Konstruktivistièki pogled na svet:

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

:deda: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 12:23 am

Konstruktivistièki pogled na svet:
Predstavljanje jedne paradigme


DUŠAN STOJNOV

Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Beograd

Konstruktivistièki pogled na svet u poslednjih dvadesetak godina uoblièio se u uticajnu i
rasprostranjenu paradigmu èiji pogled na svet predstavlja znamenitu alternativu tradicionalnim,
pozitivistièkim shvatanjima. U radu je izložen pregled definicija konstruktivizma u razlièitim
oblastima izuèavanja, a zatim je status ovog pravca razmotren u kontekstu teorija saznavanja –
sa posebnim osvrtom na korigovanje predmeta nauènog saznavanja, statusa nauènog
istraživanja i granica izmeðu ontologije i epistemologije. Potom su predstavljena osnovna
neèela konstruktivizma u psihologiji i dat je pregled razlièitih pravaca koji obrazuju
konstruktivistièku metateoriju u psihologiji. Pored toga, izloženi su i brojni kriteriujumi za
razvrstavanje razlièitih konstruktivistièkih pravaca. Najzad, izložene su i ukratko predstavljene
èetiri "taèke oslonca" konstruktivistièke metateorije – kao didaktièki pokušaj da se izdvoje
srodna shvatanja kojima se omeðuje konstruktivistièka paradigma u psihologiji.

Kljuène reèi: konstruktivizam, konstruktivistièka metateorija, realizam, antirealizam,
epistemologija.

Izveden iz latinskog glagola construere, glagol konstruisati upotrebljava se da
oznaèi akt sazdavanja, graðenja, ili saèinjanja (Vujaklija, 1980). Meðutim, imenica
konstrukcionista ne oznaèava samo onoga ko izvršava gradnju, veæ i osobu koja izvodi
"labave" ili "stroge" konstrukcije, tj. tumaèenja – na primer, zakona. Sa druge strane,
pridev konstruktivan ima vrednosnu konotaciju i odnosi se na obezbeðivanje pozitivnih i
korisnih uticaja. Za razliku od navedenih izraza, imenica konstrukt opet ima drugaèija
znaèenja. Jedno je lingvistièko i tièe se


D. Stojnov
grupe reèi koje obrazuju frazu, a koje su razlièite od složenice. Drugo je psihološko, i
oznaèava objekat opažanja ili mišljenja koji je uoblièen kao spoj utisaka iz sadašnjosti i
utisaka iz prošlosti (Oxford Universal Dictionary, 1973).

Pored ovoga, konstruktivizam u matematici odnosi se na korolar doktrine
formalizma, koja od matematièkih entiteta ili iskaza, ukoliko pretenduju na istinitost,
zahteva moguænost njihovog formalnog dokazivanja (Flew, 1979). Matematièki
konstruktivizam obuhvata nekoliko škola koje smatraju da se neki matematièki objekat
može proglasiti postojeæim ako, i samo ako, je moguæe konstruisati taj objekat
matematièkim sredstvima. Osnovu konstruktivizma u matematici èini jedan skeptièni
stav kojim se njime zabranjuje da se za mnoge matematièke objekte, èije postojanje
veæina matematièara uzima zdravo za gotovo, tvrdi da postoje pre nego što je njihovo
postojanje dokazano (Bishop, 1972). U ekonomiji koristi se izraz konstrukcionizam, ali
kao sinonim za "racionalistièki intervencionizam" ili, drugaèije reèeno, eksplicitno
racionalizovane pokušaje da se regulišu ili nadziru složeni, otvoreni sistemi (Hayek,
1964; Weimer, 1982). Ovo nikako ne treba pomešati sa konstruktivistièkim pokretom,
koji se kao pravac u umetnosti i književnosti razvio posle prvog svetskog rata u Rusiji i
èije su pristalice nastojale da umetnost konstruišu koristeæi se apstraktnim

geometrijskim figurama1 (Encyclopedia Britannica, 1997).

Do sada navedena znaèenja, takoðe, ne smeju se poistovetiti sa filozofskim
odreðenjem ovog pojma. Konstruktivizam u filozofiji predstavlja pokušaj uoblièenja
polaznih stanovišta za odreðenje fizièke realnosti koja su drugaèija od filozofije
realizma, odnosno doktrine po kojoj spoljašnji svet postoji nezavisno od procesa
opažanja ili mišljenja (Oxford Universal Dictionary, 1973). Zato se konstruktivizam u
domenu ontologije èesto stavlja na stranu nominalizma (doktrine po kojoj se
univerzalije ili apstraktni pojmovi roda i vrste posmatraju kao puka imena koja ne
korespondeniraju ni sa kakvom stvarnošæu) i konceptualizma (doktrine po kojoj
univerzalije postoje samo kao koncepti uma). Istovremeno, konstruktivizam se posmatra
i kao jedan vid antirealizma koji u skorije vreme predstavlja poseban izazov za
realistièku doktrinu u epistemološkoj ravni (Routledge Encyclopedia of Philosophy,
1998). Zbog toga je konstruktivistièki naèin mišljenja srodan fenomenalizmu (doktrini
da su fenomeni jedini objekti saznanja i jedina stvarnost), instrumentalizmu (doktrina
koja posmatra objekte saznavanja kao pragmatièka sredstva kojima se mogu zadovoljiti
razne ljudske namere i ciljevi) i konvencionalizmu (doktrina po kojoj nauène istine
nužno poèivaju na konvencijama izmeðu ljudi). U tom smislu konstruktivizam odreðuje
znanje kao nešto što je sazdano društvenom aktivnošæu ljudi, a "èinjenice" se
posmatraju kao proizvod ljudske delatnosti.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 12:27 am

Na ovaj naèin u pitanje se dovodi objektivnost znanja i
1Pristalice konstruktivizma (Vladimir Tatljin, Ljubov Popova, Anton Pevzner, Naum Gabo,
Aleksandar Rodèenko, Georgij Jakulov, El Lisicki i dr.) nastojali su da umetnièka stremljenja dovedu u sklad
sa razvojem tehnike i industrijalizacije tako što su se u svom radu koristili modernim industrijskim
materijalima – plastikom, èelikom i staklom (za opsežniji prikaz ideja konstruktivistickog pokreta u umetnosti vidi: Grej, 1978). nezavisno postojanje objekata za koje se zalaže realizam. Shodno tome treba tumaèiti i odreðenje stvarnosti kao dinamièke, odnosno konstruktivne. Doktrina konstrukcionalizma izvedena iz ovakvog shvatanja stvarnosti proishodi stavom da fizièari ne otkrivaju, veæ stvaraju svoj univerzum (Margenau, 1977).
U novije vreme, pak, rad savremenih konstruktivistièkih filozofa2 (Goodman, 1976, 1978, 1984; Margenau, 1977, 1987; LeShan & Margenau, 1982; Searle, 1995) svrstava se èesto uz epistemološku doktrinu divergentnog relativizma, koja istièe da
presudnu ulogu u saznavanju igraju referentni okviri. Ovo stanovište suprotstavlja se konvergentnom realizmu i zagovara ideju da nauène teorije ne mogu da budu istinite u smislu njihove korespondencije sa stvarnošæu (za detaljniji prikaz filozofije divergentnog relativizma vidi: Sinðeliæ, 1988). Naèin na koji posmatramo, razumemo i
opisujemo realnost, u najveæoj moguæoj meri zavisi od referentnih okvira. Bez njih nema ni razmišljanja, ni opažanja, ni utvrðivanja èinjenica. Njihova promena menja i opis stvarnosti. Referentni okvir, u skladu sa svojim šemama, ureðuje naše iskustvo
vršeæi segmentaciju i klasifikovanje datog sirovog materijala i ustrojava ovako dobijene elemente u opažanje i druge kognitivne strukture. Ovi okviri su a priori u odnosu na iskustvo, oni su arbitrarni i velikim delom njihovo delanje vrši se nesvesno. Struktura
referentnih okvira ekstremno je složena i sastoji se od više razlièitih i relativno odvojenih nivoa. Neki od ovih nivoa inkorporisani su u ljudsku fiziologiju; a neki su deo osnovnih psiholoških oèekivanja ljudi, njihovog jezika, postojeæeg znanja, itd. Ove strukture mogu se menjati, ali ova promena je obrnuto srazmerna dubini na kojoj dati
nivo operiše. Ono što zdrav razum vidi kao aspekte stvarnosti, u stvari je proishod interakcije dva sistema: organizma i sredine. Nauèno znanje o onom što mislimo da stvarnost jeste uvek je posredovano referentnim okvirima uzajamno nesamerljivim i
izmeðu kojih nijedan nema apsolutnu premoæ. Svaki od ovih okvira, èiji je razvoj evolutivan, predstavlja samo jedan od moguæih alternativnih vidova organizacije iskustva, a koja može da bude podjednako uspešna sa taèke gledišta prilagoðavanja
okolnostima. Zato se ponekad kaže da je konstruktivizam srodan i perspektivizmu, uèenju po kome se stvarnost shvata sa gledišta naših potreba, interesa i ciljeva.
Perspektivizam porièe apsolutnu stvarnost i zagovara postojanje veæeg broja perspektiva koje, mada razlièite, mogu istovremeno biti podjednako održive. Izgleda da postojeæi konstruktivistièki pravci deluju izolovano i nepovezano, jer veæina konstruktivista iz jedne oblasti nije upoznata sa konstruktivizmom u nekoj drugoj
disciplini. Ipak, jedno je zajednièko konstruktivistièkim pristupima u ovom tekstu navedenim – svi se slažu u tome da stvarnost nije ono što izgleda da jeste. Pored toga, jasno je da je znaèenje koje se konstruktivizmu pridaje u razlièitim disciplinama
slojevito. S obzirom na složenost ovog pitanja, neophodno je zadržati se još neko vreme u domenu filozofije, jer znaèenje konstruktivizma u filozofiji od prevashodne je
važnosti za znaèenje koje se ovom

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 12:28 am

Izgleda da postojeæi konstruktivistièki pravci deluju izolovano i nepovezano, jer
veæina konstruktivista iz jedne oblasti nije upoznata sa konstruktivizmom u nekoj drugoj
disciplini. Ipak, jedno je zajednièko konstruktivistièkim pristupima u ovom tekstu
navedenim – svi se slažu u tome da stvarnost nije ono što izgleda da jeste. Pored toga,
jasno je da je znaèenje koje se konstruktivizmu pridaje u razlièitim disciplinama
slojevito. S obzirom na složenost ovog pitanja, neophodno je zadržati se još neko vreme
u domenu filozofije, jer znaèenje konstruktivizma u filozofiji od prevashodne je
važnosti za znaèenje koje se ovom

————————

2 Gudmen svoj pristup filozofiji ponekad naziva konstrukcionalistièkim (Goodman, 1978).


D. Stojnov
pravcu pridaje u psihologiji. Pored toga, rasprave u konstruktivizmu najèešæe se
pozivaju na ogranièenja realistièke doktrine i na predlaganje drugaèijih rešenja. Zato je
u odreðivanju znaèenja konstruktivizma važno upoznati se i sa osnovnim naèelima
realistièke doktrine, jer izazov konstruktivizma najèešæe se svodi na preispitivanje
održivosti dve temeljne tvrdnje nauènog realizma. Prva je da objekti saznavanja postoje
nezavisno od uma i delatnosti nauènika (odnosno onoga koji saznaje), a druga da
nauène teorije predstavljaju istinu o takvom – objektivnom – svetu. Pozivanje na
saznavanje ukazuje na dvojni karakter nauènog realizma. S jedne strane, to je ontološka
doktrina, koja zagovara nezavisno postojanje izvesnih entiteta. S druge strane, to je
epistemološka doktrina kojom se tvrdi da možemo saznati koje individualije zaista
postoje, kao i da možemo ustanoviti da li su teorije koje ih objašnjavaju i zakoni koji
njima upravljaju istiniti. Konstruktivistièki argumenti vezuju se pre svega za
preispitivanje epistemološke strane ovog pitanja. Meðutim, okolnosti se komplikuju
novijim shvatanjima da su neke konstruktivistièke teorije uskladive sa nekim naèelima
modernog, nauènog realizma (Noaparast, 1995; Stevens, 1998; Warren, 1998). Shodno
tome, za njihovo dalje razumevanje neophodno je obrazložiti u osnovnim crtama naèela
rasprave izmeðu realista i antirealista u kontekstu teorije saznavanja, ali reæi i nešto o
tome u kakvom su one odnosu sa konstruktivizmom.

Konstruktivizam u kontekstu teorije saznavanja:
realizam i antirealizam

Realizam i antirealizam su uzajamno suprotstavljena, suparnièka tumaèenja
nauke kao celine. Zato æe biti predstavljen kratak istorijski osvrt na razvoj savremene
realistièke filozofije, do nedavno neprikosnovene i privilegovane perspektive u
tumaèenju nauke. Takoðe biæe izloženi i najvažniji protivargumenti antirealista, uz koje
se èesto navode stavovi konstruktivista, a koji predstavljaju izazov koji se polako, ali
sigurno, nameæe kao alternativa realizmu.

Argumenti realista

Velika rasprava o tome da li su molekuli i atomi stvarni, voðena s kraja XIX i
poèetka XX veka, polarizovala je nauènu zajednicu u dva tabora. Antirealisti kao Ernst
Mah, Pjer Dijem i Anri Poenkare – zastupali su, svako za sebe, fenomenalistièke,
instrumentalistièke i konvencionalistièke pozicije. Za svu trojicu nauènika bio je
zajednièki skeptièan stav prema istinitosti nauènih teorija koje su podrazumevale
stvarno postojanje nekih svojih entiteta (pre svega molekula i atoma). Za to vreme
uspešni razvoj statistièke mehanike i teorije relativiteta, dao je prevagu realistièkoj
poziciji. Ona je suprotstavljena antirealizmu, i zastupali su je Maks Plank i Albert
Ajnštajn. Meðutim, dvadesetih godina ovog

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 12:29 am

veka, uspeh i razvoj teorije kvanta doveo je u pitanje održivost realistièkog tumaèenja,
tako da se nauèna zajednica priklonila instrumentalistièkom programu koji su podsticali
Bor i Hajzenberg. Ovo je, zauzvrat, omoguæilo uzdizanje logièkog empiricizma èija je
pozitivistièka orijentacija, zajedno sa velikim poštovanje prema fizici, dovela do toga da
se pitanje stvarnosti posmatra kao pseudo-pitanje, a realizam proglasi metafizikom kojoj
nema mesta u nauci. To je imalo kao posledicu da težnja ka empiricizmu i
instrumentalizmu potisnu nauèni realizam za neko vreme.

Ipak, okolnosti su se promenile šezdesetih godina. Nauka je dotle, zahvaljujuæi
uspešnoj tehnološkoj primeni svojih saznanja, postala preovlaðujuæi autoritet kulture
Zapada. U novonastaloj situaciji, Smart (Smart, 1963) i Patnem (Putnam, 1975) uoblièili
su tezu koja je postala poznata kao argument èuda i koji je govorio u prilog nauènom
realizmu. Oni su smatrali da ukoliko teorijski entiteti kojima se koriste nauène teorije
zaista ne postoje i da, ukoliko same teorije nisu bar aproksimativno istinite u odnosu na
svet, onda oèigledan uspeh nauke (iskazan njenom rasprostranjenom primenom i
uspešnim predviðanjem) može da bude samo "èudo". Meðutim, ova tvrdnja ukazuje da
je nauka na putu ka empirijskom uspehu, ali o istinitosti nauènih teorija ne govori ništa.
Na osnovu ovog argumenta lako se shvata da najviše što može da se zakljuèi o napretku
nauke, koliko god on bio impresivan, jeste samo to da je ona na pravom putu. To bi
moglo dalje da znaèi da je to ili put prema istini, ili prema empirijskom uspehu u kome
mogu da se kriju i duboko pogrešne reprezentacije stvarnosti. Meðutim, i pored toga što
"argument èuda" ne može da se izvede do kraja, on je bio veoma privlaèan za mnoge
filozofe. Zaista, tokom šezdesetih i sedamdesetih realizam je skoro u potpunosti
poistoveæen sa naukom, tako da je svako preispitivanje realistièkih tvrdnji vrlo brzo
odbacivano kao anti-nauèno.

Realistièki pristup takoðe podržao je i Poperov (Popper, 1972) napad na
instrumentalizam, koji je ovaj filozof kritikovao zbog toga što je smatrao da
instrumentalistièka metodologija ne uspeva da izaðe na kraj sa argumentom falsifikacije
koji je sam razvio (poznatijim kao greška falabilizma). Nastavljajuæi ovim putem, Bojd
(Boyd, 1983) uoblièava jednu verziju "argumenta èuda" koja je bila usredsreðena na
nauène metode i koja je pokušala takoðe da uzme u obzir i one aspekte nauke koji su
bili usmereni na èoveka (tj. konstruktivistièke i konvencionalistièke), a koje su
naglašavali Kun (1974) i Fajerabend (Feyerabend, 1987). Bojd se pitao zašto su metodi,
koje smo mi stvorili i koji odslikavaju naše interese i naša ogranièenja, doveli do
instrumentalno uspešne nauke. Suèeljavajuæi realizam sa empiricizmom i
konstruktivizmom, Bojd smatra da realizam nudi najbolje (i jedino moguæe) tumaèenje.
To je zbog toga što, ukoliko poènemo sa istinama ili skoro-istinama, metodi koje smo
mi stvorili za nauku mogu da proizvode samo još više od istog – a to je i dalje istina. S
obzirom da samo realizam zahteva istinitost nauènih teorija, onda realizam pobeðuje
zato što nudi najbolje moguæe objašnjenje za instrumentalni uspeh nauke. Prema tome,
kao nauèna hipoteza, realizam je najverovatnije istinit i zbog toga bi trebalo da
verujemo u njega.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 12:30 am

Ovaj argument sroèen je veoma pažljivo, jer dovodi u pitanje instrumentalni
uspeh nauke, odnosno opaženi uspeh. Uzeti u obzir nauku kao uspešnu (na primer, kao
nešto èime se proizvodi istina) na teorijskom nivou zahtevalo bi i jake argumente protiv
empiricizma i instrumentalizma. Meðutim, kada se ovo shvati, lako je uvideti nedostatak
ovakvog razmišljanja. Argument se oslanja na sliku nauke koja generiše nove istine iz
starih istina, ali pitanje objašnjenja postavljeno je na nivo opažanja, i ne dovodi u
pitanje istinu uopšte. Kreæuæi od toga što mi smatramo istinom, zadovoljavamo se našim
opažajem koji ne mora da bude garancija da je ono što smatramo istinitim zaista i
istinito.

Antirealisti mogu ovaj argument da odbace kao jedan nelegitiman zahtev za
objašnjavanjem. Ukoliko ga prihvate, moguæ je oèigledan empiristièki ili
instrumentalistièki odgovor. Naime, nauèni metodi se proizvode da bi se prosejali i
proèistili instrumentalno pouzdani podaci. Ukoliko bi poèeli sa iskazima koji su jedva
pouzdani, metodi koje bi stvorili, za nauku bi produkovali još više istog – a to su i dalje
jedva pouzdani podaci. Zato objašnjenje nauènog uspeha na instrumentalnom nivou ne
mora da ukljuèi doslovnu istinu nauènih naèela ili teorija, veæ samo njihovu
instrumentalnu pouzdanost. Tako se jedan argument u prilog realizma preokreæe u korist
instrumentalizma.

Postoji jedan još ozbiljniji problem u vezi sa postupkom objašnjenja. Zakljuèak
koji podržava realizam zavisi od toga šta se podrazumeva pod najboljim objašnjenjem.
Ovo naèelo, da se kao istinita posmatra ona teorija koja nudi najbolje objašnjenje,
razlièiti oblici antirealizma (a posebno instrumentalizam i empiricizam) porièu. Van
Frasen (van Fraassen, 1980), na primer, smatra da je najbolje objašnjenje vrlina, ali
vrlina koja je odvojena od istine (opominjuæi da nešto što je najbolje može da bude i
najbolje meðu lošim stvarima!). Instrumentalistièko naèelo o tome šta je najbolje
objašnjenje stoga ne tvrdi ništa o samoj istinitosti objašnjenja, veæ o njegovoj
instrumentalnoj pouzdanosti, ili empirijskoj adekvatnosti. Argument objašnjavanja
koristi se specifiènim realistièkim naèelom zakljuèivanja o najboljem objašnjenju, a da
pritom uzima kao dokazanu jednu pretpostavku – o odnosu istine spram pouzdanosti,
koja predstavlja okosnicu rasprave izmeðu realizma i antirealizma.

Zakljuèivanje "na osnovu najboljeg objašnjenja" obeæavalo je najsažetiju verziju
"argumenta èuda". Njegova neadekvatnost navela je mnoge filozofe da odustanu od
globalnog tumaèenja nauke u skladu sa naèelima realizma. Ovo odustajanje bilo je
pojaèano pojavom dva važna momenta u razvoju antirealizma. Prvi je bio pomalo
sumoran, ali oèigledan zakljuèak o nestabilnosti aktuelne nauke, takoðe poznat kao
pesimistièka meta-indukcija (Newton-Smith, 1981). Ovaj zakljuèak bio je zasnovan na
zbacivanju nauènih teorija za koje se vremenom ispostavljalo da su pogrešne, kao i na
njihovoj zameni novim, boljim teorijama, za koje se takoðe vremenom ispostavljalo da
su ogranièene da se nanovo moraju zameniti novim teorijama. Posebno su bile dramatiène
izmene koje su nakon toga sledile u oblasti ontologije. Proces zbacivanja nauènih
te-orija redovno se ponavljao u istoriji nauke, što je navelo neke filozofe poput Popera
(1972) i Kuna (1974) da budu skloniji tome da nauku osnovi posmatraju kao istoriju (u
osnovi) pogrešnog rasuðivanja, a ne kao jedini privilegovan put prema apsolutnoj istini.
Drugi momenat važan za razvoj antirealistièkih teorija predstavlja uoblièavanje teze o

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 12:30 am

subdeterminizmu koja je povezana sa radom Poenkarea (Poencare, 1989) i Dijema
(Duhem, 1976). Teza o subdeterminizmu predviða moguænost postojanja razlièitih
empirijski ekvivalentnih teorija, ali i odsustvo dokaza na osnovu koga bi bilo moguæe
opredeliti se za samo jednu od njih. Ukoliko su dve razlièite teorije podjednako
empirijski adekvatne, odnosno ukoliko obe podjednako uspešno predviðaju i
objašnjavaju neke dogaðaje, nije moguæe naæi dokaz na osnovu koga bi se moglo tvrditi
da je jedna od njih istinitija od druge. Sa pozicija antirealistièkog pristupa moglo bi se
reæi da su obe podjednako istinite, što je sa stanovišta realizma sasvim neprihvatljiv
zakljuèak.

I nedvosmislena nestabilnost nauènih teorija i teza o subdeterminizmu
potkopavale su zajedno, svaka na svoj naèin, uverenost u stvarno postojanje objekata
nauènog istraživanja i istinitost nauènih teorija. U nastojanju da spasu šta se spasti
može, neki filozofi su predložili rešenje po kome realizam može da se ogranièi na
doktrinu o nezavisnom postojanju teorijskih entiteta – ali bez obavezivanja da se utvrdi
istinitost teorija koje zagovaraju postojanje tih entiteta. Ova teza poznata je kao
realizam entiteta. Heking (Hacking, 1983) je uoblièio jedan eksperimentalni argument
koji æe biti predstavljen u najgrubljim crtama. Ukoliko mogu da se eksperimentalno
razviju entiteti kojima se otkrivaju nove karakteristike prirode (kao na primer
elektronski pištolj pomoæu koga se prouèavaju kvarkovi), onda entiteti moraju da budu
stvarni bez obzira na to da li su teorije istinite ili ne. Kartrajt (Cartwright, 1983)
predložio je rešenje po kome zakljuèivanje na osnovu najboljeg objašnjenja može da se
ogranièi na jedan zakljuèak o uzroku pojava, s obzirom da su uzroci nesporno stvarni.
Meðutim, sa taèke gledišta antirealizma, ove strategije daleko su od zadovoljavajuæih.
Pre svega, nije jasno kako neko tako precizno može da odvoji teorijske entitete od njima
podležnih teorija. Pored toga, u oba sluèaja, izgleda da osnova na kojoj treba da se
izvuku zakljuèci u skladu sa realizmom ne zahteva ništa više od zakljuèka o korisnosti
ili pouzdanosti. U Hekingovom sluèaju potrebno je zakljuèiti samo da su elektroni
korisni teorijski konstrukti (što znaèi da mogu da budu i korisna fikcija), a u
Kartrajtovom da su izvesne uzroène hipoteze pouzdane u izvesnim domenima.

Suoèen sa sve jaèim razvojem antirealistièkih argumenata, realizam se nadalje
fragmentisao. Ponekad on pribegava istorijskom zaokretu, suprotstavljajuæi se
pesimistiènoj meta-indukciji tako što kao stvarne priznaje one plodne entitete koji
opstaju i nakon nauènih revolucija (Kun, 1974).

Katkad realizam postaje na druge naèine veoma selektivan, tako što se ogranièava
na utvrðivanje istinitosti samo onoga što izgleda presudno u specifiènim sluèajevima
uspešnog objašnjavanja i predviðanja, ili u sluèaju entiteta koji se istièu time što su na
najbolji moguæi naèin podržani potvrdama koje daju nauèna istraživanja. Mada se svako
od ovih naèela tièe pitanja od nauène važnosti, nijedno od njih, izgleda, nije dovoljno
ubedljivo da bi obesnažilo antirealistièke strategije kojima su poništeni globalni
realistièki argumenti. Posebno
upada u oèi neuspeh realista u nastojanjima da formulišu operativni kriterijum na
osnovu koga bi se uspešno moglo razluèiti šta je stvarno, a šta samo korisno – a
naporedo s tim i jasna razlika izmeðu realizma i instrumentalizma.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 12:32 am

Protivargumenti antirealista

Tokom ovih rasprava razvilo se nekoliko antirealistièkih alternativa. Glavne
meðu njima su Patnemov unutrašnji realizam (Putnam, 1975), van Frazenov
konstruktivistièi empiricizam (van Fraassen, 1980) i Fajnov (Fine, 1986) prirodni
ontološki stav.

Patnem se od realiste preobratio u jednog od glavnih kritièara realizma.
Odbacujuæi "metafizièki realizam" (koji je za njega isto što i "Božiji pogled na svet"),
Patnem se založio za perspektivistièko gledište po kome istina zavisi od jezika. Ovako
je moguæe da nauène tvrdnje budu istinite u svojim ogranièenim domenima, ali se njima
i dalje porièe moguænost da isprièaju celu prièu, ili èak da postoji cela prièa koja se
može isprièati. Patnem je smatrao da mogu da postoje i druge istine – razlièite prièe o
svetu – od kojih u svaku može opravdano da se veruje.

Van Frazenov konstruktivistièki empiricizam izbegava verovanje u ono što on
naziva obavezivanje. On smatra da su razabiruæe karakteristike realizma dvostruke: cilj
kome realizam teži je istina, i kada realista prihvati neku teoriju, on je u isto vreme
prihvata kao istinitu teoriju. Suprotno tome, konstruktivistièki empiricizam za cilj nauke
uzima empirijsku adekvatnost, a ne istinu. Kada je neka teorija prihvaæena sa ove taèke
gledišta, ona je prihvaæena kao empirijski adekvatna. Zato konstruktivistièki
empiricizam podrazumeva obavezivanje na rad u referentnom okviru date teorije, ne
predstavljajuæi pritom obavezu da se istovremeno veruje u njenu potpunu istinitost.

Za razliku od unutrašnjeg realizma i konstruktivistièkog empiricizma, Fajnov
prirodni ontološki stav ne predstavlja opštu interpretativnu shemu, veæ samo jedan stav
koji neko može da zauzme prema nauci. Ovo je minimalistièki, deflacioni i kritièki stav,
jer upozorava da nauci ne treba pridavati nikakav opšti interpretativni program. Tako
Fajn odbija da postulira ciljeve nauke kao celine, kao što bi realisti i konstruktivistièki
empiricisti to uradili. Prirodnim ontološkim stavom istina se prihvata kao nešto što je
semantièki utemeljeno, ali se istovremeno odbija bilo kakva opšta teorija ili univerzalno
tumaèenje nauène istine, ukljuèujuæi kako perspektivizam na kome je zasnovan
unutrašnji realizam, tako i korespondentnost sa spoljašnjim svetom koja èini temelje
samog realizma. Zato je Fajnov prirodni ontološki stav verovatno ispravnije
klasifikovati kao arealizam nego kao antirealizam.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 1:11 am

Razlièita gledišta na razlièite naèine prihvataju uspeh nauke. Realizam prihvata
uspešnu nauku kao istinu o svetu koji ne zavisi od posmatraèa; unutrašnji realizam
prihvata uspešnu nauku kao istinitu u odnosu na sheme kojima su posmatraèi
posredovani; konstruktivni empiricizam prihvata je samo kao empirijski adekvatnu. Prirodni ontološki stav jednostavno je prihvata. Tako na videlo izlaze dve važne karakteristike savremenih rasprava o realizmu. Jedna se sastoji u tome da se one
mnogo više tièu dometa evidencije koja govori u prilog nekom od kriterijuma prihvatanja, nego što se tièu metafizièkih svojstava objekata u koje se veruje. Druga ukazuje na to da glavni takmaci – bez obzira da li su realisti ili ne – poseduju manje-više
pozitivan stav prema nauci.

Realizam spram konstruktivizma:
Dva "rasplinuta" skupa?

U svakom sluèaju, realisti smatraju da je spoljašnji svet stvaran i da nije samo plod mašte. On se može saznati objektivno, odnosno nezavisno od osoba koje ga opažaju i nezavisno od procesa saznavanja i opažanja. Realisti smatraju da su ovu
filozofsku tezu prihvatili i nauèni realisti i tradicionalini empiricisti, i zašto da ne, veæina obiènih ljudi,
ukljuèujuæi decu stariju od dve godine (Greenwood, 1994:16).
Meðutim, mnogi antirealistièki nastrojeni filozofi, konstruktivisti posebno, ne prihvataju mišljenje da je realizam tako odomaæena i prihvaæena doktrina, èak i kod samih realista – da ne pominjemo decu stariju od dve godine. Uskoro æe biti jasno i
zašto.
Da li su neki oblici realizma
realistièniji od drugih?

Kao što postoji mnoštvo heterogenih perspektiva koje obrazuju konstruktivistièku metateoriju, tako danas u oblasti realizma postoji mnoštvo razlièitih pravaca koji se
pobliže opisuju velikim brojem veoma razlièitih prideva: ontološki, epistemološki, etièki, modalni, intencionalni, jaki, slabi, radikalni, kritièki, konvergentni, nauèni, naivni, tradicionalni, realizam entiteta, regresivni – da pomenemo samo neke.
Pored opšte poznate aristotelovske tradicije, najuticajnija realistièka pozicija na današnjoj filozofskoj sceni je kritièki nauèni realizam. Po shvatanjima ovog pravca, nauka se odnosi na stvarnost koja postoji nezavisno od posmatraèa-opazilaca:
U naèelu, i nasuprot Kantu, ova stvarnost je saznatljiva, mada, naravno, na jedan
simbolièki i iskrivljen naèin (Toumela, 1977: 2).
Mada nije moguæe biti neposredno svestan materijalnih objekata u svetu, naša opažanja ipak daju neku vrstu znanja o tim objektima. To nisu samo objekti u fizièkom, i objekti u psihološkom svetu koji postoje i imaju svojstva nezavisna od naših
teorijskih pojmova kojim ih opisujemo i od teorijskog diskursa o njima. Znanje o stvarnosti primarno se obezbeðuje putem nauènog teoretisanja i opažanja, i ovo znanje
uvek ostaje korigibilno. Sržna karakteristika ovog gledišta sastoji se u tome da zagovara postojanje objekata i svojstava koji se ne mogu opaziti i koji nisu dostupni iskustvu.
Zbog toga su neophodni specijalni teorijski pojmovi i teorijski diskurs da bi se moglo govoriti o ovim delovima stvarnosti. Ideja o korigibilnosti opažanja i teoretisanja obrazuje srž razlike izmeðu
tradicionalnog

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 1:19 am

i kritièkog realizma. Pesimistièka meta-indukcija ukazuje da su mnoge teorije, za koje se tvrdilo da predstavljaju svet – pogrešne, i zbog toga se zamenjuju novim i boljim. Pritom se nameæe jedno neizbežno pitanje: "Šta su ove teorije uopšte
predstavljale?" Èak i najvažniji predstavnici kritièkog realizma (Toumela, 1977; Bhaskar, 1989) slažu se u tome da pretpostavljeno "asimptotsko ujedinjenje slike" koju pružaju razlièite nauène teorije, ili ideja "krajnje istine" o svetu, pripada pre domenu mitskog nego nauènog. U ovom trenutku, mi nismo u moguænosti da znamo kako æe slika sveta izgledati onda kada naša nauèna istraživanja budu "uspešno dovršena". Prema tome, najveæi moguæi heuristièki naglasak treba da se stavi na teorijske aprkosimacije koje æe na kraju dovesti do otkriæa jedne istinite, finalne slike, a ne na
samu tu sliku. Zbog toga ljudima ostaje zadatak da ovu sliku istražuju uz pomoæ svojih pojmovnih i empirijskih napora – mada svi ovi napori zajedno ne iscrpljuju ono što se naziva stvarnim3.
U stvari, svaka filozofija može da se posmatra kao neka vrsta realizma: Berkli je realista po pitanju senzacija, Plato kada su u pitanju forme, a Bredli je realista kada se govori o Apsolutu. Prema tome, izgleda da u izuèavanju realistièke doktrine ima smisla
postaviti bar dva pitanja. Prvo je: "O kakvom se realizmu govori?" Drugo je: "Da li su neki oblici realizma ‘realistièniji od drugih?" Odgovor na ova pitanja zahteva jednu posebnu filozofsku studiju koja prevazilazi domete ovog rada. Ipak, sam èin njihovog
postavljanja otkriva da unutar ove doktrine postoje velike razlike u mišljenjima – fragmentacija i heterogenost, dovoljni da dovedu u pitanje neprikosnovenost realizma i njegova monopolistièka privilegija u objašnjavanju nauke. Mada dve suprotstavljene pozicije – realizam i antirealizam – izgledaju uzajamno iskljuèive, izgleda da je moguæe uoèiti tanane niti konvergentnosti izmeðu
njih. Na nivou praktièkih implikacija ovih doktrina, teško je utvrditi razliku izmeðu èinjenica, s jedne strane, i pragmatiènih konstrukata, s druge. Èinjenice su proishod pažljivog proveravanja hipoteza koje su potvrðene na osnovu brojnih i razlièitih istraživanja, i zato ne predstavljaju fikcije, veæ iskaze najvišeg veridièkog statusa koji
predstavljaju "istinitu stvarnost" koja se može
————————
3 Kritièki realizam naglašava da je empirijsko samo podskup aktuelnog, a da je aktuelno samo podskup onog što je stvarno. Ovo upuæuje na razliku izmeðu dubinskog realizma, koji se naziva
transfenomenalizam, i plitkog realizma, odnosno aktualizma (vidi o tome: Collier, 1994).
korisno upotrebiti u nekoj delatnosti, jer ono što nije "istinito" ne može da funkcioniše u praksi. S druge strane, pragmatièki konstrukti su "fikcije" koje su potvrðene svojom smisaonom i èestom upotrebom u praksi. Upravo zbog toga što funkcionišu, oni su
"stvarni". Izgleda da razlika leži u samo u naglašavanju i sintaksi reèi u reèenicama: ono što je "istinito" funkcioniše naspram ono što funkcioniše je "istinito". U sluèaju prve reèenice koja je primerena realizmu, ni potvrðivanje ni opovrgavanje nije moguæe, zato
što je ona zasiæena mnogo veæim metafizièkim nabojem: s obzirom da krajnja, apsolutna istina o svetu još uvek nije otkrivena, ne možemo da znamo da li ona funkcioniše ili ne.
U drugoj reèenici, "istina" je zasnovana na pragmatièkom kriterijumu koji je primereniji konstruktivistièkom naèinu razmišljanja.
Tako se otkriva da rigorozno nauèno traganje za istinom o stvarnom svetu poèiva na jednoj neproverljivoj, nenauènoj i fiktivnoj – reèju, metafizièkoj pretpostavci. Ukoliko traganje za istinom zapoène sa istinom, nauèni metodi mogu da proizvode samo
još više od istog – a to je i dalje istina. S druge strane, pak, ukoliko traganje za istinom poèiva na jednoj neproverljivoj pretpostavci za koju se ne može utvrditi da li je istinita
ili ne, onda æe u skladu sa tim nauèni metodi proizvesti samo još više pretpostavki èija se istinitost ne može proveriti. I pored zahteva za refleksivnošæu i unutrašnjom doslednošæu, mnogi realisti u svom traganju za istinom nisu spremni da kao neistinito
odbace svoje sržno ubeðenje da u praksi može da funkcioniše samo ono što je istinito. To je razumljivo, jer nije lako lišiti se jedne tako korisne fikcije. Meðutim, ukoliko se traganje za istinom zasniva na korisnim fikcijama, teško da bi se onda mogla održati razlika izmeðu realistièke doktrine i njoj suprotstavljenih antirealistièkih alternativa.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 1:20 am

Poznat je, i uglavnom prihvaæen, stav da, s obzirom da postoje mnogi oblici
konstruktivizma (vidi o tome detaljnije: Botella, 1995; Chiari & Nuzzo, 1996a; Stojnov,
1996), konstruktivistièke teorije obrazuju "rasplinut skup sa nerazgovetnim granicama,
èiji èlanovi pokazuju znatnu raznolikost, èak i povremene protivureènosti" (Neimeyer,
1993: 224). U isto vreme, kako je veæ reèeno, kao što postoje mnogi oblici
konstruktivizma, tako postoje i mnogi tipovi relizma. Shodno tome, izgleda da
konstruktivistièke i ostale antirealistièke teorije nisu jedini suparnici realizma. Pažljivije
ispitivanje realistièkih teorija otkriva da postoje mnogi kontrasti i sukobi unutar samog
realistièkog tabora, koji ga èine "rasplinutim" skupom u istoj onoj meri u kojoj se to
može tvrditi za konstruktivistièku metateoriju. Štaviše, neki oblici konstruktivizma
izgledaju kompatibilni sa nekim tipovima relizma (Warren, 1985, 1998; Mahoney,
1988a; Neimeyer, 1993; Noaparast, 1995)! U svakom sluèaju, izgleda da složenost
mnoštva realistièkih pravaca u velikoj meri otežava jednostavno razlikovanje ove
pozicije od konstruktivizma. Jasna, crno-bela razlika izmeðu realistièke i antirealistièke
pozicije nije održiva kada se primeni na konstruktivistièku psihologiju. Mada veæina
konstruktivista porièe i lingvistièku i saznajnu objektivnost teorijskih deskripcija
"stvarnih" objekata, u novije vreme smatra se da je èin grube klasifikacije u realistièki ili
u antirealistièki tabor nasilan i preterano pojednostavljen (Noaparast, 1995; Efran &
Heffner, 1998). Sa ovim stavom slaže se u poslednje vreme sve više kon-


D. Stojnov
struktivistièkih autora (vidi o tome: Parker, 1998). Zato izgleda prikladno da se pitanje
odnosa realizma i konstruktivizma zakljuèi Nimejerovim stavom o iznešenom pitanju:

Ja sebe ne želim da klasifikujem ni kao realistu, niti kao antirealistu, veæ kao
arealistu, nekog za koga ovaj izraz ima malo smisla (Neimeyer, 1995: 342).

Nimejerovo gledište može nekoga navesti na to da zakljuèi da je ceo razvoj
realistièke doktrine i antirealistièkih kontraargumenata koji je iznešen ranije u tekstu
nepotreban za izlaganje konstruktivistièke pozicije. Naprotiv, ova dugotrajna rasprava
koja je angažovala brojne filozofe, veoma je znaèajna zato što su tokom njenog
odvijanja konstruktivisti uoblièili svoja osnovna naèela.

Konstruktivistièka alterantiva

Prema svemu do sada reèenom, jasno je da se ne može lako zakljuèiti da li je
konstruktivizam u potpunosti realistièka ili antirealistièka doktrina. Problem svrstavanja
konstruktivizma u postojeæe filozofske okvire može da se pripiše i subverzivnom dejstvu
koje ovaj pravac ima prema postojeæim definicijama, ali i kategorizacijama uopšte.
Konstruktivisti ne žele da pristanu na postojeæe okvire kao da su oni jedini naèin da se
svet osmisli, veæ
svaku klasifikaciju dovode u pitanje i pokazuju da se ona može i
drugaèije postaviti. Realistièki zahtev o svetu koji postoji nezavisno od uma
podrazumeva da nauène definicije i kategorizacije odslikavaju istinitu stvarnost, i zbog
toga predstavljaju objektivne deskripcije sveta. Nasuprot tome, konstruktivisti smatraju
da èin kategorizovanja ima konstitutivnu ulogu i da se njime svet ne opisuje, veæ
saèinjava. Samo kategorizovanje ne predstavlja deskripciju imanentnih svojstava sveta,
veæ sredstvo njegovog diskurzivnog uoblièavanja. Stoga postojeæe definicije i okviri
predstavljaju samo jedan od moguæih poredaka u svetu, a nikako njegov apsolutni
poredak. Eksperimentalne potvrde i empirijski nalazi na koje se postojeæe definicije
oslanjaju, sa konstruktivistièke taèke gledišta, posmatraju se kao analogne jednoj vrsti
logièke greške koja se naziva afirmacija konsekvensa (vid formalne greške u
zakljuèivanju u kome se nužni uslov neopravdano proglašava za dovoljni uslov).

Pored toga, svaka definicija složena je od reèi èije se znaèenje može dalje
preispitivati, odnosno dekonstruisati – a nikako uzimati zdravo za gotovo. Kada u
nekom logièkom argumentu postoji premisa koja se uzima za istinitu mada tek treba da
bude dokazana, smatra se da je takvo zakljuèivanje podložno materijalnoj grešci
poznatoj kao petitio principii. Moglo bi se reæi da je za konstruktiviste uzimanje
nedokazanog za dokazano potencijalno prisutno u svakom èinu definisanja.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 1:21 am

Najzad, treba nešto reæi i o vrsti sudova koji su u skladu sa osnovnim naèelima
konstruktivizma. Takvi sudovi po relacijama su hipotetièki, jer na osnovu njih ne
odluèuje se o istinitosti samih sudova, veæ se samo zamišlja njihova posledica. Sudovi
koji se takoðe mogu izricati u konstruktivizmu po modalitetu su problematièni, jer se u
njima tvrðenje ili odricanje uzima samo kao moguæe, a nikako kao stvarno ili nužno. U
svakom sluèaju, izgleda da shvatanja koja konstruktivizam sa sobom donosi
predstavljaju izazov za mnoge postojeæe klasifikacije u nauci i filozofiji koje se uzimaju
zdravo za gotovo.

Ipak, teško je oteti se utisku da konstruktivistièka literatura najèešæe sadrži tri
oèite težnje. One se odnose na alternative koje konstruktivizam nudi nasuprot uvreženim
ubeðenjima koja su do skora bila i najšire rasprostranjena. Jedna govori o nastojanjima
da se ovaj pravac suprotstavi shvatanju da predmet nauènog istraživanja treba da bude
stvarnost koja postoji nezavisno od delatnosti saznavaoca. Druga se tièe privilegovanog
statusa koji nauèna istraživanja imaju u društvu. Treæa govori o preispitivanju granica
izmeðu ontologije i epistemologije. S bzirom da su konstruktivistièki pogledi na ova
shvatanja sve uverljiviji, biæe ukratko razmotreni.

Korigovanje predmeta nauènog saznanja

Valja naglasiti da, bez obzira na kompatibilnost ili inkompatibilnost sa
realizmom, za konstruktivistièka prouèavanja nije od interesa spoljašnja stvarnost koja
postoji odvojeno od našeg znanja ili svesti o njoj. Drugim reèima, konstruktivizmom se
porièe da je znanje direktno opažanje stvarnosti. Bez obzira da li je ono što se nalazi van
dosega ljudskog uma stvarno, i bez obzira na to da li su teorije o onome što stvarno
postoji istinite ili ne, konstruktiviste pre svega interesuju same teorije. U skladu sa tim
je izreka Koržibskog (Korzybski, 1933) da mapa nije teritorija, Gergenovo (Gergen,
1985) mišljenje da diskurs o svetu nije refleksija ili mapa sveta, veæ jedan artefakt
zajednièke razmene izmeðu ljudi, kao i Kelijev (Kelly, 1955) stav da ljudi konstruišu
sopstvene alternativne pristupe stvarnosti, a ne da nastoje da vrše simulaciju sveta. Ljudi
nemaju neposredan pristup stvarnosti. Zato konstruišu sopstvene verzije te stvarnosti –
teorije – u skladu sa kojima se ponašaju. Bez obzira da li ono što njihove teorije
predstavljaju postoji ili ne, implikacije upotrebe takvih teorija nesumnjivo postoje –
mada se i one mogu konstruisati na razlièite naèine. Šta god da ljudi misle o tome šta je
svet, upravo saobrazno tom mišljenju vršiæe sopstvenu delatnost.

Jasno je da nije održiva tvrdnja kako konstruktivisti porièu svako postojanje
stvarnosti. Takoðe, jasna je i težnja konstruktivista da u veæoj ili manjoj meri porièu
realizam kao nastojanje da se stvari redukuju samo na neke od svojih vidova. Svemir ne
miruje, veæ se nalazi u permanentnom protoku i stalno se dešava. Prema tome, ono èime
se konstruktivisti bave i što predstavlja osnovni predmet konstruktivistièkih prouèavanja
u raznim disciplinama, jesu konstrukcije pomoæu kojih ljudi nastoje da osmisle svet u
svom dogaðanju, a ne materijalni


D. Stojnov
objekti koji postoje nezavisno od njihovih nastojanja da se taj svet osmisli. Èak i kada
se postulira postojanje stvarnosti koja je nezvisna od ljudskih konstrukata, to još uvek
ne znaèi da se se toj stvarnosti može priæi i da se ona može saznati van referentnog
okvira unutar koga konstruišemo tu stvarnost. Konstruktivisti ne porièu svet, veæ tvrde
da se on ne može saznati van referentnih okvira koji se èinom saznavanja tog sveta i
sami sazdaju. Zato se može reæi da konstruktivizam predstavlja jedan metateorijski
referentni okvir pomoæu koga se mogu razumeti pojedinaèni referentni okviri.

Istaknuti predstavnik konstruktivistièke filozifije, Nelson Gudmen, protivi se
mišljenju po kome konstruktivisti porièu svet i njegovo postojanje. O tome Gudmen
govori u svom poznatom delu Naèini svetotvorstva (Goodman, 1978). Ne samo da svet
postoji, veæ se može konstruisati na mnogo naèina, a da pri tom nije moguæe reæi da li su
neki naèini konstruisanja sveta jednostavniji od drugih. Kao što svaki svet može da se
sazda na mnogo naèina, tako je moguæe sazdati i mnogo svetova. Gudmen govori o
njihovom tvorenju. On uzima zdravo za gotovo to da ljudi konstruišu svet, i to ne
samostalno, veæ svojim zajednièkim naporima. Prema tome, predmet saznavanja
predstavlja ono èime ljudi jedino mogu da raspolažu: apstraktne konstrukcije sveta, a

nikako svet izolovan od njihovih saznajnih nastojanja4.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 1:22 am

Iz pregleda argumenata koje u prilog svojim shvatanjima iznose kako realisti,
tako i antirealisti, vidi se da i jedni i drugi prema nauci imaju jasno opredeljen, pozitivan
stav. Iz konstruktivistièke perspektive, na nauku se gleda sasvim drugaèije. Neki autori
(Lynch, 1998; Hoffman, 1992) smatraju da pojava konstruktivistièkih ideja i njihov
razvoj u ovom veku, predstavlja revoluciju koja se javlja kao odziv na nauènu
revoluciju koja je zapoèela još u kasnom srednjem veku, a odigrala se uglavnom ze
vreme renesansnog perioda. Linè (Lynch, 1998: 16) predlaže sažetu shematizaciju
genealogije nauène i konstruktivistièke revolucije prikazanu na Tabeli 1. Na naèin
tipièan za èasopise u kojima se objavljuju pregledni èlanci, ova tabela prikazuje
najvažnije autore koji su uèestvovali u stvaranju nauène i konstruktivistièke revolucije.
Njihova kapitalna dela – i u jednom i

————————

4 I pored toga što se logièki pozitivizam najèešæe navodi kao sušta suprotnost konstruktivizmu, valja
napomenuti da se, jednim delom, Gudmenovo uèenje zasniva na teoriji o logièkim kostrukcijama Bertranda
Rasla (Russell, 1918). Ukoliko je H termin koji se gramatièki upotrebljava da bi ukazivao na nešto, H je
logièka konstrukcija kada su reèenice u kojima se H javlja kao oznaèavajuæa fraza logièki ekvivalentne
reèenicama u kojima se H ne javlja, i u kojima nema ukazivanja na entitete na koje se H odnosi. Mada iskazi
u kojima se nalazi H naizgled ukazuju na entitete na koje se H odnosi, a time impliciraju i njihovo postojanje,
Raselova logièka analiza odstranjuje ovu implikaciju. Rana Raselova upotreba ideje o konstruktivizmu bila je
jasno antirealistièka: Iskazi o tome da nešto (H) postoji su istiniti, ali kada se analizuju, ispada da se oni
uopšte ne zahtevaju postojanje tog neèega (H).


Konstruktivistièki pogled na svet

u drugom sluèaju – doprinela su progresivnom razvoju i ekspanziji u periodu u kome su
skorije inovacije prevazilazile ogranièenja ranijih istraživanja i sve se više rasporstirala
u nova polja raznovrsnih istraživanja.

Detaljnije predstavljanje dela pomoæu kojih je izvršena konstruktivistièka
revolucija zahteva pisanje zasebne knjige. Zbog toga reference naznaèene u Tabeli 1 pre
svega predstavljaju vodièe za podrobnije upoznavanje sa njima. Ipak, neizbežno je
osvrnuti se na pionirski rad Karla Manhajma, osnivaèa sociologije znanja i utemeljivaèa
kostruktivizma u sociologiji.

Manhajm je istakao èetiri èinioca koja su dovela do pojave sociologije znanja:

(1) samo-relativizacija mišljenja i znanja, (2) pojava novih formi relativizacije
koju je demaskiranje izazvalo u naèinu mišljenja, (3) pojava novih referentnih
sistema – pre svih sistema iz društvene sfere, pomoæu kojih je bilo moguæe
zamisliti da je misao relativna, i (4) aspiracija da se ova relativizaciji što više
uopšti na taj naèin što æe se ceo sistem ideja, a ne samo jedna ideja ili misao,
povezati sa jednom podložnom društvenom stvarnošæu (Mannheim, 1952[1925] :
144).
Za razvoj konstruktivistièkih ideja posebno je važan Manhajmov pojam
demaskiranja5. Demaskiranje podrazumeva:

Preokret naèina mišljenja koji ne teži tome da pobija, negira ili dovodi u sumnju
izvesne ideje, veæ da ih pre svega dezintegriše, i to na takav naèin da se u isto
vreme dezintegriše i ceo pogled na svet jednog društvenog sloja. Na ovom mestu
mora se napraviti fenomenološka distinkcija izmeðu "poricanja istinitosti" neke
ideje i "utvrðivanja funkcije" koju ona vrši. Kada porièem istinitost neke ideje, ja
još uvek pretpostavljam da je ona "teza" i stajem na iste teorijske osnove...
pomoæu kojih je ta teza konstituisana. Kada dovodim neku ideju u sumnju, ja još
uvek mislim u istom kategorijalnom okviru unutar koga ova ideja postoji. Ali
kada èak ni ne postavljam pitanje... da li je ono što se tom idejom tvrdi istinito,
veæ je umesto toga razmatram pomoæu ekstra-teorijskih funkcija kojima se ona
služi, tada, i samo tada, ja postižem "demaskiranje" koje u stvari ne predstavlja ni
teorijsko opovrgavanje ni destrukciju praktiène efikasnosti tih ideja (Mannheim,
1952[1925] : 140).

————————

5 Izraz "demaskiranje" upotrebljen je u engleskom prevodu Manhajmovog teksta (engl. unmasking).
Meðutim, kao demaskiranje na engleski mogu da se prevedu dva nemaèka izraza: Demaskierung i
Entlarvung. Manhajm je, u stvari, upotrebio izraz Enthullung, koji bi se najvernije mogao prevesti kao
razotkrivanje. Veze izmeðu Manhajmovog pojma demaskiranja i Deridinog pojma dekonstrukcije (koji je
razmotren u poglavlju o filozofskoj okosnici konstruktivizma) oèigledne su. Ali valja naglasiti da se u
istorijskom poretku prvo javlja demaskiranje, potom konstrukcija pa tek onda dekonstrukcija.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 1:22 am

UPOREDNE GENEALOGIJE NAUKE I KONSTRUKTIVIZMA
Nauèna revolucija

Konstruktivistièka revolucija

Pozni nominalista Viljem od Okama (Ockham,
csa. 1300-1349) dovodi u pitanje aristotelovsku
tradiciju, zagovarajuæi slobodniji nauèni pristup
nego što je do tada bio sluèaj. Ipak, metafizièke
vrednosti, kao što je neoplatonska vera u
postojanje ureðenog, matematièkog kosmosa,
još uvek su bile utemeljene u istraživanja
preduzimana u tom periodu.
*
Nikola Kopernik (Copernicus, 1473-1545)
potom objavljuje svoju heliocentriènu teoriju
koja je potvrðena kada je Johan Kepler
(Kepler, 1571-1630) otkrio matematièke
zakone kojima su bile opisane planetarne
orbite. Aristotelovske i hrišæanske teze da su
nebo i zemlja u osnovi razlièiti, opovrgnuti su
kada je Galileo Galilej (Galileo, 1564-1643)
otkrio pokretne taèke na suncu, nepravilnu
topografiju meseca i Jupiterove mesece. On i
Isak Njutn (Newton, 1642-1727) razvili su
mehaniku kojom su objedinjene kosmièke i
nebeske pojave. Za potrebe nove fizike, Njutn i
Gotfrid Vilhelm Lajbnic (Leibnitz, 1646-1716)
izumeli su raèun. Rene Dekart (Descartes, 1596-
1650) izumljuje analitièku geometriju.
*
Potonja eksplozija opservacione nauke
obuhvata otkriæa cirkulacije krvi (Harvey,
1578-11657) i mikroskopskog života
(Leeuwenhoek, 1632-1723), napredak u
izuèavanju anatomije (Vesalius, 1514-1564) i
hemije (Boyle, 1627-1691). Time su stvoreni
uslovi za pojavu velikog broja nauènih instituta
koji su potom osnivani u razlièitim Evropskim
zemljema (Firenca, London, Pariz, itd.).
Neokantovski mislioci Robert Merton i
Karl Manhajm (Mannheim, 1978[1936];
Merton, 1942) dovode u pitanje
marksistièku tradiciju, zalažuæi se za
slobodniji i opštiji pristup sociologiji
znanja. Ipak, metafizièke vrednolsti, kao
Majnhajmova neoplatonska vera u
matematièku realnost i Mertonovo
verovanje u nauèni etos još uvek motivišu
postojeæa istraživanja.
*
Beri Barns (Barnes, 1974) uoblièava svoju
sociocentriènu teoriju koja je potvrðena
kada je Dejvid Blur (Bloor, 1976) oktrio
princip simetrije kojim se rasvetljavalo
poreklo proizvodnje znanja. Logièko-
empiristièko verovanje da su priroda i
društvo u osnovi razlièiti, opovrgnuto je
kada je Bruno Latur (Latour, 1987) otkrio
nepromenjive pokretnosti, heterogenu
topografiju mreža i unutrašnjost crnih
kutija. On i Majkl Kelon (Callon & Latour,
1981) razvili su metod kojim su objedinjene
ljudske i neljudske pojave. Za potrebe novog
konstruktivizma, Najdžel Gilbert i Majkl
Mulkej (Gilbert & Mulkay, 1984) uvode u
igru analizu diskursa, a Henri Kolins (Collins,
1985) izumljuje empirijski relativizam.
*
Potonja eksplozija opservacionih studija
obuhvata otkriæe cirkulacije poverenja
(Latour & Woolgar, 1979),
mikrosociologiju laboratorije (Knorr-
Cetina, 1981), analizu anatoma (Lynch,
1985 sekcira nauènike koji sekciraju
pacove) i hemije (Shapin & Schaffer, 1985
dekonstruišu Bojla). Osnivaju se instituti za
konstruktivistièka prouèavanja (Kornel,
London, Pariz, itd.).

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 1:23 am

Pored toga što predstavlja jedno funkcionalistièko stanovište, Manhajmovo
uèenje zasnovano je na marksistièkom modelu demaskiranja èitavih ideologija. Jasno je
da se u ovom preokretu nije moglo zaobiæi ni demaskiranje nauke. Ona više nije mogla
da zadrži privilegovanu perspektivu jedinog puta ka istini, veæ je preistpitivana i u
svetlu utvrðivanja funkcije koju vrši. Zato treba napomenuti da je nauèno istraživanje,
koje se uoblièilo na osnovu svojih nastojanja da se oslobodi od srednjevekovnog
teološkog dogmatizma, od samih poèetaka nastojalo da preuzme njegov primat i ustolièi
se kao jedini istiniti pogled na svet. Sudski proces protiv Galilea Galileja nije ni imao za
cilj da opovrgava taènost podataka na osnovu kojih je uoblièena njegova teorija, niti
samu teoriju, pa ni širenje nove nauke koju je on zastupao. Ono što Crkva nikako nije
mogla da prihvati bila je funkcija nauke na koju je Galilej pretendovao, a koja je po
njemu trebalo da predstavlja jedini istiniti pogled na svet. Kardinal Belarmino, koji je
vodio ovaj proces, smatrao je sasvim prihvatljivim gledište po kome su Galilejeve
nauène hipoteze bile samo oruða pomoæu kojih su ljudi nastojali da predviðaju dogaðaje
u svetu, ali nikako nije mogao da prihvati da nauka predstavlja apsolutni, dakle Božiji
pogled na svet. Braneæi dogmu na kojoj je bila utemeljena, Crkva je istovremeno zaèela

zrno instrumentalistièkih shvatanja6. Nauènici, koji su nastojali da se oslobode ove
dogme, nastavili su da podržavaju i razraðuju gledište kojim se prihvata moguænost
otkrivanja jednog neposredovanog, nepromenjivog, izvesnog, i apsolutnog – jednom
reèju, Božijeg pogleda na svet. Nauka nije bila u funkciji osporovanja postojanja
Božijeg oka koje sve vidi onako kako zaista jeste: ona je pretendovala da pokaže kako je
to oko u njenom posedu.

Preispitivanje statusa nauènih istraživanja zaèeto u sociologiji nauke podstaklo je
konstruktivistièke ideje bliske raznim oblicima instrumentalizma i pragmatizma po tome
što na nauku gledaju kao na jednu vrstu delatnosti ljudi. Konstruktivizam je takoðe
usaglašen sa marksistièkim pristupom proizvodnji ideja po kojem se nauka smešta meðu
institucije u kojima se nešto stvara. Ono što se stvara, odnosno proizvodi
upražnjavanjem nauke jeste znanje, koje ukljuèuje pojmove i teorije, pa èak i èinjenice.
Konstruktivizam takoðe naglašava da je nauka otvorena i da se stalno menja. Njime se
osvetljava uloga prirodnih sudova u nauènoj praksi, i pritom se preispituju ideje o taèno
odreðenom nauènom metodu i jednom procesu odluèivanja koji je neprestano pod
prismotrom racionalnosti. Cilj ovakvog pristupa je da se nauka shvati samo kao jedna od
mnogih postojeæih delatnosti karakteristiènih za ljude, kojima se oni bave najbolje što
znaju i umeju. Neki smatraju da je "plasman nauke u konstruktivizmu zapravo njen
deplasman" (Fine, 1986: 57), jer se nauka istiskuje sa scene u kojoj je predstavljala
privilegovan i neprikosnoven obrazac za racionalno i objektivno otkrivanje tajni prirode.

Konstruktivistièko nastojanje da pokaže da su nauka, znanje i nauène èinjenice
proizvod umne delatnosti ljudi i, shodno tome, samo jedna od ljudskih konstrukcija,
nužno dovodi do preispitivanja ideje da je nauka proces otkrivanja

————————

6 Za detaljnije razmatranje porekla instrumentalizma vidi: Popper, 1972.


D. Stojnov
stvarnosti koja je nezavisna od uma, što predstavlja glavno obeležje realistièke
metafizike. Meðutim, važnost uloga koje se pripisuju društvenom poretku i prirodi u
oblikovanju ovih konstrukcija, veoma mnogo se razlikuju u pojedinim
konstruktivistièkim teorijama, tako da se meðu njima mogu naæi ideje srodne idealizmu,
s jedne strane, ali i ideje primerene uèenju pragmatiènih realista, s druge! Ipak, uprkos
ovih razlika, konstruktivizam predstavlja veliki izazov monopolistièkoj poziciji koju su
realisti sebi namenili u odnosu na nauku, jer dovodi u sumnju njihovu tvrdnju da nude
jedini održiv pristup razumevanju nauène prakse. Konstruktivistièki stav da ono što
nauènici otkrivaju predstavlja artefakt njihove saznajne aktivnosti, predstavlja glavni
izazov doktrini realizma. Srž konstruktivizma sastoji se od detaljnih prouèavanja nauke
na delu, naèina na koji se nauka odvija – uz odustajanje od zahteva za utvrðivanjem
istinitosti oblasti kojom se data nauka bavi. U onoj meri u kojoj su ova prouèavanja
uspešna, konstruktivisti predlažu sliku nauke koja je veoma razlièita od realistièke.

Ova slika ne poèiva samo na racionalnim argumentima, veæ uzima u obzir i
intuicije na kojima poèiva nauèni realizam, jer ideje od kojih nauka polazi i na kojima
poèiva nisu podržane ni logièkim nužnostima niti empirijskim potvrdama. Postavke
podložne nauci najèešæe predstavljaju intuicije koje se ne mogu proveravati, veæ se
postuliraju kao temelj kasnijih elaboracija na kojima se grade nauène teorije. Izvori
nauke i temelji nauènog saznanja spadaju u domen metafizike, isti onaj domen koji su
sami nauènici proglasili nepoželjnim! Poreklo ovih temelja nauènici uzimaju zdravo za
gotovo, a ekspliciranje i preispitivanje njihovih implikacija u nauci se izbegava. Ono na
èemu konstruktivisti insistiraju upravo je otkrivanje ovih temelja i njihovog
metafizièkog porekla.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 1:25 am

Konstruktivisti nemaju za cilj omalovažavanje nauke ili nauènih dostignuæa, veæ
nastoje da preispitaju održivost pozicije koju je nauka dugo zauzimala. Oni žele da
osvetle sve one intuicije na kojima ona poèiva, sve metafizièke postavke utkane u njene
temelje, kao i mnoge slutnje, ubeðenja i verovanja koja se ne mogu potvrditi nauènim
sredstvima. Zato smatraju opravdanim da se pre prihvatanja nauène vere postavi èitav
niz refleksivnih pitanja kao što su: "Šta je nauka?"; "Da li je ona jedina opravdana
saznajna delatnost?"; "Po èemu se ona razlikuje od drugih oblika duhovnog traganja?";
"Na kojim temeljim poèivaju njena osnovna naèela?"; "Koju društvenu funkciju ona
obavlja?"; "Koje su njene posledice?"; "Gde su granice nauènog saznanja?"; Šta je njen
krajnji cilj i smisao?" – i još mnoga druga. Konstruktivizam ne podrazumeva nauènika
koji se jednostavno bavi naukom prepuštajuæi sve svoje sumnje empirijskoj proveri
podataka prosejanim kroz rigor nauènog metoda. On predlaže sliku nauènika u stalnom
preispitivanju svoga rada koji se pita otkuda se javljaju sve one hipoteze za koje nema
nikakvih potvrda. To nije nauènik koji samo nastoji da što jasnije artikuliše svoje
hipoteze ne bi li ih podvrgnuo proveri, veæ se pre svega pita šta je to hipoteza. On ne
nastoji samo da stvara teorije, veæ nastoji da dekonstruiše znaèenje samog pojma teorija.
On se ne upinje da što taènije primeni postojeæe tehnike nauènog istraživanja, veæ pre
svega preispituje prirodu oruða kojima se nauka koristi. Na znanje on ne gleda kao put
prema istini, veæ kao artefakt


Konstruktivistièki pogled na svet

nauènog metoda. On ne radi svoj posao što bolje ume, a da se pritom ne upita zbog èega
sve to radi i kuda sve to vodi. On nije indiferentan prema moralnim posledicama svoga
rada. Nauènik koji je u saglasju sa osnovnim idejama konstruktivizma ne želi da pitanje
"Šta je nauka?" prepusti drugima, veæ pre svega da ispita znaèenje ovog pojma i
razmotri njegove implikacije.

Ukoliko je nauèna revolucija predstavljala reakciju na srednjevekovnu teološku
dogmu, konstruktivistièka revolucija može da se posmatra i kao reakcija na nauènu
revoluciju. Ipak, važno je istaæi da ova reakcija ne podrazumeva ni vraæanje ka teološkoj
dogmi (koja kao i nauèni realizam podrazumeva postojanje jednog apsolutnog i stvarnog
pogleda na svet), niti nastavljanje nauènog puta koji vodi ka otkrivanju istine. Umesto
toga, konstruktivizam zagovara okretanje ka jednom novom putu. Putu koji se udaljava
od svih lomaèa namenjenih neistomišljenicima bilo koje dogme, ali i od nezauzdanog
napretka nauène tehnologije kojim je ugrožen i sam opstanak ljudske vrste. Kuda ovaj
put vodi i dokle æe se njime stiæi prilièno je neizvesno. Izvestan je samo
konstruktivistièki zahtev da nauènici prihvate odgovornost za izbor puta kojim idu.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 1:25 am

Korigovanje granica izmeæu ontologije
i epistemologije

Najzad, treba dodati i nekoliko reèi o konstruktivistièkom shvatanju postojanja.
Zdravorazumski pogled na stvari pretpostavlja da su ljudi okruženi svetom koji èini
njihovu osnovnu stvarnost i koji nezavisno postoji, baš kao i njihovi unutrašnji procesi
koji podržavaju to postojanje. Mi ovaj svet postepeno sve bolje razumemo zahvaljujuæi
veoma složenom znanju o stvarnosti koje se stalno uveæava. Zauzvrat, saznavanje i
razumevanje sveta oblikuje naše misaone procese koji se usaglašavaju sa postojeæom
stvarnošæu. Ovakvo shvatanje stvari pretpostavlja opazioca koji je izolovan, nezavisan
od sveta. On poseduje nepromenjiv pogled na svet i svoje mentalne perspektive i
verbalne deskripcije prilagoðava sopstvenim nahoðenjima da što bolje predstavi
stvarnost. Stanovište nauènog realizma je ponešto suptilnije. Ono podrazumeva svet u
kome postoje transcendentalne strukture koje su delimièno nezavisne od ljudskog
znanja, a znanje se menja sa ciljem da se ove strukture objasne ili otkriju. Prema tome,
neki vidovi sveta delimièno su sakriveni i njih može da razotkrije samo racionalni
cogito. U središtu realistiènog pogleda na svet stoji racionalni subjekat koji predstavlja
najvažniju taèku njegovog oslonca. I zdravorazumska i realistièka doktrina
podrazumevaju postojanje koje je nezavisno od znanja o postojanju.

S druge strane, konstruktivizam je ontološki nem. Izvesnost aktuelnog postojanja
objekata koji su konstituisani u procesu saznavanja nikada nije sigurna. Oslanjajuæi se
na argumente skeptika, konstruktivisti (Gergen, 1994; von Glasersfeld, 1991) smatraju
da mi ne možemo steæi izvesno znanje o svetu zbog toga što, èak i u sluèaju da možemo
da otkrijemo kako se znanje izvodi iz iskustva, ne postoji naèin da otkrijemo kako naše
iskustvo može da se poveže sa neèim što


D. Stojnov
postoji pre nego što smo ga iskusili. Drugim reèima, nikada ne možemo izvesno znati
kakav je svet van našeg znanja o njemu. Stoga konstruktivizam ne može da ponudi plašt
ontološke sigurnosti kojim je zaogrnut realizam. Shodno tome je i mišljenje da
"stvarnosti" kojima baratamo – odnosno izvesnost koju nam pružaju trajne ontološke
osnove – u stvari predstavljaju proishod upotrebe svakodnevnog jezika (Shotter, 1993).
Naèin pomoæu koga govorimo o svetu i konstruišemo naše razumevanje tog sveta
zajednièkim delanjem postaje naša stvarnost i uoblièava osnovu za svakodnevne
ontološke izvesnosti i neizvesnosti. Kategorija postojanja stoga ne može da se razdvoji
od kategorije znanja.

Na osnovu svega što je do sada iznešeno, jasno je da konstruktivizam dovodi u
pitanje jasnu granicu izmeðu domena ontologije (koja izuèava prirodu biæa i postojanje
stvari) i epistemologije (koja izuèava prirodu i poreklo znanja). Stoga se
konstruktivistima zamera da èine epistemièku grešku (Bhaskar, 1989) koja se sastoji u
tome da se postojanje biæa definiše pomoæu našeg znanja o postojanju i na taj naèin se
ono redukuje na ljudsko znanje.

Ova kritika, koja dolazi iz tabora realista, teško da bi mogla da se nazove
kritikom, jer istièe upravo ono što konstruktivisti žele da kažu: postojanje i znanje nisu
imanentna svojstva sveta koji nas okružuje, veæ konstrukti ljudskog uma. Postojeæe
kategorije (pa makar u pitanju bile i neke od najvažnijih filozofskih kategorija kao što su
ontologija i epistemologija) nisu apsolutne i jedine kategorije pomoæu kojih se svet
može osmisliti i iskazati. One su samo neke od mnoštva potencijalnih kategorija, i
pritom su zavisne od konteksta u kome se stvaraju. Mnogo pre no što je postojala
ontologija kao filozofska disciplina, ljudi su morali da razviju kategorije pomoæu kojih
su mogli da razumeju sebe, svet u kome se nalaze i svoja iskustva u tom svetu. Oni su
morali da razviju specifiène kategorije i pojmove pomoæu kojih su mogli da sebe uèine
razumljivim sebi samima. Tek tada su neki aspekti njihovog života mogli da se
podvrgnu filozofskoj, a mnogo kasnije i psihološkoj analizi – odnosno da postanu
njihovi potencijalni objekti. Biæe, postojanje, stvarnost, istina – samo su neke od
kategorija koje su ljudi uoblièili vršenjem diskurzivne prakse tokom odvijanja svoje
istorije. Realistièka kritika vrlo jezgrovito rezimira ono što sami konstruktivisti i žele da
kažu: Bez znanja o postojanju nema postojanja! Da ne raspolažemo pojmom postojanje,
ne bismo ni za koga ni za šta rekli da postoji, a postojanje ne bi bilo predmet filozofskih
rasprava. Postojanje je pojam, baš kao i znanje, samo što realisti smatraju da je to pojam
koji je oduvek bio tu i koji je strpljivo èekao da bude ubran sa drveta stvarnosti, a
konstruktivisti smatraju da je to pojam koji je izobražen u zajednièkom nastojanju ljudi
da osmisle ono što se sa njima dešava. Na kraju krajeva, argumenti o postojanju koje
nude realisti predstavljaju njihovo znanje o postojanju. Izvan znanja teško bi bilo
uoblièiti i samu realistièku kritiku konstruktivizma, jer sasvim je jasno da se izmeðu
ontologije i epistemologije ne može povuæi jasna granica. Razlika je stoga pre svega
sadržana u poretku koji proklamuju ove dve doktrine: Konstruktivisti smatraju da
epistemologija prethodi ontologiji, dok je za realiste poredak obrnut.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 1:26 am

Konstruktivizam u psihologiji:
naèela, vrste, i taèke oslonca

Posle razmatranja filozofskog konteksta u kome se znaèenje konstruktivizma
može definisati u filozofiji, sada æe biti reèi o tome kakvo se znaèenje ovom pravcu
pridaje u psihologiji.

Osnovna naèela konstruktivizma
u psihologiji

Prvi pokušaj definisanja konstruktivizma u psihologiji, kao i sistematizovanje
raznih konstruktivistièkih pravaca u konstruktivistièku metateoriju naèinio je Majkl
Mahoni (Mahoney, 1988a). Kao osnovne karakteristike konstruktivistièke metateorije,
on iznosi:

1. proaktivnu kogniciju
2. morfogenièku strukturu jezgra i
3. samoustrojavajuæi proces razvoja.
Prva karakteristika je proaktivnost, odnosno pristup ljudskom znanju koji
naglašava njegovu aktivnu, anticipativnu i ‘konstruktivnu’ prirodu (u smislu sposobnosti
uoblièavanja). Veæina nekonstruktivistièkih teorija pripisuje mentaciji i ljudskom umu
pasivnu – reaktivnu, receptivnu i ‘retentivnu’ulogu (u smislu sposobnosti uskladištenja). S
druge strane, konstruktivistièke teorije pod mentacijom podrazumevaju aktivnost i
generativnost celovitog, otelotvorenog i društvenog subjekta. Njihov cilj nije da
delatnost uma svedu na sposobnost uskladištenja podataka o inherentnim svojstvima
stvari – kopija stvarnosti ili bitova informacija – koji prerastaju u strukturu. Za
konstruktiviste, skladištenje ne predstavlja pounutrivanje gotovih podataka, veæ aktivni
proces njihovog stvaranja, održavanja i razraðivanja: informacije se ne prenose iz
okruženja u organizam preko èula, veæ, u skladu sa etimološkim znaèenjem ove reèi (in
formare), one predstavljaju nešto što se uoblièava ‘iznutra. Zato predmet saznavanja po
njihovom mišljenju nije transcendentna, veæ
konstitutivna realnost (Maturana & Varela,
1980). Dok prva podrazumeva postojanje jednog sveta koji je nezavisan od naših
nastojanja da utvrdimo njegove karakteristike, druga podrazumeva saznavaoca koji
ustanovljavajuæi karakteristike entiteta tim entitetima pridaje svojstvo postojanja.
Karakteristike koje se pritom ustanovljavaju nisu inherentna svojstva sveta, veæ naše
anticipacije ili fikcije, odnosno konstrukti našeg uma. Zato predmet prouèavanja
konstruktivistièke misli fon Ferster (von Foerster, 1981) naziva ontologijom
posmatraèa, odnosno posmatranjem posmatranja, a Keli (Kelly, 1955) konstruisanjem
procesa konstruisanja.

Druga karakteristika je morfogenièka struktura jezgra. "Morfogenièki" doslovno
znaèi "stvaranje oblika", dok se "jezgro" odnosi na "središnje zasnovanu


D. Stojnov
strukturalnu organizaciju" (Mahoney, 1988a: 3). Ljudi su ustrojeni tako da njihovi
središnji, sržni ili nuklearni procesi diktiraju i ogranièavaju forme izražene na
površinskim nivoima. Konstrukti koji obrazuju sržnu strukturu sistema konstrukata
tvore identitet ljudi i ne mogu da se izmene bez opsežnije modifikacije ostatka sržne
strukture (Kelly, 1955). Drugim reèima, "spoljašnje strukture" koje se manifestuju u
svakodnevnom životu i trenutnom iskustvu neke jedinke izviru kao uticajne predrasude,
"èvrsta" ubeðenja ili "najdublja" uverenja iz eluzivnih, "dubinskih struktura", koje
konstituišu sržne procese ureðenja te jedinke. Takva je Hajekova ideja o "primarnosti
apstraktnog" (Hayek, 1978), po kojoj se razlika izmeðu "dubokih" i "plitkih" struktura
ogleda u svim psihološkim aktivnostima:

Bogatstvo èulnog sveta u kome živimo, koji prkosi iscrpnom analizovanju od

strane našeg uma, ne predstavlja polaznu taèku iz koje um izvodi apstrakcije, veæ


proishod velikog opsega apstrakcija koje um mora posedovati da bi bio sposoban

da iskusi to bogatstvo posebnog (Ibid.: 54).

Sržni aspekti procesa ustrojavanja operišu na prikrivenom i tacitnom nivou. Ljudi
èesto nisu svesni ovih procesa, mada oni rukovode njihovim ponašanjem. Pored toga,
ljudi nisu svesni veæine stvari koje se dešavaju u njihovom umu i zato što on primarno
operiše na veoma visokom nivou apstrakcije. Hajek (1952) smatra da je ove procese
mnogo primerenije zvati nadsvesnim nego podsvesnim, jer oni upravljaju svesnim
procesima, a pritom se ne prikazuju u svesti.

Treæu karakteristiku konstruktivistièke metateorije èine samoustrojavajuæi
procesi razvoja, odnosno autopojeze (Maturana & Varela, 1980). Osim što služe
neprekidnom poboljšavanju i razraðivanju adaptivnih strategija pojedinaca,
samoustrojavajuæi procesi takoðe obuhvataju stanja pojaèanog nesklada, neravnoteže i
pogoršanja stepena ustrojenosti – u meri koja se ponekad naziva "klinièkim
poremeæajima". U povoljnim okolnostima i sluèajevima kada sposobnosti uèenja nisu
znaèajno ošteæene, sistem adaptacije eventualno može da uspe sa prestrojavanjem nekih
vidova dubokih struktura koji æe biti dovoljni da dozvole pomak ka održivijoj
konfiguraciji procesa i novom, dinamièkom ekvilibrijumu. U nepovoljnim okolnostima,
pak, doæi æe do ispoljavanja neadaptivnog i neodrživog ponašanja. Praktièna posledica
ovih karakteristika ogleda se u svojstvu samoustrojavajuæih sistema sa dubinskim i
površinskim strukturama da se aktivno opiru promeni u svojim središnim ili sržnim
konstruktima (Kelly, 1955; Fransella, 1972; Guidano & Liotti, 1983; Mahoney, 1980).
Ovo svojstvo Mahoni naziva samozaštitnom teorijom otpora (Mahoney, 1988b). Time
se naglašava èinjenica da opiranje promenama ima prirodnu i èesto zdravu ulogu u
zaštiti sržnih procesa ustrojavanja (a time i u zaštiti integriteta sistema) od naglih i
dalekosežnih rekonstruktivnih nasrtaja. Implicitna pravila koja ureðuju poredak
psiholoških procesa kod ljudi (koja istovremeno omoguæuju i ogranièavaju poimanje
jastva, sveta i njihovih uzajamnih odnosa), èesto je teško i eksplicirati, a kamoli menjati.
Ona predstavljaju bit psihološkog otpora zato što èine proishod sveukupnih nastojanja
pojedinaca da osmisle konstantni protok dogaðaja i u njegovu neizbežnu promenu unesu
što više izvesnosti. Bez obzira da li su procesi samoustrojavanja

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 1:27 am

valjani i uspešni u predviðanju ili ne, oni su jedini deo iskustvenog aparata takve vrste.
Njihovo zapreèavanje može da dovede do rastakanja sržnih konstrukata, a time i do
potpunog kolapsa sposobnosti za predviðanje i vršenje nadzora. Ovo izaziva parališuæu
anksioznost èije su posledice za jedinku katastrofalne – a to je ipak gore nego kakvatakva
predvidljivost i izvesnost, makar ona imala i svoje loše strane. Sržna uverenja koja
se tièu shvatanja stvarnosti, identiteta, moæi i vrednosti posebno su otporna prema
promeni. U nekim sluèajevima postaju toliko važna da im se podreðuje i sam biološki
opstanak jedinke, pa se može reæi da su nekad važnija i od života. Njih je stoga najteže
promeniti bez profesionalne pomoæi – ali i sa njom (Mahoney, 1988b).

Posmatrane zajedno, osnovne karakteristike konstruktivistièke metateorije koje
predlaže Mahoni prikazuju osobu koja predstavlja otelotvorenje ubeðenja, uverenja i
slutnji koje su u stalnom procesu razvoja, odvijanja i promene. One su dosta razlièite od
preovlaðujuæih nastojanja ostalih psiholoških teorija da kod ljudi identifikuju podležnu
postojanu strukturu koja se mnogo ne menja. Zato se može reæi da su navedena naèela
karakteristièna za konstruktivizam i razlièita od veæine preovlaðujuæih uverenja u
psihologiji. S druge strane, pak, Mahonijeva definicija konstruktivizma kao "porodice
teorija koje prihvataju tvrdnju da ljudsko iskustvo obuhvata (pro)aktivno uèestvovanje
jedinke" (Mahoney, 1988a: 2), odranije je kritikovano zbog toga što je suviše uopštena i
neprecizna, pa se može primeniti "i na tako razlièite teorijske pristupe kao što su
Jungova analitièka psihologija, Adlerova heterodoksna psihoanaliza, humanistièka i
egzistencijalna psihologija, pa èak i neki pristupi u kognitivnoj psihologiji" (Chiari &
Nuzzo, 1996a: 164). Mada tri navedene karakteristike predstavljaju jezgro zajednièko
veæini konstruktivistièkih teorija, one nisu dovoljne da se uzmu u obzir sva osnovna
naèela koja karakterišu konstruktivistièku metateoriju.

Pored svega što je do sada reèeno, valja naglasiti i razliku izmeðu teorije i
metateorije – o èemu Mahoni nije vodio raèuna.

Suštinski, prefiks "meta" ukazuje na refleksivnu petlju. Tako, na primer,
metanauka odnosi se na nauku o nauènom znanju (Houts, 1985), odnosno sva
prouèavanja koja se odnose na nauku (Madsen, 1985), a metauèenje na uèenje koje se
tièe prirode uèenja (Novak & Gowin, 1984). Analogno tome, metateorija predstavlja
teoriju koja se bavi prouèavanjem nauènih teorija i metoda, odnosno prouèavanjem
prirode epistemièkih pretpostavki implicitnih u stvaranju (svake) teorije. Metateorije su
nadreðene sadržaju svake posebne teorije, i obuhvataju dve osnovne vrste pretpostavki.
To su pretpostavke o (a) prirodi znanja i (b) epistemièkim vrednostima (Botella, 1995).

Što se tièe prirode znanja, konstruktivistièka metateorija pretpostavlja da sve
znanje predstavlja hipotetiènu, t.j. anticipativnu konstrukciju, što je suprotno
tradicionalnom objektivistièkom shvatanju da je znanje pounutrena reprezentacija
stvarnosti. Ova pretpostavka podrazumeva da znanje ne vodi poreklo iz "èiste" opservacije,
s obzirom da je svaki èin posmatranja zasiæen teorijom (Popper, 1972).

Epistemièke vrednosti predstavljaju one kriterijume koje primenjuju nauènici da
bi napravili izbor izmeðu suparnièkih teorijskih objašnjenja (Howard, 1986: 135).
Pitanja epistemièkih vrednosti retko se postavljaju u objektivistièkoj


D. Stojnov
metateoriji, s obzirom da se znanje posmatra kao reprezentacija stvarnosti i, shodno
tome, objašnjenja se izabiraju na osnovu svoje istinitosti, odnosno na osnovu
korespondencije sa spoljašnjom stvarnošæu koju predstavljaju. Objektivistièko poimanje
znanja i istine stoga je u tesnoj vezi sa realizmom i teorijom opravdanja (engl.
justificationism), odnosno oslanjanjem na autoritet èinjenica kojima se opravdava svaka
tvrdnja koja pretenduje na status nauènog znanja. Štaviše, istina se u tradicionalnoj
filozofiji nauke (zakljuèno sa logièkim empirizmom) posmatra kao glavna karakteristika
nauènih teorija i odreðuje kao korespondencija izmeðu nauènih iskaza i realnosti date
iskustvom. Sržna pretpostavka ovakve filozofije sadržana je u tome da je nauèni iskaz
samo onaj iskaz koji se može redukovati na elemente opservacije, a nauène teorije samo
one teorije koje su induktivno izvedene iz empirijske osnove, to jest èinjenica. Glavni
metodološki zahtev u ovoj tradiciji jeste korespondencija izmeðu teorije i iskustva;
teorijama koje ne zadovoljavaju ovaj zahtev nije mesto u nauci. Iz toga sledi da su svi
iskazi nauke istiniti iskazi i da se jednom utvrðene nauène èinjenice više ne dovode u
pitanje. Dalji zadatak nauènog istraživanja sadrži se u otkrivanju novih nauènih istina
koje se dodaju ranije utvrðenim istinama i sa njima se zbrajaju. Pod iskustvom se, dalje,
podrazumeva skup opservacionih iskaza kojim se registruju èinjenice, i koji su po samoj
svojoj prirodi neoborivi i nepogrešivi, zato što predstavljaju sliku stvarnosti. Iskustvo je
zato doslovce objektivno, a subjekt saznanja može samo da ga pasivno odražava tako
što ga beleži i induktivno generalizuje. Drugim reèima, bez nepromenjivog, neoborivog
i nepogrešivog iskustva nema istine, jer bi to imalo za posledicu da se stvarnost ne može
neposredno saznavati.

Iz pretpostavki o epistemièkim vrednostima konstruktivistièke metateorije mogu
se izvesti brojni korolari. U stvari, razlièite konstruktivistièke teorije razlikuje se po
tome koje korolare o epistemièkim vrednostima naglašavaju. U skladu sa tim,
naglašavanje razlièitih korolara o epistemièkim vrednostima dovelo je do pojave
mnoštva konstruktivistièkih pristupa. Najznaèajniji od tih pristupa biæe ukratko
predstavljeni u tekstu koji sledi. Jedan pokušaj njihovog sistematizovanja u
konstruktivistièku metateoriju na osnovu shvatanja o prirodi znanja i na osnovu
opredeljenja za korolare o epistemièkim vrednostima (pomoæu kojih se može ustanoviti
šta jeste, a šta nije korisno znanje), predstavljen je na Tabeli 2.

Razlièiti pristupi konstruktivizmu i
kriterijumi za njihovo razvrstavanje

Radikalni konstruktivizam, èiji su glavni zastupnici Umberto Maturana i
Francisko Varela (Maturana & Varela, 1987), Ernest fon Ferster (von Foerster, 1981) i
Hajnc fon Glazersfeld (von Glasersfeld, 1987), odbacuju moguænost objektivnog znanja,
s obzirom da svako znanje zavisi od strukture saznavaoca. Shodno tome, subjekat i
objekat su konstrukcije (ili operacije) saznavaoca, a ne entiteti koji postoje nezavisno od
njega. Èak i ako postoji ontološka stvarnost, mi je možemo saznati samo u onoj meri u
kojoj se naše znanje uklapa (engl. fit) u takvu stvarnost. Fon Glazersfeld pojašnjava
pojam uklapanja koristeæi se metaforom

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 1:27 am

kljuèa i brave: èak i kada kljuè
otvori bravu, mi ne možemo biti sigurni da on sa njom
korespondira (jer moguæe je naæi nekoliko razlièitih kljuèeva koji mogu da otvore istu
bravu). Tako radikalni konstruktivizam posmatra znanje kao konstrukciju, a nikako kao
pounutrene reprezentacije spoljašnje stvarnosti koja je nezavisna od saznavaoca. Za
Maturanu i Varelu, živa biæa su autopojetski, samostvarajuæi sistemi:

Dinamièki sistem odreðen kao složeno jedinstvo mreža proizvoda delova koji a)
kroz svoje interakcije povratno regenerišu mrežu delova koji su ih stvorili, i b)
prepoznaju ovu mrežu kao jedinstvo u prostoru u kome oni postoje pomoæu
konstituisanja i specifikovanja svojih granica kao površine rascepa od pozadine
kroz njihove povlašæene interakcije u mreži, jeste autopojetski sistem (Maturana
& Varela, 1980: 59).

Tabela 2: Metateorijske pretpostavke o prirodi znanja i epistemièkim
kriterijumima u razlièitim konstruktivistièkim pravacima

VRSTA
KONSTRUKTIVIZMA
PRIRODA
ZNANjA
EPISTEMIÈKE
VREDNOSTI
Razvojni
konstruktivizam
Znanje potièe iz proaktivnog
traganja za ekvilibrijumom
(Piaget, 1971)
Znanje se zasniva na doprinosu
dijalektièkoj adaptaciji
(Basseches, 1984; Piaget,
1971)
Psihologija
liènih konstrukata
Znanje potièe iz anticipacije i
potonje validacije ili
invalidacije predviðanja
(Kelly, 1955)
Znanje se zasniva na svom
doprinosu prediktivnoj
efikasnosti sistema konstrukata
(Kelly, 1955)
Teorija
Asimilacije
Znanje potièe iz aktivnosti
osmišljavanja saznavaoca
(Ausubel, 1963)
Znanje se zasniva na: a) svom
doprinosu konsenzusu sa
društvom onih koji uèe ,
b) poveæanoj složenosti sistema
znanja (Novak, 1993)
Radikalni
konstruktivizam
Znanje potièe iz ureðivanja i
ustrojavanja iskustva
(von Glaserfeld, 1984)
Znanje se zasniva na svom
doprinosu efektivnoj akciji –
t.j. opstanku (Maturana &
Varela, 1987) ili održivosti
(von Glasersfeld, 1984)
Socijalni
konstrukcionizam
Znanje potièe iz društveno
generisanih konstrukcija
(Gergen, 1985)
Znanje se zasniva na svom
doprinosu: a) tehnološkom
napretku, b) kulturalnoj kritici,
c) konstruisanju novih svetova
(Gergen, 1992)
Narativna
psihologija
Znanje potièe iz narativne
upotrebe iskustva
(Sarbin, 1986)
Znanje se zasniva na svom
doprinosu glaèanja narativa –
tj. koherentnosti (Sarbin,1986)
Ideja autopojeze podrazumeva stalno i povratno samostvaranje u kome je gotovo
nemoguæe razlikovati ono što stvara od onoga što je stvoreno. Ovaj pojam podržava i

D. Stojnov
fon Ferster svojom tvrdnjom da centralni nervni sistem operiše kao zatvoreni sistem
ustrojen tako da bi proizveo jednu postojanu stvarnost:

S obzirom da u našem nervnom sistemu ima oko sto miliona senzornih receptora i
oko sto milijardi sinapsi, mi smo sto hiljada puta prijemèiviji na promene u
našem unutrašnjem, nego u našem spoljašnjem okruženju (von Foerster, 1981:
52).

Organizmi stupaju u interakciju pomoæu strukturalnog uparivanja, odnosno
zajedno se razvijaju pomoæu stvaranja uzajamnih uslova za efektivnu akciju. Maturana i
Varela izjednaèavaju efektivnu akciju sa opstankom. Svest i jezik izranjaju iz iskustva
strukturalnog uparivanja i efektivne akcije. Iz toga sledi da "živeti znaèi znati, jer život
je efektivna akcija nekog sistema koji postoji kao živo biæe" (Maturana & Varela, 1987:
174). Radikalni konstruktivizam podržava ideju o nerazdvojivosti liènih i socijalnih
dimenzija ljudskog iskustva (Chiari & Nuzzo, 1996a). Izjednaèavanjem znanja sa
efektivnom akcijom (Maturana & Varela, 1987), ili sa održivošæu (von Glasersfeld,
1984), radikalni konstruktivizam se suprotstavlja idejama teorije opravdanja.

Socijalni konstrukcionizam (Gergen, 1985; Shotter, 1993; Harre, 1983) interesuje
se pre svega za ulogu društvenih procesa u konstruisanju znaèenja. Shodno tome,
Gergen (1985, 1992) istovremeno odbacuje i egzogenu i endogenu epistemologiju.
Endogena epistemologija naglašava ulogu pojedinaènog uma u konstrukciji znaèenja,
dok egzogena epistemologija naglašava spoljašnju realnost. Socijalni konstrukcionizam
ne pozicionira znanje ni unutar umova pojedinaca, niti van njih, veæ
izmeðu ljudi.
Drugim reèima, prema ovom stanovištu znanje se generiše tako što ljudi meðusobno
delaju i pregovaranjem ustanovljavaju skup zajednièkih znaèenja. Ova znaèenja stvaraju
se u diskursu i omeðena su pravilima gramatike, tako da su nastojanja socijalnih
konstrukcionista "izmeštanje subjekta u diskurs" i "decentracija posesivnog
individualizma" dekartovske tradicije (Shotter & Gergen, 1989). Odbacivanjem
objektivistièkog poimanja znanja kao unutrašnje reprezentacije, socijalni
konstrukcionizam deli mišljenje sa onima koji smatraju da je znanje konstrukcija – u
ovom sluèaju socijalna konstrukcija. Kenet i Meri Gergen smatraju da:

Objekti ili dogaðaji u svetu ne mogu biti identifikovani nezavisno od pojmova ili
razumevanja pomoæu kojih im neko pristupa. Pojmovi moraju prethoditi
posmatranju i ne mogu biti izvedeni iz njega (Gergen & Gergen, 1986: 23).

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 1:28 am

Pitanje kriterijuma izbora izmeðu razlièitih vrsta znanja razvijeno je upravo u
radovima socijalnih konstrukcionista. Gergen (1992) ukljuèuje najmanje tri kriterijuma:

(a) doprinos tehnološkom napretku; (b) doprinos kulturnoj kritici i (c) doprinos
konstruisanju novih svetova. Prvi kriterijum ukljuèuje valjano predviðanje i osobne
veštine u razlièitim praktiènim okruženjima, i, po Gergenovom mišljenju, najmanje je
važan. Drugi naglašava ulogu znanja u oslobaðanju od ogranièavajuæih uticaja
reifikovanih pogleda na svet date kulture, i predstavlja politièki poduhvat, buduæi da je
utemeljen na vrednostima. Treæi se zasniva na pojmu generativne teorije, odnosno
"teorije koja se uoblièava da bi svrgnula konvencionalno mišljenje i otvorila put novim
alternativama u mišljenju i delanju" (Gergen, 1992: 27). U svakom sluèaju, sva tri
predložena kriterijuma mogu se posmatrati kao primeri (društvene i politièke) upotrebe
znanja i time istièu svoju pripadnost eksternalizmu, odnosno pravcu koji je zasnovan na
shvatanju da spoljašnji, vannauèni (društveni i kulturni) èinioci determinišu razvoj
nauènog znanja. Eksternalizam predstavlja suprotnost internalizmu, èiji pripadnici
smatraju da je razvoj nauke u potpunosti odreðen unutrašnjim èiniocima neke nauène
discipline, njenih metoda i rezultata istraživanja, i u potpunosti je paralelan sa teorijom
opravdanja. Mada se socijalni konstrukcionisti vrlo eksplicitno svrstavaju u red
protivnika internalizma, teorija opravdanja i reprezentacionizma kao i radikalni
konstruktivisti, oni naglašavju upotrebu pojma konstrukcionizam da bi naglasili i svoje
razlike od radikalnog konstruktivizma. Dok radikalni konstruktivisti teže predstavljanju
nervnog sistema kao zatvorene jedinice, socijalni konstrukcionisti smatraju da znanje
izvire iz društvene razmene posredovane jezikom.
Narativna psihologija (Sarbin, 1986) predlaže narativni zaplet (engl.
emplotment) kao naèelo ustrojavanja u proaktivnoj konstrukciji znaèenja. Ljudi
osmišljuju inaèe nepovezane dogaðaje tako što im nameæu narativnu strukturu. Tako, na
primer, kada im se prikažu dve ili tri slike, ljudi teže da isprièaju prièu koja ih na
izvestan naèin meðusobno povezuje i koja omoguæava da predvidimo na koji naèin æe se
stvari odvijati. Shodno tome, narativni zaplet izjednaèava znanje sa anticipativnim
konstruisanjem narativnog znaèenja.

Narativni psiholozi predlažu narativno glaèanje kao kriterijum znanja prema
kome se tacitno vrši izbor izmeðu alternativa. U svom pristupu samoobmanama, Sarbin
(1986) smatra da ljudi upotrebljavaju i održavaju narative o sebi koji su oèigledno u
suprotnosti sa njihovim postupcima. Ova pojava se u psihološkoj tradiciji najèešæe
objašnjavala mehanistièkim konstruktima kao što su "potiskivanje" ili "disocijacija".
Kada se kao naèelo objašnjenja upotrebi narativno glaèanje, ovakvi konstrukti postaju
suvišni. Narativna psihologija smatra da ljudi tacitno ureðuju narative o sebi na naèin
koji omoguæava da "jastvo kao narativni lik biva saèuvano, odbranjeno ili ojaèano"
(Sarbin, 1986: 17). Prema tome, narativna psihologija podrazumeva konstruktivistièku
kritiku moguænosti opravdanja znanja pomoæu njegove korespondencije sa objektivnom
stvarnošæu.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 1:28 am

Razvojni konstruktivizam (Piaget, 1971) takoðe posmatra znanje kao proaktivnu
konstrukciju organizma koji saznaje. Prema razvojnom konstruktivizmu znanje
predstavlja konstrukciju subjekta koji saznaje, i koje je aktivirano težnjom za
ekvilibrijumom, odnosno potrebom za redom i postojanošæu, koju ima svaki kognitivni
sistem. Pijažeovo odbacivanje empiricistièkog poimanja znanja zasnovano je na ideji da
znanje ne može da bude kopija spoljašnjeg sveta, s obzirom da "samo kopija može da
nam obezbedi znanje o modelu po kome je kopija napravljena, i, štaviše, ovo znanje je
neophodno za kopiranje modela" (Piaget, 1971: 361). Pijažeov stav ukazuje na to da
znanje logièki nije moguæe posmatrati kao kopiju ili reprezentaciju realnosti: Da bi se
saznalo da li je nešto dobro kopirano, neophodno je imati nezavisan pristup obema
verzijama – kako realnosti, tako i njenoj reprezentaciji – i tek onda možemo da ih
uporeðujemo. Vaistinu, kako je uopšte moguæe znati šta je stvarnost nezavisno od našeg
znanja o stvarnosti?

Razvojni konstruktivizam takoðe odstupa od objektivistièkog poimanja istine kao
korespondencije izmeðu mentalnih reprezentacija i stvarnosti. Prema veæini
organizmièkih shvatanja (ukljuèujuæi i Pijažeovo), sistemi znanja razvijaju se pomoæu
kvalitativnih skokova koji se kreæu u smeru poveæane složenosti. Prema tome, znanje
nikada ne može da se posmatra kao taèna slika stvarnosti zbog toga što svaki novi
pomak zahteva opravdanje na novom i višem nivou. Razvojni i organizmièki
konstruktivizam, shodno tome, izjednaèava korisno znanje sa dijalektièki adaptivnim
delanjem, odnosno sposobnošæu da se neèije saznajne strukture prilagode okolini, kao i
to da se okolina prilagodi neèijim saznajnim strukturama.

Meðutim, ozbiljan problem Pijažeovog konstruktivizma tièe se relativno uskog
podruèja njegove primene na ispitivanje razvoja logièko-matematièkih operacija od
roðenja do adolescencije, kao i izjednaèavanja kognicije odraslih sa konstrukcijom sveta
koja se opisuje kao konstituisana zatvorenim sistemima (Basseches, 1984). Zato je
pokušaj proširenja ovakvog pristupa izvan stupnja formalnih operacija generisao sve
brojnija istraživanja kognicije odraslih sa jednog metateorijskog stanovišta koja je još
bliža konstruktivizmu nego Pijažeova inicijalna shvatanja (vidi: Commons et al., 1989;
1990).

Teorija asimilacije (Ausubel, 1963) predstavlja alternativan konstruktivistièki
pristup Pijažeovim idejama u oblasti pedagoške psihologije. U teoriji asimilacije
izjednaèava ce smisaono uèenje sa namerom uèenika da poveže novo znanje sa
pojmovima koje veæ poseduje. Na taj naèn se uèenje poistoveæuje sa stvaranjem smisla
umesto sa obradom podataka. Time se naglašava proaktivna uloga procesa konstruisanja
subjekta uèenja u stvaranju novog znanja.

Izraženo pojmovima teorije asimilacije, upotrebljivost novog pojma zavisi od
toga koliko je moguæe povezati ga sa drugim pojmovima u sistemu znanja subjekta,
odnosno, od sposobnosti za njegovu asimilaciju. Pretpostavke kojima se tvrdnje
povezuju ne moraju nužno biti ni ispravne ni pogrešne, veæ prihvaæene ili neprihvaæene
od "zajednice onih koji uèe u kojoj svi dele znaèenja mnogih pojmova,

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 1:29 am

ali u kojoj svaki èlan zadržava svoju idiosinkratièku pojmovnu hijerarhiju" (Novak,
1993: 183). Prema Novaku, kriterijumi znanja u asimilativnoj teoriji su dijalektièki: s
jedne strane, kreativni pojedinci prepoznaju se po svojim sposobnostima da restrukturišu
hijerarhiju svog saznanja; s druge strane, hijerarhija znanja cele zajednice je ta koja
progresivno napreduje. Prema tome, epistemièke vrednosti se posmatraju kao kompozit
saèinjen od društvenog konsenzusa (kao što je to u socijalnom konstrukcionizmu) i
poveæane složenosti (što je sluèaj u razvojnom konstruktivizmu).

Psihologija liènih konstrukata (Kelly, 1955) predstavlja prvi pokušaj uoblièenja
jedne teorije liènosti i psihoterapije koja je zasnovana na formalnom modelu
ustrojstva ljudskog znanja. Kelijeva filozofija alternativizma u konstruisanju tvrdi da
je viðenje stvarnosti podložno mnogim alternativama, s obzirom da nam se stvarnost
ne prikazuje neposredno, veæ
kroz konstrukte, odnosno "šablone" koje sami stvaramo
i isprobavamo njihovu valjanost u odnosu na svet.

Konstruktivistièko poimanje znanja kao anticipativne konstrukcije eksplicirano je
u osnovnom postulatu psihologije liènih konstrukata: "Procesi neke osobe su psihološki
kanalisani naèinima na koje ona anticipuje dogaðaje" (Kelly, 1955: 46). U ovoj teoriji
takoðe je sadržan konstruktivistièki pojam uspešnosti u predviðanju. Pravo pitanje za
psihologe koji se bave psihologijom liènih konstrukata nije da li su naši konstrukti
istiniti ili lažni, veæ da li predstavljaju korisne dimenzije pomoæu kojih se mogu
osmisliti alternativna viðenja, kao i delanja do kojih ona dovode (Adams-Weber &
Mancuso, 1983).

Posmatrano u kontekstu ostalih konstruktivistièkih teorija, psihologija liènih
konstrukata izdvaja se kao prethodnica ostalim teorijama. Kelijev pionirski doprinos
uoblièavanju i širenju konstruktivistièke misli istaknut je u radovima Majkla Mahonija
(Mahoney, 1988a) i Voltera Mišela (Mischel, 1980) koji su, izmeðu ostalih, naglasili da
je Keli bio u stanju da davnih pedesetih godina u velikoj meri anticipuje glavne tokove
savremene psihologije. Meðutim, bilo bi pogrešno reæi za ovu teoriju da je njen osnovni
kvalitet to što se javila pre ostalih. Nasuprot tome, teorija liènih konstrukata podržana je
impresivnim brojem istraživanja i literature (Neimeyer, 1985). Razvoj ove teorije u
velikoj meri ojaèan je upotrebom Mreže repertoara konstrukata, koja predstavlja dobar
primer usklaðivanja fenomenološkog pristupa, karakteristiènog za konstruktivistièku
metateoriju, sa zahtevima kvantitativnog pristupa u istraživanju. Pored ovoga, stepen
tehnološkog razvoja teorije liènih konstrukata takoðe je impresivan, pre svega što se tièe
broja kompjuterskih programa kojima se mogu obraðivati razni oblici Mreže repertoara
konstrukata (Bringman, 1992). Najzad, prvobitna oblast glavne primene ove teorije,
klinièka psihologija, ne samo da je temeljito proširena i detaljnije elaborisana (Winter,
1992), veæ je lista oblasti u kojima je ona sa uspehom primenjivana postala veoma duga
(Neimeyer, 1985). Ovom prilikom dovoljno je naglasiti samo poseban porast
istraživanja i aplikacija teorije liènih konstrukata u oblasti pedagogije i pedagoške
psihologije (Pope, 1995, jul; Pope &


D. Stojnov
Keen; 1981). Zato izgleda da ovakav razvoj i napredak teorije liènih konstrukata više
govori o njenoj avangardnosti i važnosti njene uloge u razvoju konstruktivistièke misli,
nego o prostom hronološkom redu javljanja na psihološkoj sceni (Chiari & Nuzzo,
1996b).

Uzimajuæi u obzir da je razmatranje razlièitih pristupa koji saèinjavaju
konstruktivistièku teoriju naèinjeno samo u osnovnim i opštim crtama, potrebno je
pružiti i dodatna objašnjenja o njihovom teorijskom statusu, uzajamnoj kompatibilnosti,
kao i o kriterijumima na osnovu kojih je moguæe razvrstati razlièite tipova
konstruktivizma.

Pre svega, svi konstruktivistièki pravci nemaju isti teorijski status. Dok su neki
konstituisani u formalne teorijske sisteme (psihologija liènih konstrukata i razvojni
konstruktivizam, na primer), drugi su mlaði i, shodno tome, manje razvijeni.

Zatim, mada svi pristupi u Tabeli 1, široko uzevši, prihvataju zajednièku
pretpostavku o prirodi znanja i epistemièim vrednostima suprotstavljenim teoriji
opravdanja, njihova uzajamna kompatibilnost u podreðenim nivoima ponekad je
problematièna. Na primer, socijalni konstrukcionizam i psihologija liènih konstrukata
razlikuju se u odreðenjima porekla konstruisanja koje je po prvima društveno, a po
drugima osobno. Slièno tome, kompatibilnost Pijažeove teorije i Psihologije liènih
konstrukata neki autori dovodili su u pitanje (Rychlak, 1990). Drugi èak smatraju da
Pijažeove filozofske pretpostavke nisu konstruktivistièke, s obzirom da proces
asimilacije i akomodacije dozvoljava moguænost da se spoljašnja stvarnost iskusi i
razlikuje od unutrašnjeg sveta (Salmon, 1990). Treæi smatraju da Pijažeova teorija,
zajedno sa teorijam Vigotskog i Brunera, èini okosnicu "ranog" konstruktivizma koji se
javio u oblasti teorija deèijeg razvoja, a koja je prethodila konstruktivistièkoj metateoriji
(Richardson, 1988). I pored toga, Pijažeov pristup ipak je ukljuèen u tabelu zbog toga
što je na osnovu ubedljivih argumenata, koje naglašavaju fon Glazersfeld i Sofer,

eksplicitno okarakterisan kao konstruktivistièki (von Glasersfeld, 1987; Soffer, 1993)7.
S obzirom da cilj ovog prikaza nije da konstruktivistièku metateoriju predstavi kao
potpuno jedinstvenu celinu, veæ
kao grupu teorija koje su srodne po zajednièkom jezgru
metateorijskih pretpostavki, nije zgorega još jednom naglasiti da je ovaj skup
primerenije posmatrati kao rasplinuti skup teorija koje su raznolike i u nekim domenima
èak i protivreène (Neimeyer, 1993).

Najzad, još uvek je veoma teško napraviti jasne kriterijume za razliku izmeðu
razlièitih tipova konstruktivizma. Mahoni (1988a) razlikuje radikalni

————————

7 Interesantno je da Pijažeovu teoriju malo ko nazivao "konstruktivistièkom teorijom" sve do
osamdesetih godina kad su nastali i prvi radovi o konstruktivistièkoj metateoriji. Dotle se o njoj najèešæe
govorilo kao o "genetièkoj epistemologiji" ili "teoriji kognitivnog razvoja". Kao što je veæ naznaèeno,
mišljenja o tome da li je Pijažeovo uèenje konstruktivistièko podeljena su. S obzirom da se njegova teorija
javila mnogo ranije od ostalih, Pijažeov doprinos biæe razmotren u poglavlju o psihološkim prethodnicama
konstruktivizma.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 1:30 am

konstruktivizam, koji porièe postojanje nezavisne stvarnosti i stoga se ne može
razlikovati od idealizma, i kritièki konstruktivizam koji ne porièe postojanje stvarnog
sveta i stoga u suštini pripada realizmu. Meðutim, Botela (1995) ispravno primeæuje da
se u ovom sluèaju pravi razlika izmeðu epistemoloških pretpostavki na osnovu jednog
ontološkog kriterijuma. S druge strane, von Glazersfeld (1984) razlikuje trivijalni i
radikalni konstruktivizam. Radikalni konstruktivizam (koji u ovom sluèaju nema isto
znaèenje koje mu pridaje Mahoni) podrazumeva da, i pored toga što možda postoji
spoljna stvarnost, znanje ne odslikava tu stvarnost, veæ poredak i ustrojstvo sveta koji je
konstituisan iskustvom ljudi. Trivijalni konstruktivizam po Glazersfeldu znaèi da se
nove ideje zasnivaju na starim – što je zdravorazumska pretpostavka bliska veæini
teorijskih usmerenja uopšte, a ne samo konstruktivizmu. Lidon (Lyddon, 1995) se
poziva na Peperovu taksonomiju pogleda na svet zasnovanu na izvornim metaforama da
bi napravio razliku izmeðu èetiri razlièita tipa konstruktivizma: (a) mehanicistièkog, (b)
formistièkog, (c) organizmièkog i (d) kontekstualistièkog. Na žalost, izgleda da je i ova
taksonomija problematièna (Berzonsky, 1992, jun). Mehanicizam i formizam nisu
kompatibilni sa konstruktivistièkim epistemièkim pretpostavkama (jer kao izvorne
metafore, u sluèaju mehanicizma, podrazumevaju mašine kojom rukovode prirodni
zakoni, a u sluèaju formizma, entitete koji konstituišu svet i koji poseduju esencijalnu
prirodu koja se može otkriti). S druge strane, kontekstualistièki i organizmièki
konstruktivizam isuviše se preklapaju, pa zbog toga na osnovu ove podele nije moguæe
jasno razlikovati dve nezavisne grupe konstruktivistièkih teorija.

Pored navedenih, brojne kriterijume za razvrstavanje predložili su i mnogi drugi
autori (Moshman, 1982; Armon-Jones, 1986; Steier, 1991; Soffer, 1993; Chiari &
Nuzzo, 1996a). Meðutim, njihovo razmatranje i meðusobno uporeðivanje zahteva
posebnu studiju. Zbog toga se èini da je na ovom mestu dovoljno izložiti jedan
informativan pregled razlièitih kriterijma za razlikovanje postojeæih konstruktivistièkih
teorija, koji je prikazan na Tabeli 3.

Postojanje razlièitih pravaca koji obrazuju konstruktivistièku metateoriju, kao i
mnoštva razlièitih kriterijuma na osnovu kojih se mogu razlikovati razlièiti tipovi
konstruktivizma, može da predstavlja podlogu za njihovo hijerarhizovanje s obzirom na
to koji je od njih "istinit". Iz štiva koje je do sada izloženo, treba da bude jasno da je u
okviru konstruktivistièke metateorije ovakvo pitanje neumesno. Za konstruktiviste nije
od presudne važnosti da daju jedan "istinit" odgovor na neko pitanje, veæ da vide kuda
vode razlièiti naèini postavljanja pitanja. Drugim reèima, oni nastoje da preispitaju
implikacije postojeæih dimenzija znaèenja (kako u nauci, tako i u filozofiji), povodom
kojih se vode najvažnje savremene rasprave.


D. Stojnov
Tabela 3: Kriterijumi predloženi za razlikovanje pojedinih tipova
konstruktivizma.

PREDLAGAÈ
TIPOVI
KONSTRUKTIVIZMA
KRITERIJUM
von Glasersfeld (1984)

Trivijalni spram radikalnog
konstruktivizma
Uparenost spram primerenosti
znanja i stvarnosti
Moshman (1982)
Egzogeni spram
endogenog spram
dijalektièkog
konstruktivizma
Spoljašnje strukture (okruženje) /
unutrašnja koordinacija (ranije
znanje) / interakcija (subjektivno
iskustvo) kao izvori znanja
Postojanje ogranièenog opsega
Armon-Jones (1986)

Slab spram jakog
konstrukcionizma
prirodnih oseæanja / oseæanja kao
nesvodivi sociokulturni proizvod

Mahoney (1988a) Radikalni spram kritièkog
konstruktivizma
Idealistièke spram realistièkih
onotoloških pretpostavki
Steier (1991)
Naivni konstruktivizam ili
konstruktivizam prvog reda
spram konstruktivizma
drugog reda ili socijalnog
konstrukcionizma
Nerefleksivno spram
autorefleksivnog istraživanja
konstrukcija stvarnosti drugih
osoba
Soffer (1993) Slab spram jakog
konstruktivizma
Objekat konstrukcije više / manje
pripada konstruisanju subjekta
Lyddon (1995)
Mehanistièki spram formistièkog
spram kontekstualistièkog spram
organizmièkog konstruktivizma
Materijalni spram
eficijentnog spram
formalnog spram
finalnog kauzaliteta
Chiari & Nuzzo (1996a)
Epistemološki
spram
hermeneutièkog konstruktivizma
Iskustvo osobe konstituiše
ustrojavanje sveta / operacije
distinkcija u jeziku konstituišu
generisanje i validaciju svake
stvarnosti
Jedna od takvih filozofskih raspri, govori o problemu determinizma spram
slobodne volje. Njen odjek u psihologiji proishodio je brojnim teorijskim i istraživaèkim
radovima o tome da li je èovek delatni agens, odnosno slobodni pokretaè svoje
aktivnosti, ili, pak, puko responzièko biæe koje predstavlja u potpunosti determinisan
pojedinaèan sluèaj – dedukt univerzalnih prirodnih zakona. Konstruktivistièki pristup ne
svodi se na arbitriranje koji je odgovor od ova dva istinit, veæ koliko smisla ova rapsrava
ima i kakve su njene implikacije.

Na primer, istraživanja haotiènih sistema u poslednjih dvadesetak godina dovela
su do formulacija po kojima su ljudi na odreðeni naèin slièni vremenu (u smislu


Konstruktivistièki pogled na svet

atmosferskih uslova), po tome što odvijanje njihovog ponašanja nije determinisano
inicijalnim uslovima, veæ se može odvijati na mnogo moguæih naèina (Gleick, 1987).
Ovakvo ponašanje ljudi naziva se slobodnom voljom. Za konstruktivistièki pristup nije
bitno da li je dimenzija slobodne volje spram determinizma "istinita", odnosno da li
odslikava "pravu" stvarnost. Za njega je karakteristièno pitanje: "Zašto ima smisla
pripisivati odliku slobodne volje ljudima, a ne i vremenu?" Ovakvo gledanja na stvari
izgleda krajnje jednostavno, ali njegovo prihvatanje ima vrlo dalekosežne implikacije:
Sve poznate rasprave, poput determinizma spram slobodne volje, samo su konstrukti
uma, a nikako odraz imanentne slike sveta. Njihovo prihvatanje predstavlja
opredeljivanje samo za jednu od moguæih slika o svetu, ali nikako za jedinu moguæu.
"Istinita" slika "stvarnog" sveta podrazumeva Arhimedovu taèku oslonca. A ako postoji
jedna stvar u kojoj se autori koji pripadaju razlièitim konstruktivistièkim pravcima
slažu, onda je to nedostatak verovanja u postojanje jedne takve taèke.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Admin taj Uto Jan 27, 2009 1:31 am

Taèke oslonca konstruktivistièke metateorije

Zbog svega što je do sada reèeno, moglo bi se razumeti zašto su definicije
konstruktivizma uopštene, i zašto je moguæa upotreba konstruktivistièke metateorije
koja nema jasne granice i u sebi sadrži teorije sa znaèajnim protivureènostima. Ipak, u
nizu definicija konstruktivizma, prisutan je jedan zajednièki stav, po kome se
konstruktivizam nedvosmisleno vezuje za znanje. Stoga izgleda opravdano da se iz
veæeg broja definicija konstruktivizma u psihologiji izdvoji jedna koja je karakteristièna
i široko prihvaæena, a u isto vreme specifiènija od Mahonijeve definicije navedene u
ranijem delu teksta:

Konstruktivizam je epistemološka pozicija koja naglašava liène i kolektivne
procese stvaranja smisla i njihove implikacije za psihologiju. Ljudska biæa
posmatraju se kao aktivni stvaraoci konstruktcija koje se mogu porediti po tome
sa koliko uspešnosti pomažu osobi da se prilagodi životnim izazovima (Neimeyer
& Stewart, 1998: 101).

Kada je reè o osnovnim naèelima konstruktivistièke metateorije, èini se da ni
osnovne karakteristike koje iznosi Mahoni (proaktivna kognicija, morfogenièka
struktura jezgra i samoustrojavajuæi proces razvoja), kao ni pretpostavke (o prirodi
znanja i epistemièkim vrednostima) koje predlaže Botela, nisu dovoljno opsežne i
informativne da bi uspešno opisale mnoštvo raznorodnih teorija koje obuhvataju. Pored
toga, primerena idejama konstruktivizma jeste i moguænost istovremenog postojanja
razlièitih naèela, definicija i kriterijuma. U skladu s tim, na ovom mestu predlažu se
èetiri osnovne taèke oslonca pravaca u konstruktivistièkoj metateoriji. To su:

1.
Relativizam: a) istina postaje problematièan pojam, tako da više ništa nije
moguæe nazvati objektivnom èinjenicom; b) zastupa se ideja o istovremenom
postojanju mnoštva razlièitih referentnih okvira; c) zagovara se prouèavanje

D. Stojnov
implikacija razlièitih perspektiva koje su proishod ovih okvira: znanje kojim ljudi
raspolažu posmatra se kao artefakt pretrage za smislom koja se preduzima uvek iz
neke perspektive.

2.
Relacionizam: a) zastupa se epistemološki stav u kome se zagovara ontološki
primat odnosa nad jednom unutrašnjom esencijom koja je nezavisna od procesa
saznavanja; b) smatra se da su psihološka svojstva proishod delatnosti ljudi i
njihovog odnosa sa drugim stvarima ili ljudima; c) ta delatnost odreðuje se kao
potraga za smislom.
3.
Potencijalizam: a) konstruktivistièka objašnjenja poèivaju na dinamièkim
interakcijama: naglasak je na procesima, a ne na crtama ili strukturama; b)
pojmovi pomoæu kojih se svet razume posmatraju se kao artefakta procesa
saznavanja, proizvodi delatnosti ljudi koje se dešavaju pod istorijskim
okolnostima; c) pojave se prouèavaju u svom neprekidnom razvoju, nastajanju i
promeni. One imaju svoju istoriènost i prouèavaju se dijahrono (i ontogenetski i
filogenetski);
4.
Participativnost: a) èovek se detrivijalizuje od dedukta obuhvatnog zakona i
posmatra kao proaktivno biæe koje saznajuæi svet sazdaje sebe. Shodno tome,
psihološki razvoj posmatra se kao autopojetski proces u kome je nemoguæe
odrediti granice izmeðu saznavaoca, saznatog i procesa saznavanja; b) psihološke
kategorije nisu odraz postojeæeg stanja veæ konstitutivni pogledi na svet u kojima
je sadržan i èovek koji taj svet saznaje; c) sve znanje uvek je posredovano
(biologijom, fiziologijom, jezikom, istorijom, kulturom, paradigmom saznavanja,
itd.); d) kategorije pomoæu kojih se svet saznaje su determinante ljudske
delatnosti (opažanje i delanje su koimplikativni), vodièi za akciju koji sa sobom
nose potencijal za odreðenu društvenu praksu; e) razlièita viðenja sveta uvek su u
skladu sa razlièitim interesima, pa psihologija nije politièki nevina nauka.
Naziv "taèke oslonca" izabran je zbog toga što iza svega ne stoji namera da se
konstruktivizam precizno definiše i da se odrede njegova osnovna naèela koja se neæe
preklapati ili protivureèiti jedna drugima. Ideja vodilja navedenih kategorija samo je
jedan pokušaj da se (pre svega iz didaktièkih razloga) izdvoje srodna shvatanja na koja
se konstruktivistièki autori pozivaju. Kao i u svakoj klasifikaciji, i u ovoj su moguæa
ponavljanja i nejasnoæe. Meðutim, u skladu sa naèelom da konstruisane kategorije ne
odslikavaju jedan stvaran poredak stvari u svetu, veæ podlogu za akciju, zamišljena je i
upotreba ove klasifikacije "taèaka oslonca". Predstavljene kategorije pre svega bi mogle
biti upotrebljene kao naèin da se osmisli elaboracija ideja koje leže u osnovi
konstruktivistièkog pogleda na


Konstruktivistièki pogled na svet

svet. Detaljnije razmatranje svake od ovih taèaka zahteva pisanje posebnih studija.

Posebno razmatranje zahteva i pregled svih onih ideja koje su srodne
konstruktivizmu i koje su mu prethodile. Konstruktivistièka paradigma nije nastala iz
intelektualnog vakuuma. U psihologiji su, i pre pojave pomenutih konstruktivistièkih
pravaca, postojale teorije sa srodnim idejama koje su umnogome utirale put
konstruktivizmu. Pored toga, konstruktivizam u psihologiji duguje mnogo razvoju
konstruktivistièkih misli koje su se uoblièile u filozofiji, na šta ukazuje èesto pominjana
Ebinghausova izreka da psihologija ima dugaèku prošlost, a kratku istoriju. Umesto
razmatranja intelektualne prošlosti konstruktivizma, na kraju ovog rada dovoljno je
napomenuti da je od poèetka svoje zvaniène istorije, psihologija imala dva lika. Jedan
egkzaktni, eksplanativni i laboratorijski, koji je dominirao glavnim tokovima akademske
psihologije sve do skora i sa kojim smo imali prilike da se detaljno upoznamo. Èini se
da dolazi vreme da psihologija slobodno i bez nepotrebnih oseæanja inferiornosti,
pokaže i svoj drugi lik – neodreðeniji, tolerantniji na neizvesnosti i poprilièno životniji.
Jednom reèju – konstruktivistièki.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Konstruktivistièki pogled na svet:

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu