Grčka mitologija

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

:deda: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 6:00 pm

Grčka mitologija je korpus priča koji pripadaju starim Grcima i čiji su predmet njihovi bogovi i heroji, priroda sveta i vremena u kojem su živeli i koji ih je okruživao, kao i poreklo i značenje njihovih kultova i rituala. U modernom smislu pod grčkom mitologijom se podrazumeva, studija i pokušaj rasvetljavanja religijskih i političkih institucija starih Grka i njihove civilizacije, kao i pokušaj potpunijeg shvatanja same prirode mitova i legendi.
Mitovi spadaju u prve manifestacije ljudske mašte i nastaju zbog duboke potrebe za metaforičkom interpretacijom svih fenomena s kojima se susreću ljudi tokom svog života. Zbunjenost i slabost čoveka pred neprikosovenim silama Prirode, metafizičke spekulacije, shvatanje slabosti ljudskog bića, moralne norme i dileme, komunikacija sa sebi sličnim, izražavaju se preko priča sa simboličkim sadržajem, kao rezultat ljudske mašte. Skupovi tih legendarnih tradicija čine mitologiju, gdje se ogledaju prve spekulacije o životu i Prirodi. U isto vreme, mitovi nude jasnu sliku o karakteristikama svakog naroda, njegovom karakteru, stremljenjima i dostignućima, kao i njegovoj trajektoriji kroz istoriju.
Grčki narod je bio jedan od prvih koji je stvarao mitove preko kojih je pokušavao da shvati, da da interpretacije, o svemu onome što prevazilazi dimenzije ljudskog razuma u to vreme, kao i o svemu onome, što je u njihovim očima bilo neobjašnjivo i neukrotivo. Njihove priče su se prenosile s koljena na koljeno, nadograđujući se i menjajući se u skladu sa potrebama, kao i stepenom razvoja svake epohe.
U početku, za vreme rodovskih odnosa, grčka religija sastojala se u obožavanju prirodnih pojava (životinja, zemlje, drveća..). Nakon raspada, u homersko doba ova religija zamenjena je verovanjem u bogove. Grci su stvorili mnogo bogova, koje su zamišljali u ljudskom obliku. Ovi bogovi su takođe imali i ljudsku narav, bili besmrtni i svemoćni. Grčka mitologija je sigurno imala uticaja na sve ostale mitologije.

Po grčkom mitu, u početku su nebo i zemlja bili izmešani i vladao je haos. Zatim su se iz haosa izdvojili boginja Geja - zemlja i Uran - nebo. Njih dvoje izrodili su ostale bogove - titane. Međutim, Uran bojeći se da mu neko od dece ne preuzme vlast zatvori titane pod zemlju. Međutim, jedan bog - Hronos (vreme) uspeo je da izađe iz provalije i da oslobodi ostalu braću i sestre. Tada, kao što se Uran i bojao, Hronos oduzme vlast ocu i postade gospodar sveta. Međutim, Hronosa je zatekla ista sudbina kao i njegovog oca, jer ga je svrgnuo sa vlasti njegov mlađi sin - Zevs.

Nastanak ljudi

U početku, Grci su mislili da su ljudi nikli iz zemlje poput biljaka, međutim vremenom je to verovanje odbačeno i mislilo se da je titan Prometej od gline napravio čoveka, a da mu je Atina udahnula dušu. Prometej je ljude štitio, pomagao im i učio ih. Od Apolona je ukrao vatru i dao je ljudima, uhvatio je divljeg bika i dao ljudima da ga upregnu, naučio ih je kako da vade rude. Zbog svega ovoga Zevs se naljutio i naređeno je da Prometej bude okovan gvozdenim lancima i na Kavkazu on beše prikovan za jednu stenu gde je svaki dan sletao orao koji mu je kljuvao jetru. Prometej je dugo ovako visio dok ga Herakle nije oslobodio.

]Heroji

U grčkoj mitologiji spominju se i polubogovi, koji se nazivaju herojima. Oni imaju natčovečansku snagu, pamet, spretnost. Obično su bili sinovi bogova i smrtnika, zaštitnici ljudi, ubice čudovišta i razbojnike. Najpoznatiji grčki heroji jesu Herakle (Herakles, Herkules, Herkul), Tezej, Jason. Pogledati *Heroji

Grčki mitovi

Neki od najpoznatijih grčkih mitova su:
Prometej
Persej
Dedal i Ikar
Adonis
Mida
Atalanta
Tantal
Dionis
Sizif
Orfej i Euridika
Herakle
Tezej
Medeja
Ilijada
Pandora
Odiseja
Dioskuri
Argonauti
Persefona

Naravno, tu je i :

Grčka božanstva
Muze
Nimfe
Heroji
Junaci antičkih mitova
Grčka religija
Grčka filozofija

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 8:46 pm

Prometej
(grč. Προμηθεύς) (lat. Prometheus) je, po grčkoj mitologiji bio sin Japeta i boginje Temide ili okeanide Klimene i brat Atlasa.
Prometej je stvorio čoveka od gline. Ukrao je vatru sa Olimpa i predao je ljudima, a za kaznu je prikovan na Kavkaz gde mu je orao svakoga dana kljucao utrobu. Oslobodio ga je Heraklo.
Lik Prometeja je jedan od najsnažnijih likova grčke mitologije, jer on predstavlja oličenje hrabrosti, ponosa i prkosa, velike čovekoljubivosti i težnje za slobodom. Njegov lik je, još i danas, simbol borbe za napredak i sreću čovečenstva, pa nije ni čudo što je Prometej bio vekovna inspiracija [1] pesnika, mislioca i slikara, od Hesioda, Eshila, Getea, Bajrona [2], Rubensa...
Prometej je odpočeo svoj mitološki put u vreme kada se Zevs pobunio i ustao protiv titana Krona u nameri da uspostavi novi poredak. Titani su se stavili na stranu Krona, a Prometej se priklonio Zevsu, mada je i sam bio titan, jer je i on sam težio novom i pravednijem poretku.
Pomagao je Zevsu u desetogodišnjoj borbi, kako svojim savetima tako i u direktnim borbama, pa je čak i nagovorio i boginju zemlje Geju da se priključi Zevsu. Posle pobede Zevsa, Prometej nije dobio nikakve zasluge ni priznanje, a kada se i Zevs odlučio da krutim i bespoštednim postupcima uništi ljudski rod, on se, po cenu i da na sebe navuče gnev bogova, stavio na stranu ljudi. Verovao je da će ljudi, ako sami sebi budu pomogli, moći pomoći i drugima, pa im je, svojim postupcima i delom ulio nadu i obdario ih snagom.
Prometej je povezan i sa mitom o rađanju Atine, jer, kada je jednom prilikom Zevsa bolela glava i ništa nije mogao učiniti da prestane, Prometej je rekao da zna način na koji će ga prestati boleti glava. Velikim kamenom je udario Zevsa u glavu, a iz Zevsove glave je iskočila boginja Atina, i glavobolja je nestala.

Stvaranje čoveka

Prometej stvara čoveka
Prometej je sa svojim bratom Epimetejom, hodajući Grčkom zalutao u pokrajinu Bitiju, gde su oni počeli izrađivati glinene figure.
Boginja Atina je uzela glinene figure i udahnula im život. Prometejeve figure su postali ljudi, a Epimetejeve životinje.
Kada je Zevs, od ljudi zahtevao da mu prinesu žrtvu i da tako pokažu koliko su poslušni i odani Prometej je na žrtvu prineo velikog vola koga je podelio na dva dela. U prvi deo je stavio malo mesa i veliku kolučinu masnoća i sve to je prekrio volovskim trbuhom. U drugu polovinu je stavio samo kosti koje je prekrio sa mašću, pa je pozvao Zevsa da jednu od polovina.
Uvidevši da je u pitanju prevara, Zevs je namerno, da bi imao razlog svojoj osveti nad ljudima, izabrao deo pun kostiju.
Zevs je, posle izbora, ljut zbog prevare, zabranio bratu da pomogne i usavrši ljude i zabranio je ljudima upotrebu vatre. Tada je boginja Atina odlučila da prevari Zevsa i poučila Prometeja kako i on može pomoći i učiniti dobro ljudima.

Prometej i vatra

Prometej nosilac vatre
Žan-Batist Mozes, 1784.
Prometej je osetio i znao da je čovek mnogo superiorniji od životinja i da zaslužuje imati neki dar koji nije imala nijedna životinja. Posmatrajući ljude, Prometej je spoznao da se njegova stvorenja, ljudi srmzavaju i zato se odlučio da im da vatru, dobrog slugu i lošeg gospodara.
Sa svetog ognjišta na Olimpu, ukrao je vatru i, prenevši je u svom štapu, poklonio je ljudima. Ljudi su, dobivši vatru, postali nezavisni od vremenskih nepogoda, pripremali su hranu, a samim tim jačali i telesno i duhovno.
Prometej je nastavio sa darivanjem ljudi, pa ih je naučio kako da pomoću vatre tope metale i izrađuju alate, a naučio ih je i zanatima, i kako da računaju, pišu i čitaju.
Ukrotio je divljeg bika i uterao ga u jaram, i time pomogao ljudima kako da lakše obrađuju zemlju. sagradio je i prvi brod i upoznao ljude sa tajnom lečenja.
Prometej je bio taj koji je utro put ljudima da ugodnije i sretnije žive kada su već ugledali svetlo ovoga sveta. On je bio taj koji je uistinu stvoritelj ljudi jer ih je uzdigao iz prvobitnog, prirodnog stanja na stanj razuma i svesti.
Zevs je bio ljut šta je sve prometej učinio za ljude, i kako nije mogao vratiti vatru, jer, ono što je dato od bogova ni Zevs nije mogao vratiti, odlučio je kazniti Prometeja i njegovu kreaciju - čovečanstvo.

Okovani Prometej

Prometej u okove
Dirk Van Baburen, 1623.
Zevs je naredio svojim slugama Kratosu i Biji da savladaju Prometeja i da ga odvedu na kraj sveta gde ga je Hefest morao da ga okuje, a zatim i prikuje u neprobojne okove na brdu Kavkazu. Zevs je poslao orla Etona (potomak Tifona i Ehidne) da Prometeju svaki dan kljuca jetru, a kako je Prometej bio besmrtan, tako se jetra svakoga dana obnavljala, a Prometej je patio svakodnevno, sve dok ga nije oslobodio Heraklo dok je izvršavao svoje zadatke
Prometej je znao koja će Zevsova žena nositi dete koje će ga svrgnuti sa trona, kao što je i on svrgnuo svoga oca Krona, pa je moguće da je Zevs, i na ovaj način hteo naterati Prometeja da mu kaže ko je ta žena.
Kazna za Prometeja je trebalo da traje 30 000 godina.

Oslobođenje Prometeja

Eshil, u svom „Okovanom Prometeju“ kaže da je Prometej rekao Iji da će ga njen potomak iz dvanaestog naraštaja spasiti njegovih muka, i to se dogodilo.
Ispunjavajući jedan od svojih dvanaest zadataka, Heraklo je, prolazio kraj Kavkaza tražeći Hesperidine jabuke, došao je do Prometeja, ubio je orla strelom i oslobodio ga, a Zevsu je kao zamenu dogovorio besmrtnost Kentaura Hirona.
Zevs, jer je Heraklo bio njegov sin, nije bio besan zbog toga što je Prometej izbegao kaznu, a Prometej se vratio nazad na Olimp, ali je, sa sobom i dalje morao nositi stenu na koju je bio prikovan.

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 8:48 pm

Persej
(grčki: Περσεύς, Περσέως ili Περσέας) je lik iz grčke mitologije. Bio je sin Zevsa i Danaje.
Akrisije, Persejev deda, imao je samo jednog potomka, ćerku Danaju. Otišao je u proročište u Delfiju da mu proročica kaže hoće li imati sinova. Rekla mu je da neće, ali da će prvo dete njegove ćerke biti muško i da će ga on njegov unuk, ubiti.
On je odlučio da Danaju utamniči i skloni od prosaca kako se ne bi udala i dobila prorečenog sina. Zevs je, u obliku zlatne kiše, dopreo do Danajine tamnice i začeli su sina Perseja. Akrisije se bojao da ubije Zevsovog sina pa je Danaju i svog unuka prognao iz svoje kraljevine.
Persej, polubog po očevoj strani, izrastao je u lepog i snažnog mladića. Uz pomoć svoga oca, čarobnih sandala, šlema i štita odsekao je glavu Meduzi Gorgoni, najopasnijoj od tri Gorgone koja je imala moć da svakog ko je pogleda, okameni a od čije je krvi naknadno nastao Pegaz.
U Etiopiji je oslobodio Andromedu koju je boginja Atina bila privezala za stenu i prepustila na milost i ne milost morskom čudovištu. Persej se zaljubio u Andromedu i uzeo je za ženu.
Proročanstvo da će kralja Akrisija ubiti sopstveni unuk se ispunilo. Persej se vratio u rodnu kraljevinu iz koje je dugo bio izgnan po naređenju svog dede u trenutku kada se održavalo takmičenje u bacanju diska. Odlučio je da i sam učestvuje u takmičenju i bacio je disk tako snažno da je slučajno usmrtio upravo Akrisija i ne znajući da je to bio njegov deda.

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 8:49 pm

Ikar ,
(grč. Ικαρoσ}-, grč. Icarus) je Dedalov sin, u grčkoj mitologiji. Sa ocem se spasao iz ropstva na Kritu, pomoću krila napravljenih od voska i perja.
Mitologija
Kada je Dedal završio sa izgradnjom lavirinta, Minos je, da bi ga sprečio da se istina o lavirintu proširi, zatvorio Dedala, a i kontrolisao je sve brodove i sve puteve. Da bi se oslobodio i napustio ostrvo, Dedal je odlučio da napravi krila sebi i svome mladom sinu Ikaru. Uvezao je pera zajedno, od najmanjeg do najvećeg, stvorivši tako veliku površinu. Veća pera je osigurao koncima, a manja voskom tako da su ona ličila na ptičija krila.
Kada je posao bio završen, Dedal je, na mestu mahao krilima i tako ih isprobavao, a zatim je krilima opremio i svog sina Ikara i naučio ga kako da leti. Kada su obojica bili spremni, Dedal je upozorio Ikara da ne leti ni previsoko, a ni nisko, jer, ako leti previsoko sunce će otopiti vosak, a ako leti prenisko, morska pena će natopiti krila i više neće moći nastaviti sa letom. I zatim su obojica poleteli.
Preleteli su preko ostrva Sam, Del i Lebint, a tada je Ikar počeo leteti sve više i više da bi dostigao do samih nebesa i dotakao ih. Sunce je, sve više i više, zagrevalo vosak, i on se počeo topiti sa krila, a pera su se na kraju razdvojila, a Ikar je pao u more i utopio se. Dedal je okrivljivao sebe i svoju veštinu za sinovljevu smrt, a mesto gde je Ikar pao i utopio se u more nazvao je Ikarijom.
Posle svega Dedal je stigao u Siciliju, gde mu je zaštitu pružio kralj Kokal. Na Siciliji je Dedal sagradio hram u čast boga Apolona, a krila je okačio kao žrtvu bogu.

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 8:50 pm

Adonis
je sin kiparskog kralja Kinire i njegove kćeri Mire. On je i bog vegetacije i svega što brzo raste i umire.
Niko mu nije bio ravan po lepoti, pa se u njega zaljubila boginja lepote i ljubavi Afrodita. Silazila je ka Adoniqwdsu na zemlju, pa je i iz ljubavi prema njemu počela se zanimati za lov, što je Adonis jako voleo. Čak mu je i sama Afrodita pomagala u lovu. Uvek mu napominjala da ne lovi divlje zveri, govoreći kako je dovoljno biti odvažan prema plašljivima, a prema hrabrima opasno je biti hrabar. Adonisu je njegova muževnost branila da sluša takve savete. Kada ga je jednom prilikom Afrodita ostavila samog, Adonis je otišao u lov na veprove, ali je to za njega bilo sudbonosno: ranjena zver ga je napala i usmrtila ogromnim očnjacima. Kada je Afrodita saznala za smrt svog voljenog, obuzela je ogromna tuga. Proklela je sudbinu, moćniju od bogova, i plačući pala na kolena pred najvišim bogom Zevsom. Molila ga je da joj dragog vrati, pa makar na kratko. Zevs se sažalio nad njom, pa je naredio Hadu, bogu podzemlja da u proleće pusti Adonisa iz svog mračnog carstva na zemlju, tako da Adonis samo pola godine ostane u podzemnom carstvu, a pola godine provodi sa Afroditom na zemlji. Priroda se tada raduje, oblači u zeleno i cveće, jer se Adonis vraća, a obuzima je tuga kada se u jesen vraća u carstvo sena.
Incest koji je predhodio Adonisovom rođenju je izazvala ljubomorna Afrodita, koja je bila ljubomorna na Mirninu lepotu i uticala da se otac i ćerka spoje. kad je kralj Kiniris shvatio prevaru hteo je da ubije ćerku i nerođeno dete. Afrodita se u međuvremenu pokajala zbog svog nedela i pretvorila devojku u stablo mirte, mač je prepolovio drvo i iz njega je izišlo prelepo dete Adonis. Afrodita je dete sakrila i predala kraljici smrti Persefoni da ga čuva. Kad je adonis odrasto sa Persefonom u podzemlju, Afrodita je zatražila da joj se vrati ali je persefona to odbila. Zamolile su Zevsa da donese odluku i on je odlučio da svakoj pripadne po pola godine, kod Persefone Adonis je provodio zimu a proleće i leto sa Afroditom.
Adonisovo rađanje i smrt simbolizuju smenu godišnjih doba.

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 8:51 pm

Mida je,
u grčkoj mitologiji, bio bogati frigijski kralj kome su, za kaznu što je zamerao sudiji Tmolosu što je u muzičkoj utakmici između Apolona i Pana dosudio pobedu Apolonovoj liri, izrasle magareće uši, jer mu je više godila Panova svirka. Ista priča o njegovim ušima, nalazi se u priči »U cara Trojana kozje uši«.
Po legendi, sve što bi kralj Mida dotakao, pretvaralo bi se u zlato.

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 8:53 pm

Atalanta
(grč. Αταλάντη, Atalante) je ime dve kraljevske kćeri iz Beotije i Arkadije.
U mitu o Atalanti su prvobitno bile dve osobe istog imena - Atalanta iz Arkadije i Atalanta iz Beotije, uz koje su vezane razne zgode i napokon i borba sa ftiskim kraljem Pelejem i sudelovanjem u pohodu Argonauta. Ti mitovi i osobine su ih potpuno izjednačili i sasvim ih spojili.
Prvi je to učinio, sredinom 2 veka pre nove ere, pesnik Apolodor, a neke elemente mita o Atalanti (lov na vepra) nalaze se i kod Homera. Najstariji pomen o Atalantinim takmičenjima sa proscima nalaze se u pesmi iz 7 veka pre nove ere koja se pripisuje Heziodu.
Prema antičkim izvorima, dramu Atalanta napisao je Eshil, a navodno i Sofokle. Od rimskih pesnika istoimenu dramu je napisao u 2 veku pre nove ere Pakuvije. Priča o Atalanti je raširena i poznata do današnjih dana po Ovidijevim Metamorfozama.

Legenda o Atalanti iz Beotije

Atalanta je bila kćerka beotijskog kralja Šeneja i njegove žene Klimene.
Odmah nakon rođenja su je odneli u šumu jer je njen otac Šenej želeo samo sinove.
U šumi je Atalantu pronašla medvedica i spasla je. Odgojena u šumi i prepuštena samoj sebi, izrasla je u lepoticu i stekla neverovatnu okretnost i snagu da je u svemi mogla nadjačati mnoge muškarce. Zbog te svoje osobine je bilo razumljivo što je svaki muškarac želeo da mu Atlanta bude žena.
Atalanta je redom odbijala sve svoje prosce, a onoga koji je bio uporan u svojim nastojanjima da je isprosi sebi za ženu, Atalanta je pozivala da se sa njom takmiči u trčanju. I tako je, pobedivši svakoga, dugo čuvala svoju slobodu. Pobedio je jedino predivni Hipomen, kome je boginja Afrodita pritekla u pomoć.
Afrodita je Hipomenu dala tri zlatne jabuke i posavetovala ga da u toku trke, s vremena na vreme ispusti po jednu jabuku, i to u času kada ga Atalanta u trčanju sustigne.
Atalanta nije mogla odoleti ispuštenim zlatnim jabukama, i svaki put se sagnula da ih uzme, i tako je na cilj došla posle Hipomena. Hipomenova pobeda nije rastužila Atalantu i ona se, jer joj se on dopao, sa njim uputila u Onhest. Dok su čekali na venčanje, atalanta je u šumskom hramu izjavila Hipomenu ljubav, a Zevs, za kaznu što su svojim ponašanjem oskrnavili mesto boravka bogova, pretvori ih oboje u šumske životinje.

Legenda o Atalanti iz Arkadije

Atalanta je bila kćerka arkadskoga kralja Jasiona.
Atalanta iz Arkadije je imala sličnu sudbinu kao i Atalanta iz Beotije i nakon svih tih događanja je postala čuveni lovac i bila je pozvana, kao i svi junaci tog vremena u opasnom lovu na kalidonskog vepra, koji je organizovao Meleagar, sin kalidonskog kralja.
Atalanta je nadmašila sve junake i prva je, strelom pogodila velikog vepra, koga je zatim ubio Meleagar, a kožu veprovu je poklonio Atalanti. kako su i svi ostali učesnici lova želeli da imaju veprovu kožu, nastalo je veliko krvoproliće iz koga je Atalanta izašla kao pobednik.
Atalanta iz Arkadije se udala za junaka Melaniona i sa njim imala sina Partenopeja, koji je učestvovao u ratu sedmorica protiv Tebe , i u toj borbi poginuo.

O Atalanti

1629. godine, Dubrovčanin Jurije Palmotić je napisao dramu Atalanta . U ovoj drami - pastirskoj igri sa elementima farse - Atalanta se u trčanju takmiči sa starcem Vukdragom.
1911. godine E.Ludvig je napisao dramu Atalanta.
1736. godina, G.F. Hendl je napisao operu Atalanta.
1635. godine P.P. Rubens je naslikao sliku Atalanta i Meleagar.

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 8:54 pm

Tantal'
(grč. Τάνταλοςје) bio sin Zevsa, vladar oblasti Lidije, kralj grada Sipila na maloaziskoj obali Egejskog mora. Uživao je u zaštiti svoga oca koji je ulagao napora da razmaženi Tantal živi svoj život u sreći i bogatstvu lišen svake brige ovog sveta. Često je posećivao Olimp i uživao u bogatim gozbama među bogovima. Zbog takvog života je sebe počeo smatrati nadčovekom i postao je obestan, ohol, uobražen i sujetan. Tajne bogova koje bi čuo na Olimpu bi prenosio smrtnom svetu, krišom bi donosio nektar i ambroziju i delio je prijateljima. Delio bi smrtnicima piće i hranu koji bi ih činili besmrtnima. Ignorisao je Zevsove opomene.
Da bi testirao božanstvo bogova sa Olimpa, Tantal je počinio surov zločin – ubio je svog sina Pelopa, isekao njegovo telo i poslužio ga na gozbi bogovima sa Olimpa da bi video da li će bogovi primetiti.
Bogovi su, uočivši zločin, ponovo oživeli Pelopa a Tantala za svoje zločine surovo kaznili. Bio je osuđen na trostruke muke: da bude večno gladan, da bude bečno žedan i da bude u večnom strahu. Zevs je Tantala bacio u Had, podzemni svet i osudio ga da stoji u bistroj vodi do vrata, a svaki put kada bi Tantal pokušao da je pije, voda bi se povlačila. Nad glavom su mu visile grane pune najlepših plodova voća. ali svaki put kada bi on pokušao da ih ubere one bi se podizale. Nad glavom mu je stalno visila ogromna stena, preteći da se surva na njega zbog čega se on večno bojao.

Tantalove muke ili tantalizam

Iz grčkog mita o Tantalu je proistekao izraz "Tantalove muke" ili "Tantalizam" čime se opisuje frustracija osobe kojoj je cilj na dohvat ruke ali ipak stalno izmiče.

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 8:56 pm

Dionis
je stari grčki bog plodnosti, vegetacije, života, vina i uživanja. Bio je sin Zevsa i Semele, boginje iz Tebe. Etimologija imena se izvodi od reči Dio - gen. od Zeus i nusos - tračka reč za sina. U rimskoj mitologiji je predstavljan kao Bahus (otuda naziv bahanalije). Poznat nam je i pod drugim imenima, kao npr. Jahus ili Zagrej. Njegov kult se veoma razvio u staroj Grčkoj, naročito među mnogobrojnim sledbenicama poznatim kao Menade.

Dolazak Dionisa na svet je donekle čudan, čak i za grčku mitologiju, pa izaziva teškoće u njegovu smeštanju unutar panteona grčkih bogova. Njegova majka je Semela, kći Kodmusa, sina kralja Fenikije i brata Evrope. Semela je smrtnica, ljudskog je roda, dok je otac Dioniza Zevs, kralj bogova.
Postoji nekoliko verzija priče o Dionisovom dolasku u postojanje, no zajednička svima je njegovo ponovno rađanje (uskrsnuće). To ponovno rađanje je i glavni razlog njegovog poštovanja u religijskim misterijima - smrt i uskrsnuće su bili elementi mističkog otkrivenja.
Jedna od priča o Dionisu (iz orfičkih himna) govori kako je Hera, Zevsova žena, ljubomorna na dete koje nije bilo njeno poslala Titane da ga rastrgaju. Oni su dete namamili igračkama i rastrgali ga na komadiće, i gotovo celog pojeli pre nego što ih je Zevs uspeo rasterati svojom božanskom grmljavinom. Jedini deo koji je spašen bilo je njegovo srce. Zevs je srce usadio u utrobu Semele i Dionis biva ponovno rođen.

Dionisove orgije u Grčkoj

Dionisove pomahnitale i orgijastičke svetkovine nikada nisu potpuno prihvaćene u staroj Grčkoj, a u nekim gradovima-državama (polisima) su bile zabranjene. Poznat je pokušaj tebanskog kralja Penteja da zabrani obožavanje Dionisa. Kralj je, prema predanju, pokušao da baci Dionisa u tamnicu, ali su lanci spali sa njega a zatvorska vrata nisu mogla da se zatvore. Dionis je onda obećao Penteju da može lično da posmatra tajne ritualne na planini blizu grada, ali samo ako se preruši u ženu. Kralj je odmah pristao, i prerušen u ženu, posmatrao je Menade sakriven na drvetu. Ali, Menade su ga uskoro otkrile i u fanatičnom ludilu pomislile da je lav, te su ga rastrgle na komade. Njegova majka Agava, koja je bila jedna od vodećih Menada, shvativši na svoje užasavanje šta su učinili, napustila je Tebu i otišla u svojevoljno izgnanstvo.
U spisu "O vrlinama žena", Plutarh iznosi kako su jedared u noćnom mahnitanju zalutale tebanske Tijade i ne znajući došle u Amfisu, gde su od umora i nikako ne dolazeći k sebi spustile se na trg i zaspale. U strahu da im se što ne dogodi, jer je grad zbog ratnog stanja bio pun vojnika, Amfišanke pohitaše na čaršiju, stadoše u krug oko zaspalih Tijada i čuvahu ih tako dokle god su spavale. A kad se probudiše, nađoše im se pri ruci, okrepiše ih jelom i ispratiše ih do granice.

Dionisove orgije u Rimu

Nepokorni Dionis je zadao Rimljanima prilično nevolja. Ovaj bog plodnosti, vina i uživanja nije bio prigodno božanstvo ni za sve Grke ali su Rimljani još više bili uznemireni njegovim orgijastičkim svetkovinama. Rimski senat je 186. p. n. e. doneo oštar zakon protiv bluda i Dionisovih sledbenika i sledbenica. Nekoliko hiljada ljudi je pogubljeno pre nego što je kult Bahusa, boga vina, odbacio date aspekte Dionisa kojima su se zvaničnici usprotivili. Ovaj primer dobro oslikava proces kojim su grčka i rimska mitologija spojene u 2. veku p. n. e.

Savremena tumačenja

Miloš Đurić, cenjeni srpski helenolog, poreklo Dionisovog kulta nalazi u osećanju prolaznosti ljudske individualne egzistencije. “Ljudski naraštaji prolaze nezaustavljivo i nepovratno, a pojedinačno lomno ljudsko biće, koje se ne zadovoljava time da bude samo mehur na reci prolaznosti, nalazi neprolazan život u mističko-ekstatičkom kultu Dionisa, boga prirode koja se neprestano podmlađuje.”
Glavni cilj Dionisovih orgija bila je, dakle, ekstaza, i u njoj se vernicima otvarala nova oblast iskustva, o kojoj oni u svakodnevnoj atmosferi svog ograničenog postojanja ništa nisu znali. To novo iskustvo nije ništa drugo nego subjektivan doživljaj beskonačnosi i apsolutnosti, i to osećanje duša je dalje razvijala kao uverenje da je ona božanske prirode i da će, posle smrti, kada se oslobodi uskoće tela, zasvagda živeti božanskim životom kakvim je, za kratko vreme, živela dok je bila u ekstazi.
Činjenica da su Grci u svoja vina dodavali razne druge sastojke navela je mnoge, uključujući Roberta Grejvsa, na zaključak kako neki od tih sastojaka imaju halucinogeno dejstvo. To donekle potvrđuje i “čarobni napitak”, tadašnje začinjeno vino, koje se povezuje s dionizijskim ritualima, za koji se smatrada je sadržavalo otrovni bršljan. Takođe znamo da su šamani tog područja upotrebljavali daturu i buniku.
Fridrih Niče, na završetku Sumraka bogova, izražava se ovako: “Tek u Dionisovim misterijama, u psihologiji dioniskog stanja, izbija osnovna činjenica helenskog instinkta – njegova volja za život. Šta je sebi Helen zajemčavao ovim misterijama? Večan život, večno povraćanje života; budućnost u prošlosti obećanu i posvećenu; trijumfatorno Da za život iznad smrti i mena.”
Savremeni američki pesnik, Džim Morison, tragom Ničea, otkriva sugestivnu moć Dionisovog kulta, što dolazi do izražaja u mnogim njegovim postupcima i pesmama.

Literatura

Miloš N. Đurić, Istorija helenske etike
Artur Koterel i Rejčel Storm, Sveobuhvatna enciklopedija mitologije

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 8:57 pm

Sizif
je heroj iz grčke mitologije poznat po personifikaciji uzaludnog posla. Naime Sizif je bio osuđen da veliku kamenu gromadu gura uz planinsku strminu kako bi je postavio na vrh. No, svaki put kada bi se primakao vrhu, kamena kugla bi mu se izmakla i sunovratila u podnožje brda. Sizif je tako pokušavao, iznova i iznova, ali bez uspeha. Naime, Sizif je bio kažnjen jer je bio veoma lukav i varao je ljude. Dok je Sizif bio u podzemnom svetu, na Korint je stigao njegov suparnik, jedini koji ga je bio dostojan, Autolik. On je bio sin Hermesa, boga vesnika, ali i boga lopova i prevaranata. Posle dugih prepirki, Autolik je Sizifu priznao da je lukaviji i ponudio mu svoju ćerku za ženu. Njih dvojica su bili ubeđeni da će iz te veze nastati najlukaviji čovek na svetu. Tako i bi. Rodio se Odisej koji je prevazišao i svoga oca.

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 8:58 pm

Orfej i Euridika
je antički mit o tragičnoj ljubavi. Orfej je bio mitski pevač i pesnik, po nekim verzijama sin Eagra i jedne od Muza. Prema mitu, kada bi zasvirao na svojoj liri, čak ni priroda nije ostajala ravnodušna: drveće bi se povijalo prema njemu, ribe bi iskakale iz mora ga bolje čuju, a šumske životinje bi mu bez straha prilazile. Iako se brzo proslavio, nije imao mnogo sreće u ljubavi. Njegova žena, nimfa Euridika, umrla je od ujeda zmije nedugo pošto su se uzeli. Orfej je bio toliko skrhan da je odlučio da siđe u donji svet ne bi li uspeo da je vrati. Zvuk njegove lire kao da je začarao stanovnike podzemlja: Kerber je postao umiljato kuče, Haron je zaustavio svoj čamac, Sizif je seo na svoj kamen, Tantal na kratko nije osetio glad ni žeđ. Njegova tužna pesma dotakla je čak i hladna srca Hada i Persefone. Dozvolili su mu da Euridikinu dušu izvede na svetlost dana i tako je oživi, ali pod uslovom da se nijednom ne okrene za njom pre nego što izađu. Zbunjen i pod pritiskom, ne prepoznajući Euridiku u sablazni čije je kretanje osetio iza sebe, ipak se okrenuo i tako drugi i poslednji put izgubio svoju voljenu. Nakon toga sedam dana je gladovao, sedam meseci neprestano plakao, a zatim je tri godine proveo u samoći.

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 9:05 pm

Herakle
(grč. Ἡpακλῆς, Hêraklễs) bio je polubog, sin vrhovnog boga Zevsa i smrtnice Alkmene. U rimskoj mitologiji zvao se Herkul.

Etimologija

Heraklovo grčko ime nastalo je od reči Ἥpα + κλέος = Herina slava, a to je ime dobio da bi se umanjio Herin bes.

Mitologija

Rođenje i detinjstvo

Hera je bila Heraklova pomajka i njegov neprijatelj. Zevs je oplodio Alkmenu, smrtnicu u obličju njenog muža Amfitriona. Iste se noći vratio i njen muž, te su takođe spavali zajedno. Stoga je Alkmena zanela dva dečaka. Hera je naterala Zevsa da se zakune da će dečak koji se rodi te noći članu Persejeve kuće biti veliki kralj. Kad je Alkmena bila trudna s Heraklom, Hera je pokušala sprečiti porođaj zavezavši Alkmenine noge u čvor da bi usporila porod. A potom je ubrzala Euristejevo rođenje. Heru je prevarila Galantida, Alkmenina sluškinja, rekavši da je Alkmena već rodila dete. Hera je Galantidu pretvorila u lasicu. Alkmena je potom rodila poluboga Herakla i smrtnika Ifikla. Herakla je nazvala Alkid, a kasnije je nazvan Heraklo, u prevodu Herina slava, da bi ublažili Herin gnjev.
Dok je Heraklo bio dete, Hera je poslala dve zmije da ga ubiju dok je ležao u kolevci. Heraklo je zadavio svaku zmiju jednom rukom, a potom ga je njegova dadilja pronašla da se igra njima kao da su igračke.
Jedna priča govori da je Zevs prevario Heru da doji Herakla. Kad je ona otkrila ko je dijete, bacila ga je sa svojih grudi, a mleko se prosulo nebom i stvorilo Mlečni put.

Mladost

Nakon što je ubio svog učitelja muzike lirom, poslan je da čuva stoku na planinu sa svojim očuhom Amfitrionom. Onde su ga posetile dve nimfe - Užitak i Vrlina - ponudivši mu ugodan, ali lagodan život ili težak, ali slavan život. Heraklo je izabrao potonje. Jedan od njegovih izazova postavio mu je kralj Tespije koji je hteo da ubije kiteronskog lava. Kao nagradu, kralj mu je ponudio priliku da oplodi njegovih 50 kćeri. Navodno je to Heraklo učinio u jednoj noći.
Kasnije je u Tebi oženio njegovu kćer Megaru. No, Hera je dovela Herakla do napada ludila pa je on ubio svoju decu. Nakon što je shvatio što je učinio, pobegao je delfijskoj proročici. Hera je kontrolisala proročicu koja mu je naredila da služi kralju Euristeju dvanaest godina i izvrši svaki zadatak koji mu on zada. Heraklo je kao uslov za dolazak na Olimp (i besmrtnost) trebao izvršiti dvanaest zadataka, koje mu je postavljao kralj Euristej.

Dvanaest zadataka
Nemejski lav

Heraklo ubija nemejskog lava; španska freska iz 3. veka
Heraklov prvi zadatak je bio da ubije nemejskog lava, i kao dokaz donese njegovu kožu kralju Euristeju. Koža toga lava bila je tako debela da je nijedno oružje nije moglo probiti, a mogla ga je ubiti samo ljudska ruka. Heraklo je pokušao lukom i strelom te toljagom i bronzanim mačem, ali nije uspio. Heraklo je potom odbacio sve svoje oružje i rvao se s lavom na tlu. Na kraju ga je zadavio i ugušio ga.
Nakon njegove smrti, Heraklo mu je satima pokušavao oderati kožu. Bio je besan jer je mislio da neće uspeti ispuniti svoj zadatak. Međutim, Atina je došla prerušena u staricu i pomogla mu da shvati da najbolje oruđe kojim bi mogao razderati lavlju kožu jesu lavlje kandže.
Ispunio je zadatak i nosio je neprobojnu kožu kao svoj oklop. Kralj Euristej videvši ga tako prekrivenog, od straha se sakrio u veliku bronzanu posudu. Posle toga sve je nove zadatke Heraklu zadavao glasnik.

Lernejska Hidra

Herakle i Lernejska Hidra
Herakle je stigao do močvare lernejskog jezera gde je živela Hidra. Heraklo je prekrio usta i nos tkaninom da bi se zaštitio od otrovnih para i ispalio plamene strelice u njezin brlog da bi je namamio napolje, a zatim se suočio s njom. Svaki put kad bi odsekao neku njenu glavu, ona bi opet narasla. Apolodor govori da je Heraklo shvatio kako je ovako neće moći svladati, te je pozvao svog nećaka Jolaja da mu pomogne. On se dosetio (možda pod uticajem Atine) da spale rane nakon što odseku glavu. To su i učinili pa su na kraju ubili Hidru. Herakle je jednu njenu besmrtnu glavu postavio ispod velikog kamena na svetom putu između jezera i Eleja, a potom je umočio strelice u Hidrinu otrovnu krv i tako završio zadatak.
Druga verzija priče govori da je, nakon što bi odsekao svaku glavu, umočio mač u Hidrinu krv i koristio njen otrov da glave ne bi ponovno narasle.
Hera je posle rekla da je zadatak nevažeći jer mu je nećak pomogao.

Kerinejska košuta

Herakle hvata kerinejsku košutu
Euristej je bio ljut zato što je Heraklo izbegao smrti u prethodna dva zadatka te je potrošio više vremena razmišljajući o sledećem zadatku. Treći zadatak bio je uhvatiti kerinejsku košutu koja je bila posvećena Artemidi. Euristej se nadao da će se boginja naljutiti na Herakla.
Kerinejska košuta imala je bronzana kopita i zlatne rogove, a bila je brža od strele. Herakle ju je smeo samo pokazati Euristeju neozleđenu pa ju je lovio godinu dana kroz Grčku, Trakiju i Istru. Nakon što ju je izmorio, odlučio je odapeti jednu strelu i pogodio je u nogu, ali između mišića i kosti, bez kapi prolivene krvi. Zavezao ju je i krenuo Euristeju. Sreo je Artemidu i njenog brata Apolona te joj je objasnio da mu je to zadatak i molio je za oproštaj rekavši da će košutu brzo vratiti. Artemida mu je dopustila, a Herakle je košutu odneo Euristeju.
Euristej je rekao da će košuta postati delom kraljeva zverinjaka. Heraklo je znao da mora vratiti košutu, pa je rekao da će mu je predati ako je sam Euristej uzme. Kralj je krenuo po nju, a Herakle ju je pustio, a ona je, brža od strele, pobegla svojoj gospodarici Artemidi. Herakle je potom Euristeju rekao da nije bio dovoljno brz i tako je uspio završiti ovaj zadatak.

Erimantski vepar

Herakle i erimantski vepar
Erimantski vepar predstavljao je problem seljacima u Erimantu zbog uništavanja useva i goveda. Herakle takođe nije smeo ubiti svoj plen. Kentaur Hiron rekao mu je da ga zavede u dubok sneg. Herakle je uplašio vepra, zbunio ga i naterao u sneg, gde ga je zavezao i odneo do Euristeja. Kralj se uplašio i rekao mu da se reši te zveri, a Heraklo ga je poslušao.

Augijeve štale

Euristej se dosetio ovome zadatku jer su prethodni zadaci samo uzdizali Herakla u očima ljudi, a ovako bi se i ponizio. Augij je bio Heliosov sin, pa je njegovo stado bilo blagoslovljeno: imao je 300 crnih bikova, 200 plodnih bikova i 12 srebrno-belih bikova koji su branili celo stado. Njegove štale nisu bile očišćene jako dugo, a Herakle je sve morao isprazniti i očistiti u jednom danu. Prvo je razbio dva zida, a onda preusmerio reke Alfej i Penej prema stajama. U roku od nekoliko sati, posao je bio gotov. Augij nije hteo dati dogovorenu desetinu stoke pa ga je Herakle ubio, a njegovo kraljevstvo dao njegovu sinu Fileju.
Grčki pesnik Pindar tvrdi da je onde Herakle utemeljio Olimpijske igre.

Stimfalske ptice

Herakle i stimfalske ptice
Šesti Heraklov zadatak bilo je istrebljivanje ptica koje su se razmnožile na obalama Stimfalskog jezera. Bile su posvećene Aresu i hranile su se ljudima, a imale su bronzane kljunove i kandže i oštra, metalna pera kojim su mogle napadati žrtve. Budući da je sve bilo mračno, Atina i Hefest su pomogli Heraklu davši mu čegrtaljku kojom je uplašio ptice i nagnao ih na let. Potom ih je, dok su pokušavale bežati, gađao strelama i poubijao. U drugoj verziji priče gađao ih je katapultom. Ptice koje su preživele nikad se nisu vratile u Grčku.

Kritski bik

Herakle i kritski bik
Na Kritu je postojao bik kojeg Minos nije hteo žrtvovati Posejdonu. Bio je to ili bik koji je odveo Evropu ili onaj s kim je Pasifaja začela Minotaura. Iako je Minos ponudio Heraklu pomoć, on ju je ljubazno odbio i odlučio obaviti posao goloruk. Taj je bik bljuvao vatru, pa je borba potrajala. Na kraju ga je nadjačao, zarobio i odneo ga u Mikenu. Nakon što ga je Euristej vidio, hteo ga je posvetiti Heri, ali je ona to odbila jer je bik odražavao Heraklovu snagu.

Diomedovi konji

Herakle i Diomedovi konji
U pokrajini Trakiji ludi kralj Diomed imao je četiri konja: Podarga, Lampona, Ksanta i Dena koje je hranio ljudskim mesom. Herakle je morao otići tamo i ukrasti te konje. On je to učinio s velikom lakoćom, a onda ih je nahranio Diomedom zbog njegove zloće i okrutnosti. Druga verzijaa priče govori da je došao sa svojim ljubavnikom Abderom koji je čuvao konje dok se Heraklo borio s Diomedom. Ali, Abdera su konji pojeli, a za osvetu je Heraklo dao Diomeda njegovim konjima.
Nakon što su se najeli, konji su postali mirniji, pa ih je Herakle odneo u Mikenu da kralj Euristej odluči o njihovoj sudbini. Euristej je naredio da se odvedu na Olimp i budu žrtvovani Zevsu, ali je to Zeus odbio i poslao vukove, lavove i medvede da ih ubiju. Druga verzija priče govori da ih je Herakle pustio da slobodno lutaju Argom budući da su postali trajno mirni.

Hipolitin pojas

Herakle je morao Euristejevoj kćeri pribaviti pojas Hipolite – kraljice ženskog ratničkog naroda Amazonki kojoj je pojas dao njezin otac Ares. One su onesposobljavale mušku decu i muškarce kako bi morali raditi kućne poslove. Koristile su bronzano oružje i prve su osnovale redove konjice. Hera je nahuškala Amazonke protiv Herakla, pa je on bio prisiljen pobiti ih i uzeti kraljevski pojas. Heraklo je silovao Hipolitu i potom je dao Tezeju za ženu. U drugoj verziji priče, Hipolita se zaljubila u Herakla i svojevoljno mu je dala pojas.

Gerionovo stado

Heraklov deseti zadatak bilo je hvatanje čuvenog Gerionova stada iz Eriteje, ali ne da ga otkupi ili zatraži nečiju pomoć. Gerion, sin Hrisoara i Kaliroje, kćeri Titana Okeana, bio je troglavi div, uvek naoružan do zuba.
Na putu do Eriteje, Heraklo je prešao libijsku pustinju i bio ljut zbog vrućine te je ispalio strelicu na Heliosa, boga Sunca. Helios ga je molio da prestane, a Heraklo je zahtevao veliki zlatni pehar koji je potom koristio da bi plovio morem. Tako je stigao do Eriteje gde se suočio s dvoglavim Ortarom kog je ubio svojom toljagom. Eurition koji je čuvao stado došao je pomoći Ortru, ali ga je Heraklo ubio. Čuvši komešanje, Gerion je došao naoružan sa tri štita, tri koplja i tri kacige. Na kraju ga je Herakle ubio strelom koju je umočio u otrovnu krv lernejske Hidre.
Heraklo je potom morao odvesti stoku Euristeju. Da bi mu otežala, Hera je poslala obada na stoku koji bi uznemiravao i iritirao stoku. Takođe je poslala poplavu koja je uzdigla reku, a Heraklo nije mogao proći sa stokom. Heraklo je podigao dva velika kamena smanjivši nivo vode i sprečivši dolazak morskih čudovišta i nemani. Ti se stupovi kod Gibraltara i danas nazivaju Herkulovi stubovi. Potom je odveo stoku Euristeju, a ona je posvećena Heri.

Jabuke Hesperidina

Vrt Hesperida
Nakon što je 10 zadataka završio za 8 godina i mesec dana, Herakle je došao do Euristeja tražeći nagradu. No, kao što je Hera pre naumila, moralo je biti 10 zadataka, pa Euristej nije priznao drugi i peti zadatak, tako da je Herakle morao izvršiti još dva. Sledeći zadatak bio je zahtjevan. Morao je doneti Hesperidine zlatne jabuke, ali to nije učinio sam.
Nerej iz reke Po savetovao je Heraklu da zamoli Atlasa – diva koji drži nebeski svod – da ubere te jabuke. Ovaj bi učinio sve da se malo odmori od svog teškog posla, ali se bojao Ladona – bića sa stotinu glava koje je čuvalo jabuke. Heraklo ga ustrelio iz velike udaljenosti pa div pribavi plodove (bio je otac Hesperida). Međutim, Atlas se nije hteo vratiti starom poslu pa ga je Herakle morao nadmudriti: zamoli ga da pridrži svod dok stavi podmetač za glavu. Ovaj je naseo pa se Herakle s jabukama zaputio prema Euristeju. Na putu je osnovao Tebu – grad sa stotinu vrata. Euristej se bojao jabuka pa ih je Heraklo dao Atini koja ih je kasnije vratila.

Kerber

Poslednji i najteži zadatak bio je Kerber. Herakle je morao otići do vrata Hada i tamo se obračunati s tim troglavim psom koji je imao rep zmije, a pena koja je padala na pod stvarala je otrovnu biljku akonitu. Dok je bio u podzemlju, Heraklo je oslobodio Tezeja koji je tamo bio zatvoren jer je pokušao oteti Hadovu ženu Persefonu.
Heraklo je otišao do Hada i Persefone i upitao sme li uzeti Kerbera. Bogovi su se složili pod uslovom da ga ne ozledi. Neki kažu da je Persefona pristala jer je Heraklo bio njezin brat. Heraklo je potom uhvatio Kerbera oko vrata i izvukao na svetlo dana. Čim je izišao iz mraka, Kerber je počeo besno lajati i stenjati. Euristej se uplašio čim je vidio Kerbera, pa ga je Heraklo brzo vratio Hadu.

Nakon zadataka

Nakon što je završio zadatke, Heraklo se pridružio Argonautiia u potrazi za zlatnim runom. Spasili su junakinje, osvojili Troju i pomogli bogovima u ratu protiv Giganata. Takođe se zaljubio u princezu Jolu od Ehalije. Kralj i njegovi sinovi s prezirom su gledali na Herakleove pothvate, svi osim Jolina brata Ifita koji je postao Herakleov najbolji prijatelj. Eurit je ponudio ruku svoje kćeri onome ko ga pobedi u streljačkome takmičenju. Kad je to učinio, Eurit nije održao obećanje, te je Heraklo ubio njega i njegove sinove, osim Ifrita, a Jolu je oteo. No, Hera je još jednom Herakla naterala do ludila, te je bacio Ifita s gradskih zidina.
Herakle se morao iskupiti i očistiti služenjem lidijskoj kraljici Omfali. Morao je raditi ženske poslove i nositi žensku odjeću, a ona je nosila njegovu lavlju kožu i toljagu. Nakon nekog vremena oslobodila ga je te su se venčali.

Heraklove ljubavi

Heraklo je imao i muške i ženske ljubavnike. Njegovo se potomstvo naziva Heraklidama.

Žene

Heraklo se ženio četiri puta. Prvi put s Megarom koju je zajedno s decom ubio u napadu ludila koje je uzrokovala Hera. Megarinu je ruku dao Jolaju jer mu je bilo prebolno gledati je. Sledeća mu je žena bila Omfala, lidijska kraljica, kojoj je isprva bio rob.
Treća žena bila je Dejanira za koju se borio s rečnim bogom Ahelojem. Nakon venčanja, putovali su i trebali su proći jednu reku, gde je jedan Kentaur imena Nes ponudio pomoć, ali je pokušao silovati Dejaniru. Heraklo ga je usmrtio strelom natopljenom Hidrinom krvlju. Umirući, kentaur je Dejaniri rekao da ako želi Herakla spriječiti od veza s drugim ženama, skupi njegovu krv i seme te da ih premaže po njegovoj odeći. Znao je da je njegova krv došla u doticaj s Hidrinom te da će ubiti Herakla.
Poslije je Dejanira bila ljubomorna na Jolu te je uronila košulju u tu mešavinu. Herakleov je sluga donio Herakleu tu košulju, a tkanina je na Heraklu počela gristi njegovo meso. Potom je zamolio da ga postave na lomaču da mu prekinu patnje. Filoktet je zapalio lomaču, a Herakle mu je dao svoj luk i strijele. Nakon njegove smrti, bogovi su ga učinili besmrtnim. Druga verzija priče govori da je lomača spalila ljudsko u njemu, a da je ostalo samo božansko. Potom je uznesen na Olimp gde je oženio Hebu.

Muškarci

Herakle i Jolaj; etrušćanski reljef iz 5. veka p. n. e.
Herakleov ljubavnik je bio Jolaj koji mu je i pomogao u jednom od zadataka. Bio mu je nećak, pomagač i ljubavnik. Po uzoru na njih, mladi su se parovi zaklinjali u ime Jolaja. Kasnije je Jolaju Heraklo dao svoju ženu Megaru koju više nije mogao podneti jer je bilo prebolno, a to je bio i simbol Jolajeva ulaska u zrelo doba.
Plutarh u svome delu Eroticos govori da ih je bilo toliko mnogo da se ne bi mogli nabrojati. Evo nekih Heraklovih ljubavnika:
Abder (Ἄβδηρος)
Admet (Ἄδμητος)
Elaktas
Filoktet (Φιλοκτήτης)
Hilas (Ύλας)
Ifit (Ίφιτος)
Jolaj (΄Ιόλαος)
Nestor (Νέστωρ)

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 9:10 pm

Tezej
(grč. Θησεύς) je bio atinski junak koga su smatrali pandanom Heraklu. Otac mu je bio Egej (kralj Atine), a majka Etra, kćerka Piteja kralja Trojzene. U nekim mitovima se govori da mu je otac bio Posejdon. Najznačajnije Tezejevo delo bilo je oslobođenje njegove zemlje od teškog danka koji se morao slati kritskom vladaru Minosu. Atina je svake devete godine morala da šalje Minosu sedam devojaka i sedam momaka koje je on predavao Minotauru da ih pojede. To je bilo čudovište sa ljudskim telom i glavom bika, koje je živelo u dvorcu sa mnogo odaja, tzv. lavirintu, iz koga je bilo veoma teško izaći. Tezej je ipak uspeo da ubije Minotaura i da izađe iz lavirinta. U tome mu je pomogla Arijadna, kći kralja Minosa koja je zavolela Tezeja i dala mu klupče konca. Na ulazu u lavirint, vezao je jedan kraj konca, ušao u njegove odaje, pronašao i ubio Minotaura, a zatim pomoću konca izašao iz lavirinta.

Tezejevi podvizi na putu u Atinu

Nakon rođenja, Egej je ostavio Tezeja da provede detinjstvo kod njegovog prijatelja Piteja sve dok ne bude u stanju da pomakne stenu ispod koje mu je otac stavio sandale i mač, kada će biti spreman da dođe kod oca u Atinu. Kada je navršio šesnaest godina niko se nije mogao meriti po snazi i okretnosti sa njim. Tada je on napustio Piteja i krenuo u Atinu kod oca. On nije poslušao majčine i dedine molbe da izabere siguran morski put, već se u Atinu zaputio težim putem kroz Istam.

Div Perifet

Na granici Trojsene i Epidaura Tezej je sreo diva Perifeta, sina boga Hefesta. Div je, kao i njegov otac, bio hrom, ali je imao snažne ruke i ogromno telo. Div bi svakog putnika koji je prolazio planinama u kojima je živeo, ubijao gvozdenim topuzom. Tezej je Perifeta lako pobedio, a u znak pobede poneo je sa sobom gvozdeni topuz. To je bio prvi herojev podvig.

Sinida, savijač borova

Do Istma Tezej nije nailazio ni na kakve opasnosti. Na Istmu, u borovoj šumi posvećenoj bogu Posejdonu, Tezej je susreo Sinidu, savijača borova. Sinida bi, savijajući borove tako da im se vrhovi dodiruju, povezivao za njih nesrećnog putnika, a onda ih puštao. Borovi su ispravljali i čerečili nesrećnikovo telo. Tezej se osvetio Sinidi na isti način kojim je on ubijao svoje žrtve. Na mestu gde je pobedio Sinidu, Tezej je ustanovio istamske igre.

Divlja svinja

Tezej je dalje išao kroz Kromion. Okolinu je opustošila ogromna divlja svinja koju su rodili Tifon i Ehidna. Stanovnici su molili Tezeja da ih oslobodi čudovišta, što je on i učinio i ubio je svojim mačem.

Razbojnik Skiron

Na granici Megare Tezej je naišao na razbojnika Skirona koji je živeo na samom kraju stene. Razbojnik bi terao svakog prolaznika da mu opere noge, a kada bi se prolaznik sagao Skiron bi snažnim udarcem noge bacao prolaznika sa stene na oštro kamenje koje je štrčalo iz vode. Telo bi proždirala džinovka kornjača. Kada je Skiron pokušao da gurne Tezeja, ovaj je razbojnika uhvatio za nogu i njega bacio u more.

Kerkion

Nedaleko od Eleusina Tezej je stupio u borbu s Kerkionom. Kerkion je mnoge poubijao, ali ga je Tezej stegao svojim rukama i ubio. Time je oslobodio Kerkionovu kćer Alopu, a vlast nad Kerkionovom zemljom dao Alopinom i Posejdonovom sinu Hipotontu.

Damast, istezač

Pošto se približavao dolini reke Kefisa u Africi, Tezej je naišao na razbojnika Damasta koga su još nazivali Prokrustom (što znači „istezač“). Damast je svakog ko bi mu pao u ruke, stavljao na jedan ležaj. Ako bi ležaj bio dug on bi istezao nesrećnog putnika sve dok mu noge ne dodirnu rub ležaja, a ako bi ležaj bio kratak Damast bi nesrećniku sekao noge. Tezej je samog Damasta postavio na ležaj, ali pošto je divu ležaj bio kratak Tezej ga je ubio na isti način na koji je on ubijao putnike. To je bio poslednji Tezejev podvig na putu ka Atini, ali on nije htio da uđe u Atinu ukaljan prolivenom krvlju Sinida, Skirona i drugih. On je molio Fitalide da ga kraj Zevsovog oltara očiste posebnim verskim ceremonijama. Filatide su Tezeju ispunile molbu i očistile ga od poroka prolivene krvi. Tako je mogao da mirno dođe u Atinu.

Tezej u Atini

Tezej je u Atini sa dukačkom odećom i kovrdžavom kosom više ličio na devojčicu nego na heroja koji je izvršio velike podvige. Kad je prolazio kraj Apolonovog hrama gde su radnici stavljali krov, oni su krenuli da mu dobacuju, misleći da je žensko: „Pogledajte, neka devojka ide sama gradom bez pratioca! Pogledajte kako je rasplela svoju kosu, a svojim haljinama mete uličnu prašinu!“ Rasrđeni Tezej dohvati jedna volovska kola i baci ih preko glave radnika koji su stajali na krovu. Radnici su tek tada videli da to nije devojka već heroj velike snage i prepali su se od njegove osvete, ali heroj je mirno nastavio svoj put. Kad je stigao u očev dvorac nije otkrio Egeju ko je on, već se predstavio kao stranac. Egej nije prepoznao svoga sina, ali ga je prepoznala čarobnica Medeja koja je bežeći iz Korinta u Atinu postala Egejeva žena. Vlastoljubiva Medeja je odmah shvatila kakva joj opasnost preti ako Egej sazna ko je prelepi stranac. Da ne bi izgubila vlast ona je naumila da ubije heroja tako što je nagovorila Egeja da da mu sipa otrov u vino, pod izgovorom da je mladić neprijateljski uhoda. Egej je, bojeći se da ne izgubi vlast, pristao na zločin. Za vreme pira, Egej je video mač koji je ostavio svom sinu u Trojseni pre nego što je ovaj popio otrov. Medeja je sa sinom Medonom proterana iz Atine. Egej je svima pričao kako mu se sin vratio i pričao je o njegovim podvizima. Atinjani su se radovali budućem kralju. Kada su Egejevi bratići saznali o dolasku Tezeja shvatili su da je propala njihova šansa da zavladaju Atinom posle Egejeve smrti. Tada je njih petnaest zajedno sa ocem odlučilo da pokori Atinu. Pošto su znali koliko je Tezej snažan, odlučili su da pribegnu lukavstvu. Jedni su otvoreno prišli zidinama, a drugi su čekali u zasedi. Glasnik je otkrio Tezeju šta su naumili njegovi rođaci i on je prvo napao one iz zasede, a kad su ostali saznali šta se dogodilo, spopade ih takav strah da su se svi razbežali. Nakon što se rešio svojih suparnika, Tezej je odlučio da oslobodi Atiku od divljeg bika koji je pustošio taj kraj. Kada je došao u Atiku, prineo je žrtvu Zevsu, a zatim krenuo da traži bika. Kad ga je našao, uhvatio ga je za rogove i do zemnje mu spustio glavu, vezao i tako ga ukrotio. Kad je stigao u Atinu bika je prineo kao žrtvu bogu Apolonu.

Tezej na Kritu

Kada se vratio u Atinu, sva Atika je bila utonula u tugu. Već treći put su dolazili poslanici sa Krita. Atinjani su morali svake devete godine da šalju po sedam devojaka i sedam mladića koje je kralj Minos zatvarao u veliki lavirint gdje ih je proždirao minotaur. Atinjani su morali plaćati danak zato što su ubili Minosovog sina Androgeja. Danak se mogao ukinuti samo u slučaju ubistva minotaura. Tezej je odlučio da krene sa mladićima i devojkama na Krit i da ih oslobodi ovog užasnog danka. Iz delfiskog proročišta mu je rečeno da za ktitora izabere boginju ljubavi, Afroditu. Na Kritu je Tezeja zapazila Minosova kći Arijadna, a Afrodita je u njenom srcu probudila veliku ljubav prema heroju. Kada je trebalo da pođe u lavirint, Tezeju je Arijadna bez očevog znanja dala klupko konca i mač. Tezej je na samom ulazu u lavirint svezao jedan kraj konca, a zatim je krenuo u potragu za minotaurom polako odmotavajući klupko da bi mogao da nađe put nazad. Kada je našao minotaura otpočela je strašna borba. Čudovište se nekoliko puta bacalo na Tezeja, ali ga je ovaj uvek odbijao svojim mačem. Najzad, heroj uhvati minotaura za rogove a u grudi mu zari svoj mač. Nakon toga on, pomoću klupka, nađe izlaz. Na izlazu ga je čekala Arijadna koja je bila presretna što ga vidi živog, ali još su se više radovale devojke i mladići koje je Tezej spasao. Da bi izbegao Minosov gnev heroj pobeže sa Krita zajedno sa Arijadnom. Pri povratku je pristao na ostrvo Nakos gde mu se u snu javio bog Dionis, koji mu je rekao da su njemu bogovi za ženu odredili Arijadnu. Tezej nije mogao da ne posluša volju bogova i nastavio je put tužan i ožalošćen. Tezej je u tuzi zaboravio obećanje koje je dao Egeju - da će ako preživi crno jedro zamenuti belim. Kada je Egej video da se na lađi viori belo jedro on se bacio sa litice misleći da mu je sin mrtav. To more se od tada naziva Egejsko more. Tezej je posle očeve smrti zavladao Atinom.

Tezej kao kralj

U listi atinskih kraljeva, prema grčkoj mitologiji, Tezej je deseti po redu i tradicionalno se njegovo ime vezuje za mnoge ustanove koje su bile ponos atinske države. To je uslovilo da on bude ideal svih Atinjana, posebno omladine. Verovalo se da je on ujedinio stanovnike Atike, a Atinu proglasio prestonicom nastale države. Megaru je pripojio Atici, a na Korintskoj prevlaci uspostavio granicu između dorske i jonske zemlje. Stanovništvo je podelio na tri klase (plemstvo, zemljoradnike i zanatlije) i uspostavio je demokratiju, čime je postao prvi vladar koji je ustanovio takvo ustrojstvo države. Takođe, obnovio je praznik Panateneje i istamske igre. Po njegovom nalogu kovan je novac sa likom bika.

Tezej u umetnosti

Sačuvano je nekoliko stotina vaza na kojima su predstavljene scene iz mita o Tezeju, a njegovi podvizi su prikazani na zabatima, frizovima i metopama mnogih hramova i riznica, što ga čini, uz Herakla, najomiljenijim likom antičkih umetnika.

Reference

Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 9:12 pm

U grčkoj mitologiji, Medeja
(grč. Μήδεια) je čarobnica, kći kolhidskoga kralja Ejeta i Okeanide Idije.

Medeja je dar vračanja dobila od boginje Hekate. Boginje Hera i Atina su je izabrale da pomogne njihovom ljubimcu Jasonu koji je sa 50 izabranih junaka zaplovio u Kolhidu po zlatno runo. To runo je pripadalo njenom ocu Ejetu, koji nije želeo da ga se odrekne. Njegov plan je bio da uništi stranca, ali su lukave Hera i Atina zatražile od Afrodite da rasplamsa ljubav u Medejinom srcu prema Jasonu.
Kad je Jason došao u Kolhidu, on se prvo najavio kod kralja Ejeta i zamolio ga je da mu preda zlatno runo. Ejet je obećao da će to da uradi, ali pod uslovom da uzore polja gvozdenim plugom sa Hefestovim ognjenim bikovima i poseje zubima svetog zmaja boga Areja. Jedina osoba koja je mogla da pomogne jasonu da taj zadatak ispuni bila je Medeja.
Uzevši zlatno runo, junaci su se ukrcali na brod i sa sobom poveli i Medeju. Ejet je za njima poslao poteru, ali je tu opet pomogla Medeja ubivši čak i svog polubrata Apsirta. Medeja i Jason su se venčali pre povratka u Jolk, na ostrvu Peuka ili na Kolkiri.
Pri povratku u Jolk Medeja je odlučila da se osveti kralju Peliji, koji je i poslao Jasona u Kolhidu i iskoristivši njegovo odsustvo poubijao celu njegovu porodicu. Njena osveta bila je lukava; pred Pelijinim kćerima je raskomadala jednog ovna, te ga oživela sasvim podmlađenog kao jagnje. Videvši to, a u želji da podmlade svog oca, kćeri su to isto njemu uradile, ali Medeja nije želela da ga oživi. Zbog ovog zločina sin kralja Akast je proterao Medeju i Jasona u Korint.
U Korintu je kralj Kreont Jasonu ponudio ruku svoje kćeri, što je Jason i prihvatio kako bi učvrstio svoj položaj. Ljubomorna i ponižena Medeja je budućoj nevesti poklonila haljinu koja je buknula u plamenu, uništivši i nju i dvorac i njenog oca. Medeja se osvetila i svom mužu Jasonu tako što je ubila sinove koje mu je rodila. Onda je Helijevim kočijama prebegla u Atinu, gde su je srdačno dočekali jer je obećala da će svojim čarolijama omogućiti kralju Egeju da dobije naslednika. Sama mu je rodila sina Meda, ali ju je i Egej proterao kada je pokušala da otruje Tezeja. Sa svojim sinom je otišla u Aziju, ali se kasnije vratila u Kolhidu gde je ubila svog strica Persa koji je bio preoteo vlast Ejetu.

Medeja u umetnosti

Medejina živopisna sudbina bila je česta tema u antičkoj umetnosti. Euripidova tragedija Medeja (tragedija) iz 431. godine p. n. e. je bila uzor i kasnijim tragičarima i pesnicima kao što su Enije, Pakuvije, Ovidije i Seneka.
Na crnofiguralnim i crvenofiguralnim vazama prikazivana je kao čarobnica, a od sredine V veka p. n. e. i kao ljubomorna supruga koja namerava da ubije sopstvenu decu.

Literatura

Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 9:14 pm

Ilijada
je junački epski spev. Pretpostavlja se da je nastao u 8. veku pre nove ere u grčkim kolonijama u Maloj Aziji. Oblik u kome je Ilijada došla do nas dobila je u 6 veku pre. n. e. u Atini u vreme Pizistrata (vladao Atinom sa prekidima od 560. pre n.e. do 527. pre n.e.). Pizistrat je ustanovio Panatinski praznik o kome su se recitovale Homerove pesme. U tu svrhu u atičkoj redakciji pripremljena su državna izdanja tih pesama. Autorstvo se pripisivalo Homeru. Međutim, nema nijednog pouzdanog podatka o životu Homera zbog čega se u njegovu istoričnost sumnja. U vezi s tim nastalo je u nauci homersko pitanje.
Ilijada je podeljena u 24 knjige. Podelu su ustanovili ispitivači Ilijade u Aleksandriji.
Osnovni motiv Ilijade je srdžba jednog od najboljih ahejskih junaka, Ahileja.

Istorijska pozadina epa

Verovatno je u osnovi ovog epa neki značajan istorijski događaj budući, da u usmenoj tradiciji starih Helena u vezi sa trojanskim ratom postoji veliki broj pesama. U epu je prikazana kritsko-mikenska civilizacija.
Ep Ilijada je dobila naziv po Iliju, što je drugi naziv grada Troje.
Troja ili Ilij je grad iz perioda mikenske kulture u severozapadnoj Maloj Aziji u oblasti koju su Heleni nazivali Troada. Njeni ostaci su pronađeni sedamdesetih godina 19. veka prilikom arheoloških iskopavanja koje je preduzeo Hajnrih Šliman. On je ispod brežuljka Hisarlik pronašao tragove 9 naselja, jedno povrh drugog. Za drugo naselje odozdo smatrao je da je Troja. Šlimanu se priključio i njegov rad nastavio nemački arheolog Derpfeld koji je ustanovio da je Homerova Troja šesto naselje odozdo. To naselje se u svemu poklapalo sa Homerovim opisom Troje. Ostatke tog naselja Derpfeld je uporedio sa Šlimanovim arheološkim nalazima pri iskopavanju Mikene i Tirinta i tom prilikom utvrdio da se oni u potpunosti poklapaju i da je Troja bila grad iz perioda mikenske kulture.
Sadržaj Ilijade je preuzet iz priča o trojanskom ratu. U starini se u istoričnost tog rata nije sumnjalo. Verovatno je bio u pitanju znatan događaj pošto je za nj prionuo veliki broj mitova, posluživši kao građa za veliki broj epova.
Postoji nekoliko prethomerskih cikličkih epopeja sa tematikom iz trojanskog rata – Kiparska pesma, Etiopida, Ilijada mala, Razorenje Troje, Povratak. Ovi ciklički epovi nisu sačuvani. O njihovom sadržaju nalazimo obaveštenja u proznim izvodima Gramatičke hrestomatije nekog Prokla, zatim u tzv. Ilijskim pločama...

Struktura i kompozicija

Prema tradiciji trojanski rat je trajao deset godina. Pesnik Ilijade prikazuje samo kraći vremenski odsek iz tog rata – događaje iz desete godine rata, koji obuhvataju period od 51 dana.
Osnovni motiv epa je srdžba tesalskog kralja Ahileja, najvećeg grčkog junaka pod Trojom (polubog, majka mu je Tetida, morska boginja, otac smrtnik Pelej). Vrhovni zapovednik Agamemnon oteo mu je lepu robinjicu Briseidu. Rasrđen takvim postupkom, Ahilej se povlači iz boja. Grci dolaze u tešku situaciju, jer ih Trojanci potiskuju i gotovo im osvajaju tabor. Ahilej se vraća u borbu tek pošto je glavni trojanski junak Hektor ubio Patrokla, Ahilejevog najboljeg prijatelja. U dvoboju Ahilej ubija Hektora. Spev se završava njegovim pogrebom.
Taj motiv, zajedno sa motivom Zevsove odluke da Ahejci pretrpe niz poraza i tako osveti povređena Ahileja, (pošto Tetida izmoli Zevsa da osveti njezina sina) daje jedinstvo ovom epu i unutrašnju povezanost radnje. Sadržaj epa se može podeliti na 4 dela. U prvom delu Ahilej se povlači iz borbe posle sukoba sa Agamemnonom koji mu otima robinjicu. Do sukoba je došlo na skupštini koju je Ahilej sazvao jer ahejsku vojsku mori kuga. Razlog tome je Apolonova osveta. Naime, Apolonov sveštenik Hris je grubo odbijen kada je došao da traži svoju ćerku a koja je pripala kao ratni plen Agamemnonu. U drugom delu opisane su 3 borbe između Trojanaca i Ahejaca. Trojanci dolaze do tabora Ahejaca i pale njihove brodove. U dvoboju sa Hektorom gine Patroklo, Ahilejev najbolji prijatelj. Ahilej se vraća u borbu da osveti Patrokla. U trećem delu je prikazana osveta Ahilejeva i pogibija Hektorova. Ahilej skrnavi mrtvo telo trojanskog junaka. U četvrtom delu Ahilej predaje Hektorovo telo njegovom ocu Prijamu.
Pripovedanje počinje in medias res. Pesnik nas odmah uvodi u središte zbivanja obaveštavajući nas o predmetu pevanja. Aristotel takav način ističe kao odličan u svojoj Poetici. Kao ustaljeni deo epa javlja se na početku invokacija, molba upućena boginji pevanja da pomogne pesniku. U ovom slučaju invokacija ima imperativni karakter – srdžbu mi pevaj Ahileja Peleju sina...
Na samom početku je prikazano kako je došlo do sukoba i šta je izazvalo Ahilejevu srdžbu. Dalji razvoj radnje pesnik usporava sredstvima retardacije - digresijama, poređenjima, ponavljanjima.

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 9:16 pm

Pandora,
(grč. Πανδώρα), (lat. Pandora) u grčkoj mitologiji je žena titana Epimeteja. Pandora je žena koja je na svet donela zlo i patnju.
Pandorino ime u prevodu sa grčkog znači svime obdarena, jer je to složenica od dve reči - pan = sve i doron = dar.

Stvaranje Pandore

Titan Epimetej je podario životinjama dobre osobine, i kada je na red došao čovek, više nije bilo nijedne osobine. Tada Prometej, koji je osećao da su ljudi mnogo superiorniji od životinja i da zbog toga treba da imaju nešto posebno, nešto što životinje nemaju , odlučio je da to bude vatra. Od Zevsa je ukrao vatru i dao je ljudima.
Zevs je bio veoma besan zbog krađe i odlučio je da kazni Prometeja i njegovu kreaciju - čovečanstvo.
Okovao je Prometeja u neprobojne okove i poslao je orla, a orao je bio Zevsova sveta životinja, da mu svaki dan kljuca jetru. Kako je Prometej bio besmrtan, njegova se jetra svakoga dana iznova obnovljla, ali je on i dalje patio, sve dok ga Heraklo, dok je izvršavao svoje zadatke, nije oslobodio. Prometej je znao, a nije hteo da kaže Zevsu, i koja će Zevsova žena nositi dete koje će ga svrgnuti sa vlasti, kao što je i on svrgnuo svoga oca Krona. Sve to, kao i krađa vatre, je uticala na odluku Zevsa da Prometeja baci u okove.
Da bi kaznio ljude, Zevs je naredio ostalim bogovima da, kao dar ljudima načine ženu, i da joj svaki od bogova podari po neki dar. Pandorino ime u prevodu sa grčkog znači svime obdarena, jer je to složenica od dve reči - pan = sve i doron = dar.
Hefest je načinio ženu od gline i dao joj oblik.
Atina je obukla.
Harite su je okitile ogrlicama koje je načinio Hefest.
Afrodita joj je podarila lepotu.
Apolon muzički talenat i isceliteljske moći.
Demetra je naučila da obrađuje povrće.
Posejdon joj je dao bisernu ogrlicu i mogućnost da se nikad ne utopi.
Hermes joj je podao lukavost, hrabrost i šarm.
Zevs je učinio lenjom, nemirnom i budalastom.
Hera je je učinila znatiželjnom.
Hermes joj je podario najvažniji od svih darova, posudu, ćup - na grčkom pithos.

Pandorina kutija

Prometej je Epimeteju, svome bratu, rekao da ne prima nikakve darove od bogova, ali ga ovaj nije poslušao i, kada su bogovi poslali Pandoru na zemlju, zaljubio se u nju. Hermes mu je rekao i upozorio da je ona dar od Zevsa i da ne dira Pandorinu posudu koja je bila njezin miraz. Sa druge strane, Epimetej je rekao Pandori da ne otvara tu posudu.
Znatiželja Pandorina je bila prevelika i ona joj nije mogla odoleti i otvorila je posudu. U tom trenutku je sve zlo izašlo i, na do tada bezbrižno čovečanstvo, koje je živelo u blagostanju, sručili su se kuga, tuga, siromaštvo, zločin, očaj, pohlepa, starost, bolest, ludost, prkos, glad, prevara...
Pandora je brzo zatvorila kutiju i unutra je ostala samo nada. Pandora je tada uvidela da je svet bez nade turoban i vrlo hladan i opet je otvorila kutiju iz koje je izašla i nada. Tako je čovečanstvo sa svim zlom dobilo i nadu.
Druga verzija mita govori da je nada bila zapravo najgore od svih zala, jer je bila jednaka strašnom predznanju. Pandora je tako, zatvorivši kutiju pre nego što je nada izašla napolje, spasila svet od najgore štete. Naime, sama bi se reč "nada" (grč. Ελπις) bolje mogla prevesti kao "predviđanje nesreće".
Sama sintagma i metafora Pandorina kutija nije dobro prevedena. Naime, reč - πίθος - pithos - znači posudua, ćup, i verovatno je Erazmo Roterdamski u svome prevodu Hesioda zamenio sa reči - pyxis - koja je značila kutiju.

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 9:21 pm

Odiseja
(grč. Oδύσσεια) je junački epski spev. Pretpostavlja se da je ovaj ep nastao u 8. veku pre n.e. u grčkim kolonijama u severozapadnoj Maloj Aziji.
Današnji oblik dobio je u 6 veku pre. n. e. u Atini u vreme Pizistrata - vladao Atinom sa prekidima od 560. pre n.e. do 527. pre n.e.. Pizistrat je ustanovio Panatinski praznik o kome su se recitovale Homerove pesme. U tu svrhu u atičkoj redakciji pripremljena su državna izdanja tih pesama.
Autorstvo „Odiseje“ se pripisivalo Homeru, ali, nema nijednog pouzdanog podatka o životu Homera zbog čega se u njegovu istoričnost sumnja. U vezi s tim nastalo je u nauci homersko pitanje.
Osnovni motiv „Odiseje“ je povratak glavnog junaka u svoju otadžbinu po završetku rata.
Ovaj ep ima lančanu kompoziciju - dvanaest pevanja - epizode o lutanju Odiseja, koje se nastavljaju jedna na drugu.

Odiseja

Homerova Odiseja
Nakon završetka desetogodišnjeg Trojanskog rata, Odisej se vraća kući, svojoj vernoj ženi Penelopi i svome sinu Telemahu.
U epu se opisuje kako su prosci njegove žene Penelope trošili njegov imetak, i kako je Odisej, posle dvadeset godina odsustva od kuće, vrativši se, poubijao prosce.
Radnja „Odiseje” traje 40 dana.

Prvo pevanje
Pesnik na samom uvodi u radnju epa govori kako su bogovi, posle sedam godina, odlučili da je došlo vreme za povratak Odiseja kući, jer je sve te godine on bio zatočenik nimfe Kalipse na ostrvu Ogigija. Boginja Atina se odlučuje da posetiti njegovog sina Telemaha na Itaki.

Drugo pevanje
Atina se, pred Telemahom pojavljuje u liku Mentora i ohrabrujući ga, govori mu da ima predosećaj da će mu se otac uskoro vratiti. Prosci, smatrajući da je Odisej mrtav, i dalje nemilosrdno troše Odisejev imetak i sa velikim nestrpljenjem iščekaju da Penelopa napokon sebi izabere supružnika.
Godinama se Penelopa služila lukavstvom da bi odbila prosce. Govorila je da će se udati kada završi sa tkanjem tkanine za mrtvog Odiseja, ali je ona, svake noći uništavala ono što bi preko dana istkala. Neko od prosaca je video šta Penelopa radi i oni su tražili od nje da se napokon odluči za nekog od njih.

Treće pevanje
Telemah odlazi na otok Pil kod kralja Nestora, koji mu govori o sudbini mnogih velikih i slavnih junaka. Posle toga,Telemah napušta ostrvo Pil i odlazi u Spartu da posetiti kralja Menelaja.

Četvrto pevanje
Telemah od Menelaja saznaje da mu je otac Odisej zarobljen i da se nalazi na otoku Ogigija kod nimfe Kalipse.

Peto pevanje
Hermes, glasnika bogova, po zapovesti Zevsa odlazi na ostrvo Ogigija i nimfi Kalipsi sopštava da su joj bogovi naredili da pusti Odiseja. Kalipso, sa velikim žaljenjem pušta Odiseja i on odlazi brodom sa ostrva. Posle nekog vremena, Posejdon uništava njegov brod, ali Odisej uspeva da preživi.

Šesto pevanje
U blizini feničanske obale, Odiseja je probudio smeh devojaka. Na obali je stajala Nausikaja, kraljeva kćerka sa svojim sluškinjama. One su pokazale put Odiseju do kraljeve palate.

Sedmo pevanje
Odiseja, da ga niko ne bi video i raspitivao se o njemu, Atina, pretvorena u devojčicu, vodi do kraljevske palate.

Osmo pevanje
U Odisejevu čast, kralj Alkinoj priređuje zabavu, na kojoj mladi pevač pripoveda o Trojanskome ratu. U toku pevanja, Odisej se nekoliko puta zaplakao, i to uvek kada je pesma opisivala i junaštva Odiseja. Kralj Alkinoj je, videvši reakciju, pitao Odiseja ko je on i zašto plače.

Deveto pevanje
Odisej otkriva ko je on i priča svoje pustolovine. Govori o Polifemu, kiklopu koji mu je, u pećini pojeo dvoje ljudi, i kako ga je pobedio oslepevši ga.

Deseto pevanje
Nadalje Odisej priča kako mu je bog Eol dao vreću u kojoj su bili vetrovi, a njegovi ljudi, ne znajući šta je u vreći, otvorili su je, pa su ih vetrovi vratili natrag odakle su došli. Tamo, čarobnica Kirka njegove ljude pretvara u svinje, a Odiseju, Hermes daje travu koja sprečava da Kirka i Odiseja pretvori u svinju. Kirka, posle nekog vremena, pušta ih sve da odu, vrativši im ljudski oblik, a Odiseju je dala upustva kako da stigne do Aherona i podzemnog svijeta.

Jedanaesto pevanje
U podzemnom svetu Hada, Odisej razgovara sa Tiresijom, sa svojom majkom i sa mnogim grčkim junacima - Ahilom, Heraklom i drugima. Tiresij ga savetuje da prinese žrtve bogovima, a naročito bogu Posejdonu, koji je veoma ljut na njega jer mu je Odisej oslepeo sina Polifema.

Dvanaesto pevanje
U ovom pevanju, Odisej pripoveda o tome kako je, začepivši uši posadi broda, a sebe zavezavši za jarbol, da ne bi nasukao brod, uspio izbeći sirene. U nastavku, Odisej govori o Scili i Haribdi - dve nemani koje je uspeo izbegnuti, pa o ostrvu gde njegova posada nije poslušala njegova upozorenja i žrtvovala stoku boga Helija Hiperiona, zbog čega se Zevs žestoko razljutio i munjom uništio Odisejev brod, tako da je samo Odisej preživio.

Trinaesto pevanje
povratak Odiseja na Itaku. Atina mu svojim upustvima pomaže, i on, pretvoren u prosjaka, odlazi do svog vernog svinjara.

Četrnaesto pevanje
Odisej sluša kako svinjar Eumaj priča o svome gospodaru, i shvativši koliko mu je on veran, obećava mu da će se Odisej sigurno vratiti.

Petnaesto pevanje
Dok svinjar Eumaj, Odiseju priča o svojoj prošlosti, Atina upozorava Telemaha da ga prosci žele ubiti, i podućavajući ga kako da stigne, zapoveda mu da se vrati kući.

Šesnaesto pevanje
Po povratku kući, Telemah, zahvaljujući Atininim upustvima, uspeva da izbegne zasedu prosaca i odlazi Eumaju gde mu Odisej otkriva ko je on.

Sedamnaesto pevanje
Odisej, kao prosjak se vraća u dvor i, da bi vidio moralnost prosaca, prosi hranu od njih. Na ulazu u dvor, prepoznavši svog gospodara, Odisejov pas Arga umire od sreće.

Osamnaesto pevanje
Kada se na dvoru pojavio prvi prosac, odmah se posvađao i potukao sa Odisejem. ostali prosci su odobravali svađu i tuču. Na kraju je Odisej pobedio prosca.

Devetnaesto pevanje
Penelopa, koja je sve to posmatrala, upita prosjaka Odiseja zna li bilo šta o njenome mužu Odiseju, a on joj odgovori obećanjem da će se on sigurno vratiti. Tada Penelopa naredi svojim sluškinjama da okupaju prosjaka, i dok su ga one kupale prepoznala je Odisejev ožiljak, ali ništa nije rekla Odiseju.

Dvadeseto pevanje
Atina svojom pričom smiruje Penelopau koja je sanjala veoma ružan san. Sledećeg jutra Odisej od bogova traži neki znak, a tada mu Zevs pošalje munju iz vedra neba.

Dvadesetprvo pevanje
Penelopa, obećava proscima da će se udati za onoga koji na streljačkom takmičenju bude pobednik. Iznosi Odisejev luk, ali niko od prosaca nije uspeo da nategne luk, pa ni slavni Antinoj. I taman kada su se svi prosci dogovarali da se takmičenje odgodi, Odisej, prerušen u prosjaka uzima luk, nateže ga i pogađa strelom kroz sve sekire.

Dvadesetdrugo pevanje
Odisej i Telemah ubijaju sve prosce.

Dvadesettreće pevanje
Odisej tada otkriva Penelopi svoj identitet, a ona, i dalje neverujući da je on Odisej, upita ga za jednu njihovu tajnu. Odisej je znao da je u pitanju njihova bračna postelja od maslinovog drveta, te je otišao i pomerio krevet, koji, zbog težine niko nije sem njega mogao pokrenuti. Tek tada je Penelopa bila sigurna da je on doista Odisej i bacila mu se u naručje.

Dvadesetčetvrto pevanje
Dok duše prosaca silaze u Had, Odisej, ocu Laertu otkriva ko je on . Itačani, zbog toga što je Odisej ubio sve prosce, žele da se osvete Odiseju ali Atina svojom rečitošću miri obe sukobljene strane i sprečava obračun.

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 9:24 pm

Kastor i Polideuk
(grč. Κάστωρ i Πολυδεύκης}}) po grčkoj mitologiji, odnosno Kastor i Poluks (lat. Castor и Pollux) po rimskoj mitologiji su blizanci, Ledini sinovi, a Helenina i Klitemnestrina braća.

Grčka mitologija

Kastor, Polideuk i Helena, Minhen, Nemačka
Kastor - (grč. Κάστωρ) na grčkom znači dabar
Polideuk - (grč. Πολυδεύκης) na grčkom znači vrlo drag.
Kastor i Polideuk su poznati i kao Dioskuri - (grč. Διόσκουροι или Dióskouroi). Njihovo zajedničko ime na starogrčkom znači božji sinovi, da bi se time istaklo da su oni božji - Zevsovi sinovi.

Rođenje

Postoji više legendi o poreklu Dioskura. Te legende uključuju i poreklo njihovih sestara.
Jedna od najpoznatijih je ona po kojoj se Zevs, zaljubljen u Ledu, a ne mogavši da je zavede, prerušio u labuda i, kada je ona zaspala obljubio je, a ona je posle snela dva jaja iz kojih su se izlegli njih dvojica.
Kako su oni bili Zevsovi sinovi, bili su besmrtni kao bogovi, mada, Homer u svojoj Ilijadi kaže da se Helena, gledajući sa zidina Troje, pitala zašto ne vidi braću među Ahejcima, a Homer zatim govori da su obojica već mrtvi i sahranjeni u svojoj domovini u Lakedemonu, što navodi na zaključak da su bili smrtni.
Sve legende navode da je Polideuk bio besmrtan.

Život

Kastor i Polideuk su, kada su im Tezej i Pirit oteli sestru Helenu, oslobodili sestru, a za osvetu oteli Tezejevu majku Etru. Pridružili su se Jasonu i argonautima na njihovom putovanju na kojem je Polideuk ubio kralja Amika u dvoboju pesnicama. Prema legendi, Polideuk je bio dobar borac, a Kastor dobar jahač.
Kad je kraljica Astidameja uvredila Peleja, Kastor i Polideuk su mu pomogli da razruši njen grad Iolkos (grč. Ιωλκός) u Tesaliji.
Kastor i Polideuk su oteli kćerke Leukipa, Febu i Hileiru i oženili ih, ali ne dugo zatim, Ida i Linkej, nećaci Leukipa, su ubili Kastora. Polideuk, koji je od Zevsa dobio besmrtnost, molio je da i njegov brat, Kastor, dobije besmrtnost, ali Zevs mu nije uslišio molbeu.
Ova priča ide u prilog tvrdnje da je Polideuk bio Zevsov sin, a da je Kastor bio Tindarejev sin.

Rimska mitologija

Poluks, Torino, Italija
Latinska imena dioskura su Kastor - (lat. Castor) i Poluks - (lat. Pollux)
Rimska mitologija izdvaja Kastora, i odaje mu mnogo veće poštovanje nego li Polideuku (kod rimljana Polpuks)
Dan Kastora i Poluksa se slavio 15. jula, a hram posvećen njima nalazio se na rimskom forumu.

Sazvežđe

Sazvežđe Blizanaca (Gemini) predstavlja Kastor i Poluksa, a njihove najsvetlije zvezde se zovu Kastor i Poluks - (α; i β - Geminorum).
Drevni astrološki izvori Kastora i Poluksa označavaju kao jutarnju i večernju zvezdu.

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 9:25 pm

Argonauti

U grčkoj mitologiji, Argonauti su grupa heroja koja je, u godinama pre Trojanskog rata, pratila Jasona u Kolhidu u potragu za zlatnim runom. Putovali su brodom Argo, pa njihovo ime zapravo znači "mornari sa Arga". Ponekad ih zovu i Minijci, po preistorijskom plemenu iz koga je poticala većina Argonauta.
Brod je nazvan po svom graditelju, Argu, sinu Friksovom.

Priča

Posle smrti kralja Kreteja, Eoljanin Pelija je preoteo tron svom polubratu Esonu i postao kralj Jolka u Tesaliji (u blizini današnjeg grada Volosa). Zbog ovog nezakonitog akta, proročište ga je upozorilo da će potomak Eolov tražiti osvetu. Pelija je pobio sve poznate Eolove potomke koje je mogao naći, ali je sačuvao život Esonu posle velike molbe svoje majke Tire. Pelija ga je držao u zatvoru i prisiljavao da se odrekne svog nesleđa. Kasnije je Eson oženio Polimelom, koja mu je rodila sina Diomeda. Pelija je odmah želeo da ubije dete, ali je Polimela nagovorila svoje rođake da kukaju nad njim, kao da je umro na rođenju. Organizovala je lažnu sahranu a dete prokrijumčarila na planinu Pelion, gde ga je ogajao kentaur Hiron, koji je dečaku dao ime Jason. Kada je Jason napunio 20 godina, otišao je da se posavetuje s proročištem koje mu je naredilo da se obuče kao Magnezijac, da se ogrne leopardovom kožom i da nosi dva koplja. Zatim treba da ode na jolški dvor. Jason je uradio kako mu je rečeno. Nova proročica je upozorila Peliju da se čuva čoveka s jednom sandalom. Jednog dana Pelija je podnosio svečanu žrtvu Posejdonu, kojoj su prisustvovali neki okolni kraljevi. U gomili naroda stajao je visoki mladić u leopardovoj koži sa samo jednom sandalom. Pelija je u njemu prepoznao svog bratanca. Jason je izgubio jednu sandalu dok je prelazio blatnjavu vodu reke Anavros. Pomogao je jednoj starici koju je preneo preko reke. Ova žena je u stvari bila prerušena Hera, koja je želela da kazni jer joj nije prilagao propisane žrtve. Kada je Pelija sreo Jasona, nije ga mogao ubiti na javnom mestu, jer su bili prisutni mnogi istaknuti kraljevi iz eolovske porodice. Umesto toga, prišao je mladiću i upitao ga: „Šta bi uradio kada bi proročište objavilo da jedan od tvojih građana želi da te ubije?“. Jason je odgovorio da bi ga poslao da donese zlatno runo, ne znajući da mu je Hera stavila ove reči u usta. Jason je kasnije saznao da je Peliju progonio Priksov duh, koji je pobegao iz Orhomena jašući na svetom ovnu da bi izbegao žrtvovanje, i došao na Kolhidu gde mu je, posle smrti, zabranjena propisna sahrana. Prema proročištu, Jolk neće napredovati dok se Priksov duh ne vrati nazad na brodu zajedno s zlatnim runom. Runo je sada bilo obešeno o drvo u gaju kolhidskog Aresa, a danju i noću ga je čuvao zmaj koji nikada nije spavao. Pelija se zakleo Zevsom da će se odreći prestola po Jasonovom povratku, jer je očekivao da će se Jasonov pokušaj krađe zlatnog runa završiti njegovom smrću. Hera je međutim pomagala Jasonu za vreme ovog opasnog putovanja.
Jasonu su se pridružili neki od najvećih heroja antičke Grčke. Broj Argonauta se menjao, ali je bio između 40 i 55; tradicionalne verzije priče govore o 50 Argonauta.
Neki smatraju da je legenda o zlatnom runu zasnovana na običaju plemena sa Crnog mora da postave jagnjeće runo na dno potoka da bi se u njega hvatali grumenčići zlata koji su se spirali u potoku. Ovaj običaj je još postojao u drevnim vremenima u području Svaneti u Gruziji.
Argonauti (Jason i Medeja se nekad ne računaju) su bili:
Akast
Etalid
Amfion
Askalaf
Atalanta
Autolik
But
Kajajs
Kant
Kastor
Ehion
Eufem
Eurjal
Herakle
Hila
Ida
Idmon
Jolaj
Jason
Laert
Linkej
Meleagar
Ojlej
Orfej
Pelej
Fioloktet
Peja
Polideuk
Polifem
Poriklimen
Telamon
Tezej (mada neki tvrde da je on u to vreme još bio u Podzemnom svetu)
Tifis
Zet

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 9:27 pm

Persefona
(grč. Περσεφόνηgrč) (lat. Proserpina) je kći najvišeg boga Zevsa i boginje Demetre, žena boga podzemnog svijeta Hada. U tom carstvu podzemnog svijeta imala je isti položaj kao Hera na Olimpu. Bila je Hadova suvladarka nad dušama mrtvih i bogovima podzemnog svijeta. Bila je neumoljiva i nemilosrdna kao i sam Had. Nije voljela ni bogove ni ljude, za i obratno. Pandam Persefonin u rimskoj mitologiji je Prozerpina.
Persefona je postala Hadova žena protiv svoje volje. Živjela je u društvu nimfi na nisajskim livadama, provodila vrijeme u plesu i pjevanju, brala cvijeće i zabavljala se sličnim djevojačkim zabavama. Kad je jednom u šetnji ubrala narcis, cvijet smrti, otvorila se pod njom zemlja i iz dubina je izašao bog Had. Za čas ju je savladao i doslovno je s njom proprao u zemlju.
Persefona je uspjela da krikne, ali majka Demetra, koja je odmah dotrčala, nije našla ni traga od nje. Dugo je tražila svoju kćerku, sve dok joj bog Helij nije ispričao šta se desilo. Onda je Demetra otišla na Olimp i zatražila pomoć od Zevsa. Zevs je poslao glasnika Hermesa u podzemni svijet da vrati kćerku natrag. Ali, bilo je prekasno: Had se u međuvremenu oženio s Persefonom i dao joj je da pojede jezgro nara koji je bio simbol braka (kad bi neko nešto u podzemlju pojeo, nije se više mogao vratiti na gornji svijet).
Nakon dugog pregovaranja Zevs je postigao kompromis: Demetra je pristala da njena kći ostane Hadova žena i da sa njim živi trećinu godine u podzemnom svijetu, a Had se obavezao da će je puštati da dvije trećine godine provede na gornjem svijetu i tamo živi s majkom.
Od tada Persefona dolazi na zemlju u proljeće, a Demetra, radosna zbog njenog povratka, daje rastinju snagu plodnosti kako bi je vijela priroda pozdravila zelenilom i cvijećem. Kad se krajem jeseni Persefona vraća u carstvo mrtvih, cijela priroda, a s njom i Demetra, tuguje i oblači se u žalosnu odeću.

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 9:28 pm

Dvanaest vrhovnih božanstava Olimpa

Afrodita
Apolon
Ares
Artemida
Atina
Demetra
Had
Hefest
Hera
Hermes
Posejdon
Zevs

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 9:28 pm

Ostala božanstva

Afeja
Aheloj
Alfej
Apolo
Asop
Astreja
Asklepije
Alastor
Ata
Aurora
Hestija
Dionis
Kalipso
Eol
Herakle
Iris
Mojra
Morfej
Nemesis
Nike
Okean
Pan
Temida
Tetis
Triton
Heba
Prijap

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 9:29 pm

Muze
(gr. Μουσαι) su ćerke vrhovnog grčkog boga, Zevsa, i Mnemosine, boginje poezije, umetnosti i nauke. Ima ih devet, a njihova imena i atributi su:
Talija (Θάλεια [Thália]) – muza komedije (bršljanov venac, komična maska)
Uranija (Ούρανια [Úrania]) – muza astronomije (globus)
Melpomena (Μελπομένη [Melpoméni]) – muza tragedije (venac vinove loze, tragična maska)
Polihimnija (Πολύμνια [Polímnia]) – muza religijske i ozbiljne poezije (bez atributa, katkad svitak)
Erato (Έρατώ [Erató]) – muza ljubavne lirike (instrument sa žicama)
Kaliopa (Καλλιόπη [Kalliópi]) – muza epskog pesništva i elegije (voštana pločica, svitak, pisaljka)
Klio (Κλειώ [Klió]) – muza istorije (voštana pločica, svitak, pisaljka)
Euterpa (Ευτέρπη [Evtérpi]) – muza muzičke umetnosti (dvojnice)
Terpsihora (Τερψιχόρη [Terpsihóri]) – muza igračke veštine i horskog pevanja (lira i plektron)

Postoji verovanje da ko ponovi imena muza ovim redom ne može da pogreši, zato što početna slova imena muza na latinskom (ovim redom) daju izraz:
Tum Peccet, što znači: “neka greši”, ili “tada neka greši”

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 9:34 pm

Nimfa
je u grčkoj mitologiji pripadnica vrlo širokog kruga nižih ženskih božanstava - duhova prirode. Nimfe se često povezuju s plodnošću, rastom (drveća) i vodom. Nisu besmrtne ali izuzetno dugo žive i u načelu su ljubazne prema ljudima. One su često družbenice boginja (Artemida), ljubavnice bogova (Zevs, Apolon, Posejdon), ali i smrtnih ljudi (Minoj, Sizif, Odisej).
U Italiji su postojala domaća božanstva potoka, brzaka i vode (zvana Limfe) koja su vrlo slična grčkim nimfama.
Takođe su primetne paralele sa slovenskim vilama, npr. vile brodarice i nereide.

Klasifikacija nimfi

Vrste nimfi razlikuju se prema različitim područjima prirode za koja su povezana.

Zemaljske nimfe

Alseide (zaštitnice dolina, lugova)
Aulonijade (zaštitnice pašnjaka)
Drijade – zaštinice šuma ili šumske nimfe. Drijade su besmrtne, za razliku od ostalih vrsta, na primer Hamadrijada, koje su živele u hrastovom drveću i umirale zajedno s njim. Omiljena zabava mnogih nimfi bio je lov. Ove nimfe su često bile družbenice boginje Artemide (Dijane), boginje lova. Ona je bila moćna boginja šuma i gospodarica divljih zveri. Zbog velikog broja nimfi koje su je pratile, ponekad se naziva i boginjom nimfi. Mnoge nimfe su pokušavale da se takmiče s Artemidom, ne samo u lovu, već i čuvanju devičanstva. To je često bilo nemoguće, jer su moćni bogovi (npr. Zevs, Posejdon, Apolon...) ili smrtni ljudi (npr. Minoj) često pokušavali da ih zavedu ili otmu. Međutim, malo nimfi je uspelo da pobegne zaljubljenim bogovima ili ljudima i da sačuva svoju čednost.
Hamadrijade (hrast) su bile nimfe hrastovog drveta. One su bile vrlo posvećene drvetu u kome su živele, i vrlo moćne kad se naljute. Ako bi njihovo drvo bilo povređeno i Hamadrijade bi bile povređene. Ako bi hrast bio posečen i Hamadrijada bi umrla. Od jedne Hamadrijade je počela priča o pohodu na zlatno runo koja je kaznila sina čoveka koji je posekao njen hrast i ukrao zlatno runo posvećeno bogu Zevsu (vidi: Jason i Argonauti).
Melijade ((jasen) – Ove Drijade su bile nimfe jasenovog drveta. One su bile kćeri boginje Gee i Uranove krvi.
Jemakide (zaštitnice livada)
Oreade (zaštitnice planina, pećina)
Napeje (planinske doline, uvale)
Epemelijade (zaštitnice ovaca)
Hesperide – Ove nimfe su čuvale drvo sa zlatnim jabukama. Njihov otac bio je Hesper, bog Večernje zvezde i zato njihovo ime znači: Kćeri Večernje zvezde. Postoji neslaganje o broju ovih nimfi; neki kažu da ih je bilo tri ili četiri, ali većina smatra da ih je bilo sedam. Njihova imena bila su: Aeglija (Aegle), Aretuza (Arethousa), Eriteja (Erytheia), Hespera (Hespera), Hespereja (Hespereia), Hesperuza (Hesperusa) i Hestija (Hestia). Neslaganje postoji i oko njihovog porekla. Smatra se da su im roditenji Ereb i Niksa, ili Forcije i Keto, ili Zevs i Temida. Najverovatnija i najpopularnija verzija kaže da im je otac titan Atlas i nimfa Hesperija. Vrt sa zlatnim jabukama bio je na planinin Atlas ili kraj Tritonskog jezera. Blizu vrta bilo je mesto gde je Atlas držao nebesa na svojim ramenima. Vrt je bio venčani dar boginje Geje svojoj unuci Heri, te je zato vrt njoj i bio posvećen. Vrt je čuvao zmaj, zvani Ladon. Smatra se da je heroj Persej prošao kroz vrt Hesperida, da bi pronašao Atlasa. Sažalivši se na titanovu sudbinu, Persej je, pomoću Meduzine glave, pretvorio Atlasa u stenu. Atlas je danas veliki planinski masiv u Maroku i Tunisu. I Herakle, koji je bio potomak Perseja, takođe je dolazio u vrt, da bi ubrao nekoliko zlatnih jabuka, kao jedan od podviga koje je činio po nalogu Euristeja. Po ovom predanju, Herakle je prevario Atlasa i nagovorio ga da mu donese zlatne jabuke. Pre nego što je otišao, Herakle je pomerio jednu obližnju stenu, a na tom mestu je iz suve zemlje potekao potok. Hesperide su opisale Herakla kao razdražljivog grubijana. Ovo je bio srećan događaj jer su nekoliko dana kasnije ovde stigli Argonauti. Oni su se nasukali na obalu pustinje, i umrli bi bez vode. Sažalivši se na njih, Hesperide su ih odvele do izvora koji je stvorio Herakle.

Vodene nimfe

Okeanide su bile kćeri Posejdona ili titana Okeana, boga mora i titankinje Tetide. Bilo je 3000 Okeanida i skoro sve su bile nimfe Okeana. Najstarija kći zvala se Stiks i ona je bila jedina boginja reke u svetu prepunom muških bogova reka. Ostale, kao Doris i Amfitrita, bile su boginje mora. Ali neke, kao Metida, koja je bila boginja mudrosti, nisu imale nikakve veze s vodom. U Hesiodovoj Teogoniji nabrojane su sledeće nimfe: Peita (Peitho), Admeta (Admete), Janta (Ianthe), Elektra (Electra), Doris, Primna (Prymno), Uranija (Urania), Hipija (Hippo), Klimena (Clymene), Rodija (Rhodea), Kalirhoja (Callirrhoë), Zeusa (Zeuxo), Klitija (Clytie), Idija (Idyia), Pasotoja (Pasothoë), Pleksaura (Plexaura), Galaksaura (Galaxaura), Diona (Dione), Melobosisa (Melobosis), Toja (Thoë), Polidora (Polydora), Kerkeja (Cerceïs), Pluta (Pluto), Perseja (Perseïs), Janeira (Ianeira), Akasta (Acaste), Ksantija (Xanthe), Petraeja (Petraea), Menesta (Menestho), Evropa (Europa), Metida (Metis), Eurinoma (Eurynome), Telesta (Telesto), Hriseja (Chryseis), Azija (Asia), Kalipso (Calypso), Eudora, Tiha (Tyche), Amfiroja (Amphirho), Okirhoja (Ocyrrhoë), Stiks (Styx).
Nereide ((kćerke Nereja i nimfe Doris) – bilo ih je 50 i bile su nimfe mora. Jedna od njih bila je Amfitrita. Dok su Nereide plesale na ostrvu Naksosu Posejdon je oteo Amfitritu i uzeo je za nevestu.
Najade su bile nimfe svežih vodenih tokova, reka i jezera, ali ne samo njih. Mnoge Najade su lovile zajedno s Artemidom koja je odabrala 20 Najada iz Amnisije za družbenice. Najade su bile kćeri rečnih bogova. Bile su dogovečne, ali ne i besmrtne. Ima pet vrsta Najada:
Krineje (fontane, izvori)
Limnade ili Limnatide (jezera)
Pegeje (potoci)
Potameide (reke)
Elionome (močvare)
Plejade – Kćeri Okeanide Plejone i Atlasa. Plejona znači „ona koja brodi“ pa su i njene kćeri zvane "one koje brode". Koren reči je mogao doći i od grčke reči peleiades što znači jato golubica. One su dvorile boginju Artemidu, zajedno sa polusestrama Hijadama pa su zajedno zvane Atlantide, Dodonide i Nisijade. Orion ih je progonio sedam godina,a otišao je tek kad je Zevs uslišio njihove molbe i pretvorio ih u golubice. Bilo je sedam Plejada i one su postavljene na nebo kao sazvežđe. Njihova imena su: Maja, Alkiona, Elektra, Kelena, Tajgeta, Steropa ili Asteropa i Meropa.

Ostale nimfe

„Korikijske nimfe“ (Nimfe sa planine Parnas). Kćerke Pjesta i Apolonovih ili Dionisovih pratilja na planini Parnas. Posle velike poplave, kada se Deukalion iskrcao na obalu, prvo je zapalio žrtve ovim planinskim božanstvima.
Muze
Lampade (nimfe podzemlja, pratilje Hekate)
Sirene (Acheloides) – Bile su kćeri rečnog boga Ahela i Muza. Bile su nimfe pratilje Persefone, i zbog toga što je nisu zaštitile kad ju je oteo Had, Demetra ih je pretvorila u bića s glavom devojke i telom ptice. One su svojom pesmom opčinjavale neoprezne mornare i utapale ih u moru.
Helijade (sestre Faetontove, sina Apolonovog)– Kad je Faeton poginuo vozeći neoprezno Helijeva kola, one su neutešno jecale četiri meseca. Zbog toga su se bogovi sažalili na njih i pretvorili u topole, a njihove suze u ćilibar.
Hijade – ove kćeri Atlasa i Plejone bile su sestre Hijove, koji je poginuo. One su toliko tugovale za njim da su ih bogovi postavili na nebo kao zvezde. Hijade su bile i sestre Plejada. Atlas i Plejona imali su 12 kćeri i sina Hija. Sedam kćeri su postale Plejade, a pet je poznato kao Hijade. Drugi kažu da su Hijade bile kćeri Atlasa i Okeanide Etre, što znači da su Plejadama bile polusestre. Neki opet kažu da su one kćeri Okeana i Tetide. Njihova ime su bila: Faesila (Phaesyle), Korona (Coronis), Kleija (Cleeia), Faeja (Phaeo) i Eudora (Eudora). Kada je njihovog brata rastrgao divlji vepar, ili lav, pet sestara je umrlo od žalosti za njim. Bogovi su ih učinili besmrtnim tako što su ih postavili na nebo kao grupu zvezda zvanu Hijade. Hijade nisu daleko od svojih sestara Plejada, obe grupe se nalaze u sazvežđu Bika.
Lamusidijske nimfe - Lamusove kćeri. Bile su Dionisove dojilje, ali su poludele zbog Herine ljubomore. One bi rastrgle malog Dionisa da se nije u pojavio Hermes upravo na vreme da spase malog boga.
Jonske nimfe - Verovalo se da one leče bolesti. Zvale su se: Kalifeja (Calliphaeia), Sinalida (Synallasis), Pegeja (Pegaea) i Jasida (Iasis).
Menade ili Majnade - lude žene, pratilje Dionisove.

O pojedinim nimfama

Kalisto – („najlepša“) bila je jedna od družbenica boginje Artemide u koju se zaljubio sam vrhovni bog Zevs. Znajući da ona čuva svoju čednost Zevs se pretvorio u Artemidu i zaveo je. Da bi je sačuvao gneva svoje ljubomorne žene Here, Zevs ju je pretvorio u medveda, ali je Hera otkrila prevaru i navela Artemidu da slučajno ustreli Kalisto. Po drugoj verziji, sama Artemida je otkrila da je Kalisto zatrudnela, te je pretvorila u medveda i ubila. Po tećoj verziji, Hera ju je ubila mnogo kasnije, zajedno sa sinom Arkasom, koji se rodio iz veze sa Zevsom. Kalisto i njen sin su postavljeni na nebu, kao sazvežđa Velikog i Malog medveda.
Dafne – nimfa pratilja boginje Artemide. Po dve verzije ovog mita ona je bila ili kći tesalijskog rečnog boga Peneja ili jelisejskog rečnog boga Ladona. Dafne je bila ljubavnica boga Apolona. Po Pauzaniji, Lisip je bio sin jelisejskog kralja Oenomaja. Mladi princ se zaljubio u Dafne, koja je često s družbenicama lovila kraj reke Ladon, Ali, Dafne nisu zanimali muškarci. Zato je Lisip pribegao prevari da bi joj se približio. Pošto je imao dugu kosu, prerušio se u mladu lovkinju, obukao ženske haljine i nazvao se Oena. Oena je u stvari bilo ime njegove sestre. Oena (Lisip) i Dafne su postale velike prijateljice i družbenice u čestim lovovima. Oena-Lisip je bila izvanredan lovac. Jednog dana Dafne i drugarice odlučiše da se okupaju. Priča se da je u Dafne bio zaljubljen Apolon i da je ljubomorni bog i naveo nimfe da se okupaju. Lisip je oklevao da se svuče pred njima, jer bi se otkrila njegova prevara, ali su ga Dafne i ostale nimfe same svukle. Kada su otkrile prevaru, razbesnele nimfe su potegle koplja i ubile Lisipa. Drugu verziju mita ispričao je rimski pesnik Ovidije u svojim Metamotfozama, koji je priču smestio u Tesaliju. Apolon je zadirkivao Erosa (Kupidona) govoreći mu da je bolje da svoj luk i strele da njemu, Apolonu. Ozlojeđen zbog ovih reči, Eros pogodi jednom strelom boga sunca i Apolon se smesta zaljubi u Artemidinu pratilju Dafne. Dafne je bila poznata u celoj Tesaliji po svojoj lepoti, ali je uporno odbijala mnogobrojne udvarače. Njen otac Penej joj je nerado dao blagoslov da ne mora da se uda. Dafne je želela da ostane čedna, jer je bila Artemidina pratilja. Apolon je progonio Dafne, a ona je neprestano bežala od njega. Ovidije kaže da je Dafne bila prva devica u koju se Apolon zaljubio, ali je ona uporno odbijala njegove ljubazne reči i ponude. Znala je da ako Apolonu ne bude ispunila želju dobrovoljno da će je Apolon ostvariti na silu. Iako je bila izvanredna trkačica Dafne je znala da će se brzo zamoriti, a i Apolon je bio brži od svakog smrtnika. Zato je Dafne zamolila oca da je spase od progonioca.

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Funky Angel taj Čet Apr 23, 2009 9:35 pm

Otac je čuo njene molbe i pretvorio je kći u lovor. Apolon je stigao prekasno i bio je jako žalostan što mu ona neće biti nevesta. Zato je odlučio da lovorovo drvo posveti sebi. Venac lovorovog lišća će nositi na glavi kao krunu pobednici Pitijskih igara, a to je bila kruna i rimskih imperatora.
Sirinks je bila nimfa i lovkinja iz Arkadije. Kao i druge nimfe koje su volele lov, bila je Artemidina družbenica; a kao i boginja želela je da ostane devica. Ali njena želja je stavljena na tešku kušnju, naročito kad se bog stada Pan zaljubio u nju. Sirinks je pokušala da pobegne, ali kad je stigla na obalu reke Ladon, koja je tekla Arkadijom, nije mogla da je pređe i upala je u zamku. Sirinks je zamolila rečnog boga da je spase od Pana. Ladon je uslišio njene molbe i pretvorio je u trsku. Pan je kasno stigao i napravio duvački instrument – sviralu od trske, zvanu sirinks, tako što je uzeo pola tuceta trski različite dužine i povezao ih smolom. Pan je sa svojom sviralom izazvao Apolona na muzičko takmičenje. Dvojica sudija su nagradu dodelili Apolonu, ali je Mida smatrao da je Panova frula bolja. Apolon je kaznio Midu tako što mu je podario magareće (ili kozje) uši.
Kalipso – nimfa, kćerka titana Atlasa, koja je živela na ostrvu Ogigija. Pošto je Odisej izgubio sve svoje drugove, Kalipso mu je pružila utočište. Odisej se nasukao na obalu Ogigije, gde ga je pronašla Kalipso, zaljubila se u njega, uzela ga za ljubavnika i obećala mu besmrtnost i večnu mladost ako ostane s njom. Odisej je odbio njenu ponudu, jer je želeo da se vrati kući na Itaku svojoj ženi Panelopi. Ali, Kalipso nije želela da ga pusti, i držala ga je kao zatočenika sedam godina. Konačno se boginja Atina požalila Zevsu na Odisejeve nevolje, pa je Zevs poslao Hermesa na Ogigiju da naredi Kalipso da pusti Odiseja. Kalipso je nevoljno pristala i pomogla Odiseju da napravi brodić i otplovi ka Itaki. Sa Odisejem Kalipso je imala dva sina, Nausitoja (Nausithoüs) i Nausinoja (Nausinoüs). Kalipso je umrla od tuge posle Odisejevog odlaska.
Klimena – ova nimfa je bila žena titana Japeta, kome je rodila Atlasa, Epimeteja, Prometeja i Menetija. Po drugom predanju bila je Helijeva žena kome je rodila Faetona (za koga drugi smatraju da je Apolonov sin). Po jednom drugom predanju bila je i Atalantina majka. Po drugim izvorima bila je praunuka kralja Minoja s Krita i Palamedova majka. Njeno ime znači: „slavna i silna“.
Klitija - Okeanida, kćerka Okeana i Tetide. I ona je bila žrtva nesrećne ljubavi. Ona je neko vreme bila Helijeva ljubavnica, ali ju je on odbacio zbog druge nimfe, Leukotoje. Ona je odmah otišla kod vavilonskog kralja, Leukotojinog oca i ispričala mu o vezi njegove kćeri i Heliosa. Otac je nesrećnu kćerku živu zakopao. I dalje zaljubljena u Helija, Klitija je neprestano gledala u sunce te se konačno pretvorila u sunčev cvet „heliotrop“ (suncokret).
Plejona – kćerka Okeana i Tetide. Bila je udata za Atlasa kome je rodila sedam kćeri, poznate kao Plejade. Imena kćeri bila su: Elektra (Electra), Tajgeta (Taÿgete), Maja (Maia), Kelaena (Celaeno), Alkiona (Alcyone), Asteropa ili Steropa i Meropa. Po drugom predanju ona je imala i sina Hija (Hyas) i još jednu grupu kćeri koje su poznate kao Hijade. Drugi kažu da je njihova majka Etra (Aethra), Plejonina sestra.
Perseja – kćerka Okeana i Tetide. Perseja je bila udata za boga sunca Helija (Sunce) s kojima je imala nekoliko dece – Ajeta (Aeetes), Persa (Perses), Kirku (Circe), Pasifaju (Pasiphae). Perseja je bila boginja magije i čarobnjaštva, a i sva njena deca su imala čarobnjačku moć, uključujući i praunuku Medeju (vidi: Jason i Argonauti).
Eurinoma – kćerka Okeana i Tetide, jedna od 3000 Okeanida. Sa Zevsom je rodila Gracije, a verovatno i Asopa, rečnog boga u Sikiji. Asop se često smatra i njenim bratom, tako da je i on sin Okeana i Tetide. Apolonije s Rodosa u svom delu Argonautika piše da je Eurinoma prvo biće koje je izašlo ili iz Haosa ili iz Okeana i koje je samorođeno. Moguće je da Apolonijeva Eurinoma nije isto što i nimfa Eurinoma, iako Apolonije kaže da je ona kćerka Okeana, ali je taj Okean bio prvobitna voda, a ne titan ili bog. Apolonijev Okean je možda sinonim za Hesiodov Haos, boginju stvoriteljku sveta, koja je prva vladala Olimpom s Ofionom, pre nego što su je Titani, Kron i Reja svrgnuli sa trona.
Rodeja – nimfa, kćerka Posejdonova. Iz braka s Helijem bila je majka Helijada. Ostrvo na kome je živela – Rodos – dobilo je ime po njoj.
Galateja – Nereida, kći Nereja i Doris. Živela je na Siciliji. Iako je imala ljubavnika Akisa, Kiklop Polifem ju je neprestano proganjao. Akis je bio sin Fauna i nimfe Simaetide, dok je Polifem bio Posejdonov sin. Akis je bio lep, a Polifem odvratni jednooki džin. Galateja je oštro odbila Polifemova udvaranja. Jednog dana Polifem je zatekao Galateju kako spava u zagrljaju svog ljubavnika. Besan od ljubomore, Polifem je odvalio veliku stenu s planine Etne i bacio je na uspavani par. Galateja je uspela da pobegne, ali je Akis nastradao. Galateja je žalila za svojim dragim i pretvorila ga u rečnog boga. Zbog toga je Galateja zamrzela sve Kiklope. Polifem će se kasnije susresti s Odisejem, koji će ga oslepeti. Galateja se u umetnosti ponekad prikazuje kao čobanica, a ne kao boginja mora.
Aretuza – Nereida, kći Nereja i Doris. Nju je boginja lova Artemida pretvorila u izvor da bi joj pomogla da pobegne od Alfejevih proganjanja. Alfej je, međutim, bio uporan pa se pretvorio u podzemnu bujicu da bi mogao da je dodirne.
Tetida – Dugo je bila glavna Nereida. Ona je pronašla bebu Hefesta i dojila ga kad je bio bačen s Olimpa. Zevs je hteo da mu bude ljubavnica, ali ga je ona odbila. Kada je boginja Temida prorekla da će Tetidin sin, kad se bude rodio, biti moćniji od oca, Zevs je naredio da se ona može udati samo za smrtnika. Tako je i bilo, udala se za Peleja i rodila sina Ahila, velikog grčkog heroja.
Egina – bila je kći Asopa, rečnog boga i Metope. Oteo je Zevs i odneo na ostrvo Atiku, koje je po njoj kasnije nazvano Egina. Tamo je rodila sina Ejaka, koji je postao kralj ostrva. Da bi je obljubio Zevs se pretvorio u plamen. Kasnije je Egina bila Aktorova ljubavnica i s njim imala troje dece.
Amalteja – Najada, Zevsova dojilja, koja je imala rog koji se u izobilju punio hranom (rog izobilja)Za nju se kaže da je bila koza ili da je imala kozu koja je dojila Zevsa.
Argira – Najada koja je volela Selemna, dok je bio mlad i lep; ali kasnije nije želela da ga posećuje. Selemno je umro od ljubavi pa ga je Afrodita pretvorila u reku Selemnu.
Britomartida – smatra se da je nju boginja Artemida najviše volela. Bila je vešta lovkinja. Prvobitno je bila kritska boginja koja je prihvatila Artemidin kult. Priča kaže da je Minoj, lud od ljubavi, progonio po čitavom Kritu. Ona se krila u hrastovim šumama, po močvarama, ali nije mogla da ga se otrese. Minoj je neumorno progonio devet meseci, dok je jednog dana nije zaskočio na jednom morskom grebenu. Ona je skočila sa stene, ali je uhvaćena u ribarsku mrežu i zbog toga su je zvali Gospa iz mreže.
Kalijadna – Najada, jedna od mnogih Egiptovih žena. Rodila mu je sinove Euriloha, Fanteja, Peristeneja, Hermija, Drija, Potamona, Kiseja, Liksa, Imbra, Bromija, Poliktora i Htonija.
Lara - Najada, kći rečnog boga Alma. Lara nije mogla da drži jezik za zubima pa je obavestila Heru da se Zevs zaljubio u Juturnu. Zbog toga joj je Zevs iščupao jezik i naredio Hermesu da je odvede u Had, gde će biti nimfa podzemlja. Tako je ona postala Tacita, tiha boginja (Dea muta). Bila je Hermesova milosnica i rodila mu je Lare, braću blizance, koji su bili čuvari raskršća i gradova.
Leta – Najada, ali je njena reka bila u podzemnom svetu. Leta je reka zaborava i oproštaja. Bila je Eridina kći.
Melita - Najada, kći rečnog boga Egeja. Neki kažu da je Hilina majka, sina Heraklovog. Hila je ubio Euristeja, a kasnije je učestvovao u povratku Heraklida na Peloponez.
Oinona – kći rečnog boga Kebrena. Oiona je od Reje naučila veštinu proriricanja.

Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Grčka mitologija

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu