicija čine mitologiju, gdje se ogledaju prve spekulacije o životu i Prirodi. U isto vreme, mitovi nude jasnu sliku o karakteristikama svakog naroda, njegovom karakteru, stremljenjima i dostignućima, kao i njegovoj trajektoriji kroz istoriju.
Grčki narod je bio jedan od prvih koji je stvarao mitove preko kojih je pokušavao da shvati, da da interpretacije, o svemu onome što prevazilazi dimenzije ljudskog razuma u to vreme, kao i o svemu onome, što je u njihovim očima bilo neobjašnjivo i neukrotivo. Njihove priče su se prenosile s koljena na koljeno, nadograđujući se i menjajući se u skladu sa potrebama, kao i stepenom razvoja svake epohe.
U početku, za vreme rodovskih odnosa, grčka religija sastojala se u obožavanju prirodnih pojava (životinja, zemlje, drveća..). Nakon raspada, u homersko doba ova religija zamenjena je verovanjem u bogove. Grci su stvorili mnogo bogova, koje su zamišljali u ljudskom obliku. Ovi bogovi su takođe imali i ljudsku narav, bili besmrtni i svemoćni. Grčka mitologija je sigurno imala uticaja na sve ostale mitologije.

Po grčkom mitu, u početku su nebo i zemlja bili izmešani i vladao je haos. Zatim su se iz haosa izdvojili boginja Geja - zemlja i Uran - nebo. Njih dvoje izrodili su ostale bogove - titane. Međutim, Uran bojeći se da mu neko od dece ne preuzme vlast zatvori titane pod zemlju. Međutim, jedan bog - Hronos (vreme) uspeo je da izađe iz provalije i da oslobodi ostalu braću i sestre. Tada, kao što se Uran i bojao, Hronos oduzme vlast ocu i postade gospodar sveta. Međutim, Hronosa je zatekla ista sudbina kao i njegovog oca, jer ga je svrgnuo sa vlasti njegov mlađi sin - Zevs.

Nastanak ljudi

U početku, Grci su mislili da su ljudi nikli iz zemlje poput biljaka, međutim vremenom je to verovanje odbačeno i mislilo se da je titan Prometej od gline napravio čoveka, a da mu je Atina udahnula dušu. Prometej je ljude štitio, pomagao im i učio ih. Od Apolona je ukrao vatru i dao je ljudima, uhvatio je divljeg bika i dao ljudima da ga upregnu, naučio ih je kako da vade rude. Zbog svega ovoga Zevs se naljutio i naređeno je da Prometej bude okovan gvozdenim lancima i na Kavkazu on beše prikovan za jednu stenu gde je svaki dan sletao orao koji mu je kljuvao jetru. Prometej je dugo ovako visio dok ga Herakle nije oslobodio.

]Heroji

U grčkoj mitologiji spominju se i polubogovi, koji se nazivaju herojima. Oni imaju natčovečansku snagu, pamet, spretnost. Obično su bili sinovi bogova i smrtnika, zaštitnici ljudi, ubice čudovišta i razbojnike. Najpoznatiji grčki heroji jesu Herakle (Herakles, Herkules, Herkul), Tezej, Jason. Pogledati *Heroji

Grčki mitovi

Neki od najpoznatijih grčkih mitova su:
Prometej
Persej
Dedal i Ikar
Adonis
Mida
Atalanta
Tantal
Dionis
Sizif
Orfej i Euridika
Herakle
Tezej
Medeja
Ilijada
Pandora
Odiseja
Dioskuri
Argonauti
Persefona

Naravno, tu je i :

Grčka božanstva
Muze
Nimfe
Heroji
Junaci antičkih mitova
Grčka religija
Grčka filozofija
avatar
Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole


:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 9:36 pm

Ona je upozorila Parisa da ne otima Jelenu, ali pošto nije uspela da ga ubedi, rekla mu je da ako bude ranjen dođe k njoj, jer samo ona može da ga izleči. Paris je odveo Jelenu iz Sparte, i tako je započela opsada Troje. Kada ga je ranio Filoktet strelom iz Heraklovog luka on je otišao do Oinone na planinu Idu. Ali Oinona je, uvređena, odbila da ga izleči. Neki kažu da se kasnije pokajala i obesila kad ga je videla mrtvog, a drugi kažu da se posle pokajanja bacila na njegovu pogrebnu lomaču i izgorela. Paris i Oinona imali su sina Koritija, koji je došao u Troju da pomogne Trojancima, ali se zaljubio u Jelenu, zbog čega ga je Paris ubio. Po drugom predanju Koritije je bio sin Parisa i Jelene.
Palada – po Apolodoru, bila je drugarica iz detinjstva boginje Atine. Bila je Najada, kći rečnog boga Tritona i obe su uzgajane kao ratnice. Jednom dok su se borile, Zevs joj je zlonamerno podigao štit. Palada je za trenutak pogledala na stranu ali to je bilo dovoljno da padne mrtva. Atina je bila očajna, napravila je drvenu statuu svoje prijateljice stavivši joj štit na grudi.
Periboja – Najada, žena Ikarijeva, oca Penelope, Odisejeve žene.
Pirena – Kći Ojbala, kralja Lakonije, ili rečnog boga Ahela. Pretvorila se u potok zbog suza koje je lila u žalosti za umrlim sinom Kenhrijem. Njega je nenamerno ubila Artemida. Po njenom drugom detetu, Leheju, nazvana je korintska luka Leheja.
Praksiteja – Najada, Erihtonijeva žena. Erihtonije, čiji je donji deo tela bio u obliku zmije, postao je kralj Atine, pošto je prognao Amfiktiona. Atina mu je pomogla bez znanja drugih bogova.
Salmakija – Najada koja se zaljubila u Hermafrodita. Njihova tela su se sjedinila u jedno.
Salmonida – Nimfa od koje vodi poreklo Jason, vođa Argonauta.
Stiks – Najada, čije ime doslovce znači „omražena“, možda zbog toga što je živela u reci koju su svi umrli morali da pređu. Njena reka je bila najsvetija. A zakleti se rekom Stiks bila je najsvetija zakletva koja se nije smela pogaziti.
Maja, “Majka“, „Dojilja“ – Najpoznatija od sedam sestara Plejada, jer je bila majka boga Hermesa (Merkura). Maja je izgleda bila jedina Zevsova ljubavnica koju Hera, njegova ljubomorna žena, nije nikada progonila. Najveći deo mita o Maji može se naći u homerskoj himni o Hermesu, gde se govori o njegovom rođenju, i događajima u prva dva dana života. Tada je Hermes izumeo liru, iskoristivši oklop kornjače za telo i creva za žice, ukrao Apolonova goveda i zaradio brojne poklone od Apolona u zamenu za liru. Maja je obožavana širom Grčke i Rima kao boginja, a Rimljani su joj posvetili mesec maj u kalendaru. Maja je često obožavana zajedno sa sinom Hermesom, na praznik koji je padao 15. maja.
Alkiona, „kraljica koja štiti od zla (oluje)“ – Posejdon je napastvovao Alkionu i ona mu je rodina Hereja, Hiperenora i Etuzu.
Elektra, „Ćilibar“, „Blistava“, „Sjajna“ – Zevs je žudeo za Elektrom i doveo je na Olimp. Elektra je pokušala da se odbrani od napastvovanja sakrivši se iza paladijuma, drvenog lika Atinine prijateljice iz detinjstva. Zevs je u besu bacio paladijum s nebesa i napastvovao Elektru na ostrvu Samotraka. Elektra je postala majka Dardana, utemeljivača trojanske dinastije, i Ijasiona. Po mnogim autorima, Ijasion je bio ljubavnik boginje Demetre, koja ga je naučila ratarstvu i poljoprivredi, a imali su i sina Pluta. Apolodor, pak, kaže da je Ijasion hteo da siluje Demetru pa ga je pogodio grom. Žaleći za svojim bratom Dardan je napustio Samotraku i uputio se na istok, gde se naselio oko planine Ide. Dardan ili Elektrin praunuk Ilij su kasnije pronašli paladijum. Paladijum je štitio Troju od osvajanja. Trojina propast u Trojanskom ratu je bila neumitna kad su Odisej i Diomed ukrali paladijum. Priča se da kad su Plejade stavljane u zvezde, Elektrina zvezda je bila najtamnija jer je krila lice, oplakujući smrt svog sina Dardana.
Kelena, „Opaljena suncem“ – Posejdon je bio i Kelenin ljubavnik, koja mu je rodila Nikteja i Lika. Oni su postali namesnici i vladari Tebe.
Tajgeta, „Dugovrata“ – Bežeći od Zevsa, Tajgeta je zatražila zaštitu Artemide. Artemida ju je pretvorila u košutu sa zlatnim rogovima, ali se Zevs nije dao zavarati, pa ju je napastvovao pretvoren u jelena. Tajgeta je bila majka Lakedemonova, osnivača i kralja Sparte. U čast svoje majke, Lakedemon je jednu planinu blizu Sparte nazvao Tajgetska planina. Imala je i kćer Euridiku, koja je bila udata za Akrizija, kralja Arga. Euridika je bila majka Danajina i baka heroja Perseja. Priča se da je Tajgeta u znak zahvalnosti poklonila Artemidi košutu. Bila je to Kerinitijska košuta, koji je lovio Herakle u svom trećem podvigu. Pindar u Olimpijskim odama kaže da je košuta sa zlatnim rogovima u stvari Kernitijska košuta. Herakle je pratio trag košute daleko na sever, do zemlje Hiperborejaca, gde je pronašao maslinov gaj. Heraklu se ovo drvo toliko svidelo da ga je doneo u Grčku i zasadio oko trkališta u Olimpiji.
Steropa ili Asteropa,, „Svetla“, „Treperava“, „Suncolika“ – Arej je napastvovao Asteropu i ona je rodila sina Oenomaja, koji je postao kralj Pise i otac Hipodameje. Poginuo je u trci dvokolica sa proscem svoje kćerke, Pelopsom.
Meropa, „Rečita“, „Smrtonosna“, „Pčelojeda“ – Od svih Plejada, samo je Meropa imala muža ili ljubavnika smrtnog čoveka, Sizifa, kralja Korinta. Meropa je bila majka Glauka, Ornitiona, Tersandera i Alma. Po nagovoru muža, koji nije želeo da umre, Meropa nije izvela odgovarajuće posmrtne obrede posle njegove smrti. Had je morao da Sizifa vrati u svet živih, pod uslovom da se vrati čim izvrši pripreme za posmrtne obrede. Naravno, Sizif to nije uradio, već je nastavio da živi do duboke starosti. Za kaznu zbog neposlušnosti bogova Sizif je osuđen da večno gura kamen uz brdo, koji se odmah potom skotrlja u provaliju. Kada Plejade sijaju na nebu, Meropa je najslabija zvezda, kažu da se crveni jer se udala za smrtnika.
Orion i Plejade
avatar
Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 9:36 pm

– Najpoznatija priča o Plejadama je ona kad ih je progonio džinovski lovac Orion. Plejade su putovale, zajedno sa svojom majkom Plejonom, kroz Beotiju, kad su susrele Oriona. Žudeći za sedam sestara, Orion je pokušao da ih otme i napastvuje. One su bežale od njega čitavih sedam godina. Već su bile gotovo uhvaćene kada su se bogovi sažalili na njih i Zevs ih je postavio na nebo kao zvezde – Plejade. Međutim, nisu zadugo izbegle poteru; i Orion je učinjen besmrtnim i smešten na nebo kao sazvežđe Orion, gde ih i dalje progoni. Plejade su skup zvezda u sazvežđu Bika. Kaže se da čovek golim okom može da vidi samo šest od sedam zvezda, jer je Meropa nevidljiva i najmanje sjajna, kao da se stidi što je bila udata za smrtnika, Sizifa, kralja Korinta. Drugi kažu da je najmanje sjajna zvezda Elektra, koja je sakrila lice, žaleći smrt svoga sina Dardana.
Argiopa – Filamonova majka, koji je bio poznat po svom pevanju i kao Tamirisov ljubavnik. Ovaj Tamiris bio je Tračanin koji je voleo Hijacinta. Bila je to prva poznata homoseksualna veza. Bio je putujući pevač a jednom se izazvao i Muze na takmičenje. Pošto je izgubio Muze su mu uzele oči i glas. I danas okajava svoju kaznu u Hadu, jer je svojom hvalisavošću uvredio Muze.
Asterodija – Kavkaska nimfa, po nekima majka Apsirta, Medejinog brata, koga je rodila s kraljem Argolide Ejetom.
Asteropa – kći rečnog boga Kebrena i ljubavnica Esaka, sina trojanskog kralja Prijama. Umrla je od ujeda zmije. Neki kažu da je posle njene smrti Esak toliko tugovao da je pretvoren u pticu, a drugi kažu da se bacio u more, a Tetida ga je pretvorila u pticu gnjurca.
Biblis – zaljubila se u svog brata koji ju je odbio. Udavila se u sopstvenim suzama i postala izvor, a po drugima nimfe su je pretvorile u Hamadrijadu.
Karmentida - kćerka rečnog boga Ladona. Bila je vešta u proricanju. Prva je pretskazala koliko će Enejeva loza biti moćna. Sa Hermesom je rodila sina Evandera, najmudrijeg čoveka među Arkađanima. Evander se odselio za Italiju i tamo osnovao grad Palancijum na obalama reke Tibra.
Koronida - kćerka Flegijeva (flegijanskog kralja u Beotiji) ili Azanova. Sa Apolonom je rodila Asklepija. Imala je ljubavnu vezu s Iskijem, pretpostavivši ga Apolonu. Zbog toga ju je Apolon ubio iako je bila trudna, a dete je živo spasao s lomače. Drugi kažu da je Artemida kaznila zbog uvrede brata, a da je Hermes spasao dete sa lomače.
Egerija – Nimfa i boginja. Ona je brinula o Hipolitu, Tezejevom sinu, koji je ustao iz mrtvih. Promenila mu je ime u Virbije. Posetila je Numu (drugog kralja Rima, koga je posećivao i Pitagora) i naučila ga veštini vladanja.
Harmonija – Nimfa koju je voleo Arej, bog rata u dolini Akmonijske šume. Njihovi potomci su Amazonke.
Liriopa – Majka Narcisova, koga je rodila s rečnim bogom Kefisom. Narcis se zaljubio sam u sebe i pretvoren je u cvet narcis. Drugi kažu da je bio sin Endimiona i Selene.
Rodopa – nimfa iz Trakije čiji je priglupi ali ambiciozni muž Hem, sin tračkoga kralja, upoređivao sebe i Rodopu s Zevsom i Herom. Bogovima se nije svidela ovolika gordost pa su bračni par pretvorili u planinske lance: Rodopu u planine koje se sada zovu Despoto, a muža u planinu Balkan.
Toosa – Majka Kiklopa Polifema, ogromnog divljeg jednookog ljudoždera, koga je oslepeo Odisej. Polifem je bio zaljubljen u nimfu Galateju koja ga je odbila.
avatar
Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 9:37 pm

Junaci i bogovi antičkih mitova
su bića koja su doživeli neverovatne avanture i čudesne sudbine. Mada su to bića koja nikada nisu živela[traži se izvor], oni su preživeli hiljade godina i nadživeli mnoge stvarne junake, pa čak i one istorijske ličnosti koje su same sebe proglašavale bogovima.
Sve junake antičkih mitova je stvorila mašta[traži se izvor] starih Grka i Rimljana, a u oživljavanju pojedinih junaka su učestvovali i drugi narodi, i to u doba pre pronalaska železnog pluga, a većina od tih junaka i dan danas živi, u nuklearnom dobu. Njihova imena srećemo u imenima svemirskih letilica, u poslovicama, u mnogim načnim nazivima, u delima mnogih slikara i vajara kao i u astronomskim atlasima.
Sa njihovim likovima i osobinama se srećemo i u pozorišnim predstavama, u delima muzičke umetnosti, u govorima državnika i u svakodnevnom razgovoru. Mnogi od antičkih junaka živeće u svesti ljudi dok postoji čovečanstva jer oni su opšte dobro svih modernih kultura i civilizacija.
Osobine, karakteri, avanture i sve što se tiče antičkih junaka su nastali na osnovu antičkih izvora, kao i velike naučne literature koja se bavi ovim područjem. Iz tekstova i dela Homera, Hesioda, Eshila, Sofokla, Euripida, Vergilija, Ovidija
avatar
Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 9:52 pm

Grča religija
predstavlja sva religijska shvatanja, kultove i rituale populacije koja je između 2100. i 1900. p. n. e. naselila južne oblasti Balkanskog poluostrva, kao i ostrva u Egejskom moru. Doseljenici su, zajedno sa domorocima koji su se tu zatekli, ostvarili najsloženiju prehrišćansku religiju Evrope.

Značaj

Grčka religija je uticala na shvatanja raznih naroda koji su naseljavali Mediteran i obale Crnog mora, posebno onih koji su živeli na Apeninskom poluostrvu. Kako je hrišćanstvo postajalo jedna od dominantnih religija, mnogi likovi iz grčke mitologije su se pojavili kao bitni činioci i te religije, odnosno sveci. Ovako veliki uticaj grčke religije se objašnjava njenim nedogmatizmom i humanizmom, ali i svojstvom da je mogla da asimiluje tuđinske religije.

Izvori

Grčka religija se može rekonstruisati na osnovu tri vrste izvora:
literarnih
mitografsko-istorijskih i
arheoloških.
Literatura predstavlja najpouzdaniji izvor. Gotovo svi izvori, od Homera do Julijana Apostate sadrže mitološke i religijske komponente. Arheološka istraživanja su omogućila da se do detalja izuče svetilišta i predmeti korišćeni u obredima, a i grčka likovna umetnost je pretežno u vezi sa religijom i mitovima. Zahvaljujući svemu ovome, proučeni su čak i lokalni kultovi i verovanja, ali ne i tajni, mistični kultovi, jer su njihovi učesnici bili obavezani na ćutanje.

Istorija

Ova religija je formirana tokom bronzanog doba. Nastala je na osnovu:
religije prastanovnika Grčke;
religije indoevropskih doseljenika sa severoistoka;
religije i kuluture bronzanog doba Krita;
religiozne ideje iz maloazijsko-tračkog sveta.
Najranija faza ove religije se vezuje za srednje bronzano doba (1900-1550. p. n. e.). Donekle se ova faza može rekonstruisati na osnovu arheoloških nalaza. Na osnovu njih se jasno uočava pojava mnogih inovacija u tradicionalnoj kulturi, čije je poreklo delimično iz severnih oblasti Balkanskog poluostrva, a delimično iz Male Azije. Iz tog razdoblja nisu poznati ni svetilišta ni predmeti u vezi sa verskim shvatanjima pridošlica. Tek od 1400. p. n. e. pojavljuju se pisani spomenici, odnosno tablice ispisane linearnim B pismom u kojima su imena pojedinih božanstava.
U istoriji grčke religije, uočavaju se četiri faze:
homerovski ili geometrijski period (od oko 1100. do 50. p. n. e.)
arhajski period (od 50. do 500. p. n. e.)
klasični period (od 500. do 338. p. n. e.)
helenističko-rimski period (od 338. p. n. e. do kraja IV veka)

Homerovski period

Ovaj period je nazvan tako jer se o njemu najviše saznalo iz Homerovih i Heziodovih spevova. To je bio period od doseljavanja Doraca do konačne stabilizacije grčkih plemena.
U Homerovoj „Ilijadi“ i „Odiseji“, nastaje svet bogova i heroja, koji su pre svega po ukusu tadašnje aristokratije. Ovaj svet se razlikuje od onog iz kasnijih epoha, pre svega u tome što u njemu nema mesta za iracionalno i mistično. Osnovna građa i jednog i drugog speva nastala je u usmenom predanju mnogo pre VIII veka p. n. e. Postoji kontinuitet sa prethodnim, mikenskim periodom, iz koga su preuzeta mnoga božanstva poput Zevsa, Posejdona i Apolona. Tokom ovog razdoblja uobličen je panteon od dvanaest bogova sa Olimpa i to pod uticajem istočnjačkih religija. Tada je utvrđen i broj i rodbinski odnosi između bogova, a kolebanja postoje kod Hestije i Dionisa koji se ponekad ne uvršćuju u olimpska božanstva. Osnovno svojstvo bogova je antropomorfizam. Bogovi su podložni osećanjima, povredama, a imaju i druge mane i nisu svemogući i svuda prisutni. Čak i Zevs, vrhovni bog, mora da se povinuje volji Mojre, odnosno sudbine. Ljudi su potpuno potčinjeni volji bogova i zavise od njihovog raspoloženja. Mogu ih umilostiviti bogatim žrtvama i pridržavanjem kultnih propisa. Homerovi spevovi upućuju na zaključak da kult pokojnika u ovom razdoblju nije bio razvijen. Umesto toga, ističe se ideja da seni mrtvih borave u Carstvu mrtvih kojim vladaju Had i Persefona. Međutim, arheološki nalazi govore suprotno; u tom razdoblju su mrtvi sahranjivani sa hranom i pićem, što govori o predstavi nastavka života u grobu.
Za razliku od Homera, Hezoid uvodi dimenziju vremena u statičan svet bogova i pravi teogoniju, odnosno istoriju sveta od samog početka. On sistematizuje mitološku građu i uvodi bogove koji su Homeru nepoznati, kao što su Hestija, Prometej i Pandora. Tako nastaje mit o smeni vladara sveta, od Urana, preko Krona, pa do Zevsa i njegovog potomstva. Hezoid u prvi plan ističe genezu koja nije karakteristična za grčku religiju. Originalnost Hezoidove teogonije i kosmogonije je dovedena u sumnju otkrićem huritsko-hetitskog „Kurambi“ epa, jer su tu opevani događaji i likovi veoma nalik na one iz Teogonije.

Arhajski period

Ovaj period počinje osnivanjem prvih grčkih kolonija, odnosno polisa. Svaki polis je imao svoje božanstvo zaštitnika, što je bilo pogodno za procvat lokalnih kultova, ali i svegrčkih svetilišta, božanstava i kultova. Ovaj period se odlikuje posebno izgradnjom hramova koji su podizani na akropolji ili agori ili u centru grada, kao samostalni objekat. Hramovi su posvećeni bogovima, odnosno čine njihove kuće. Bitna novina je i uvođenje kulta heroja čija junačka dela čine legendarnu istoriju polisa.
U ovom periodu dolaze do izražaja dva religiozna pokreta: dionisijsko-orfički i apolinski. Prvi je orgijastički kult boga Dionisa, koji je možda ustanovljen još u mikensko doba, jer je ime ovog božanstva prepoznato i na tablicama pisanim linearnim B pismom. Poštovaci ovog božanstva su bile uglavnom žene koje su nazivane menade ili bahanatkinje. Kako bi se sa njim sjedinile, one su u ekstazi komadale divljač (sparagmos) i jele živo meso (omofagija). To su činile po padinama Kiterona i Parnasa. Kao reakcija na ovaj kult, razvijao se kult boga Apolona. Ovaj kult se bitno razlikovao od prethodnog, jer je pozivao na razum i red.
Tokom VII i VI veka p. n. e. često se dešavalo u Atini i drugim oblastima da pojedinci, koristeći sukobe različitih društvenih slojeva, prigrabe svu vlast i uspostave tiraniju. Legitimitet svoje vlasti su utvrđivali izgradnjom hramova i obnavljanjem starih narodnih praznika kojima su davali na značaju. Društvena previranja i nesigurnost tiranije izazivali su nesigurnost kod ljudi, koji su zato spas tražili u misterijama koje su obećavale sreću nakon smrti.

Klasični period

Grčka filozofija, posebno jonska, u ovom periodu pokušava da mnoge pojave, koje su u mitu pripisane božanskim silama, objasni kao prirodne. U tome su prednjačili Anaksimander i Ksenofan, kao i drugi filozofi, a Kritija je čak smatrao da su religija i mit obične prevare. Nasuprot tome, cvetalo je mitotvorstvo, posebno nakon 650. p. n. e, a zvanična religija je bila izuzetno prihvaćena. Nakon pobede nad Persijancima, demokratija je preovladala u svim grčkim polisima i novo političko uređenje je poništilo stare rodovske i porodične kultove, nastojeći da članove društva veže za državnu organizaciju. To je imalo za posledicu da je veliki broj lokalnih bogova uzdignut na rang panhelenskih božanstava, a posebno su isticani oni koji su „pomogli“ Grcima da pobede neprijatelja. Tako je arkadski bog Pan bio široko prihvaćen u Atini zato što se verovalo da je on pomogao Grcima u bici kod Maratona.
Iako je država preuzela na sebe staranje o religijskim obredima, u narodu je i dalje živela stara religija koju su karakterisali misticizam i arhaični magijski rituali. Razlog tome je bio pesimizam i rezignacija koji su vladali među ljudima, jer su morali da se povinuju bogovima koji upravljaju svime, čak i njihovim sudbinama. Ljudima je preostalo da samo spoznaju sami sebe i da stalno imaju na umu da su smrtni. Sukobi između polisa u drugoj polovini V veka p. n. e, koji su kulminirali u vreme peloponeskih ratova, kao i novi filozofski prvaci uslovili su krizu religije polisa i državne religije. Tome su doprineli i veliki tragičari, posebno Evripid. Krajem tog veka i u toku narednog, elita grčkog društva se udaljila od tradicionalne religije opredeljujući se ili za apstraktnu religioznost ili za ateizam. To je ishodovalo da narod sve dublje tone u sejverje i misticizam. Nastajali su kultovi pojedinih negrčkih božanstava, kao i verovanje u niža božanstva prirode, kao što su nimfe. Najomiljeniji praznici bili su seoske Dionisije i Adonije. Na konačni raspad religije klasičnog razdoblja uticali su osvajački pohodi Aleksandra Velikog, odnosno uspostavljanje makedonske dinastije u Grčkoj, a sam kraj ovog perioda se vezuje za smrt Aleksandra, kada nastaju bespoštedne borbe oko delova, sada već razbijenog, carstva. Aleksandrovi pohodi su izazvali prožimanje grčke kulture sa tuđinskim (varvarskim), što ishoduje stvaranjem sinkretističkih religijskih shvatanja.
Helenističko-rimski period [uredi]
U filozofiji i literaturi nastavljeno je sa unižavanjem tradicionalnih bogova i mitova. Palafet je smatrao da su mitske priče zapravo preuveličani stvarni istorijski događaji i da su njihovi akteri sasvim obični ljudi, a ne božanstva. S druge strane, dok su bogovi gubili svoje natprirodne moći, obični smrtnici su ih dobijali. Od vremena Aleksandra Velikog, postalo je uobičajeno da se vladari uzdignu na nivo božanstva, čak su im pripisivani božanski očevi. Tako su vladari iz dinastija Ptolomeja i Seleukida najčešće uživali božanske počasti. Zato su iz tradicionalnog panteona „oživljavana“ samo ona božanstva koja su bila pogodna za novonastale prilike. Dok je društvena elita uzdizala vrhovnog boga na stepen sveopšteg principa, u narodu su se organizovale tzv. tijase, grupe ljudi koji su bili predani određenom božanstvu. Veoma popularni postaju mistični kultovi i uvođenje stranih božanstava, naročito onih koji imaju spasilački karakter. Zato jedno lokalno božanstvo postaje sveopšte; Asklepije, bog lekarske veštine i iscelitelj.

Karakteristike

Grčka religija je politeistička. Odlikuje je to što ju je, s jedne strane, stvarao narod preko usmenog predanja, a sa druge, pesnici, slikari i vajari. Radili su to sa puno slobode, jer je ova religija lišena svetih knjiga, proroka i mesije, odnosno zauvek utvrđenih istina. Stvaralaštvo pesnika i tragičara nije bilo namenjeno samo društvenoj eliti, već se prema tome uprvljao moral tadašnjih ljudi i vaspitavala omladina. Najznačajniju ulogu su imali Homer i Hezoid, koji su prema Herodotu, stvorili priče o bogovima i dali im imena.

Literatura

Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.
avatar
Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Sensej taj Sub Apr 25, 2009 2:21 am

Funky Angel ::Grča religija
predstavlja sva religijska shvatanja, kultove i rituale populacije koja je između 2100. i 1900. p. n. e. naselila južne oblasti Balkanskog poluostrva, kao i ostrva u Egejskom moru. Doseljenici su, zajedno sa domorocima koji su se tu zatekli, ostvarili najsloženiju prehrišćansku religiju Evrope.

Značaj

Grčka religija je uticala na shvatanja raznih naroda koji su naseljavali Mediteran i obale Crnog mora, posebno onih koji su živeli na Apeninskom poluostrvu. Kako je hrišćanstvo postajalo jedna od dominantnih religija, mnogi likovi iz grčke mitologije su se pojavili kao bitni činioci i te religije, odnosno sveci. Ovako veliki uticaj grčke religije se objašnjava njenim nedogmatizmom i humanizmom, ali i svojstvom da je mogla da asimiluje tuđinske religije.

Izvori

Grčka religija se može rekonstruisati na osnovu tri vrste izvora:
literarnih
mitografsko-istorijskih i
arheoloških.
Literatura predstavlja najpouzdaniji izvor. Gotovo svi izvori, od Homera do Julijana Apostate sadrže mitološke i religijske komponente. Arheološka istraživanja su omogućila da se do detalja izuče svetilišta i predmeti korišćeni u obredima, a i grčka likovna umetnost je pretežno u vezi sa religijom i mitovima. Zahvaljujući svemu ovome, proučeni su čak i lokalni kultovi i verovanja, ali ne i tajni, mistični kultovi, jer su njihovi učesnici bili obavezani na ćutanje.

Istorija

Ova religija je formirana tokom bronzanog doba. Nastala je na osnovu:
religije prastanovnika Grčke;
religije indoevropskih doseljenika sa severoistoka;
religije i kuluture bronzanog doba Krita;
religiozne ideje iz maloazijsko-tračkog sveta.
Najranija faza ove religije se vezuje za srednje bronzano doba (1900-1550. p. n. e.). Donekle se ova faza može rekonstruisati na osnovu arheoloških nalaza. Na osnovu njih se jasno uočava pojava mnogih inovacija u tradicionalnoj kulturi, čije je poreklo delimično iz severnih oblasti Balkanskog poluostrva, a delimično iz Male Azije. Iz tog razdoblja nisu poznati ni svetilišta ni predmeti u vezi sa verskim shvatanjima pridošlica. Tek od 1400. p. n. e. pojavljuju se pisani spomenici, odnosno tablice ispisane linearnim B pismom u kojima su imena pojedinih božanstava.
U istoriji grčke religije, uočavaju se četiri faze:
homerovski ili geometrijski period (od oko 1100. do 50. p. n. e.)
arhajski period (od 50. do 500. p. n. e.)
klasični period (od 500. do 338. p. n. e.)
helenističko-rimski period (od 338. p. n. e. do kraja IV veka)

Homerovski period

Ovaj period je nazvan tako jer se o njemu najviše saznalo iz Homerovih i Heziodovih spevova. To je bio period od doseljavanja Doraca do konačne stabilizacije grčkih plemena.
U Homerovoj „Ilijadi“ i „Odiseji“, nastaje svet bogova i heroja, koji su pre svega po ukusu tadašnje aristokratije. Ovaj svet se razlikuje od onog iz kasnijih epoha, pre svega u tome što u njemu nema mesta za iracionalno i mistično. Osnovna građa i jednog i drugog speva nastala je u usmenom predanju mnogo pre VIII veka p. n. e. Postoji kontinuitet sa prethodnim, mikenskim periodom, iz koga su preuzeta mnoga božanstva poput Zevsa, Posejdona i Apolona. Tokom ovog razdoblja uobličen je panteon od dvanaest bogova sa Olimpa i to pod uticajem istočnjačkih religija. Tada je utvrđen i broj i rodbinski odnosi između bogova, a kolebanja postoje kod Hestije i Dionisa koji se ponekad ne uvršćuju u olimpska božanstva. Osnovno svojstvo bogova je antropomorfizam. Bogovi su podložni osećanjima, povredama, a imaju i druge mane i nisu svemogući i svuda prisutni. Čak i Zevs, vrhovni bog, mora da se povinuje volji Mojre, odnosno sudbine. Ljudi su potpuno potčinjeni volji bogova i zavise od njihovog raspoloženja. Mogu ih umilostiviti bogatim žrtvama i pridržavanjem kultnih propisa. Homerovi spevovi upućuju na zaključak da kult pokojnika u ovom razdoblju nije bio razvijen. Umesto toga, ističe se ideja da seni mrtvih borave u Carstvu mrtvih kojim vladaju Had i Persefona. Međutim, arheološki nalazi govore suprotno; u tom razdoblju su mrtvi sahranjivani sa hranom i pićem, što govori o predstavi nastavka života u grobu.
Za razliku od Homera, Hezoid uvodi dimenziju vremena u statičan svet bogova i pravi teogoniju, odnosno istoriju sveta od samog početka. On sistematizuje mitološku građu i uvodi bogove koji su Homeru nepoznati, kao što su Hestija, Prometej i Pandora. Tako nastaje mit o smeni vladara sveta, od Urana, preko Krona, pa do Zevsa i njegovog potomstva. Hezoid u prvi plan ističe genezu koja nije karakteristična za grčku religiju. Originalnost Hezoidove teogonije i kosmogonije je dovedena u sumnju otkrićem huritsko-hetitskog „Kurambi“ epa, jer su tu opevani događaji i likovi veoma nalik na one iz Teogonije.

Arhajski period

Ovaj period počinje osnivanjem prvih grčkih kolonija, odnosno polisa. Svaki polis je imao svoje božanstvo zaštitnika, što je bilo pogodno za procvat lokalnih kultova, ali i svegrčkih svetilišta, božanstava i kultova. Ovaj period se odlikuje posebno izgradnjom hramova koji su podizani na akropolji ili agori ili u centru grada, kao samostalni objekat. Hramovi su posvećeni bogovima, odnosno čine njihove kuće. Bitna novina je i uvođenje kulta heroja čija junačka dela čine legendarnu istoriju polisa.
U ovom periodu dolaze do izražaja dva religiozna pokreta: dionisijsko-orfički i apolinski. Prvi je orgijastički kult boga Dionisa, koji je možda ustanovljen još u mikensko doba, jer je ime ovog božanstva prepoznato i na tablicama pisanim linearnim B pismom. Poštovaci ovog božanstva su bile uglavnom žene koje su nazivane menade ili bahanatkinje. Kako bi se sa njim sjedinile, one su u ekstazi komadale divljač (sparagmos) i jele živo meso (omofagija). To su činile po padinama Kiterona i Parnasa. Kao reakcija na ovaj kult, razvijao se kult boga Apolona. Ovaj kult se bitno razlikovao od prethodnog, jer je pozivao na razum i red.
Tokom VII i VI veka p. n. e. često se dešavalo u Atini i drugim oblastima da pojedinci, koristeći sukobe različitih društvenih slojeva, prigrabe svu vlast i uspostave tiraniju. Legitimitet svoje vlasti su utvrđivali izgradnjom hramova i obnavljanjem starih narodnih praznika kojima su davali na značaju. Društvena previranja i nesigurnost tiranije izazivali su nesigurnost kod ljudi, koji su zato spas tražili u misterijama koje su obećavale sreću nakon smrti.

Klasični period

Grčka filozofija, posebno jonska, u ovom periodu pokušava da mnoge pojave, koje su u mitu pripisane božanskim silama, objasni kao prirodne. U tome su prednjačili Anaksimander i Ksenofan, kao i drugi filozofi, a Kritija je čak smatrao da su religija i mit obične prevare. Nasuprot tome, cvetalo je mitotvorstvo, posebno nakon 650. p. n. e, a zvanična religija je bila izuzetno prihvaćena. Nakon pobede nad Persijancima, demokratija je preovladala u svim grčkim polisima i novo političko uređenje je poništilo stare rodovske i porodične kultove, nastojeći da članove društva veže za državnu organizaciju. To je imalo za posledicu da je veliki broj lokalnih bogova uzdignut na rang panhelenskih božanstava, a posebno su isticani oni koji su „pomogli“ Grcima da pobede neprijatelja. Tako je arkadski bog Pan bio široko prihvaćen u Atini zato što se verovalo da je on pomogao Grcima u bici kod Maratona.
Iako je država preuzela na sebe staranje o religijskim obredima, u narodu je i dalje živela stara religija koju su karakterisali misticizam i arhaični magijski rituali. Razlog tome je bio pesimizam i rezignacija koji su vladali među ljudima, jer su morali da se povinuju bogovima koji upravljaju svime, čak i njihovim sudbinama. Ljudima je preostalo da samo spoznaju sami sebe i da stalno imaju na umu da su smrtni. Sukobi između polisa u drugoj polovini V veka p. n. e, koji su kulminirali u vreme peloponeskih ratova, kao i novi filozofski prvaci uslovili su krizu religije polisa i državne religije. Tome su doprineli i veliki tragičari, posebno Evripid. Krajem tog veka i u toku narednog, elita grčkog društva se udaljila od tradicionalne religije opredeljujući se ili za apstraktnu religioznost ili za ateizam. To je ishodovalo da narod sve dublje tone u sejverje i misticizam. Nastajali su kultovi pojedinih negrčkih božanstava, kao i verovanje u niža božanstva prirode, kao što su nimfe. Najomiljeniji praznici bili su seoske Dionisije i Adonije. Na konačni raspad religije klasičnog razdoblja uticali su osvajački pohodi Aleksandra Velikog, odnosno uspostavljanje makedonske dinastije u Grčkoj, a sam kraj ovog perioda se vezuje za smrt Aleksandra, kada nastaju bespoštedne borbe oko delova, sada već razbijenog, carstva. Aleksandrovi pohodi su izazvali prožimanje grčke kulture sa tuđinskim (varvarskim), što ishoduje stvaranjem sinkretističkih religijskih shvatanja.
Helenističko-rimski period [uredi]
U filozofiji i literaturi nastavljeno je sa unižavanjem tradicionalnih bogova i mitova. Palafet je smatrao da su mitske priče zapravo preuveličani stvarni istorijski događaji i da su njihovi akteri sasvim obični ljudi, a ne božanstva. S druge strane, dok su bogovi gubili svoje natprirodne moći, obični smrtnici su ih dobijali. Od vremena Aleksandra Velikog, postalo je uobičajeno da se vladari uzdignu na nivo božanstva, čak su im pripisivani božanski očevi. Tako su vladari iz dinastija Ptolomeja i Seleukida najčešće uživali božanske počasti. Zato su iz tradicionalnog panteona „oživljavana“ samo ona božanstva koja su bila pogodna za novonastale prilike. Dok je društvena elita uzdizala vrhovnog boga na stepen sveopšteg principa, u narodu su se organizovale tzv. tijase, grupe ljudi koji su bili predani određenom božanstvu. Veoma popularni postaju mistični kultovi i uvođenje stranih božanstava, naročito onih koji imaju spasilački karakter. Zato jedno lokalno božanstvo postaje sveopšte; Asklepije, bog lekarske veštine i iscelitelj.

Karakteristike

Grčka religija je politeistička. Odlikuje je to što ju je, s jedne strane, stvarao narod preko usmenog predanja, a sa druge, pesnici, slikari i vajari. Radili su to sa puno slobode, jer je ova religija lišena svetih knjiga, proroka i mesije, odnosno zauvek utvrđenih istina. Stvaralaštvo pesnika i tragičara nije bilo namenjeno samo društvenoj eliti, već se prema tome uprvljao moral tadašnjih ljudi i vaspitavala omladina. Najznačajniju ulogu su imali Homer i Hezoid, koji su prema Herodotu, stvorili priče o bogovima i dali im imena.

Literatura

Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.


...religija Grcke, tom sintagmom se zeli obuhvatiti Nesto sto je neobuhvatljivo .
Kada je sv.Pavle propovijedao dogmu hriscansku okupljenim grckim slusaocima i medju njima jedan je bio Kralj. Kod teme o Vaskrnucu , Kralj je rekao ovako odprilike:
Pavle, od mnogog umovanja i citanja,- zanio si se odvise.
Nije ovo jeres,- ne -dao bog , nego sam mislio na duh -Grcke , koji uvijek svetotomovski , voli opipati i prodiskutovati !

Sensej

Muški
Broj poruka : 27
Godina : 58
Datum upisa : 24.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Sub Apr 25, 2009 8:10 pm

Slažem se...ovo je bio samo pokušaj da se nešto iole približi ljudima, naravno treba pisati još na ovoj temi, obuhvatnije i knciznije
avatar
Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu