Uvod u psihologiju

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

:deda: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Čet Mar 26, 2009 11:38 pm

POREKLO IMENA:





Termin psihologija čije je
doslovno značenje proučavanje duše postoji od 16 veka.Psihologija
označava princip života,duh,nešto što udahnjuje život telu.
Psihologija je odgovorna za
ponašanje ljudi.



S obzirom na grčko poreklo naziva ( starogrčki
mit o Psyche ) običaj je da se kao opšti simbol psihologije,psihičkog i
psihološkog koriszi grško slovo Ψ
.


Danas je uobičajno da se psihologija definiše
kao nauka o psihičkim pojavama i ponašanju ljudi i životinja.Razuđenost pojava
kojima se psihologija bavi otkriva se već pri pokušaju klasifikacije pojava
psihičkog života.



Postoje dva moguća autora imena nauke:


Rudolph Göckel (Rudolf Goclenius) je 1590 napisao
rad sa naslovom “Psychologia...”



Marko Marulić je nešto ranije napisao raspravu
“Psichiologia ...”, ali rad nije sačuvan






Uobičajno je da se psihičke
pojave prema sadržaju dele na
:








Kognitivne (saznajne) Emotivne (osećajne)


-učenje
-pripadaju
elementarna osećanja prijatnosti i nepri-



-pamćenje
jatnosti,složenije emocije kao
što su gnev,iznenađenje



-opažanje
i dr,ali i neke trajnije dispozicije emocionalnog ispo-



-inteligencija ljavanja,kao
što je temperament.



-mišljenje











Motivacione


U motivacione pojave spadaju razni fizički ili
organski motivi (glad,žeđ) ,lični (npr.radoznalost) , i socijalni motivi
(npr.altruistički motiv) ,želje,svesne namere i druge.






Svaka od ovih pojava može postojati i
različitim u različitim oblicima,kao proces,trenutno stanje ili trajnija
dispozicija
.









Neke večne dileme psihologije:






Duša – telo



Analogna je dualitetu ideje i materije u
filozofiji




Povezana je sa: ulogom biologije, fiziologije i genetike – problem redukcionizma



Nasleđe – sredina/vaspitanje



Prirodna nauka – društvena nauka



i u jednom i u drugom slučaju se proučava ponašanje



Nomotetski – idiografski pristup



odnos mnoštva i pojedinca



Molarni – molekularni pristup



odnos celine i delova



Zdravo – bolesno

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Čet Mar 26, 2009 11:42 pm

Uočeno je da kada se neko pozicionira u okviru
jedne od ovih podela, obično prihvata i celinu ostalih podela, pa se formiraju
dva osnovna sklopa:



1.
duša, molarno, društvena nauka, idiografski pristup, proučavanje
bolesnog...



2.
telo, molekularno, prirodna nauka, nomotetski pristup, proučavanje
zdravog...






“Večni” problem psihologije



U
večne probleme možemo svrstati i odgovore na spomenute dileme




Međutim,
jedan problem treba istaći na prvom mestu:




problem
predviđanja ponašanja pojedinca




Mnogi
misle da je konačni cilj svake nauke predviđanje – predikcija




U fizici
se predviđanje vrši na osnovu fizičkih zakona – Omovog, Gej-Lisakovog,
Njutnovog. . .




Najbolje
što psihologija može da ponudi su statistički zakoni – verovatnoća da će
pojedinac učiniti neki akt






Definicija psihologije



Nauka
o duši – duša je slabo definisan pojam i nije pogodan za definiciju




osim
toga, to je tautologija – prevod termina




Epistemološki,
svaku nauku odlikuju njeni: pojmovi, definicije, hipoteze, zakoni, teorije i
metode




Kraće,
osim predmet proučavanja, nauku odlikuju i metode



Zato
neke definicije nastoje da obuhvate i epistemološku strukturu psihologije




Zbog
različitog shvatanja predmeta i metoda, definicije psihologije variraju od
paradigme do paradigme




Da bi se razgraničila od fizike ističe se da se psihologija bavi svesnim pojavama i
procesima svesti




Nažalost,
takva definicija ima sledeće probleme:




postoje
nesvesni procesi




svest
je suprotstavljena telu – svojoj organskoj bazi




svest
je unutrašnja stvar pojedinca, a mi smo društvena bića




svesti
je teško pristupiti – bavili bismo se samo introspekcijom




Dakle, definicija
mora da obuhvati svesne i nesvesne procese i ponašanje




Svesni i nesvesni procesi se u nekim definicijama objedinjuju kao
mentalni procesi




Deskripcija
mentalnih procesa i ponašanja jeste korisna sama po sebi




Ali
cilj psihologije nije deskripcija, nego tumačenje i predikcija




Zato
se može reći da psihologija izučava ponašanje (i sve druge raspoložive izvore):




kako
bi razumela mentalne procese




i
zašto se ljudi ponašaju tako kako se ponašaju




i
da bi na osnovu toga mogla predviđati ponašanje, delovati preventivno, stvarati
povoljnu klimu za razvoj itd.






Kratka istorija psihologije:





U psihologiji, od starih Grka počinje podela na:
filozofiju i fiziologiju, telo i dušu, introspekciju i posmatranje.



Hipokrat (IV vek pne)



Potpuno
je odbacio ideju bolesti kao božje kazne i promovisao je gledište da bolest
potiče od fizičkih uzroka




Osnovni
uzrok bolesti je neravnoteža četiri tečnosti: krvi, crne žuči, žute žuči i
sluzi




Izučavao
je anatomiju i fiziologiju mozga i poznavao je osnovne veze mozga i drugih
organa




Smatrao
je da je telo napravljeno od fizičke materije, a duša ne




Međutim,
smatrao je da su povezani i da je MOZAK izvor duše



Platon (IV vek pne)



Bio
je idealista - smatrao je da ono što postoji to je ideja




Ideja
je bezvremena, večna forma i već je prisutna u našem umu




Dakle,
pomoću tog istog uma, razmišljanjem, razumom, možemo saznati ideju




Čulima
se ne može saznati stvarnost




Platon
je, dakle, ontološki podelio dušu i telu i taj dualizam je opstao do danas




Inače,
Platon je smatrao da je središte uma u mozgu

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Čet Mar 26, 2009 11:43 pm

Aristotel (III vek pne)






Platonov
učenik




Smatrao
je da je svet sazdan od materije, pa je i duša određeni proizvod anatomske i
fiziološke aktivnosti




Da
bismo saznali svet (i dušu) moramo ih posmatrati (videti, čuti, opipati, mirisati...)




Za
s
uštinu života smatrao je upravo ψυχη, pa se on smatra
prvim autorom predmeta nauke




Smatrao
je da je središe duše u srcu (a mozak je hladio krv)






Ukratko



po
Platonu duša se spoznaje samoposmatranjem – racionalizam




po
Aristotelu duša se spoznaje posmatranjem – empirizam




Dok
je Platon razdvojio dušu i telu, Aristotel je nastojao da ih poveže, kroz
povezivanje čulnog saznanja i mišljenja, materije i forme. . .






Rene Descartes – Cartesius (1596 – 1650)



U
pogledu načina saznavanja zastupao je racionalističku poziciju Platona




Razdvajao
je materijalno telo i nematerijalnu dušu




Duši
je pridavao dominantnu ulogu




Ukazivao
je da nas čula obmanjuju i da je jedini pouzdan put ka saznanju introspekcija



John Locke (1632 –1704)



John
Locke je zastupao empiricizam Aristotela




Smatrao
je da su duša i telo međusobno uslovljeni




Dete
se rađa kao Tabula rasa (poreklo pojma seže do Aristotela), a ispisuje se na
osnovu iskustva - posmatranja



Immanuel Kant (1750 – 1850)



Odrekao
je mogućnost psihologiji da bude empirijska nauka



1.
zato što psihičke pojave imaju samo vremensku a ne i prostornu dimenziju i
ne mogu se matematički predstaviti



2.
jer su unutrašnje i subjektivne i ne mogu se spolja posmatrati i meriti



S
druge strane, Kant je uradio mnogo na prevazilaženju razlika između
racionalizma i empiricizma, idealizma i materijalizma, duše i tela, razvijajući
ideju sinteze empirijskog iskustva (teze) i urođenih kategorija (antiteze).Ni
racionalizam ni empirizam nisu dovoljni za pravo znanje, moramo imati osnovna
pravila, čiste koncepte razumevanja da bismo mogli organizovati naše iskustvo u
znanje




“Pojmovi
bez opažaja su prazni; opažaji bez pojmova su slepi”






Moderno doba – nastanak psihologije



Gustav Theodor Fechner (1801 – 1887) godine 1860. objavljuje knjigu “Osnovi psihofizike”



Osnovni doprinos Fechnera je u metodološkom fundiranju psihologije kao
nauke




zasniva se na empirijskim podacima



koristi se eksperiment



koriste
se objektivne metode

merenje




Fechneru se pripisuje i osnovna formula: S = klogR



Ova
matematička formula, koja je povezala dušu i materiju, odnosno ponašanje i
svet, utemeljila je psihologiju kao nauku

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Čet Mar 26, 2009 11:43 pm

Psihologija kao posebna nauka razvija se u drugoj
polovini dvadesetog veka.Poseban značaj za pojavu ove nauke imaju istraživanja
u fiziologiji koja proučava različite telesne funkcije.Od početka 19-tog veka
fiziologija se okreće eksperimentalinim istraživanjima i ispitujući čulne
funkcije otkriva da između fiz.draži i svesnih utisaka o njima postoje neki
pravilni odnosi.



Ključnu ulogu u nastanku psihologije kao posebne
nauke imalo je otvaranje psihološke laboratorije na Univerzitetu u Lajpcigu
1879 godine.
Istoričari
psihologije ovu godinu najčešće navode kao godinu nastanka naučne psihologije.Osnivač
laboratorije bio je filozof Vilhelm Vunt (1832-1920).



Psihološke perspektive ili paradigme:Razvoj naučne psihologije, nakon Fechnera,
obično se posmatra kroz psihološke perspektive ili paradigme.Psihološka
paradigma je izvestan opšti pogled na svet psihe.Često ima utemeljenje u nekom
filozofskom pravcu, ali je isto tako karakteriše i specifičan pogled na
psihičke pojave i način njihovog izučavanja.






Prve psihološke perspektive





Strukturalizam:





Osnivač: Wilhelm Max Wundt (1832 – 1920).Strukturalisti
tragaju za osnovnim elementima uma, kao što su osećaji ili misli.Strukturalizam
se naslanjao na razvoj prirodnih nauka, fizike i hemije.Drugim rečima, kao i
Fechner, Wundt je sledio ideju naučne revolucije i scijentizam.



Scijentizam – ono što uspeva u jednoj nauci, mora
da uspeva i u drugoj.



Osnovne metode su bile: eksperiment i
introspekcija.Temeljno su obučavali ispitanike (pa i same sebe) da tačno
opisuju šta vide, čuju ili razmišljaju kada im se pokaže neka draž.
Strukturalist pita “šta su elementarni
sadržaji ljudskog uma, tj. kakva je struktura uma”.Čovekovoj svesti nije
dodeljena neka druga, posebna uloga, osim da prepozna svet oko sebe.Tako je
čovek kod strukturalista imao ulogu pasivnog analizatora dolazećih stimulusa.
Jedan od problema stukturalizma bio je elementarizam, odnosno molekularizam, odnosno naglašena analitičnost.


Strukturalisti su nastojali da rekonstruišu celinu, govorili su o volji i sl. ali tu celinu nisu neposredno istraživali.


Postojalo je uverenje da će, kao u hemiji, kada
otkrijemo elemente, biti lako sastaviti celinu – jedinjenja.Drugi problem je
predstavljala dosledna i isključiva upotreba introspekcije.Ispitanici su, bez
obzira na obučenost, davali vrlo različite opise čak i jednostavnih draži.Strukturalistička
introspekcija je dobra za opis vanjskih pojava, ali sakriva celovitost naših
opažaja.Veoma važan naslednik Wundta i tipičan predstavnik strukturalizma u SAD
bio je Edward Titchener.






Funcionalizam:





Kada je u Evropi stasao strukturalizam, u Americi
je stvorena alternativna paradigma – funkcionalizam.Osnivač je bio William
James
(1842 – 1910).Značajan uticaj na funkcionaliste imala je teorija
evolucije.Funkcionalist pita ne samo “šta ljudi rade”, nego i “zašto to rade”. Funkcionalisti
posmatraju ljude kao aktivne agente koji obrađuju stimuluse i biraju reakcije
na njih.Zašto? Zato što svest ima praktičan značaj – za adaptaciju,
preživljavanje i snalaženje.



Funkcionalisti izučavaju:


  • Praktičnu
    ulogu mentalnih procesa i svesti

  • Odnos
    organizma i sredine




Odlikuje se pragmatizmom u izboru metoda – svaka
je metoda dobra koja donosi rezultate.



Između ostalog i eksperimenti na životinjama.


James je posebno poznat po izučavanju svesti, voljne aktivnosti, navika i emocija


Prigovarajući molekularizmu strukturalista, James
kaže da iz poznavanja molekularnog sastava vode ne znamo ništa o njenoj celini:
da u njoj žive ribe, da žubori, da po njoj plove brodovi itd.



Jamesova je čuvena sintagma “tokovi svesti



Svest
je tok različitih sadržaja: verbalnih misli, viđenja, čujenja i drugi oseta




Tok
moramo razumeti u celini, s obzirom na njegovu adaptivnu funkciju



Poznata je i James-Langeova teorija emocija.James i drugi poznati funkcionalista, John Dewey,
smatraju se suosnivačima filozofskog pravca pragmatizma.
Na funkcionalizam je očigledan uticaj imala Darvinova teorija evolucije.Nasleđe
funkcionalizma sadrže: bihejviorizam, kognitivna psihologija, evoluciona
psihologija.






Asocijacionizam:





Prvi asocijacionista bio je Hermann Ebbinghaus
(1850 – 1909) .Osnovno polje izučavanja bili su načini na koji se ideje ili
događaji povezuju u umu i kako putem tog povezivanja dolazi do učenja.Ebbingaus
je ustanovio metodologiju za ispitivanje zaboravljanja i zapamćivanja – npr.
putem besmislenih slogova.Njegovo poznato otkriće su krive zaboravljanja,
odnosno zapamćivanja.



Uočio je ključnu zakonitost da učestano ponavljanje
mentalnih asocijacija dovodi do toga da ih bolje upamtimo.Njegov naslednik,
Edwin Guthrie je otkrio da se veze između draži i odgovora uspostavljaju
ukoliko između njih postoji vremenska bliskost.Edward Lee Thorndike je,
međutim, utvrdio da asocijacija draži i odgovora nastaje pre na osnovu
“zadovoljstva” nego na osnovu bliskosti.



Thorndike je to nazvao zakonom efekta:
tokom vremena, akcije (efekat) za koje je organizam nagrađen (zadovoljstvo) se
učvršćuju i ponavljaju se češće.



Iako je asocijacionizam nastao u Evropi, Thorndike
je bio pod uticajem Jamesa, pa se asocijacionizam često razvrstava u tradiciju
funkcionalizma.Asocijacionizam kao zasebna paradigma nije opstao.



Međutim, tema povezivanja draži i odgovora, ostavila je
neizbrisiv trag u psihologiji
, npr. u


Bihejviorizmu


Kognitivnoj psihologiji





Ivan Petrovič Pavlov:Dobitnik Nobelove nagrade za
fiziologiju
1904.,
predstavljao je sponu jedne rane psihološke perspektive, asocijacionizma i
jedne “moderne” – bihejviorizma.
Njegovo ime je ostalo trajno povezano sa izučavanjem pojave nesvesnog,
nevoljnog povezivanja jedne, naizgled irelevantne, draži sa spletom različitih
odgovora.




Primetio
je da psi u kavezima saliviraju čim čuju laboratorijskog tehničara, pre nego
što vide hranu u njegovim rukama




Pre
toga, laborant je donosio meso




Meso
izaziva salivaciju – bezuslovni refleks




Nakon
određenog broja pojavljivanja laboranta sa mesom, koraci laboranta izaziva
salivaciju – bezuslovni refleks




Pavlov
ovu pojavu naziva učenjem putem uslovljavanja



Klasično uslovljavanje se sastoji u povezivanju
jedne neutralne draži (pojava laboranta) sa drugom draži koja prirodno izaziva
određeni fiziološki ili emocionalni odgovor (hrana).U psećem umu, na neki
način, dolazi do povezivanja laboranta i hrane, van pseće svesne kontrole.






Bihejvirozam:





Bihejvioristi su Pavlovljeva istraživanja usvojili
kao prototip psihološkog istraživanja uopšte.Jedino za šta naučna psihologija
može da se interesuje je ponašanje.Jedino se eksterne draži i ponašanje mogu
objektivno utvrditi – meriti.Misli, osećanja, želje, namere mogu biti predmet
filozofije, ali ne i psihologije.Bihejvioristički stav se može sažeti u čuvenoj
skraćenici: S – R (stimulus – reakcija). S – R je i danas jedna od temeljnih
jednačina psihologije.
Bihejviorizam je rođen kao reakcija na
usredsređenost na “svesna stanja” koja je odlikovala strukturalizam i
funkcionalizam
.Ali još
više na bavljenje nesvesnim subjektivnim doživljajima koje je bilo
karakteristično za psihodinamsku psihologiju koja je upravo nastajala u Evropi.Bio
je snažno oslonjen na logički pozitivizam kao filozofski pravac.



Osnivač: John Watson (1878 – 1958).Watson
je u suštini istraživao to “šta ljudi rade i zašto”, poput funkcionalista i bio
je blizak Thorndikeu, ali je odlučno odbacio bilo kakvo istraživanje “tokova
svesti”.Za razliku od Pavlova, Watson se bavio prvenstveno voljnim učenjem.



Ipak, najkarakterističniji predstavnik radikalnog
bihejviorizma bio je Burrhus Frederic Skinner (1904 – 1990).Njegov
najpoznatiji doprinos je bio pojam operantnog ponašanja i učenja.Operantno
ponašanje je ono koje organizmu najsigurnije obezbeđuje nagradu, a kada
organizam “otkrije” takvo ponašanje, on teži da ga ponavlja.



Bihejviorizam je prošao nekoliko faza razvoja,
koje je uglavnom odlikovalo postepeno uvođenje unutrašnjih, “organizmičkih”
varijabli u osnovnu jednačinu.Formula je dobila oblik S – O – R, pri čemu su u
početku O varijable imale status intervenišućih varijabli (najpoznatija takva
varijabla je navika).



Neo(neo)bihejvioristi su kasnije dopustili da te
varijable imaju status hipotetičkih konstrukata (kao što je, na primer,
umor).Bihejviorizam je imao veliki uticaj na sve društvene nauke .Njegova
zaostavština su metodološka rigoroznost, objektivnost i merenje, sa metodološke
strane, a razumevanje nižih kognitivnih procesa, posebno učenja, sa psihološke.U
tom pogledu, za bihejviorizam se može reći da i danas postoji kao psihološka
paradigma.




_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Čet Mar 26, 2009 11:44 pm

Geštalt psihologija:





Naziv potiče od nemačke reči “Gestalt” (sklop, forma, obličje, oblik, stas).Radi se o evropskoj perspektivi začetoj u
tzv. Berlinskoj školi.Nastanak geštalt teorije vezuje se za Maxa Wertheimera
(1880 – 1943), Kurta Koffku i Wolfganga Köhlera
.Ova perspektiva je nastala
na osnovama protivstavljanja molekularnom pristupu u psihologiji, posebno
prisutnom u strukturalizmu.
Geštaltisti su u prvi plan istakli “celinu”. Ne samo u tom smislu da je
“celina više od delova”, nego da celina diktira način na koji opažamo delove



Svojstvo celine ilustrovali su “fi-fenomenom”



U
mraku, dve lampice se brzo naizmenično pale i gase




Mi
jasno opažamo da se svetlo kreće levo-desno




Svojstvo
delova je svetlo, a pokret je svojstvo celine, i postoji samo u našem opažanju



U pogledu
odnosa prema celini, geštalt psihologija je bila suprotstavljena i
bihejviorizmu.



Dakle,
individuum se mora izučavati u celini, svi njegovi fizički, fiziološki i
mentalni aspekti



Geštaltisti su
najdalje otišli u izučavanju percepcije i njihovi nalazi su i danas osnova za
razumevanje perceptivnih zakona.U te zakonitosti spadaju “zakoni geštalta”
kao što su:




blizina,



sličnost



zajednička
sudbina




“dobra forma”


Mnoge optičke
iluzije se mogu protumačiti na osnovu geštalt teorije.Geštaltisti su se
bavili i višim kognitivnim procesima, posebno rešavanjem problema
. Recimo,
jedan od dva osnovna načina rešavanja problema je putem uviđanja, koji su
geštaltisti nazvali “aha doživljaj”.






Zamerke geštalt
psihologij
i:



Ostala je nedorečena i neprecizna. Iako su sami insistirali na povezanosti mozga i
percepcije, malo je urađeno na tom planu




Očigledno
je da “zakoni geštalta” i “aha doživljaj” postoje (Arhimed je, očigledno, imao
isti doživljaj, ali ga je na grčkom nazvao “eureka”), ali nisu dobili dobra
objašnjenja i potkrepljenja




Posebno je pojam “dobre forme”, iako intuitivno jasan, ostao neprecizan



Geštaltizam se u filozofskom smislu oslanjao na Husserlovu
fenomenologiju




Možemo smatrati da danas ova paradigma nema više aktivnih autora





Molarno –
molekularno






Danas se ova podela koristi generalno da označi dilemu:
celina (molarno) nasuprot delova (molekularno).U strukturalizmu i asocijacionizmu
je dominirao molekularni pristup, bihejvioristi su se podelili po tom pitanju,
dok je geštaltizam jasno molaran.Debata molarno – molekularno se u priličnoj
meri poklapa sa filozofskim debatama o atomizmu, holizmu i redukcionizmu.












Psihodinamska
psihologija:






Psihodinamska psihologija i teorija psihoanalize su
termini koji se obično naizmenično koriste.
Psihoanaliza, u užem smislu, predstavlja
oblik psihoterapije.Nedvosmisleni rodonačelnik ove paradigme je Sigmund
Freud
(1856 – 1939).
Freud
je raspolagao ranijim zapažanjima i istraživanjima..Freud je usvojio principe
“psihodinamike”, nastale po ugledu na termodinamiku – psiha je rezultat
interakcije i konflikta nagona i emocija (Brücke, Breuer).



Psihodinamska
psihologija je, u celini, i dalje vrlo prisutna u savremenoj psihologiji, bilo
kao paradigma od koje se treba distancirati, bilo kao paradigma na koju se
treba ugledati.Psihodinamska psihologija je verovatno najpoznatija psihološka
paradigma, od samog svog početka provokativna i kontroverzna, jednako
osporavana koliko i uvažavana.



Verovatno
najveći doprinos psihodinamske psihologije je invencija nesvesnog.Još
važnije, svesno ponašanje je samo vrh ledenog brega.



Freud je
podelio ličnost na tri instance: Id, Ego i Superego
.


Ego je domenu
svesnog, Id u domenu nesvesnog, a Superego je većinom nesvestan.Odnos nesvesnog
i svesnog, kao i nesvesnog i stvarnosti bremenit je konfliktima.



Protiv tih
konflikata Ego se bori mehanizmima odbrane (regresija, reaktivna formacija,
sublimacija itd.).



Osnovni izvor
energije ličnosti je libido.Libido je nesvestan, instinktivan, dolazi iz Ida i
u načelu je suprotan pravilima civilizacije (Superegu).



Libido prolazi
kroz faze razvoja: od oralnog, analnog i faličkog do zrelog genitalnog.Usled
konflikata, osoba može ostati fiksirana na nekom stadijumu razvoja.Naročito je
poznata fiksacija na faličkom stadiju u kojem se razvija Edipov odnosno
Elektrin konflikt.



Psihodinamska
psihologija je nastavila sa razvojem u više pravaca



Na primer,
veći značaj su dobili:




kontrola
pojedinca nad vlastitom sudbinom




uloga
svesnih procesa



uloga socijalnih faktora. . .





Psihodinamska
psihologija – ocena






Jedna od
suštinskih ocena psihoanalitičke teorije je ona koju je izneo Karl Popper:




psihoanaliza nije opovrgljiva


Po Popperu,
teorija koja nije opovrgljiva nije naučna (može biti umetnost, religija,
filozofija...).Jednostavno, psihoanaliza ima objašnjenje za sve, ako podaci
odbace jedno objašnjenje, poteže se drugo, često suprotno. Međutim,
psihoanalitička objašnjenja su originalna, intuitivno bogata... razumljiva i
ubedljiva svima, prvenstveno obrazovanim laicima.






Kognitivna
psihologija:






Smatra se da je kognitivna psihologija danas
dominantna psihološka paradigma u Severnoj Americi.Takođe, smatra se da su
njeni koreni pre svega u funkcionalizmu, a zatim i u strukturalizmu,
geštaltizmu i bihejviorizmu.Naime, nakon tih ranih paradigmi, negde oko 1950.
počinje intenzivno obnovljeno interesovanje za kogniciju.Tome je doprineo
razvoj kibernetike, ergonomije, ali i (psiho)lingvistike nakon II Svetskog rata.



*Noam Chomski je, npr. tvrdio da su deca
preprogramirana da razumeju jezik i skup “mentalnih pravila” koja stoje iza
njega



Vrlo uticajan je bio i rad švajcarskog psihologa
Jeana Piageta.Autor kome se pripisuje prvi značajan kritički, ali i integrativan
doprinos, u obliku knjige “Kognitivna psihologija” je Ulrich Neisser.



U psihologiji 60-ih i 70-ih godina XX veka je
interes za kognitivne procese, odnosno obradu informacija toliko narastao da je
prozvan kognitivnom revolucijom.



Psihički život počinje sa čulnim osetima, a ne
svesnim ili nesvesnim motivima.Umesto svesnih govori se o kognitivnim
procesima.Drugi mentalni procesi kao što su motivi, želje i mišljenja se
prihvataju, ali se introspekcija odbacuje kao naučna metoda.Suština
kognitivne paradigme je u tome da kognicija u najvećoj meri određuje čoveka,
njegove doživljaje i ponašanje.



U kognitivnoj psihologiji
dominira pozitivistička filozofska paradigma.



  • traga se za kauzalnim odnosima
  • koriste se eksperimentalna istraživanja
  • podaci
    se prikupljaju objektivnim metodama, pre svega merenjem




Zbog ovakvog metodološkog opredeljenja nekada
se naziva kognitivizmom.Tako shvaćen kognitivizam je metodološki veoma
blizak bihejviorizmu.



Osim toga, perspektiva je veoma široka po
predmetu interesovanja



Njene glavne discipline su:


Kognitivna psihologija u užem smislu - od
čula do inteligencije



Kognitivna neuronauka – presek biološke i
kognitivne perspektive




Kibernetika, VI i ekspertski sistemi


Teorije ličnosti, uključujući i socijalni
konstruktivizam



Psihoterapija


S druge strane, socijalni konstruktivizam se
bazira na konstruktivističkoj paradigmi, suprotnoj pozitivizmu.Vodeći autor
socijalnog konstruktivizma je George Kelly (1905 – 1967), autor Teorije
ličnih konstrukata
.Teorija ličnih konstrukata danas nalazi praktičnu
primenu u kliničkoj psihologiji, ali i u rešavanju problema “sticanja znanja” u
ekspertskim sistemima.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Čet Mar 26, 2009 11:45 pm

Humanistička psihologija:





Humanizam je filozofski pravac koji čoveka vidi
kao jedistvenog, kao “centar volje”, sposobnog da se menja i razvija.Humanistička
psihologija se najviše povezuje sa Carlom Rogersom (1902 – 1987) i Abrahamom
Maslowom
(1908 – 1970).



Rogersu dugujemo pojmove kao što su: self-koncept i
samoaktualizacija.



Maslowu dugujemo teoriju o hijerarhiji motiva: na dnu su
fiziološke potrebe, na vrhu su potrebe za samoaktualizacijom.



Generalno rečeno, ideja da je “čovek centar sveta”
izgubila je na uverljivosti, a empirijska podrška osnovnim tezama humanističke
psihologije smatra se nedovoljnom.Smatra se da je jedna od modernih perspektiva,
pozitivna psihologija, naslednik humanističke psihologije.






Ostale perspektive:





Postoji veliki broj škola, pravaca i pristupa koji
još nisu dovoljno dugo aktivni da bi bili jedinstveno razvrstani.



Na primer, teorija crta tumači ličnost kao
određeni sklop ličnih dispozicija ili osobina.Crte se unisono identifikuju
faktorskom analizom, pa im je alternativni naziv “dimenzije” i čitav pristup se
naziva dimenzioni.Za teoriju crta se, takođe, kaže da je psihometrijska,
odnosno da traga za crtama tako što izučava individualne razlike.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Čet Mar 26, 2009 11:45 pm

Oblasti psihologije





Osnovne podele





Jedna od često
korišćenih podela je na teorijske i praktične discipline.


  • U teorijske se ubrajaju opšta,
    biološka, socijalna, razvojna. . .
  • U praktične se ubrajaju: pedagoška, klinička,
    industrijska. . .



Slična je podela
na bazične i izvedene


  • Bazične su: fiziološka, kognitivna,
    razvojna, socijalna i psihologija ličnosti
  • Izvedene su istovremeno i primenjene:
    psihologija rada, klinička, pedagoška, zdravstvena, forenzička, sportska...






Podela se može
izvršiti i na osnovne i specijalne


  • u osnovne spadaju: biološka,
    kognitivna, razvojna, socijalna, klinička. . .
  • u specijalne spadaju: zdravstvena,
    školska, inženjerska, organizaciona. . .















Biološke
osnove psihičkog života






Osnovna podela





Nervni sistem


·
ćelije


·
centralni nervni sistem


·
mozak i kičmena moždina


·
periferni nervni sistem


·
somatski i autonomni (vegetativni)





endokrini sistem





evolucione i genetske osnove


·
evoluciona teorija


·
genetika i nasleđivanje

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Čet Mar 26, 2009 11:46 pm

Nervni sistem





Ćelije i njihova funkcija





Ćelije u nervnom sistemu



Nervne
ćelije – neuroni




Glijalne
ćelije – neuroglija




Ostale
ćelije
(krvi sudovi,
vezivno tkivo...)



Između
ćelija je prostor ispunjen tečnošću punom jona i velikih molekula (čini
10-15% mozga, npr.)









Neuron:




















Danas je potvrđena “neuronska doktrina”:


·
mozak
je sastavljen od neurona i drugih ćelija, koje su nezavisne strukturno,
metabolički i funkcionalno



·
informacije
se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi



Ima mnogo tipova neurona, vrlo različitih, posebno
u mozgu



Osnovne podelu su po:





  • obliku – multipolarni, bipolarni,
    monopolarni







  • veličini – mali i veliki






  • funkciji

    • senzorni – od receptora ka CNS-u, aferentni
    • motorni – od CNS-a ka mišićima, eferentni
    • interneuroni – od senzornog ka motornom neuronu










Delovi ili zone neurona





Telo ili soma - u njemu je ćelijsko jezgro od 10μm do 100μm


Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno povećavaju
njegovu prijemnu površinu,dužina obično 1 - 3
μm


Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu
neurona , obično dužine nekoliko
μm, ali kod
kičmenih senzornih i motornih neurona može biti dugačak preko 1m












Akson





Postoje dva osnovna tipa aksona, otprilike
podjednako zastupljena u NS



Mijelinizirani aksoni


  • obično
    su debeli, dugi i vrlo brzi, provode i do 100 m/s

  • mijelin
    je uglavnom mast i služi kao izolator

  • mijelinski
    omotač nije neprekidan nego ima čvorove

  • pravilna
    ishrana (posebno u detinjstvu) ga stvara i održava, bolesti ga oštećuju

  • formiraju
    ga ćelije glije




Aksoni bez mijelina


  • obično
    kratki, tanki i spori (5m/s)







Akson se završava razgranato a svaka od grana na
kraju ima kvržicu.Akson je sposoban da provodi struju u oba smera.Međutim,
organizacija NS je takva da neuroni sprovode impulse u skladu sa njihovom
namenom:



uvek “ka centrali” (aferentni) ili uvek “od
centrale” (eferentni)
.




_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Čet Mar 26, 2009 11:47 pm

Akcioni potencijal














Komunikacija u neuronu je elektrohemijska.U stanju
mirovanja, neuron se nalazi u slanoj sredini u kojoj ima puno katjona natrijuma
(+).Neuronska membrana je propustljiva samo za katjone kalijuma (+) i oni
izlaze iz ćelije



anjoni kalcijuma (-) ostaju u ćeliji


katjona natrijuma ima malo u ćeliji


Zato je neuron
“iznutra” negativan,oko –70mV
napon mirovanja.



Kada neka draž pređe prag ekscitacije, ona izazove
kratkotrajnu i prolaznu promenu propustljivosti ćelijske membrane.Ona postane
propustljiva za jone Na+ Joni
Na+ pohrle u ćeliju



Neuron na tom mestu postane “iznutra” pozitivan, oko
+40mV



Ova naponska promena naziva se akcioni potencijal


Promena traje oko 1 ms, nakon čega se propustljivost membrane u
kratkom vremenu vraća u stanje mirovanja – spremna za sledeći impuls.Složenim
ćelijskim mehanizmom, akcioni potencijal putuje velikom brzinom duž aksona, ne
gubeći intenzitet.



Stvaranje i “pumpanje” katjona i anjona u i iz
ćelije je glavni posao metabolizma neurona.Većina energije se u mozgu troši na
održavanje napona mirovanja neurona i akcionih potencijala.AP nastaje odjednom,
kada pobuda pređe prag i uvek je istog napona (ne može biti jači ili slabiji).Dakle,
draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim
akcionim potencijalom.Nakon što je neuron opalio, on se kratko odmara, dok se
napon mirovanja ne uspostavi – refraktorna faza.U početku refraktorne
faze uopšte ne reaguje, a nešto kasnije može da reaguje na jaču draž.



Neuroni nisu svi isti – daleko od toga


Neki neuroni uopšte nemaju aksone i nemaju akcioni
potencijal.Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije



Dužina refraktorne faze, oblik akcionog potencijala,
propusnost sinapsi, osetljivost na neurotransmitere itd. – varira od neurona do
neurona.U tom pogledu, neuroni slede opštu strategiju u građi živih
organizama: specijalizacija, diversifikacija i organizacija
.






Kako se prenosi jačina draži


Neuron radi po “sve ili ništa” principu.Kada draž
pređe prag, neuron pali, uvek istim naponom.Međutim, ako je draž jača, neuron
će okidati u rafalu.Što je draž jača, rafal je pravilniji i duži.Drugo, ako je
draž jača, okinuće veći broj neurona.Na taj način nervni centri dobijaju
informaciju o jačini draži.






Da li se NS zamara


Neuroni/aksoni su praktično nezamorljivi
(osim refraktorne faze).Međutim, u čulima, nervnim centrima, posebno u
sinapsama, postoje mnogi mehanizmi inhibicije koji mogu da ugase osetljivost
i provodljivost tih centara
(npr. adaptacija čula).






Sinapsa


Jedan neuron
je povezan sa mnogim drugim neuronima preko sinapsi.Neki neuroni imaju 100.000
sinapsi, ali najčešće ih imaju 5-10.000.



























Sinapsa ima
tri dela
:





presinaptički
deo - aksonsku kvržicu



postsinaptičku
membranu sa receptorima



sinaptički
prorez
, između ove
dve, debljine od 2 (električne) do 40nm (hemijske, nanometar je milijarditi deo
metra)






Postsinaptička ćelija može da bude ne samo neuron,
nego i mišićna ili endokrina ćelija.Njena anatomija i fiziologija su veoma
složene.






Osnovna podela sinapsi je na:


  • hemijske – najčešće su, šire su, sporije su
    (imaju kašnjenje od 0,5 ms), imaju kompleksan način prenošenja,
    jednosmerne su

  • električne – ređe su, uže, jednostavnije, brze
    (u delovima CNS koji upravljaju bežanjem)







Po funkciji, dele se na:


  • Aktivacijske – povećavaju verovatnoću okidanja
    postsinaptičkog neurona

  • Inhibicijske – smanjuju tu verovatnoću

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Čet Mar 26, 2009 11:48 pm

Neurotrasmiteri











U aksonskim
kvržicama hemijskih sinapsi postoje kesice (džepovi) sa neurotrasmiterima.Neurotransmiteri
su organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona
.Neuron,
u principu, proizvodi samo jedan transmiter.U postsinaptičkoj membrani postoje
receptori za transmitere.Receptori su specijalizovani proteini.Neki
receptori su aktivacioni (aktivacione sinapse), drugi inhibitorni (inhibicijske
sinapse).












neorotransmiter





receptori









Prenos impulsa putem neurotrasmitera


Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i
brave.Kada se ključ i brava poklope, receptor se aktivira i:



  • Počne
    da pobuđuje postsinaptički neuron ili

  • Počne
    da inhibira pobudu postsinaptičkog neurona, u zavisnosti kakva je priroda
    sinapse




Čim se to desi, aksonske kvržice usisavaju
neurotransmiter nazad, ili ga razgrađuju.






Neuromodulatori


Prenos impulsa putem neurotransmitera nije
jednoznačan i uvek isti.Kao prvo, sinapse mogu biti aktivacijske ili
inhibicijske.Dalje, iako neuron može da luči samo jedan transmiter, on može da
luči i neuromodulatore.



Neuromodulatori smanjuju ili povećavaju propusnost
sinapsi
, ili utiču
na aktivnost aksona u pogledu lučenja transmitera.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Čet Mar 26, 2009 11:53 pm

Prenos impulsa kroz sinapse













Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice
njegovog aksona.Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter
u sinaptički prorez.Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju
se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B.Receptori neurona B
primaju sve više transmitera, dejstvo se kumulira i ako dostigne prag, okida
neuron B.Kada akcioni potencijal neurona B stigne do njegovih kvržica, proces
se nastavlja sa neuronom C itd. U sinapsi A – B transmiter se brzo usisava ili
razgrađuje, tako da je prenos impulsa kratak i tačan, a sinapsa je spremna za
sledeći impuls.










.


Dakle,mi znamo gde (u sinapsi) i kada (kad god
akcioni potencijal izazove lučenje neurotransmitera) neuroni komuniciraju,znamo
i šta (neurotransmitere) koriste za komunikaciju,jedino ne znamo tačno kako oni
to rade.
Dosada
je poznato na desetine jedinjenja koja prenose i stotine koje mogu da prenose
impulse kroz sinapse



Međutim, potraga se nastavlja.Za neke transmitere
je poznato gde se u mozgu ili telu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome.Međutim,
za rad sinapsi su potrebne veoma male količine, molekularne.Zato je ta oblast –
sinteze, širenja, katalize transmitera – još uvek nedovoljno poznata.Psiholozima
je posebno važno kako su povezani sa psihičkim pojavama, u kakvoj su
interakciji sa lekovima, hranom, raspoloženjima, aktivnostima... a povezani su.






Amini

Acetilholin



Norepinefrin



Epinefrin (adrenalin)



Dopamin



Serotonin. . .

Aminokiseline

Gama-aminobutirna kiselina (GABA)



Glutamat



Histamin. . .

Neuropeptidi

Endorfini



Oksitocin



Vazopresin. ..





Glutamat (glutamička kiselina):


  • Najprisutniji
    je transmiter.Glavni je aktivacijski transmiter u mozgu.

  • Dejstvo
    mu je brzo.Deluje i kao neuromodulator, pa se misli da učestvuje u učenju
    i pamćenju.

  • Ako
    ga ima premalo, pogoduje Alchajmerovoj bolesti, ako ga ima previše,
    pogoduje epilepsiji.










Gama-aminubutirna kiselina (GABA):



Glavni
je inhibitorni transmiter u mozgu




Sintetiše
se iz glutamata




Nedostatak
dovodi do mišičnih spazama, epilepsije




Dobro
je proučen i zna se da, takođe, ima mnoge druge uloge, interakcije i
protivrečne funkcije






Acetilholin (ACh)



Aktivacijski
transmiter u CNS i PNS




Uglavnom
učestvuje u upravljanju mišićima




Nađen
je i u hipokampusu, zoni memorije




ACh
je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti




Nađen
je i u mišićima, gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišiće, kao i u autonomnom
NS, ali inhibira neurone u srcu




Ima
i neuromodulatorsku ulogu






Dopamin (DA)



Ima
i ekscitacijsku i inhibitornu funkciju (postoje dva tipa receptora za njega)




Aktivira
sistem zadovoljstva u mozgu




Na
taj način nas potkrepljuje da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin




Prirodno
ga “luče” hrana i seks, ali i mnoga druga




Dopamin
je osnova instrumentalnog (operantnog) učenja




Ako
ga nema




bivaju
oštećeni memorija, pažnja i rešavanje problema




Dolazi
do Parkinsonove bolesti (degenerisane su grupe neurona koje ga luče)




Kod
shizofrenije ga ima previše




Deluje i kao hormon, a luči ga hipotalamus



Stvara
se iz tirozina, a od dopamina se stvaraju norepinefrin i epinefrin. . .






Serotonin (5-HT)



Obično
je inhibitorni, ali ima i aktivacijskih receptora




Utiče
na pobudu, raspoloženje, apetit i osetljivost za bol




Ako
ga nema dovoljno: depresija, agresija i bes, anksioznost, bipolarni poremećaj,
“versko ludilo”. . .




Inhibira
spavanje




LSD
inhibira njega, pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost




Antidepresivi
i anksiolitici obično sprečavaju “usisavanje” serotonina, tako da on ostaje
duže u sinapsama




Deluje
i kao hormon, ima ga u gljivama, otrovu pauka, voću...




Retko
koja fiziološka supstanca ima tako široku oblast dejstva kao serotonin




Bez
njega se ne osećamo dobro

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Čet Mar 26, 2009 11:54 pm

Nervni sistem


Centralni nervni sistem – CNS







Čine ga mozak (1) i kičmena
moždina (2).



Višestruko je zaštićen,mehanički
(kostima - lobanjom i kičmom,cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama),hemijski
(ovojnicama - meninzima i posebnim kapilarima).



CNS ima dve vrste tkiva: belu i
sivu masu. Siva masa čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine



Bela boja potiče od mijelinske
opne kojom su obavijeni aksoni.





Mozak – encephalon





Mozak je meka, ružičasta, želatinozna masa, teška
oko 1,4 kg, sastavljena većinom od masti.Hrani se, a u tome verovatno ima ulogu
i likvor.Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza. Njegovih 2% od telesne težine
troši oko 20%krvi, 20% kiseonika i 20% glukoze.Pošto nema rezerve ovih
namirnica, brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta).Postoji
“barijera između krvi i mozga” koja se bazira na posebno tankim kapilarima,ona
onemogućava prolaz velikih molekula iz krvi u mozak.To je nužno da se ne bi
narušilo složeno neurohemijsko funkcionisanje mozga.Međutim, ako se u mozgu
pojavi patološko stanje nedostatka nekog neurotransmitera, on se ne može
nadoknaditi pilulama ili injekcijama.



Mozak ima oko
100 milijardi neurona, od kojih se ogromna većina nalazi u kori velikog mozga .Ima
otprilike isto toliko glijalnih ćelija.Procenjuje se da su ti neuroni međusobno
povezani sa najmanje 100 triliona sinapsi (
1014).


Masa mozga je oko 0,5kg pri rođenju, brzo raste
prvih pet godina, najveća je u dobi 18-30, a kasnije opada.



Većina neurona je prisutna već par meseci po
rođenju. Povećanje mase potiče od rasta neurona, mijelinizacije, povećanja
broja puteva, povećanja broja glijalnih ćelija itd.Veliki broj neurona umre
tokom ranog razvoja (embrionalnog), čak i do 80%. Nakon 20. godine, do kraja
života, umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako).Masa
mozga se do kraja života smanji za 7-8%.



Veruje se da postoji i neurogeneza, stvaranje
novih neurona, recimo u hipokampusu (memorija).



Mozak prima informacije iz čitavog tela i šalje
informacije čitavom telu.



Informacije putuju preko:


  • 12
    kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje

  • kičmene
    moždine i njenih 31 par spinalnih (kičmenih) nerava, koji izlaze kroz
    otvore između pršljenova





Glavni delovi mozga (pogled sa
desne strane)



Cortex – moždana kora





Limbički sistem


Thalamus


Hypothalamus


Hipofiza (pituitarna žlezda)


Mali mozak


Moždano stablo

Kičmena moždina

Glavni delovi mozga






Zadnji mozak



Medulla
oblongata – produžena moždina




Pons
– most




Cerebellum
– mali mozak



Srednji mozak – mesencephalon


Zadnji i srednji mozak čine moždano stablo


Prednji mozak



Korteks
- kora




Limbički
sistem




Talamus



Hipotalamus
(često se tretira kao deo limbičkog sistema)




_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Čet Mar 26, 2009 11:57 pm

Moždano stablo – zadnji i srednji mozak


”Mozak gmizavca”


Stari mozak koji upravlja nevoljnim ponašanjem,
prenosi čulne informacije između velikog mozga, malog mozga, kičmene moždine i
autonomnog nervnog sistema.



Medula potpuno kontroliše osnovne telesne
funkcije: puls, disanje, gutanje, probavu.U meduli se ukrštaju nervni putevi iz
leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu.U ponsu se ukrštaju
putevi iz raznih delova mozga, između ostalog iz dve strane mozga .Kroz moždano
stablo se proteže retikularna formacija koja održava opštu pobudu mozga
i “stare” aktivnosti (hodanje, umor, uriniranje i defekaciju, seksualnu
aktivnost...).



Srednji mozak – mesencephalon



Cerebellum

Mali
mozak.Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona.



Povezan je
masivnim putevima sa senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom.



Fina mišićna
koordinacija, položaj tela u prostoru, posturalni tonus, ravnot
eža.




Mali je po zapremini i predstavlja
završetak moždanog stabla.U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum.



U njemu je substantia nigra (crna
materija) koja je najveći proizvođač dopamina u mozgu.




Limbički sistem



“Mozak sisara”, emocije, motivacija, memorija.


Hipokampus igra važnu ulogu u pamćenju.


Osobe sa oštećenim hipokampusom prepoznaju stare
prijatelje, ali ne prepoznaju nove osobe, ma koliko ih često viđali.



Smatra se centrom za stvaranje deklarativne
memorije - verbalnog zapamćivanja događaja, prostora...

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Pet Mar 27, 2009 12:03 am

Limbički sistem



Amigdale – dva badema koji se nalaze iza


slepoočnog režnja. Igraju važnu ulogu u doživljaju
straha, kontroli besa i agresije.



emocionalnom učenju i dugotrajnoj memoriji


Septum, koji
utiče na intenzivne emocije -uživanje (orgazam), bes, strah



Ukratko, svi delovi limbičkog sistema su važni za
emocije, motivaciju i za formiranje trajne deklarativne memorije



Bazalne
ganglije



Grupe neurona
koje se prostiru u nizu, od ispred talamusa do srednjeg mozga.



Povezuju
moždano stablo, limbički sistem i korteks.



Sintetišu
različite neurotrasmitere:



  • Dopamin (substantia nigra)
  • GABA (striatum i globus pallidum)
  • Glutamat (podtalamička jezgra)


Thalamus



Relejni
sistem mozga, u centru mozga, u visini očiju




Povezuje
“mozak gmizavca” sa “mozgom sisara” i korteksom, kao i razne zone korteksa
međusobno




Praktično
sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega




On
projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa




Kontroliše
budnost, spavanje i svesnost, zajedno sa retikularnom formacijom



Hypothalamus



Nalazi
se ispod talamusa, veličine je pasulja, ali jedan od najzaposlenijih delova
mozga




U
zajednici za hipofizom održava homeostazu




Često
se klasifikuje kao deo limbičkog sistema




Kontrola
autonomnog sistema i veza sa endokrinim sistemom preko hormona hipofize



Hipocampus
– deo limbičkog sistema, centar za stvaranje dugotrajne memorije.



Kontroliše:


Promet vode i
krvi u telu, krvni pritisak, telesnu temperaturu, puls, glad, žeđ



Kao deo
limbičkog sistema, učestvuje u kontroli napada, bežanja, seksualne pobude,
cirkadijalnih ritmova



Sistem
nagrade – potkrepljenja



Niz moždanih struktura koje stvaraju prijatnost.Osećanje
prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje.



Zbog toga nastojimo da se približimo objektima, da
ponovimo ponašanja ili uspostavimo stanja organizma koja aktiviraju “sistem
nagrade”.



Mezokortikalni i mezolimbički putevi se smatraju
osnovnim delovima ovog sistema



  • Bazalne
    ganglije

  • Limbički
    sistem

  • (pre)Frontalni
    korteks


_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Pet Mar 27, 2009 12:05 am

Sistem
nagrade - potkrepljenja


Sistem dominantno funkcioniše na dopaminu.Dopamin
luče neuroni crne mase (substantia nigra) u srednjem mozgu.



Njihovi aksoni idu u ostale delove limbičkog
sistema (npr. nucleus accumbens).Iz limbičkog sistema “putevi zadovoljstva”
vode u (pre)frontalni korteks.Postoje nalazi da poremećaj ovog sistema dovodi
do bolesti zavisnosti



Takvi ljudi nastoje da nagradu-potkrepljenje
postignu na neki drugi način, koristeći spoljne agense.


Limbički sistem


Mozak sisara”, emocije, motivacija, memorija.Hipokampus
igra važnu ulogu u zapamćivanju.Osobe sa oštećenim hipokampusom prepoznaju
stare prijatelje, ali ne prepoznaju nove osobe, ma koliko ih često viđali.



Smatra se centrom pamćenja događaja (epizodička
memorija), ali i snalaženja u prostoru.Amigdale – dva badema koji se nalaze iza
slepoočnog režnja. Igraju važnu ulogu u doživljaju straha, reakcijama besa i
agresije,emocionalnom učenju i dugotrajnoj memoriji.



Septum, koji utiče na bes i strah.

Cortex


Kora
velikog mozga. Debela 2-4 mm. Čine je neuroni bez mijelina (zato je siva)




Kora
(korteks) velikog mozga, ispeglana, ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica
oko 45 cm




Njeni
neuroni čine oko 80% velikog mozga




Kontroliše
najsloženije funkcije: pamćenje, pažnju,
percepciju, mišljenje, jezik, svest...










Mozak
je većim delom podeljen na levu i desnu hemisferu


Iako
su anatomski i fiziološki vrlo slične, pokazuju izvesne razlike u
funkcionisanju


Nervni
putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju, tako da je leva
hemisfera povezana sa desnom stranom tela, a desna sa levom – kontralateralnost


Postoje
i ipsilateralni putevi, posebno iz očiju


Hemisfere
komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus calosum



Lateralizacija mozga




Telo u celini nije simetrično (srce, jetra...)


Odvajkada
je poznata lateralizacija u korišćenju ekstremiteta, očiju i ušiju


Prirodno
je da tu asimetričnost prati i građa i funkcionisanje hemisfera u mozgu


Hemisfere


_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Pet Mar 27, 2009 12:16 am


Mozak
je većim delom podeljen na levu i desnu hemisferu



Iako
su anatomski i fiziološki vrlo slične, pokazuju izvesne razlike u
funkcionisanju



Nervni
putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju, tako da je leva hemisfera
povezana sa desnom stranom tela, a desna sa levom – kontralateralnost



Postoje
i ipsilateralni putevi, posebno iz očiju



Hemisfere
komuniciraju međusobno prvenstveno kroz žuljevito telo – corpus calosum





Lateralizacija mozga






Telo u celini nije simetrično (srce, jetra...)



Odvajkada
je poznata lateralizacija u korišćenju ekstremiteta, očiju i ušiju

Prirodno
je da tu asimetričnost prati i građa i funkcionisanje hemisfera u mozgu

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Pet Mar 27, 2009 12:20 am

Specijalizacija
hemisfera - lateralizacija




Prvo je
utvrđeno da afaziju imaju osobe sa lezijama u levoj hemisferi (Brocina zona).Zatim
je utvrđeno da i osobe koje govore, ali bemisleno, imaju lezije leve hemisfere
(Wernickeova zona).Zatim je Sperry 1964. utvrdio da se hemisfere ponašaju kao
dva odvojena mozga.Osnovni nalazi o tome su dobijeni od “ljudi sa podeljenim
mozgom” – kojima je zbog povrede ili operacije presečen corpus calosum.


Specijalizacija
hemisfera


Takvi ljudi
imaju bizarne simptome. Recimo, kažu da vide jedno, a pokazuju drugo.To je zato
što je verbalna obrada vizuelnih informacija u levoj hemisferi, a prostorna
orijentacija i koordinacija u desnoj.Uglavnom je potvrđeno da je verbalizacija
u levoj hemisferi.Noviji nalazi ukazuju da to da obe hemisfere, posebno desna,
paralelno obrađuju podatke, a leva nastoji da dodeli značenje onome što vidi,
čak i ako značenja nema.



Neki nalazi ukazuju da leva hemisfera obrađuje
podatke analitički
, deo po deo, jednu za drugom, serijski.Desna hemisfera
to radi holistički, simultano
.Postoji nalaz da je kod ljudi sa podeljenim mozgom
desna hemisfera više poremećena nasiljem doživljenim kao dete.U Japanu postoje
nalazi da ljudi koriste fonetsko kana pismo u levoj, a slikovno kandži pismo u
desnoj.


Lateralizacija funkcija u mozgu

U široj
javnosti je jako dobro primljena ideja o lateralizaciji, npr.



  • “Levi mozak je analitičan,
    matematički, naučnički...”

  • “Desni mozak je stvaralački,
    pesnički...”

Postoji više
tumačenja lateralizacije: evolucionih, istorijskih, fizioloških.Po jednom od
njih, lateralizacija verbalnih funkcija je specifična za našu vrstu, a ona je
bila fiziološki povod za motornu lateralizaciju.Nalazi su, međutim, protivrečni
i mogu se tumačiti na različite načine.


Ono što je
sigurno je da u mozgu vladaju principi



paralelnosti
(isti posao radi više centara),



redundantnosti
(funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga),



isprepletnosti
(mnogostruke interakcije),



prilagođavanja
sredini, uslovima, iskustvima



preuzimanja
funkcija itd...




Frontalni režanj (motorika, prefrontalni korteks – organizacija
ciljeva, misli i ponašanja)


Temeni režanj (senzorni korteks, prostorna orijentacija)

Slepoočni režanj (sluh, ukus, vid)

Potiljačni režanj (glavni centri za vid)

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Pet Mar 27, 2009 12:21 am

Režnjevi hemisfera i korteksa





Frontalni, odmah ispred centralne fisure, sadrži
primarni motorni korteks
.






Temeni (parijetalni), odmah iza centralne fisure, sadrži
primarni somatosenzorni korteks
.



Učestvuje i u vizuospacijalizaciji i orijentaciji
u prostoru






Homunkulus


U motorni i senzorni korteks stižu putevi iz
talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela.Ako bi se zone ovih
delova korteksa precrtale, dobio bi se smešan patuljak sa ogromnom glavom,
licem, usnama, jezikom i rukama, a svi ostali delovi tela su mali.






Slepoočni (temporalni) režanj, odmah iza ušiju, sadrži primarni
auditivni korteks.Bavi se prepoznavanjem onoga što se čuje, pa i razumevanjem
jezika (Wernickeova zona).Tu su i centri sa ukus i miris.






Potiljačni (occipitalni) režanj je dominantno posvećen vidu.



_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Pet Mar 27, 2009 12:24 am




M
- primarni motorni korteks



S
- primarni senzorni korteks



B
- Brocina zona (stvaranje govora)



W
- Wernickeova zona (razumevanje govora)


Međutim, 75% korteksa izgleda nije namenjeno nekoj
određenoj funkciji, nego predstavlja Asocijacione zone.


Danas se sve više misli da te zone nisu namenjene
samo “asocijaciji” čulnih i motornih informacija, nego dodatnoj i kompleksnijoj
obradi.Procenjuje se da se 50% korteksa kod primata bavi vizuelnom obradom.


Prefrontalni korteks

Frontalni režnjevi su kod čoveka znatno veći nego
kod drugih vrsta i čine skoro 1/3 mozga.Posebno je zanimljiva oblast odmah iza
čela sa gustom mrežom neurona i veza sa svim delovima mozga.Ključni podaci o
njihovim funkcijama došli su od “frontalnih ljudi” – kojima je prefrontalni
korteks oštećen.Rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”.


U značajnoj meri bivaju oštećeni planiranje,
suđenje, uvid.Oštećena je kompleksna motorika.Uglavnom su apatični, bez
socijalnog uvida, ne brinu se o sebi, pažnja im je slaba i kratka, rade nešto
samo ako im se naredi.Naglašeno imitiraju tuđe ponašanje, perserveriraju, nisu
spontani, slabo govore, gube snagu u nogama, urinarna inkontinencija...


Ukratko, njihovo ponašanje postaje veoma neobično,
iako su ga svesni.


Ovojnice. moždane komore i likvor

Dura mater – spoljašna ovojnica (mening)

CSF – cerebrospinalni likvor

Ventrikule – moždane komore

Mozak i memorija


Radna
memorija – pamćenje svežih događaja, važna za računanje, formiranje rečenice,
pamćenje uputstava. . .



Kratko
traje i prekrivaju je novi utisci



Deklarativna
memorija – sve što smo naučili i možemo da prepričamo, tj. sastoji se iz
epizodičke (memorije događaja) i semantičke, dugotrajna je



Proceduralna
memorija – pamćenje veština, pre svega motornih. Vrlo je trajna.

Radna memorija je verovatno smeštena u korteksu.Kada
ispitanici dobiju zadatak da ponove nešto što su upravo čuli, “upale” im se
zone u prednjem mozgu.U stvaranju deklarativne memorije ključnu ulogu igra
hipokampus.Kada ispitanici dobiju zadatak da ponove staro gradivo, “upale” im
se subkortikalne zone u sredini mozga (hipokampus i dr.).Hipokampus ne
učestvuje u radnoj i proceduralnoj memoriji.Hipokampus ne učestvuje u čuvanju
podataka
.U proceduralnoj memoriji izvesnu ulogu igra mali mozak.


Kičmena moždina
– medulla spinalis




Cilindrična
tvorevina, 42 (ž) ili 45 (m) cm dugačka


U
njoj su senzorni i motorni neuroni i nervna vlakna (aksoni) koja dolaze iz
mozga


Uzlaznim
putevima putuje informacije iz raznih telesnih receptora (kroz talamus do
senzornog korteksa)


Silaznim
putevima putuju informacije iz mozga (npr. iz primarnog motornog korteksa)
mišićima


Ona je sedište spinalnih, bezuslovnih refleksa.


  • prenose
    se direktno sa senzornog na motorni neuron

  • vrlo
    su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena, ali noga se već trgla –
    patelarni refleks je jedan od najbržih, svega 40 ms).

  • nevoljni
    su, tj. nisu “centralno modulisani”

Drugim rečima, kičmena moždina predstavlja početak
obrade informacija i reaktivnosti na sredinu.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Pet Mar 27, 2009 12:39 am

Periferni nervni sistem

Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze
“u kostima”.Njegovi glavni delovi su:



somatski nervni sistem

kranijalni
nervi


spinalni
nervi



autonomni nervni sistem


Somatski nervni sistem.Zadatak mu je da upravlja
voljnim pokretima, tj. skeletnim mišićima (poprečno prugastim)

Autonomni nervni sistem.Zadatak mu je da upravlja
nevoljnim pokretima, tj. neskeletnim mišićima (glatkim), a sa ciljem kontrole
metabolizma



krvni
sudovi


digestivni
trakt


srce



bronhije.
. .

Lobanjski (kranijalni) živci


Njima
su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh, ukus, ravnoteža, dodir...)


Njima
su inervirani mišići glave (oka, lica, vilica, jezika...)


Ali
i vrat i rameni mišići...


Nervus
vagus (lutalica) ide čak do pluća, srca, GI organa...



Kičmeni (spinalni) živci


31
par, levi i desni


Svaki
živac iz kičme izlazi u dva korena: leđni (dorzalni) i trbušni (ventralni)


Leđni
je senzorni, aferentni – od tela ka moždini


Trbušni
je motorni, eferentni

– od moždine ka telu


Autonomni nervni sistem


Simpatički
i parasimatički


Simpatički
“greje” (troši energiju), parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju)


Simpatički:
širi zenice i bronhije, ubrzava srce, usporava GI organe, sužava krvne sudove


Parasimpatički
obrnuto



Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama
u
dva lanca, sa leve i desne strane kičme, gde su
povezani sa spinalnim nervima.Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze
raštrkani po telu, obično u blizini organa na koje utiču.




Endokrini sistem – hormoni


Žlezde i hormoni

Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine
žlezde, odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem, luče u krv


Postoje i egzokrine žlezde, kao što su suzne,
pljuvačne, znojne...


Uloga hormona je poznata odavno, Aristotel je,
npr., tačno opisao efekte kastracije petla


Od starih Grka potiče i vekovima traje podela
ljudi na temperamente. Prevelika količina:


crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva
sporost i melaholiju - melanholici


flegme (bronhijalne sluzi) izaziva
pospanost i sporost - flegmatici


krvi dovodi do jakih ali promenljivih
osećanja - sangvinici



žute
žuči (jetra) izaziva sumnjičavost, ambiciju i bes - kolerici


Hormoni

Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske
komunikacije u telu


Tu još spadaju

Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija
Feromoni – komunikacija između organizama
iste vrste

Alomoni – komunikacija između organizama
različite vrste (cveće i insekti). . .


Deset principa hormonske aktivnosti

  • Deluju
    obično postepeno, dugo nakon što su izlučene prve količine, a hormoni se
    zadržavaju u krvi nakon što su izlučeni

  • Menjaju
    intezitet i frekvenciju ponašanja, ali ga ne izazivaju ili prekidaju

  • Utiču
    na metabolizam ugljikohidrata, masti i belančevina i okidaju dugotrajne
    promene

  • Na
    kvantitet i vrstu izlučenog hormona utiču unutrašnji i sredinski faktori

  • Svaki
    hormon deluje na različite organe i ponašanje, jedno ponašanje mogu da
    modulišu različiti hormoni

  • Luče
    se u malim količinama i često rafalno

  • Nivo
    mnogih hormona prati dnevni ritam

  • Međusobno
    su u interakciji

  • Hemijska
    struktura hormona je slična kod svih kičmenjaka, ali funkcije variraju

  • Utiču
    samo na one ćelije koje imaju receptore (proteine) koji mogu da ih
    prepoznaju


Razlike i sličnosti neuronske i hormonske
komunikacije



Neuroni
komuniciraju ciljano, sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme –
poput telefonske komunikacije


Hormonska
komunikacija liči na tv-prenos, prijemnici su raštrkani po telu i nije
vremenski precizna


Nervi
prenose brzo, hormoni sporo


Slični
su po tome što i neuron i žlezda proizvode hemikaliju, čuvaju je i luče kad je
potrebno


Takođe,
ni transmiteri ni hormoni ne deluju na sve ćelije, nego samo na one koje
poseduju odgovarajuće receptore


Hormoni – dejstva


Npr. stresna situacija aktivira mozak, a on
izaziva lučenje stresnih hormona.Međutim, razmišljanje o stresnoj situaciji
takođe dovodi do lučenja stresnih hormona.U 3-4 mesecu trudnoće genetski
programirano lučenje polnih hormona dovodi do razvoja polnih organa i razlika u
strukturi i funkciji delova mozga, npr. Hipotalamusa.U kasnijem životu,
hipotalamus utiče na lučenje hormona važnih za reprodukciju (npr. menstrualni
ciklus).Prenatalni hormoni dovode i do drugih polnih razlika: agresivnost,
dužina života, lateralizacija hemisfera


  • kod
    žena su Brocina (stvaranje govora) i Wernickeova zona (razumevanje govora)
    bolje razvijene

  • Međutim,
    ženski corpus calosum je nešto veći – to je mogući razlog zašto se funkcije
    govora kod žena mogu preneti i na desnu hemisferu


Žlezde


Hipotalamus
kontroliše hipofizu


Hipofiza
(žlezda gospodar) kontroliše:


Štitnjaču

Jajnike
i testise


Pankreas

Korteks
nabubrežne žlezde


Ravnotežu
vode i soli


Štitnjača
(tireoidea) kontroliše


Rast
i razvoj


Nivo
metabolizma


Nadbubrežne (adrenalne) žlezde

Hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona.Kora
žlezde (cortex) proizvodi seriju kortikosteroida.Najmoćniji je kortizol, hormon
stresa.Kontroliše metabolizam ugljikohidrata, krvni pritisak, reakciju na
upale, alergije.Androgeni (testosteron itd.) kontrolišu polno specifične
funkcije.

Moždina žlezde (medulla) se može smatrati delom
simpatičkog PNS-a:luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin,
epinefrin, norepinefrin – na podsticaj simpatičkog PNS, a u sklopu reakcije na
stres.


Epinefrin
i norepinefrin spremaju telo za napad ili bežanje


Po
sastavu i dejstvu su vrlo slični, ali razlike ipak postoje

Epinefrin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do
mozga i mišića – npr. povećavajući krvni pritisak i puls, ali nema psihoaktivni
efekat.


Norepinefrin, pored simpatičkih reakcija, utiče na delove
mozga koji kontrolišu: pažnju, pobudu, nagon, motivaciju, emocije, budnost.

Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše
koncentraciju šećera u krvi, a s time i poletnost, glad...

Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno
specifične hormone


Androgen(testosteron...)
Estrogene(estradiol...) i progestine (progesteron...)

Utiču na razvoj i ponašanje, posebno seksualno

Utiču na sekundarne polne karateristike...

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Pet Mar 27, 2009 12:43 am

NS, ES i IS





Nervni, endokrini i imunološki sistem su povezani.Stimulacija
ili oštećenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povećava ili smanjuje
aktivnost imunog sistema.Ubacivanje antigena odmah povećava električnu aktivnost
nekih delova mozga.Imune ćelije imaju receptore za neurotransmitere.Imune
ćelije proizvode neurotransmitere i hormone, što znači da mogu direktno da
utiču na mozak i endokrini sistem. . .



Imunopsihologija je utvrdila da “negativne
emocije” slabe imunitet, a “pozitivne” ga jačaju




_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Pet Mar 27, 2009 12:48 am

Evolucione i genetske osnove

5 Darvinovih principa evolucije

1.Varijacija. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno po
fizičkim karakteristikama i ponašanju


2.Nasleđivanje. Barem neke od varijacija među
pripadnicima vrste su nasleđene. Kao rezultat, potomak teži da bude sličniji
roditeljima nego drugim pripadnicima vrste


3.Nadmetanje. Pripadnici većine vrste produkuju daleko više
potomaka nego što ih može preživeti. Darwin je izračunao da par slonova može
imati oko 19 miliona živih potomaka u periodu od 750 godina nakon rođenja,
imajući u vidu reproduktivnu moć svakog para slonova, ukoliko ne bi bilo
problema preživljavanja. U stvarnosti, postoji nadmetanje oko parenja, hrane i
mesta za život


4.Prirodno odabiranje. Oni pripadnici vrste koji prežive proces
nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem, težiće da imaju osobine koje su
prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli. Dakle, postoji prirodna
selekcija i preživljavanje najpodobnijih (u smislu reproduktivne uspešnosti, a
ne fizičke podobnosti)


5.Adaptacija. Kao rezultat prirodnog adabiranja, svaka naredna
generacija će težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini. Imaće osobine
koje će im obezbeđivati bolji pristup hrani i razmnožavanje



Evolucija i ponašanje


Evolucija
govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje

Ti
uticaji su sadržani u genomu

99,9%
naših gena su identični kod svih ljudi i oni čine “našu ljudsku prirodu”

Njima
dugujemo “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogućavaju i koji nas
primoravaju da živimo i preživimo, pa i da se

Ponašamo

Osećamo

Pa i
da mislimo na određeni način

Evolucija je promena, tokom vremena, učestanosti kojom se geni (i osobine
koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava.Nasledni
materijal ćelije se može promeniti usled mutacija (slučajni događaji,
zračenje, hemijski agensi...).Mutacije mogu biti takve da se prenose na potomke
(ako “uđu” u polne ćelije).

Prirodna selekcija

Neke mutacije povećavaju verovatnoću preživljavanja i sposobnost
reprodukcije u konkretnoj sredini.One će verovatno biti sačuvane u populaciji i
tokom vremena će postati uobičajene za tu vrstu.Mutacije koje imaju suprotan
efekt neće biti uobičajene i verovatno će se ugasiti.Mutacije koje su neutralne
mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini).

Prirodna selekcija i adaptacija

Prirodna selekcija utiče da bolje adaptirani organizmi duže žive i imaju
više potomaka.Međutim, dobru adaptiranost nije uvek lako definisati.Nasleđe je
“istorijsko”, ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste, a ne samo današnje
ili neko drugo vreme.
“dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje
loše”. . .
Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije

Geni i DNK


U
jezgru svih ćelija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih
hromozomi

Izuzetak
su jedino eritrociti (nemaju jezgro) i polne ćelije (imaju samo 23 hromozoma)

U
svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli DNK

Molekul
DNK se sastoji od dva niza nukleotida

Svaki
nukleotid čini:

Jedna
od četiri baze: adenin, timin, guanin i citozin (ATGC)

Plus
jedan molekul šećera (S) i jedan molekul fosfata (P)

Baze
su vezane za molekule S

Nukleotidi
u svakom nizu su spojeni molekulima S i P

Baze
nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i G-C (ili T-A i C-G).

Na
taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi
molekula S i P, a prečage čine parovi baza

Ljestve
su spiralno uvijene u desno, a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u
kalemove i gusto spakovana u hromozom






_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Pet Mar 27, 2009 12:48 am

DNK






Ljestve”
su široke 2,2 do 2,6 nm (10-9)




Nukleotidi
su dugački 0,3 nm, ali najveći hromozom, prvi, ima 220 miliona parova baza




Zato
ukupna dužina DNK čoveka, iz svih hromozoma, iznosi oko 1,8 m




Hemijski
sastav DNK svih živih bića je jednak




Mnogi
geni različitih živih bića su isti




Neki
delovi DNK služe za proizvodnju proteina a neki ne




U
čoveka, značajan deo DNK ne kodira proteine, nego služi za svrhe ćelijske
deobe, održavanja DNK itd.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Pet Mar 27, 2009 12:56 am

Geni i DNK

Gen je napravljen od DNK.Svaki gen nosi informacije o sintezi jednog
proteina.Proteini se prave od aminokiselina.Ima 20 aminokiselina.Dakle, DNK
azbuka mora:

  • Biti
    bazirana na rečima od 3 slova
  • Takvu
    reč čini sekvenca od 3 nukleotida iz jednog niza
  • Pošto
    postoje 4 baze, to znači da ovakva azbuka daje mogućnost formiranja 64
    reči, dovoljno da se opiše svaki protein
Sve naše ćelije imaju sve hromozome, dakle i gene.Međutim, samo 5-10% gena
u jednoj ćeliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu.“Human genome
project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu.Određen je
hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu.Određene su “reči”
njegove azbuke, odnosno sekvence nukleotida (ukupno ih ima oko 3 milijarde).Određena
je funkcija gena – protein koji proizvodi.Najveće iznenađenje ovog projekta je
to što čovekov genom sadrži svega 20-25.000 gena, znatno manje od 100.000
koliko se očekivalo.

Geni i ponašanje

Genotip je specifični sklop gena jedne individue.Fenotip
je skup osobina jedne individue.


Fenotip se razlikuje od genotipa zato što:

  • Genotip
    se vidi samo iz DNK, a fenotip se vidi posmatranjem jedinke

  • Isti
    genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine

  • Isti
    fenotip može proisteći iz različitih genotipa, recimo zbog interakcije
    gena

Genotip stičemo rođenjem, a fenotip zavisi od
genske interakcije i od sredine

Prirodna selekcija deluje na genotip preko
fenotipa

Dominantni i recesivni efekt

U hromozomima postoje dve kopije svakog gena – od
svakog roditelja

Koji gen će se ispoljiti u fenotipu zavisi od toga
da li je dominantan ili recesivan


  • Ako
    su obe kopije gena dominantne, osobina će se ispoljiti

  • Ako
    su obe kopije gena recesivne, osobina će se ispoljiti

  • Inače
    će se ispoljiti osobina dominantnog gena

Recesivni gen i dalje postoji u jedinki i prenosi se na potomke – čeka povoljnu
kombinaciju da se ispolji

Npr. gen za crne oči je dominantan, a za plave
recesivan

Dete
može imati plave oči samo ako od oba roditelja dobije gen za plave oči

Plavooko
dete može imati dva plavooka roditelja, jednog plavookog i jednog crnookog (ali
sa recesivnim

plavim genom) ili čak dva crnooka roditelja sa recesivnim plavim genom

Crnooko
dete, međutim, ne može imati dva plavooka roditelja...

Otkrivene su neke urođene bolesti za koje je odgovoran jedan gen.Fenilketonuriju
izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle, potrebna su oba roditelja).Gen
onemogućava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu, teško
oštećuje mozak i ubija osobu do 30. godine.Ako se pravovremeno otkrije (npr.
kod roditelja) šanse za normalan život, uz dijetu, su velike.
Hantingtonovu bolest uzrokuje jedan poznat dominantan gen.Bolest se obično
javlja oko 30-40 godine života, pre toga bez najave, i tokom 10-15 godina teško
oštećuje mnoge motorne funkcije, govor i memoriju.

Polno specifični geni

Normalna
žena ima dva slična hromozoma u 23. paru, nazvana X hromozomi


Normalan
muškarac u 23. paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y


Kod
muškaraca, odnos dominantni-recesivni gen je u 23. paru narušen


Mnogi
geni iz X hromozoma, makar i recesivni, biće uvek ispoljeni jer nemaju
dominantnu kopiju u Y


Primer
je slepilo za boje


Poligenski efekt i interakcije

Većina naših osobina je poligenska.To znači da u
formiranju te osobine učestvuje više parova gena, obično veći broj.Između gena
postoje interakcije


Jedan
gen može da prigušuje druge


Jedan
gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni...


Npr. kokoš ima gene za zube, ali su oni prigušeni

Iznenađujuće mali broj gena kod čoveka se može
objasniti jedino velikim brojem kombinacija i interakcija gena u formiranju
našeg fenotipa.


Interakcija gena i sredine

Dijabetes
ima poznatu genetsku osnovu. Međutim, ako jedan MZ blizanac oboli, drugi ima
svega 50% šanse da oboli


Slično
važi za shizofreniju


To
dokazuje da u formiranju fenotipa učestvuje veliki broj faktora, pre svega
sredina


Istraživanje naslednosti

Time se bave teorija evolucije,
bihejvioralna genetika, bihejvioralna neuronauka, molekularna genetika,
komparativna biologija i sl.Metode koje se koriste su:


Selektivno ukrštanje

Sprovodi se kod biljaka i
životinja.Ukrštaju se roditelji sa visoko, odnosno nisko prisutnom osobinom
koja se istražuje.U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja
sistematski razlikuju po toj osobini, za nju možemo smatrati da je nasleđena.Iz
iskustva sa domaćim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki
broj fenotipskih karakteristika nasledan.


Blizanačke studije

Kod ljudi se naslednost ispituje
poredeći:

Blizance odgajane zajedno
sa decom iz iste porodice

Blizance odgajane zajedno
i odvojeno

Decu odgajanu zajedno i
odvojeno

kontrolišući pri tome i
druge varijable, npr. pol

Npr. korelacije IQ između parova
dece su:

MZ blizanci = 0,86
DZ blizanci (istog pola)
= 0,60

Braća/sestre = 0,47

Genetsko inženjerstvo / manipulacija

Zahvaljujući novim tehnologijama, može se
manipulisati sa DNK biljaka i životinja.Npr. hemijskom ili direktnom
intervencijom se može onemogućiti “dejstvo” nekog gena.Npr. može se
inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter.Zatim se posmatraju
promene u ponašanju.


Heritabilnost


Osobina

Heritabilnost

visina

0,80

težina

0,60

inteligencija (IQ)

0,70

školske ocene

0,40

ekstraverzija

0,36

savesnost

0,28

saradljivost

0,28

neuroticizam

0,31

emocionalnost

0,40

aktivitet

0,25

socijabilnost

0,25

impulsivnost

0,45
Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti, a
namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine.U tabeli je heritabilnost
prikazana kao proporcija.Npr. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine
jedne osobe).

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Admin taj Pet Mar 27, 2009 1:03 am

Nasleđe ili sredina, priroda ili
odgoj


Evolucijom se, na osnovu fenotipa, konstruiše
genom, odnosno genotip.U stvaranju fenotipa učestvuje sredina.Dakle, sredina
deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke.U tom smislu, učešće sredine u
ponašanju nije sporno.Međutim, suština živog sveta je adaptabilnost.Da bi
organizmi bili adaptabilni, oni moraju biti tako građeni.Dakle, prilagođavanje
sredini mora biti ugrađeno u naše gene.


Geni i ponašanje

DNK -> Proteini -> Soma(građa: neurona,
sinapsi, receptora, žlezda...).Ovaj tok informacija je jednosmeran


Soma <-> Sredina (fizičko i socijalno
okruženje).Soma i Sredina su u interakciji:


Fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti
genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine


Jedinka bira sredinu koja joj odgovara, ili je
prilagođava sebi


Roditelji, takođe, mogu da stvaraju sredinu za
decu, prema sebi, a ne samo da im prenose gene


Soma <-> Ponašanje <-> Sredina

Konačno, Ponašanje (ponašanje i mentalni procesi)
je u interakciji i sa Somom i sa Sredinom.Fenotipska plastičnost nije svojstvo
jedinke, nego genotipa.Nju kontroliše suprotan mehanizam – kanalisanje razvoja,
koje predstavlja genetsku kontrolu nad fenotipskim promenama i mutacijama.Npr.
kada postanu aktivni “polni geni”, oni kanališu ostale gene i postavljaju im
mnoga ograničenja.

Kad se doda još dominantnost –recesivnost i
poligensko delovanje, vidi se složenost odnosa gena i ponašanja.Mogli bismo
rezimirati da je glavni princip interaktivnost glavnih elemenata – some,
sredine i ponašanja.Ali je interaktivnost genotipski programirana.


Percepcija

Šta je saznanje ili kognicija?

Neisser:Svi procesi pomoću kojih se čulni inputi
pretvaraju, redukuju, obrađuju, pohranjuju, dozivaju i koriste

Ovi procesi se ubrajaju u kogniciju čak i ako se
odvijaju bez prisustva nadržaja – npr. predstave i halucinacije

U kogniciju spadaju: opažanje, pamćenje, govor,
mišljenje. . .


Šta
sve
predstavlja
percepciju:


Organizacija
oseta i njihovo tumačenje


Stvaranje
iskustva


Opažanje
realnosti


Primena
ranije formiranog modela stvarnosti...


Šta
sve mora da postoji da bi imali percepciju:


Sklopovi
oseta


Pažnja

Pamćenje
– memorija, prethodno znanje i iskustvo


Motivacija
i emocije. . .


Nekada se čulna osetljivost proučavala odvojeno od
percepcije i ta tradicija još postoji.Danas se celo područje proučava u okviru
kognitivne psihologije, pri čemu:percepcija i čulna osetljivost spada u niže
kognitivne procese i nalazi se na početku obrade čulnih podataka.Iako procesi
formiranja opažaja – percepta nisu svesni, svest utiče na percepciju.


Percepcija –današnja taksonomija


Čula
i stvaranje oseta


Čulna
memorija


Pažnja
– selektivna


Prepoznavanje
oblika, složaja ili sklopova


Memorija
– kratkotrajna, operativna

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Uvod u psihologiju

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu