S T U D E N T I P R A K S A

Strana 1 od 4 1, 2, 3, 4  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

:deda: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 8:58 pm

Marko Savić Marina Živić Zoran Gavrilović

S T U D E N T I I P R A K S A

Aktiviranje društvenih potencijala u borbi za modernizaciju i unapređenje kvaliteta visokog obrazovanja u Srbiji
Centar za Monitoring i Evaluaciju
Beograd
2006.

STUDENTI I PRAKSA

Usavršavanje studenata
...Period, kako se tada govorilo, velikog školskog (letnjeg) odmora nije bio i zaista predah za sve studente Beogradskog univerziteta. Da ne bude tako, postarao se savet Tehničkog fakulteta koji je u cilju sticanja praktičnih znanja odlučio da tokom leta 1906. godine pošalje izvestan broj redovnih studenata na «tehničke praktične radove». Tako je zapravo počela moderna praksa koja je doprinela da se bolje poveže teorijska sa praktičnom nastavom. Izbor zavoda u kojima su boravili «tehničari», kako su u ondašnjem žargonu zvali studente Tehničkog fakulteta, bio je dogovoren sa Ministarstvom građevina i Ministarstvom vojnim. Za studente je to bilo novo i u svakom slučaju dragoceno iskustvo...
(Đurović Arsen (2004), Modernizacija obrazovanja u kraljevini Srbiji 1905-1914, str. 734, Beograd, Istorijski institut)

REČ UNAPRED onošenje zakona o visokom obrazovanju 1998. godine, kojim je konačno ostvarena višegodišnja želja tadašnjeg režima da stavi akademsku javnost u Srbiji pod svoju kontrolu ukinuvši u potpunosti autonomiju visokoškolskih ustanova, konačno je ujedinilo intelektualnu i političku opozicionu elitu u nastojanjima da se bori za sprovođenje temeljne reforme univerziteta. Evropsko obrazovanje u Evropskoj Srbiji bila je i još uvek predstavlja mantru za koju se svi zalažu i cilj kome svi teže: od studenata i njihovih roditelja do profesora i ostalog nastavnog osoblja. D
Podsećanja radi, visokoškolski sistem uspostavljan u periodu posle Drugog svetskog rata već sedamdesetih godina biva podložen oštroj kritici, kada je sedam profesora disidenata bilo dekretom udaljeno sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Međutim, njihove ideje i težnje nastavile su da traju i reforme su tokom osamdesetih bile shvaćene i prihvaćene kao neminovnost čak i u krugovima tadašnje vladajuće oligarhije. Plan je napravljen i počelo se sa njegovom realizacijom, ali u okviru tadašnjeg rigidnog jednopartijskog sistema, koji je već bio u odlasku1.
Devedesete donose raspad SFRJ i građanski rat, kada je jedini cilj režima u Srbiji bio da se Univerzitet, kao potencijalno i najprikladnije mesto za širenje novih i drugačijih ideja i mišljenja, pacifikuje, primiri i da se njegov uticaj u javnosti smanji. Zakon iz 1992. teško se može nazvati reformskim. On je legalizovao trenutno (jako loše) stanje i uneo zrno podele između studenata i nastavnog osoblja. Ova konfliktna podela se produbljuje donošenjem već pomenutog novog zakona iz 1998. godine2, kojim je
1 Tzv. Šuvareve reforme, nazvane po istaknutom članu tadašnje Komunističke partije i rukovodstva SFRJ, inače autoru i osobi zaduženoj za implementaciju reforme obrazovanja. 9
2 Tzv. Šešeljev zakon o univerzitetu
ukinuta autonomija univerziteta i koji je u akademskoj javnosti okarakterisan i kao osvetnički, obzirom da je donesen posle studentskih protesta 1996/97. godine, najdužih u evropskoj istoriji, koji su nedvosmisleno označili početak kraja diktature Miloševićeve oligarhijske klike.
Posle petooktobarskih promena (još jedne plišane revolucije - prim. autora), nove demokratske vlasti su delom stavile van snage većinu članova tog zakona, sve do donošenja novog iz 2002. koji je okarakterisan kao privremeni, do donošenja novog, reformskog koji je ugledao svetlost dana tek 2005. godine, doduše u izmenjenoj formi od predloga koji je razvijen još 2003. godine.
Trenutna situacija
Danas, kada se prave reforme na Univerzitetu konačno sprovode i kada, u državi koja je osiromašena tokom devedesetih, a sama univerzitetska javnost i dalje podeljena na reformatorske struje, opet nejedinstvene i sa različitim pogledima na to kako i kojom brzinom reforme treba sprovesti i rigidni ostatke Miloševićevog, pa čak i komunističkog jednopartijskog režima, potrebno je nedvosmisleno podržati i osnažiti sve reformske inicijative proevropske orijentacije, a posebno one koje će ubrzati ispunjenje principa propisanih Bolonjskom deklaracijom – čiji je Republika Srbija potpisnik od 2003. Naravno, da bi se sve ovo postiglo do 2010. godine, kada ističe rok za implementaciju bolonjskih principa, potrebna je puna saradnja vlade, univerziteta i nevladinog sektora, ali i privrednih subjekata koji bi mogli značajno da doprinesu uspešnom sprovođenju ovog procesa.
U gotovo svim diskusijama tokom protekle decenije istaknut je hroničan nedostatak prakse i sticanja praktičnih znanja i veština studenata na svim univerzitetima u Srbiji. I sami studenti često izjavljuju da, u poređenju sa svojim kolegama

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 9:00 pm

u Evropi, mnogo zaostaju u praktičnoj primeni znanja i veština koje steknu tokom školovanja. I sa druge strane, privredni subjekti koji zapošljavaju mlade diplomce bez radnog iskustva ističu da im je potrebno čak i po nekoliko godina da ih osposobe za radna mesta na koja su primljeni.
Početne pretpostavke i svrha projekta
Zbog svega prethodno navedenog, Centar za Monitoring i Evaluaciju je inicirao i realizovao istraživačko akcioni projekat pod nazivom Studenti i praksa, sa osnovnom idejom da precizno identifikuje potrebe i mogućnosti za profesionalnom praksom na univerzitetima u Srbiji, da ispita i identifikuje akcioni potencijal privrednog sektora za aktivno uključenje i podršku reformama visokog školstva i inicira povezivanje državnih institucija, a pre svega Vlade Republike Srbije i privrede Srbije u cilju što bržeg podizanja kvaliteta nastave na fakultetima u Srbiji, kao i da predloži dalju strategiju razvoja ove trojne saradnje.
Problemi sa kojim smo susreli, suočavajući se sa projektnim zadatkom, bili su mnogostruki. Naime, i po starim statutima fakulteta, praksa kao nastavni metod za ovladavanje praktičnim znanjima i veštinama bila je obavezna, određeno je njeno trajanje i plan i program sprovođenja. Međutim, na samo pominjanje reči praksa, još u pripremnoj fazi, dočekivali su nas u većini slučajeva zbunjeni pogledi i univerzitetskih nastavnika i ogorčenih studenata. Značajnije od toga bila je svakako i činjenica da nismo nikakve zvanične informacije dobiti ninajednoj strani, kao ni relevantna istraživanja koja su barem obuhvatila delimično ovu temu. Fakulteti u procesu reformi okrenuti su sami sebi, najveće studentske organizacije se bave uglavnom drugim aspektima studentskog organizovanja i borbe za studentska prava. Međutim, neophodno je napomenuti, nekoliko, pre svega profesionalno orijentisanih studentskih organizacija koje
organizuju praksu, ali pre svega u inostranstvu. Na pitanje zašto praksu ne organizuju u Srbiji, dobijali smo uglavnom prost odgovor: A sa kim?!
Dakle, u Srbiji koja je ekonomski urušena devedesetih godina dvadesetog veka, većina preduzeća, državnih, društvenih, privatnih, našla se na ivici stečaja. U takvoj situaciji, sistem kvalitetne studentske prakse koji je postojao i funkcionisao u jednopartijskom sistemu, kao i razvijena svest o njenom značaju, polako je urušen, izbledeo i u većini slučajeva potpuno nestao.
Sve navedeno je dovelo do formulisanja ključne pretpostavke na kojoj se zasnovao ceo projekat: naime, činilo nam se da problem nedostatka kvalitetne studentske prakse više nije samo vezan za lošu socioekonomsku situaciju u Srbiji (sankcije, siromaštvo, urušavanje privrede i neadekvatno funkcionisanje preduzeća i institucija), već i za nedostatak inicijative odozgo, pri čemu pre svega imamo u vidu same univerzitete, fakultete, tačnije nastavni kadar, pa tek onda same studentske organizacije i nadležne državne institucije. Takođe, iskristalisala se još jedna bitna pretpostavka: veze između privrednog sektora i obrazovnih institucija koje su nekada bile veoma jake, danas skoro i da ne postoje, kao ni inicijativa za njihovo sistematsko obnavljanje. Dok su osamdesetih godina uspešna preduzeća često isticala prestižnu činjenicu da sarađuju sa određenim fakultetom, da primaju studente na praksu ili staž i da imaju status nastavnog centra i time ukazivala na svoje kvalitete, u pripremi ovog projekta uspeli smo da identifikujemo samo pojedinačne slučajeve saradnje nekih profesora sa privrednim subjektima, i to retke i nesistematizovane.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 9:07 pm

Na osnovu ove dve pretpostavke, dakle nedostatka inicijative odozgo i prekinute veze privrednih i nastavnih institucija, činilo nam se da bi veliki deo problema nedostatka studentske prakse na državnim univerzitetima u Srbiji mogao biti rešen boljom organizacijom, naravno uz malo veću
motivaciju zaposlenih na univerzitetima. Obzirom na dugogodišnje odsustvo svesti o ovom problemu, naša ideja je bila da identifikujemo stanje, istražimo akcioni potencijal za poboljšanje istog i da, u skladu sa našim, realno skromnim, mogućnostima, pokrenemo neke konkretne inicijative sa subjektima kod kojih uočimo postojanje svesti o značaju problema i motivaciju da se uključe u njegovo savladavanje.
Tim za realizaciju i ciljne grupe projekta
Projektni tim činili su:
Marina Živić (asistent menadžera projekta, realizacija sekundarne analize i javne prezentacije),
Đurđija Radić (transkripti okruglih stolova, fokus grupnih i dubinskih intervjua),
Zoran Gavrilović (izrada istraživačkog instrumenta, moderacija i analiza fokus grupnih intervjua),
Aleksandar Janković (organizacija okruglih stolova, realizacija e-mail kampanje),
Marko Vesković (savetnik na projektu)
Marko Savić (autor i koordinator projekta, realizacija i analiza dubinskih intervjua i koordinacija e-mail kampanje)
Na početku, pionirski se hvatajući u koštac sa svim problemima koje smo uočili, želeli smo da identifikujemo stepen dosadašnjih aktivnosti univerziteta, privrednog sektora i državnih organa, kao i saradnje po pitanju studentske prakse. Po jedna fokus grupna diskusija realizovana je u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu3 13
Izabrani gradovi su sedišta univerziteta čiji je osnivač i vlasnik država. Iz opravdanih razloga, izuzet Prištinski univerzitet, danas sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, posebno imajući u vidu činjenicu da je jako teško upoređivati navedena 4 univerzitetska centra sa ovim, jer ima izmešteno sedište, fakultete na privremenim lokacijama i neregularne uslove za rad.
sa predstavnicima studenata, lokalne samouprave, državnih organa, lokalnih privrednika i profesora univerziteta. Potom je doneta odluka da se istraživanje proširi i na privatne univerzitete, kao i na organizacije alternativnog obrazovanja, kako bi dobili kvalitetniju i obuhvatniju sliku o kvalitetu obrazovanja u Srbiji i u projekat uključili sve interesne grupe. Metod koji smo za tu priliku izabrali jeste dubinski intervju, a instrument je morao biti usklađen sa instrumentom korišćenim za fokus grupe. Usledila je e-mail kampanja koja je obuhvatila preko 2500 e-mail adresa predstavnika svih ciljnih grupa, kao i ličnim kontaktima, o rezultatima su obavešteni i pozvani na saradnju svi predstavnici Vlade Republike Srbije. Naišli smo na iskrenu podršku nastavnog kadra mnogih univerziteta4 (podjednako i državnih i privatnih), studentskih organizacija i institucija alternativnog obrazovanja.Rezultati su predstavljeni na okruglim stolovima u sva četiri grada, kao i na konferenciji za medije koja je usledila po završetku analize sakupljenih materijala.
Na kraju bi trebalo reći i da ova monografija nije samo zbir autorskih tekstova, iako su autorstva svakog poglavlja naznačena, već sinteza rezultata sinergičkog rada celog projektnog tima.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 9:11 pm

Obzirom da e-mail kampanje kao sredstvo promocije i diseminacije do sada nije korišćena, reakcije na naše mailove bile su više nego sto je bilo ko od nas mogao da pretpostavi. Izvode odabranih mailova podrške možete naći u prilozima na kraju knjige.
Zahvalnost
Veliku zahvalnost dugujemo svima koji su nam pomogli u realizaciji ovog projekta, kao i onima koji su ga podržali. Na prvom mestu veliku zahvalnost dugujemo Fondu za otvoreno društvo5 koji je finansijski podržao projekat, kao i gospođi Radmili Maslovarić na korisnim savetima i razumevanju.
Ovo mesto koristimo i da se zahvalimo na pomoći u realizaciji i učešću tokom fokus grupnih diskusija, dubinskih intervjua i okruglih stolova u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, kao i predstavnicima medija.
Posebno se zahvaljujemo sledećim pojedincima i institucijama: šefu kabineta Ministra prosvete i sporta gospodinu Urošu Balovu, rektoru Beogradskog univerziteta gospodinu Dejanu Popoviću, rektoru Megatrend univerziteta gospodinu Mići Jovanoviću, prorektoru Beogradske bankarske akademije gospodinu Dejanu Eriću, gospodinu Milanu Koševskom, dekanu Mašinskog fakulteta u Skoplju, kao i gospodinu Radmilu Polenakoviku, docentu Mašinskog fakulteta u Skoplju, predsednici Alternativne akademske omladinske mreže, gospođi Srbijanki Turajlić, direktorki Beogradske otvorene škole gospođi Vesni Đukić i programskom direktoru gospodinu Vladimiru Pavićeviću, predsednici Novosadske novinarske škole gospođi Dubravki Valić Nedeljković, predsednici Dobrovoljnog društva Panonija iz Novog Sada gospođi Danici Stefanović, profesorki Mašinskog fakulteta u Nišu gospođi Dragici Milenković, profesoru Ekonomskog fakulteta u Beogradu gospodinu Branku Medojeviću, profesoru Mašinskog fakulteta u Beogradu gospodinu Momčilu Milinkoviću, profesoru Filološkog fakulteta u Beogradu gospodinu Ljubiši Rajiću, profesorki Tehnološkog fakulteta u Beogradu gospođi Radmili Jančić Heinemann, asistentu Ekonomskog fakulteta
Stavovi i zaključci izrečeni u ovoj monografiji ne izražavaju nužno i stavove Fonda za otvoreno društvo.
u Beogradu gospodinu Draganu Lončaru, direktorki izdavaštva Adižes Institute SEE gospođi Zorici Stablović Bulajić, gospodinu Branislavu Miletiću iz Career centra Ekonomskog fakulteta u Beogradu, a specijalnu zahvalnost dugujemo predsedniku Unije poslodavaca Srbije i Crne Gore gospodinu Dragoslavu Zagorcu i menadžerki Unije poslodavaca Srbije i Crne Gore gospođi Ljiljani Boćić Bešević, kao i gospodinu Urošu Grbiću, specijalnom konsultantu na ovom projektu.
Takođe, zahvalnost dugujemo i gospodinu Dejvidu Stonu (David Stone), profesoru Tehničkog Univerziteta u Mičigenu, koji nam je ljubazno ustupio svoj tekst, integralno objavljen u orginalu u prilozima ove monografije.
eme studija pridaje posebna pažnja. Na osnovnim i postdiplomskim studija, na različite načine, studenti stiču neophodno iskustvo za bavljenje odabranom profesijom u budućnosti. Bilo zbog želje za praktičnim iskustvom, bogatijom biografijom ili egzistencijalnih potreba (zbog dopunskih izvora prihoda), studenti u razvijenom delu sveta u trenutku sticanja diplome uglavnom imaju radno iskustvo. U
Cilj sekundarne analize je bio predstaviti osnovne modele sticanja praktičnog iskustva studenata u inostranstvu. Akcenat je stavljen na vidove i modele obezbeđivanja praksi koje je moguće primeniti i u našoj sredini i koji uglavnom ne zahtevaju angažovanje značajnih materijalnih sredstava, koliko znanja, preduzimljivosti i kreativnosti.6
Na početku će biti predstavljeni faktori koji utiču na formiranje sistema studentskih praksi u jednoj zemlji, a do kojih se došlo kroz sekundarnu analizu brojnih primera. To su:

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 9:40 pm

Marina Živić
PRAKTIČNO O PRAKSI
Analitička studija o različitim vidovima organizacije studentskih praksi u svetu i regionu svetu se studentskoj praksi za vreme studija pridaje posebna pažnja. Na osnovnim i postdiplomskim studija, na različite načine, studenti stiču neophodno iskustvo za bavljenje odabranom profesijom u budućnosti. Bilo zbog želje za praktičnim iskustvom, bogatijom biografijom ili egzistencijalnih potreba (zbog dopunskih izvora prihoda), studenti u razvijenom delu sveta u trenutku sticanja diplome uglavnom imaju radno iskustvo. U
Cilj sekundarne analize je bio predstaviti osnovne modele sticanja praktičnog iskustva studenata u inostranstvu. Akcenat je stavljen na vidove i modele obezbeđivanja praksi koje je moguće primeniti i u našoj sredini i koji uglavnom ne zahtevaju angažovanje značajnih materijalnih sredstava, koliko znanja, preduzimljivosti i kreativnosti.6
Na početku će biti predstavljeni faktori koji utiču na formiranje sistema studentskih praksi u jednoj zemlji, a do kojih se došlo kroz sekundarnu analizu brojnih primera. To su:
1. Zakonska regulativa
2. Statuti i odluke visokoobrazovnih ustanova
3. Kadrovska politika kompanija i drugih organizacija
4. Politika razvoja inicijative i kreativnosti mladih
5. Kultura i nivo ekonomskog razvoja
6 Treba napomenuti da je ova sekundarna analiza rađena većim delom na osnovu online resursa. Dati primeri u tekstu su zgodne ilustracije kako je neki oblik studenskih praksi realizovan, a razlog često (ali ne jedino) spominjanih američkih kompanija i obrazovnih ustanova jeste što imaju često najinformativnije online prezentacije i publikacije, sa trendovima koji se ne razlikuju značajno od relevantnih trendova u ostalim, za istraživanje relevantnim zemljama.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 9:42 pm

Bitno je istaći da se zakonskom regulativom bazično omogućava i podstiče realizacija studentskih praksi. Zakonom se predviđa ovakav društveni odnos i često samo postavlja okvir za organizaciju i realizaciju različitih vidova praktičnog angažovanja studenata. Zainteresovani subjekti (studenti, fakulteti, preduzeća, razne druge organizacije) većinu pitanja svojom voljom uređuju. Restriktivnim i obavezujućim normama nekada se posebno regulišu uslovi realizacije prakse u delatnostima visokog rizika od zloupotrebe (na primer, kod zastupanja na sudu).
Interesantan je primer podstičuće zakonske regulative većine evropskih država koje kroz ozbiljne poreske olakšice motivišu kompanije da uzimaju na praksu studente iz zemalja članica Evropske Unije kao i zemalja sa statusom kandidata za EU. Bitno je istaći da se i liberalnom regulativom osnivanja novih privrednih subjekata, takođe razvojem uslužnih, modernih i inovativnih oblasti poslovanja podstiče honorarno i drugo angažovanje studenata, kao i samozapošljavanje.
Etička i profesionalna pravila ponašanja praktikanata na sudu7
Pravila pod kojima američki studenti prava mogu da zastupaju klijente na sudu pre završenog fakulteta jesu propisana i primenjuju se u više američkih država.
Pravni fakultet na Vašingtonskom univerzitetu u St. Luisu (Washington University in St. Louis) jeste na svom sajtu istakao pravila Missouri Student Practice Rule pod kojima studenti mogu da zastupaju stranke na sudu. Dokument nazvan Pravilo 13 sadrži članove koji propisuju uslove koje student treba da ispuni da bi učestvovao u sudskom postupku, situacije u kojima može da asistira pravnim zastupnicima, uslove pod kojima sam praktikant može da
7 http://law.wustl.edu/Clinics/Crimjust/printrules.html
zastupa stranku (sa pismenom dozvolom pravnog zastupnika). Pre svega, student treba da pohađa završnu godinu pravnog fakulteta koji je sertifikovan od strane Američke asocijacije pravnika. Takođe, treba da bude registrovan i odobren od strane dekana, da ne traži niti prima nadoknadu za svoj rad i da je detaljno upoznat sa profesionalnim kodeksom struke. Na sudu se, u svojstvu zastupnika, može pojaviti sa pismenim punomoćjem klijenta i odgovornog advokata. Student se samo u posebnim slučajevima može pojaviti na sudu bez nadzora svog advokata supervizora.
Možda bi se u prvom trenutku moglo zaključiti da je u zemljama tzv. precedentnog (anglosaksonskog) prava, koje se odlikuje većom fleksibilnošću od kontinentalnog prava, lako obezbediti, pravno i praktično, prostor za studentske prakse. Ipak, oko 70% nemačkih pravnih fakulteta obezbeđuje praksu studentima kroz redovan proces studiranja (asistiranje pravnim zastupnicima, asistiranja u sudu i slično)8.
Odluke univerziteta i fakulteta9, statuti instituta i visokoobrazovnih ustanova, specijalizovani centri za servis studentima predstavljaju institucionalni okvir kojim se može omogućiti kvalitetno stucanje praktičnog iskustva za vreme studiranja. Relevantna pitanja se okvirno regulišu kroz statute, a dalje razrađuju kroz osnivanje centara za razvoj karijere, aktiviranje postojećih i osnivanje novih specijalizovanih instituta, odluke o partnerstvu sa privredom i nagrađivanju studenata, osnivanje laboratorija i virtuelnih
8 http://www.aals.org/worlddirectory 19
9 Bolonjska deklaracija upravo propagira sistem kontinuiranog učenja, kao i integrisanje praktičnih vidova nastave u redovni proces obrazovanja, što poboljštava kvalitet diplomiranih stručnjaka i olakšava kasnije zapošljavanje
preduzeća, opremanje odgovarajućih računarskih sala i slično.
Kadrovska politika kompanija i drugih organizacija – preduzeća u svetu često kroz svoja strateška dokumenta planiraju dugoročnu kadrovsku politiku. Zbog sve veće neizvesnosti tržišta radne snage, preduzeća su primorana da razvijaju i za sebe vezuju kadrove još "iz školske klupe". Uzimajući praktikante za više ili manje odgovorne zadatke, preduzeće obučava potencijalne zaposlene i upoznaje ih sa funkcionisanjem i kulturom organizacije. Takođe, kadrovskom politikom se može predvideti redovno angažovanje praktikanata na honorarnim i sezonskim poslovima, čime se prevazilazi diskontinuitet poslovanja i smanjuju troškovi projekata.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 9:43 pm

Razvoj inicijative i kreativnosti mladih ljudi jeste bitan faktor uspešnog profesionalnog osposobljavanja studenata pre dobijanja diplome. Nemačka i Singapur se često daju kao primer "društava zasnovanih na znanju"10. Ove zemlje, između ostalog, na nacionalnom nivou uvode sistem razvoja ličnih veština i kreativnosti još od najranijeg školovanja11. Fokus je na razvoju problemskog razmišljanja, proaktivnosti i dolaženju do inovativnih rešenja. Takođe, inicijativa pojedinca da daje ideje i predlaže rešenja se podstiče i nagrađuje. Na ovaj način se stvaraju mladi ljudi koji umeju da vide šanse u okruženju i iskoriste ih, sami tragaju za novim znanjima i iskustvima koja će ih profesionalno i lično unaprediti.
10 “Ekonomija zasnovana na znanju je ekonomija u kojoj su proizvodnja, distribucija i upotreba znanja glavni nosioci razvoja, blagostanja, kreativnosti i izvor zapošljavanja”(prim.prev.), APEC Economic Committee (2000) Towards Knowledge Based Economies in APEC, APEC Secreteriat
11 The Construction of Knowledge Based Economies versus Knowledge Societies: The Case of Germany and Singapure (2005), Anna-Katharina Hornidge, TU Berlin
Kultura i nivo ekonomskog razvoja su bitni i neretko presudni faktori za uspeh određene društvene promene. Kultura, kao jedinstvo materijalnih i nematerijalnih komponenti po kojima se određena društvena zajednica odlikuje i razlikuje od ostalih predstavlja osnovu razvoja novih društvenih odnosa i pojava. Ne ulazeći dublje u teoriju i aspekte kulture, bitno je reći da po ovom pitanju najbolje stoje zemlje koje se odlikuju razvijenim privredama, preduzimljivošću i spremnošću da ulažu u znanje i iskustvo mladih zarad budućih društvenih i ekonomskih ciljeva.12 Treba naglasiti da se svaka podela zemalja ovde daje uslovno. Stvaranje sistema studentskih praksi postaje efikasno i daje rezultate samo onda kada se shvate jasni benefiti svih zainteresovanih strana na nivou društvene zajednice.
Studirati i raditi – normalna situacija?
.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 9:44 pm

Mladi iz Kanade, Danske, ili Južne Koreje često će vam reći: "da, mladi u našoj zemlji imaju novca... pod uslovom da rade." Roditelji u ovim zemljama često prepuštaju svojoj deci da se samostalno izdržavaju od osamnaeste ili dvadesete godine života. Stipendije i part-time poslovi, rad vikendom, prakse dobijene preko specijalizovanih organizacija, postaju redovan izvor prihoda ovih mladih ljudi. Njihova profesionalna biografija je teško uporediva sa biografijama studenata koji su samo studirali. Naravno, očekivati
12 Autori Ronen i Šenkar su istraživali sličnosti između kultura pojedinih zemalja, sa naglaskom na istraživanje radnih navika zaposlenih i metode rokovođenja. Prema toj klasifikaciji, mogli bismo uslovno reći da su zemlje koje imaju povoljne uslove za razvoj efikasnog sistema studentskih praksi, sa ovog aspekta zemljeanglo kulture, germanske kulture, nordijske kulture, latinoevropske kulture, dalekoistočne kulture, uključujući i Japan.
13 Primer ispirisan razgovorom sa mladima iz različitih zemalja sveta i uvidom u njihove profesionalne biografije
navedenu samostalnost studenata u opštem smislu je moguće u ekonomski razvijenim i socijalno stabilnim društvima, gde između ostalog, i visokoobrazovne ustanove pružaju fleksibilnost ljudima koji rade i studiraju.
Na osnovu sekundarne analize, došlo se do zaključka da studentske prakse u svetu generalno organizuju sledeće organizacije i institucije:
1) Fakulteti (univerziteti)
2) Kompanije i velike neprofitne organizacije
3) Studentske organizacije
4) Profesionalne agencije
5) Specijalizovane neprofitne organizacije
Organizacija praksi preko fakulteta
Fakulteti i univerziteti bi trebalo da predstavljaju osnovan izvor inicijative za realizaciju studentskih praksi. Upravo se ove institucije u svetu i cene po tome što mladi stručnjaci koje oni obrazuju po sticaju diplome poseduju kvalitetna praktična iskustva i spremni su da se uhvate u koštac sa svojom izabranom profesijom. Ipak, obezbeđivanje praktičnog iskustva studentima nije prestiž, već postaje neophodan element jednog procesa obrazovanja. Svet se sve brže menja, uslovi na tržištu se množe, nauka i tehnologija svakodnevno unapređuju, a problemi socijalne i političke prirode usložnjavaju. U takvom okruženju, fakulteti moraju prihvatiti ozbiljnu ulogu stvaranja stručnjaka koji će se lako, bez mnogo vremena i ulaganja, uklopiti u svoje profesionalno okruženje i što brže početi da daju svoj doprinos društvenom napretku, odnosno realizaciji misije organizacije u kojoj rade.
Fakulteti su baza obrazovanja, ali i sazrevanja ljudi u profesionalnom smislu. Kroz klasičnu nastavu, studenti dobijaju odgovore na pitanje "kako treba da bude". To je
važno. Ali, kroz rad u firmama i institutima, angažovanje u virtuelnim preduzećima i kroz analizu primera iz prakse, dobijaju odgovor na drugačije pitanje "kako jeste u praksi". Tako se stiču realno primenljiva znanja o svakodnevnim problemima organizacije, ljudskim odnosima, potrebnom ponašanju na radnom mestu i ozbiljnosti koja se od zaposlenih očekuje.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 9:46 pm

U svetu koji ima sve manje vremena za ispravljanje grešaka, fakulteti i univerziteti moraju preuzeti dobar deo odgovornosti za profesionalne rezultate svojih studenata u budućnosti. Zbog svega navedenog, fakulteti se trude da stvore dobar sistem studentskih praksi i kroz druge vidove profesionalnog usavršavanja tokom studija obezbede neophodan kvalitet usluge obrazovanja koju pružaju.
Najzad, treba napomenuti da se često odgovornost za obezbeđivanje studentskih praksi prebacuje na univerzitet (posebno ako su fakulteti zavisni i bez pravnog subjektiviteta). Tako može da se iskoristi sinergija poslovnih kontakata sa okruženjem, jedinstvo institucija koje se bave profesionalnim usavršavanjem mladih, obezbeđuju niži troškovi organizovanja sajmova studentskih praksi i drugih projekata.
Prema obaveznosti, studentske prakse mogu biti:
1. Obavezne prakse – fakultet propisuje koliko vremena student mora provesti radeći u struci da bi mogao da diplomira. Ovakav sistem se često javlja u kontinentalnim zemljama Evrope, kao što je Nemačka, gde fakultet propisuje vreme (u opštem slučaju oko 12 nedelja) koje student mora provesti u nekoj firmi ili instituciji i doneti potvrdu o realizovanoj praksi. Mora se napomenuti da je pronalaženje prakse u ovim slučajevima relativno lako i uobičajeno, jer student ima obavezu i ambiciju da realizuje praksu, firme i druge organizacije poreske olakšice za primljene studente, a država kroz zakone obezbeđuje fleksibilnost u izboru načina realizacije ovog društvenog odnosa. Čest problem kod ovakvih praksi je nedostatak kvalitetne evaluacije. Obavezne prakse se češće javljaju u oblasti tehničkih nauka, prava, medicine i stomatologije, nego, na primer, u oblasti društvenih nauka.
2. Neobavezne prakse – fakultet predlaže, podstiče i nagrađuje sticanje praktičnog iskustva za vreme studiranja. Univerzitet (fakultet) kroz svoje organe i centre obezbeđuje realizaciju studentskih praksi i/ili daje savete sa tim u vezi. Studenti se nagrađuju tako što mogu dobijati bodove u okviru redovnog studiranja14 (koji im nekada mogu zameniti polaganje čitavih predmeta), dobijaju preporuke firmi i fakulteta, poslovne kontakte i obezbeđuju sebi lakše pronalaženje posla po završetku studija.
Australijski studenti inženjeri na terenu
Fakultet inženjerstva u Melburnu (Faculty of Engeneering)15 je do 2001. godine primenjivao sistem obaveznih praksi. Da bi neko stekao diplomu inženjera, trebalo je da realizuje dvanaest nedelja stručne prakse u relevantnoj kompaniji. Trenutno se primenjuje sistem neobaveznih praksi. Za svako realizovano radno iskustvo tokom studija dekan fakulteta potpisuje sertifikat16 koji se čuva u posebnoj bazi dosijea i konačno predaje studentu po sticanju diplome. Na nivou fakulteta nagradni bodovi za realizovanu praksu nisu propisani, što ne ograničava pravo profesora da daju olakšice studentima u okviru svojih predmeta.
14 prema Bolonjskoj deklaraciji, uvodi se bodovanje predmeta, a različiti vidovi praktične nastave mogu da nose određeni broj bodova, shodno vrsti prakse i odluci konkretne visokoobrazovne ustanove
15 http://www.eng.unimelb.edu.au/courses/ugrad/index.html
24
16 Po Bolonjskoj deklaraciji, diploma supplement
Student sam nalazi praksu i potpisuje ugovor sa preduzećem u kojem će privremeno raditi, u Australiji ili inostranstvu. Fakultet predlaže nivo nadoknade za vreme prakse i uređuje pitanje bezbednosti studenata na radu. U slučaju pravog spora, fakultet studentima obezbeđuje finansijsku i pravnu pomoć.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 9:48 pm

Fakulteti(univerziteti) koriste sledeće modele za organizaciju studentskih praksi:
1. Prakse organizovane preko Centara za razvoj karijere
2. Prakse na institutima
3. Prakse u laboratorijama
4. Prakse organizovane putem virtuelnih preduzeća, tehnoloških centara i poslovnih inkubatora
5. Simulacije i studije slučajeva iz prakse
Sticanje praktičnog iskustva u radu sa zatvorenicima
Binghamton Univerzitet iz Nju Jorka (Bihghamton University)17 je 1999. godine potpisao partnerstvo sa lokalnim zatvorima. Studenti (i postdiplomci) kliničke psihologije, redovno rade sa zatvorenicima, posebno mentalno invalidnim kojih je, po zvaničnim statistikama, u američkim zatvorima sve više. Adaptacija zatvorenika, izolovanost od porodice, dugogodišnji boravak i starenje u zatvoru, pomoć mentalno bolesnima jesu samo neki od problema sa kojima se studenti svakodnevno susreću i koje uče da rešavaju. Na ovaj način se kvalitetno i efikasno pripremaju za profesionalni rad po sticanju diplome, a ujedno ostvaruju značajan društveni doprinos u svojoj sredini.
17 http://inside.binghamton.edu/news/
Multidisciplinarnost – studenti književnosti u bankama18
Columbia College Chicago, odeljenje za pisanje fantastike (Fiction Writing Department), svojim studentima obezbeđuje praksu u novinarskim agencijama, ekonomskim magazinima, bankama, softverskim kompanijama, agencijama za ljudske resurse, advokatskim firmama, na televiziji, radiju i drugim firmama. Praksa nije obavezna, ali donosi bodove (kredite) u okviru redovnih studija. Smatra se da će studenti na ovaj način unaprediti veštine potrebne za buduću poslovnu orijentaciju, steći osećaj za tržište i poslovne kontakte. Osim toga, očekuje se da će studenti fantastike dati primećen doprinos poslovanju firmi u kojima su na praksi.
Prakse u organizaciji centara za razvoj karijere
Centri za razvoj karijere (Career Centers) predstavljaju organizacije, koje kroz svoje aktivnosti i projekte obezbeđuju studentima različite vidove profesionalnog usavršavanja. Kroz pomoć pri profesionalnoj orijentaciji i planiranju karijere, kroz organizaciju seminara, obezbeđivanje stručnih praksi i pomoć pri zapošljavanju, centri za razvoj karijere predstavljaju neophodan informacioni i savetodavni resurs za studente svih profila. Bitno je istaći da se centri za razvoj karijere mogu osnivati i van visokoobrazovnih ustanova, u profitnom i neprofitnom obliku.
Osnovne aktivnosti centara za razvoj karijere su:
1. Profesionalna orijentacija i konsultovanje
2. Monitoring akademskih i profesionalnih rezultata studenata i njihovo beleženje u jedinstvenu bazu podataka sa pojedinačnim studentskim dosijeima
3. Saradnja sa privredom
a. Stvaranje baze poslova
18 http://fiction.colum.edu/services/experience.html
b. Stvaranje baze praksi (klasične prakse, letnji poslovi, volonterski rad)
c. Organizovanje sajmova praksi i sajmova poslova (Internship Fairs and Job Fairs)
d. Nagradni konkursi i programi stipendiranja
4. Saradnja sa institutima
5. Organizacija profesionalnih seminara, simulacija i debata
Osnovni vidovi praktičnog iskustva koje Centri za razvoj karijere obezbeđuju su:
1. Prakse u klasičnom smislu (Internships) – studenti nekoliko nedelja do nekoliko meseci provode u preduzeću ili sličnoj organizaciji radeći na konkretnim poslovima
2. Kratke prakse (Externships) – prakse od po par dana osmišljene za prvu i drugu godinu studija gde studenti posmatraju poslovni proces u određenoj organizaciji i retko učestvuju
3. Kooperativno učenje (Cooperative Learning, Co-ops) – predstavlja vid učenja gde se direktno kombinuju studiranje i sticanje radnog iskustva. Studenti mogu da provedu semestar radeći u nekoj organizaciji (koji im se nekada priznaje kao završen semestar na fakultetu) i onda redovno nastaviti studije, ili mogu deo radnog dana da provedu na fakultetu, a deo dana na radnom mestu.
4. Realizacija prakse na konkretnim projektima (na fakultetu, u institutima ili preduzećima)
Poslednjih nekoliko godina je osnivanja ovih centara opšti trend u svetu, jer se smatra da je to najefikasniji način da se usluga obrazovanja upotpuni i da se prevaziđe jaz između akademskog diplomca i mladog stručnjaka spremnog na izazove današnjice. Centri za razvoj karijere, osim za studente praktičnog profila, mogu obezbeđivati i prakse za studente akademskog profila, ali ređe.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 9:52 pm

Najrazvijeniji evropski centri za razvoj karijere(osnovani pri univerzitetima i fakultetima) se nalaze u Velikoj Britaniji i Francuskoj.
Posebno je interesantan primer američkih centara za razvoj karijere (Career Centers) koji teže da što više usluga studentima pruže online. Testiranja, traženje prakse i posla, pohađanje seminara mogu se završiti od kuće, korišćenjem moderne računarske tehnologije. Na sajtu američkog univerziteta Pardju19 (Purdue) mogu se naći linkovi na sajtove centara za razvoj karijere svih državnih američkih univerziteta.20 Svakako treba posetiti sajtove Centara za razvoj karijere na američkim univerzitetima Teksas A&M (Texas A&M University)21 Jejl (Yale)22, Berkli23 (Berkeley) i drugim prestižnim univerzitetima u Americi koji svojim studentima, na ovaj način, obezbeđuju povezivanje sa najboljim svetskim kompanijama i stručnjacima.
Centar za razvoj karijere – Texas A&M University24
Teksaški univerzitet je američki državni univerzitet osnovan u 19. veku. U potpunosti se finansira iz sopstvenih sredstava. Centar za razvoj karijere na ovom univerzitetu pokazuje kako se na kvalitetan, efikasan i dostupan način studentima može ponuditi mnogo opcija za lični razvoj. Centar, između ostalog, studentima omogućava sticanje praktičnog iskustva kroz kooperativno učenje, prakse u klasičnom smislu, volonterski rad i letnje prakse. Realizacija praktičnog iskustva, od trenutka odluke studenta da se prijavi do trenutka odlaska u organizaciju gde će realizovati praksu, u potpunosti se odvija
19 http://www.purdue.edu/Purdue/about/index.htm
20 https://www.cco.purdue.edu/asp/JobWeb 21 http://careercenter.tamu.edu
22 http://www.yale.edu/career/students/intern/general.html 23 http://career.berkeley.edu/Internships/Internships.stm
24 http://careercenter.tamu.edu
online. Spisak praksi, sa opisom karakteristika radnog mesta i uslovima apliciranja, takođe se mogu naći na sajtu ovog Centra.
Centar za razvoj karijere sa Teksaškog univerziteta ima i savetodavnu ulogu, pa studentima predlaže i objašnjava brojne načine kako mogu, mimo ponuđenog, sebi obezbediti praktično iskustvo u organizacijama koje sami odaberu

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 9:55 pm

Prakse u organizaciji instituta
Instituti u svetu obezbeđuju stručne prakse u oblasti prirodnih, tehničkih i društvenih nauka, zaštiti životne sredine i slično. Studenti medicine, mikrobiologije, inženjerstva, informacionih tehnologija, arhitekture, političkih nauka, ekonomije i mnogih drugih oblasti imaju priliku da apliciraju na konkurse za praksu na institutima. Ove organizacije često okupljaju najbolje eksperte, raspolažu značajnim fondovima i predstavljaju osnovu istraživačko razvojne aktivnosti određenog fakulteta i šire društvene zajednice. Instituti mogu biti osnivani pri fakultetima (univerzitetima) i nezavisno od istih, u privatnom ili državnom vlasništvu.
Studenti, kroz učešće na realizaciji projekata, izradu samostalnih istraživačkih radova i korišćenje bogate infrastrukture instituta, mogu steći značajno znanje i iskustvo. Čak i u okviru akademskih disciplina, instituti obezbeđuju neophodno usavršavanje – kroz obezbeđene budžete za istraživačke projekte, obuku za pisanje naučnih radova i povezivanje sa drugim naučnim institucijama u zemlji i inostranstvu. Najveći benefit koji studenti dobijaju realizujući praksu na institutima je veliki izvor znanja i resursa koji ove prestižne institucije, po pravilu, predstavljaju.
Letnja praksa preko instituta
Institut pomorskih nauka sa Srednjoistočnog tehničkog univerziteta u Turskoj25 (Institute of Marine Sciences, Middle East Technical University Turkey), organizuje svakoga leta studentske prakse. Pod mentorstvom svojih profesora i eksperata sa instituta, praktikanti provode mesec dana na odgovarajućem terenu, realizujući samostalne projekte iz relevantne oblasti stručnog zanimanja. Studenti svih univerziteta u Turskoj mogu da apliciraju za ovaj program.
Saradnja instituta i univerziteta – Fraunofer Institut za integrisana kola
Nemački institut za integrisana kola Fraunofer26 (Fraunhofer Institut Integrierte Schaltungen), u saradnji sa Univerzitetom u Nirnbergu obezbeđuje, uglavnom studentima tehničkih nauka, mogućnost da realizuju samostalne istraživačke projekte u relevantnoj oblasti. Studenti navedenog univerziteta mogu izrađivati svoje diplomske radove koristeći infrastrukturu, ekspertizu i fondove Instituta. Projekti mogu biti iz oblasti programiranja, zatim testiranja i implementiranja elektrotehničkih modela i ideja, istraživanja (Internet) i iz oblasti opšte administracije. Takođe, studentima se nudi prilika da kroz stručnu praksu sarađuju na projektima instituta. Broj praktikanata se određuje u zavisnosti od projektnih potreba. Institut je opremljen najsavremenijom informacionom tehnologijom.
25 http://www.ims.metu.edu.tr/index.asp?doc=news/summer.htm
26 http://www.iis.fraunhofer.de
Prakse organizovane u laboratorijama

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 10:00 pm

U određenim strukama, praktično iskustvo studenti stiču u laboratorijama i različito opremljenim salama. Medicina, stomatologija, hemija, zatim studije informacionih tehnologija zahtevaju posebne prostorije gde će se simultano učiti i uvežbavati stečeno teorijsko znanje.
Laboratorije moraju biti dovoljno velike i relevantno opremljene u odnosu na vrstu i veličinu fakulteta. Pored mesta za sticanje prakse, predstavljaju infrastrukturu za naučno-istraživački rad.
Danas, u svetu, pored specijalizovanih laboratorija i drugih prostorija za uvežbanje praktičnih znanja, gotovo svi fakulteti imaju svoje računarske sale (odgovarajuće veličine) koji se koriste u savladavanju pojedinih kurseva.
Viša medicinska škola – laboratorija za praktičnu nastavu
Univerzitet John Hopkins27 (John Hopkins University), Viša medicinska škola, poseduje moderno uređenu laboratoriju za svakodnevno savladavanje praktičnih znanja i veština. Pored realnih pacijenata, radi se i na kompjuterski kontrolisanim pacijentima-simulatorima.
Ova škola sarađuje intenzivno sa privredom, omogućavajući svojim studentima kvalitetne i savremene uslove rada.
Prakse organizovane kroz virtuelna preduzeća,
poslovne inkubatore i tehnološke centre
Navedeni vidovi realizacije studentskih praksi predstavljaju najmodernije i verovatno najizazovnije načine sticanja praktičnog iskustva28.
27 http://www.son.jhmi.edu/aboutus/building/tour/practice.asp
28 Rast značaja preduzetništva, ubrzani razvoj nauke i tehnologije, sve veće potrebe tržišta za informaciono bogatim i sofisticiranim proizvodima
Univerziteti su često inicijatori projekata kroz koje se poslovni inkubatori, virtuelna preduzeća i tehnološki centri razvijaju, a studenti dobijaju priliku da se u navedene projekte uključe, kao praktikanti ili punopravni učesnici.
Poslovni inkubatori (Business Incubators) obezbeđuju infrastrukturu (prostorije, kancelarijsku opremu i materijal, telekomunikacije), znanja i finansijska sredstva za osnivanje novih preduzeća. Ideja je da se na jedno mesto smesti što više mladih firmi koje će pod nadzorom stručnjaka i uz obezbeđenu infrastrukturu moći relativno bezbedno da se razvijaju i najzad osamostale. Poslovni inkubatori se često u svetu osnivaju pri univerzitetima. Studenti različitih oblasti(prava, biznisa, elektrotehnike, programiranja, mašinstva, psihologije i slično) tako imaju priliku da kroz stručnu praksu pomažu razvoju mladih preduzeća i stiču dragoceno praktično iskustvo. Mladi stiču kvalitetno radno iskustvo i u određenom smislu doprinose razvoju društvene zajednice. Ove prakse su uglavnom plaćene29.
U određenim slučajevima, studenti za vreme ili po završetku studija mogu sa svojom idejom ući u poslovni inkubator kao vlasnici malih i perspektivnih preduzeća.
Praksa na projektu međunarodnog poslovnog inkubatora30
Međunarodni poslovni inkubator u Silikonskoj dolini (The International Business Incubator of Silicon Valley – IBI)31 nudi usluge preduzetnicima iz različitih zemalja sveta.
i uslugama dovode do centralizacije istraživačko-razvojnih aktivnosti. Na jednom mestu (realnom ili virtuelnom, povezivanjem putem informacionih tehnologija), stvara se sinergija materijalnih i nematerijalnih resursa, pre svega realne i informacione infrastrukture, finansijskih sredstava, znanja stručnjaka različitih profila i preduzetnika28, a kroz taj proces povezivanja i saradnje se razvijaju nove profitabilne organizacije.
29 http://www.be.wvu.edu/ec/internforms/IncubatorPolicy.pdf 30 http://www.goto-silicon-valley.com/articles/diana-yoshikawa
31 http://www.ibi-sv.org
Inkubator je projekat San Hoze razvojne agencije (San José Redevelopment Agency) i državnog američkog univerziteta u San Hozeu. Ovaj poslovni inkubator, osim firmi koje su stacionirane na istom mestu, obuhvata i 30 preduzetničkih firmi koje su uključene u projekat uz pomoć savremene informacione tehnologije (Internet) ,a stacionirane su uglavnom u Aziji. Značajan broj studenata sa San Hoze univerziteta ima priliku da realizuje praksu pomažući razvoju ovog prestižnog poslovnog inkubatora (međunarodni poslovni inkubatori su jedan od novijih izuma savremenog poslovanja).

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 10:00 pm

Virtuelne kompanije (The Virtual Companies – TVC) predstavljaju projekte univerziteta kroz koje studenti doživljavaju realno poslovno iskustvo. Virtuelne kompanije nemaju pravni subjektivitet, ali studenti osmišljavaju proizvode i usluge (po pravilu, u oblasti nauke i visokih tehnologija), vode celokupno "poslovanje" virtuelnog preduzeća i nude rezultate svog rada na tržištu. Univerzitet im obezbeđuje infrastrukturu, simbolična finansijska sredstva, tehničku podršku i multidisciplinarni konsalting.
Proizvodi i usluge se prodaju realnim preduzećima na tržištu ili drugim virtuelnim preduzećima (na primer, studenti sa američkog univerziteta iz Virdžinije32 pružaju usluge kompanijama sa Fortune 500 liste33, a studenti sa univerziteta Rok Veli - Rock Valley34 su u mreži i posluju sa preko 2500 virtuelnih preduzeća na univerzitetima širom sveta). Studenti različitih struka se mogu uključiti u ove projekte. Često se za rad u virtuelnim kompanijama dobijaju
32 http://www.eggfactory.com 33 lista 500 najboljih svetskih kompanija
33
34 http://www.rockvalleycollege.edu/
honorari, fiksni ili prema ostvarenim rezultatima35. Trenutno, Univerzitet Leads iz Velike Britanije36 ima 24 aktivna virtuelna
preduzeća, a Mičigenski tehnički univerzitet37 23 (ne računajući virtuelna preduzeća koja su se izdvojila kao realna i počela samostalno da funkcionišu na tržištu i zarađuju)38.
Autori se uglavnom u jednom slažu – rad u virtuelnom preduzeću je autentično radno iskustvo koje se retko čime može zameniti. Studenti uče direktno u svojoj struci, zatim o zaštiti intelektualne svojine, međunarodnom poslovanju, radu sa ljudima, istraživanju tržišta, formiranju strategije poslovanja i slično.
Tehnološki centri predstavljaju tipično centralizovanje istraživačko-razvojnog rada. U projekat mogu biti uključeni jedan ili više univerziteta ili univerziteti i preduzeća, a istraživačko-razvojna osnova služi za generisanje i razvoj novih ideja koje se potencijalno mogu uspešno realizovati na tržištu. Nekada se tehnološkim centrom može nazvati i projekat unutar univerziteta kojim se razvijaju kvalitetnije (interne) usluge za studente i zaposlene (to može biti razvoj sistema bazične komunikacije, izrada složene online platforme za učenje i slično). U svakom slučaju, studenti se rado uključuju u ovakve projekte i kroz asistiranje, a nekada i vođenje pojedinih projekata, stiču kvalitetno praktično iskustvo. Treba napomenuti da i ovde praksu mogu sticati studenti različitih struka.
35 Određeni univerziteti stvaraju virtuelne kompanije sa ciljem da se one jednoga dana osamostale i počnu da donose profit, a studenti tada mogu dobiti realni udeo u vlasništvu kompanije.
36 http://www.leeds.ac.uk
37 http://www.ece.mtu.edu
38 Primer detaljnog funkcionisanja virtuelnih preduzeća na Mičigenskom tehničkom univerzitetu dat je u dodatku knjige.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 10:11 pm

Sticanje praktičnih znanja kroz simulacije i studije slučajeva
Kompjuterske i praktične simulacije, učenje kroz analizu slučajeva iz prakse postaju neizostavni deo procesa obrazovanja. Teško će se naići na fakultet koji navedene oblike učenja u okviru svojih nastavnih programa i predmeta,
u određenoj meri, ne primenjuje. Informaciona tehnologija je neizbežna u prevazilaženju jaza između teorije i prakse. Tako se kroz računarske simulacije isprobavaju novi naučni modeli, testira izvodljivost projekata, realizuju eksperimenti bez laboratorija, proveravaju nove ideje i alternativna poslovna rešenja. Analize slučajeva iz prakse pomažu da se razmišlja o novim društvenim i drugim relacijama i dolazi do rešenja kao da se hipotetički postavljena situacija stvarno dešava.
Ovakvi vidovi praktične nastave definitivno imaju svoje mesto i značaj u procesu obrazovanja. Ipak, u egzaktnim disciplinama, kao što su političke nauke, ekonomija i biznis, zaštita životne sredine i slično, studije slučajeva i određene simulacije ustvari predstavljaju samo "simulaciju prakse", što može dovesti do toga da se realno znanje, stečeno na ovaj način, preceni39.
39 Postoje situacije, u okviru studije slučajeva, gde se sasvim drugačije reaguje i rezonuje u hipotetičkoj nego u stvarnoj situaciji. Do toga može doći usled apstrahovanja nekih faktora koji utiču na situaciju, efekta "grupnog mišljenja", davanja društveno prihvatljivih odgovora tako dolaženja do drugačijih zaključaka, nego što bi to bilo da se situacija stvarno desila. Takođe, prilikom simulacija, može doći do toga da se mnoga znanja podrazumevaju, a da se tek u realnoj situaciji vidi koliko je problem složen.
How business schools lost their way40
U majskom broju (2005) prestižnog poslovnog časopisa Harvard Business Review (online izdanje), autori James O'Toole i Warren G. Bennis ukazuju na sve veće pridavanje pažnje studijama slučajeva i simulacijama na najboljim poslovnim školama u svetu. Navedene obrazovne ustanove se praktično takmiče koje će primeniti čistiji i napredniji naučni pristup rešavanju poslovnih problema i bolju i složeniju simulaciju. Na taj način se studenti ovako egzaktnih
disciplina udaljavaju od realnog profesionalnog sveta, razumevanja prirode ljudskih odnosa i svakodnevnih poslovnih izazova. Predstavljeni trend, prema autorima, treba zaustaviti tako što će se poslovne škole ugledati , na primer, na fakultete prava i stomatologije, gde je praksa, prirodno, neodvojivi deo procesa obrazovanja. Primena tehnologije jeste neophodna u savremenom obrazovanju, ali se mora proceniti njen realan značaj u edukaciji mladog stručnjaka. Najzad, krajnji cilj studiranja treba da bude konkretna priprema za bavljenje budućom profesijom, a ne "nauka radi nauke".
40 http://harvardbusinessonline.hbsp.harvard.edu

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 10:27 pm

Praksa inicirana od strane kompanija i drugih organizacija
Navedeni subjekti predstavljaju značajan izvor inicijative za realizaciju studentskih praksi. Razlozi uzimanja praktikanata su različiti – obezbeđivanja kvalitetne baze za izbor budućih kadrova, razvijanje novih usluga, međunarodna ekspanzija, poreske olakšice, iskazivanje društvene odgovornosti, smanjenje troškova pri realizaciji projekata. Najzad, mladi ljudi mogu biti značajan izvor svežih ideja i novog načina razmišljanja. Prvenstveno je ovde reč o velikim profitnim i neprofitnim organizacijama, koje delove svojih godišnjih budžeta odvajaju za ovu namenu.
Navedene organizacije studentsku praksu realizuju na dva načina:
1. Kroz redovnu saradnju sa određenim fakultetima,
2. Nezavisno od fakulteta, shodno svojim internim kadrovskim politikama.
1. Neke organizacije imaju dugogodišnju saradnju sa konkretnim fakultetima. Kompanije mogu uspostaviti saradnju sa fakultetskim institutima, centrima za razvoj karijere i drugim fakultetskim organizacijama i u dužem vremenskom periodu koristiti studente određene obrazovne ustanove. Kompanije umeju da se vezuju i za pojedine profesore sa fakulteta čije preporuke traže da bi studente primili na praksu.
Japan – kakav fakultet, takva praksa
U Japanu je veoma dugo aktuelno akademsko pravilo – cela karijera zavisi od renomea upisanog fakulteta. Mladi Japanci se još od osnovne škole pripremaju za upis na nabolje državne fakultete. Hijerarhija visoko obrazovnih ustanova je rigorozna. Sa druge strane, firme na osnovu svog renomea
biraju fakultete sa kojih će uzeti studente na praksu. Na primer, studenti upisani na lošije rangirane fakultete ne mogu da očekuju stručnu praksu u Tojoti ili Soniju. Razlog leži u tome što velike, uspešne kompanije tradicionalno komuniciraju i sarađuju sa mladima samo sa najboljih visokoobrazovnih ustanova u Japanu.
Ubrzanim razvojem tehnologije i preduzetništva, intenzivnom međunarodnom razmenom znanja i studenata, daje se mogućnost širem krugu mladih ljudi da dobiju izazovnu (i "prestižnu") praksu, gde će dosta naučiti i istaći se.
2. Češći je slučaj da kompanije daju priliku širem krugu mladih ljudi da apliciraju za programe razvoja karijere. Pritom im sistem41 dozvoljava da realizuju slobodno izabrani model studentskih praksi. Kooperativno učenje42, prakse tokom godine, letnji poslovi su samo neki od oblika saradnje kompanija, studenata i fakulteta. Ovim praksama studenti uglavnom pristupaju dobijanjem informacija na internetu i popunjavanjem online aplikacija. Neki konkursi za prakse su otvoreni samo jednom godišnje, a promocija se radi po fakultetima (na primer, kompanija Proctor&Gamble koja početkom proleća otvara konkurse za studentske programe i prakse na Balkanu43).
Bitna je činjenica da mnoge kompanije u svetu jasno prepoznaju konkretnu korist od uzimanja studenata na praksu i same daju inicijativu za ovakvu saradnju.
Pored velikih organizacija, i mala i srednja preduzeća se uključuju u programe studentskih praksi. Razlozi su slični:
41 Već je bilo reči o tome, misli se na zakonsku regulativu, statute fakulteta i slično
42 Spomenuto u ranijem tekstu, kooperativno učenje predstavlja integrisano učenje u obrazovnoj ustanovi i na radnom mestu. Studenti mogu ceo semestar provesti u firmi,a sledeći na fakultetu ili deo radnog dana provesti na fakultetu, a deo na radnom mestu.
43 http://www.pgbalkans.com/career/student_opportunities.asp
poreske olakšice, niži troškovi realizacije projekata, međunarodno povezivanje, razvoj novih proizvoda i usluga. Inicijativa za realizaciju ovakvog vida saradnje često kreće od strane studentskih organizacija i fakulteta. Navedene organizacije vrše svojevrsnu edukaciju malih i srednjih preduzeća i ukazuju im na prednosti i uštede koje mogu postići uzimajući praktikante.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 10:28 pm

Brojni su primeri gde su mala preduzeća upravo angažovanjem studenata postigla ubrzan rast i razvoj. Firma Spreadshirt44 (nemačka kompanija koja se bavi štampom dezena i tekstova na majice, šolje i slične predmete) je u saradnji sa studentskom organizacijom AIESEC45 uzimala praktikante iz inostranstva koji su pomagali u ekspanziji preduzeća na strana tržišta. Osnovana 2002. godine, ova firma je izrasla u preduzeće srednje veličine, sa 120 zaposlenih, online prodajom i prisustvom na američkom i zapadnoevropskom tržištu. Upravo je otvorena kancelarija u Americi, i sada se, takođe pomoću stranih praktikanata, realizuje ekspanzija na istočnoevropsko, indijsko i japansko tržište.
CIA – prakse za ambiciozne
Jedan od najrazuđenijih sistema studentskih praksi ima CIA, američka centralna obaveštajna agencija.
CIA nudi pet tipova praksi, studentima iz cele države:
1. Studenti u projektu razvoja kapaciteta organizacije (Student Trainee in Facilities Support Project Management)
U okviru ovog programa, studenti rade direktno sa klijentima CIA na razvoju novih i prilagođavanju postojećih usluga organizacije.
44 http://www.spreadshirt.net
45 http://www.aiesec.net
46 http://www.cia.gov/employment/student.html#opp
2. Program stipendija za studente na osnovnim studijama (Undergraduate Scholarship Program)
Studenti koji zadovolje uslove konkursa, postaju stipendisti sa godišnjom nadoknadom od 18.000 dolara. Obavezni si da leto provode radeći u CIA u Vašingtonu.
3. Dodiplomski program kooperativnog učenja (Undergraduate Co-Op Program)
Ovim programom se omogućava studentima da provedu semestar u CIA, a iskorišćeni semestar će im u biti priznat kao realizovan semestar na studijama.
4. Dodiplomski program praksi
(Undergraduate Internship Program)
Usmeren pre svega na nacionalne manjine i osobe sa invaliditetom, ali i ostali studenti mogu aplicirati. Omogućava sticanje iskustva u oblasti razvoja spoljne politike SAD.
5. Program za postdiplomce
(Graduate Studies Programs)
Postdiplomci praktikanti su mladi stručnjaci iz oblasti društvenih i tehničkih nauka koji rade u različitim oblastima razvoja i analitičkom sektoru organizacije.
Posebno se ističe to da će primljeni studenti imati odgovornost koja se ni u čemu se neće razlikovati od odgovornosti zaposlenih. Plate su tržišno konkurentne i svi benefiti jednaki onima koje imaju redovno zaposleni u CIA.
Studenti pozvani da apliciraju treba da budu američki državljani sa prosekom ocena iznad 3 (GPA). Napredne interpersonalne veštine, sposobnost jasnog i konciznog izražavanja, interesovanje za međunarodne odnose, međunarodno iskustvo, poznavanje stranih jezika jesu takođe uslovi koji se ozbiljno uzimaju u razmatranje. Najzad, student mora proći uspešno lekarske preglede, test poligrafa i kontrolu ličnog dosijea.
Profesionalna šansa u velikoj kompaniji – BOSH
Multinacionalna kompanija koja se bavi proizvodnjom i prodajom bele tehnike, BOSH, u okviru svog programa Tvoj početak sa BOSH kompanijom (Your start with Bosch) realizuje dva tipa praksi:
Program kooperativnog učenja (Student Co-op) – student može da bira da li će deo radnog dana studirati na matičnom fakultetu i deo dana raditi u BOSH, ili će naizmenično provoditi vreme na fakultetu i u kompaniji na bazi punog radnog vremena.
Program studentskih praksi (Student Intern) – praktikant radi određeno vreme u kompaniji, u oblasti koju studira. U BOSH može doći na osnovu fakultetske preporuke za realizaciju obavezne prakse ili na ličnu inicijativu, radi želje za samousavršavanjem i sticanjem praktičnog iskustva.
Prakse organizovane preko studentskih organizacija

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 10:30 pm

Studentske organizacije u svetu se bave različitim studentskim pitanjima i problemima. Bilo da su to studentska prava, međunarodno povezivanje, putovanja, zabava ili sticanje praktičnog iskustva, ove organizacije doprinose kvalitetu profesionalnog i ličnog života studenata. Čak i ona udruženja koja se ne bave klasičnim obezbeđivanjem praksi, smatraju da studentima pružaju dragoceno praktično iskustvo kroz svakodnevni rad u organizaciji i realizaciju projekata, povezivanje i međunarodne kontakte, što će u kasnijem profesionalnom radu, mladima biti od velike koristi.
Najpoznatija udruženja studenata koja pružaju praktično iskustvo su međunarodne razmenske organizacije iz oblasti
47 http://www.bosch.us/content/language1/html/2968.htm
ekonomije, prava, elektrotehnike, medicine, građevinarstva i slično. Praktično iskustvo na ovaj način se stiče tako što studenti praktikanti određeni vremenski period provode radeći u inostranstvu u nekom preduzeću ili instituciji, a u okviru svoje struke. U pronalaženju praksi značajno pomažu savremene informacione tehnologije, tako da se proces spajanja firmi i studenata najčešće odvija online. Ove razmenske organizacije funkcionišu na jako sličnim principima i imaju sličnu organizacionu kulturu. Propagiraju multikulturalizam, a svojim članovima obezbeđuju dodatne vidove praktičnog iskustva (organizacija stručnih seminara, saradnja sa privredom, državnim i međunarodnim institucijama, interni treninzi za usavršavanje profesionalnih veština i slično).
Međunarodne studentske organizacije koje nude praktično iskustvo
Međunarodna federacija udruženja studenata medicine (IFMSA)48 ima 92 članice iz 88 zemalja širom sveta. Predstavlja više od milion studenata. Misija ove organizacije je da povezuje i usavršava studente medicine, kao bavljenje pitanjima unapređenja zdravlja na globalnom nivou. Godišnje realizuje oko 6600 praksi. YUMSIC49 je članica IFMSA i aktivno je uključena u program studentskih razmena.
Evropsko udruženje studenata elektrotehnike (EESTEC) 50 funkcioniše na 30 univerziteta širom Evrope. Studentima pruža dodatna znanja i iskustvo kroz studijska putovanja, stručne seminare, organizaciju konferencija, tematske radionice i međunarodnu saradnju. Još uvek se nesistematično organizuju prakse u domaćim i stranim
48 http://www.ifmsa.org 49 http://www.yumsic.org.yu
50 http://www.eestec.org/home/
firmama. Lokalne kancelarije u Srbiji postoje i 2005. su počele sa realizacijom stručnih praksi u firmama.
Međunarodna asocijacija studenata građevine (IACES)51 je međunarodna organizacija studenata koja funkcioniše na građevinskim fakultetima širom Evrope. Misija organizacije jeste da povezuje studente građevine u Evropi i omogućava im međusobnu komunikaciju i kontakt. IASEC organizuje jednonedeljne razmene studenata koje se svode na razmenu znanja i iskustava studenata iz različitih zemalja. U ovom trenutku se stručne prakse u užem smislu ne organizuju. Lokalne kancelarije ove organizacije su osnovane i u Srbiji i u okviru misije, uspešno funkcionišu.
Međunarodna organizacija studenata ekonomije i menadžmenta (AIESEC)52 svoje aktivnosti obavlja u 89 zemalja sveta, sa preko 30.000 članova. Prvenstveno se bavi razmenom studenata na međunarodnom nivou. Mladi ljudi imaju priliku da putem online baze stručnih praksi u inostranstvu proputuju i steknu međunarodno iskustvo, usavrše profesionalne veštine i obogate svoju ličnost. Prakse koje se na ovaj način obezbeđuju su iz oblasti menadžmenta, marketinga, finansija, tehničkih nauka, edukacije, lingvistike, društveno korisnog rada i slično. U okviru svojih redovnih aktivnosti, realizaciju različitih projekata i konferencija, ova organizacija omogućava članovima sticanje praktičnih iskustava, međunarodno iskustvo i kontakte sa privredom. Godišnje se na međunarodnom nivou realizuje oko 4000 praksi. AIESEC više od 50 godina funkcioniše i kod nas, a godišnje razmeni oko 80 studenata.
51 http://www.iaces.org
52 http://www.aiesec.net
ELSA53 je najveće međunarodno udruženje studenata prava. Svoje aktivnosti obavlja na više od 200 univerziteta, u 35 zemalja Evrope.Kroz program STEP, ELSA organizuje stručne studentske prakse. Studenti prava su u mogućnosti da posete zemlje u kojima ELSA ima kancelarije i radi u struci u pravom subjektu sa kojim lokalna kancelarija u određenoj zemlji sarađuje. ELSA godišnje organizuje oko 450 praksi. Lokalnih kancelarija ima i u Srbiji.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 10:32 pm

Međunarodna asocijacija za razmenu studenata tehničkih nauka (IAESTE)54 svoju misiju realizuje u preko 80 zemalja sveta. Primarni cilj nove organizacije je da obezbedi neophodno radno iskustvo studentima tehničkih nauka. Godišnje se razmeni oko 5000 studenata. Značajno je reći da IAESTE sastavlja veoma ozbiljne i iscrpne godišnje izveštaje o svom radu i kroz statističke pokazatelje prikazuje rezultate na osnovu kojih se u narednom periodu unapređuje razmenski proces i kvalitet praksi. Ova organizacija veoma uspešno radi i u našoj zemlji.
Međunarodna asocijacija studenata poljoprivrede (IAAS)55 je međunarodna studentska organizacija koja se bavi obrazovnom i stručnom razmenom studenata na međunarodnom nivou. Stručne prakse obezbeđuje kroz dva programa – Ceres (prakse na poljoprivrednim gazdinstvima) i Archimedes (saradnja studenata sa udruženjima poljoprivrednika, institutima, i relevantnim nevladinim organizacijama). Studentima se preko lokalnih koordinatora obezbeđuju prakse u inostranstvu. Kancelarije IAASa su osnovane u Beogradu i Novom Sadu.
53 http://www.elsa.org 54 http://www.iaeste.org/about/index.html
55 http://iaasworld.studentenweb.org/site/index.php
Evropska Geografska Asocijacija za studente i mlade geografe (EGEA)56 je međunarodna studentska organizacija koja se sastoji od 80 entiteta na 80 različitih univerziteta u 30 zemalja Evrope. Misija organizacije je da se pruži studentima geografije šansa da prošire svoja znanja i vidike na praktičan način i da se ukaže na značaj sticanja praktičnih iskustva za vreme studija. EGEA praktično iskustvo mladih realizuje kroz razmene studenata (traju od 8-10 dana), organizaciju relevantnih kongresa, studijska putovanja i istraživačke ekspedicije, seminare, simpozijume i skupove gde studenti mogu da predstave svoje naučne radove. EGEA u Srbiji radi nekoliko godina. Fokus stavlja na međunarodnu i regionalnu saradnju, godišnje realizuje 20-30 desetodnevnih stručnih razmena, dok se stručne prakse još uvek ne realizuju.
Lokalne studentske organizacije uglavnom obezbeđuju prakse kroz projekte finansirane od strane fondacija i direktnu saradnju sa domaćim firmama.
Postoje i udruženja studenata koja kroz svoju redovnu delatnost pružaju konkretno praktično iskustvo svojim članovima. Dati su primeri studentskih organizacija sa Harvardske škole prava57 i organizacija koje predstavljaju svojevrsnu socijalnu inovaciju – firme razvoja društvene zajednice.
Studentske organizacije na Harvardskoj školi prava
Studentska organizacija pri Harvardskoj školi prava, Harvardski branioci58 (Harvard Defenders), još od 1949. godine pomaže socijalno ugroženim grupama u slučajevima vezanim za krivično gonjenje. Njihov posao se sastoji iz
56 http://www.egea-association.org
57 Harvard Law School - pravni fakultet na američkom univerzitetu Harvard, http://www.law.harvard.edu
58 http://www.law.harvard.edu/academics/clinical/defenders/
davanja pravnih saveta, pripreme materijala za odbranu i asistiranja braniocima. Na ovaj način se obezbeđuje kvalitetnije obrazovanje studentima, ali i na jasan način iskazivanje društvene odgovornosti i u tom smislu realizacija konkretnih akcija. Zainteresovani studenti svih godina su uključeni u rad ove organizacije.
Harvardski program za zastupanje59 (Harvard Mediation Program) jeste studentska organizacija koja se bavi pravnim zastupanjem u oblasti više pravnih grana (porodičnom, građanskom pravu i slično). Takođe, obezbeđuje treninge za pravne zastupnike, ali i širu društvenu zajednicu. Veoma se brzo razvija, kako po pitanju raznovrsnih aktivnosti, tako i po pitanju broja članova.
The Harvard Tenant Advocacy Project60 jeste studentska organizacija koja je specijalizovana za zastupanje klijenata sa niskim prihodima u oblasti stanarskog prava. Uz nadzor renomiranih pravnika u toj oblasti ova organizacija nudi specijalizovanu uslugu konkretnom segmentu klijenata.
Firme razvoja društvene zajednice61
Community Development Associates Inc. je kompanija koja se bavi konsaltingom u oblasti društvenog razvoja. Pored svojih redovnih aktivnosti uspostavlja kontakt sa relevantnim fakultetima (odnosno univerzitetskim centrima) i asistira pri realizaciji projekata i osnivanja takozvanih Firmi razvoja društvene zajednice (Community Development Firms). Ove firme, u uglavnom u neprofitnoj formi, pokreću studenti društvenih nauka i kroz pronalaženje šansi za unapređenje svoje društvene zajednice rade i stiču praktična iskustva.
59 http://www.law.harvard.edu/students/orgs/hmp/index.php 60 http://www.law.harvard.edu/academics/clinical/tap/
61 http://chronicle.uchicago.edu/archive/2003.shtml
Teži se da se širom Amerike osnuje što više ovakvih firmi. Ovi subjekti bi trebalo da obezbede određenu dinamiku društvenih promena, a pri tome obuče studente za rad u sektoru društvenog razvoja. Na ovim aktivnostima se, osim studenata, angažuju i profesori univerzitetskih centara gde se ove firme osnivaju, kao i eksperti CDA. Ove novoosnovane organizacije realizuju aktivnosti kroz projekte, a novčani prilivi se dobijaju kroz donacije i prihode.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 10:34 pm

Prakse obezbeđene preko profesionalnih agencija
Mnoge profitne organizacije su našle svoj interes u profesionalnom usavršavanju studenata. Usluge koje se nude jesu pronalaženje praksi, posla, pohađanje raznih stručnih seminara, savetovanje vezano za planiranje karijere i slično. Na internetu se, putem pretrage može naći mnogo organizacija ovog tipa. Organizovane su često kao klasični centri za razvoj karijere i nude slične pakete usluga ili se specijalizuju za pojedine usluge (pretraživanje baze praksi, organizacija sajmova praksi i slično).
Profesionalne agencije koje obezbeđuju prakse studentima se osnivaju na većim tržištima, obično međunarodnom nivou, gde je spomenuta usluga, i pored velike konkurencije, isplativa.
Prakse inicirane od strane specijalizovanih neprofitnih organizacija
Ove organizacije obezbeđuju studentske prakse kroz svoje redovne aktivnosti. Funkcionišu na nacionalnom ili međunarodnom nivou i pružaju mogućnost za sticanje praktičnog iskustva u različitim oblastima – prirodnim, društvenim, tehničkim i drugim oblastima i disciplinama. Finansiraju se putem donacija ili naplatom usluge 47
pronalaženja i servisiranja prakse. Ovde će biti navedene samo neke od mnogobrojnih:
1. CDS International62 je međunarodna neprofitna organizacija koja je posvećena usavršavanju studenata, mladih profesionalaca, predavača, vladinih predstavnika i slično. Obezbeđuje prakse širom sveta u obliku klasičnih stručnih praksi, programa work and study63 i studijskih putovanja.
2. Nemački akademski razmenski servis (DAAD)64 kroz različite programe obezbeđuje studentske razmene i stručne prakse u različitim akademskim oblastima, studentima širom sveta.
3. Campus Career Center65 obezbeđuje mogućnost online pristup bazama poslova i stručnih praksi širom sveta. Studenti popunjavaju opširne upitnike na osnovu kojih preduzeća i druge organizacije mogu raditi pretragu studenata shodno svojim potrebama.
4. HTIR International Internship Program u okviru Online informacionog resursa za međunarodnu razmenu studenata i studiranje u inostranstvu66 omogućava mladima iz čitavog sveta da rade i studiraju u Americi.
5. Francuski kulturni servis (French Cultural Service)67 – francuska Vlada, preko svojih ambasada u više zemalja sveta, obezbeđuje studentske stručne prakse u Francuskoj. Ovde je konkretno dat sajt koji koriste američki studenti
6. Savet za međunarodnu obrazovnu razmenu – rad u inostranstvu (CIEE Work Abroad)68 obezbeđuje studentima radne vize za Australiju, Kanadu, Irsku i Novi Zeland. Takođe
62 http://www.cdsintl.org/
63 Program u okviru kojeg osoba u isto vreme radi i studira, najčešće u inostranstvu
64 http://www.daad.de 65 www.capmuscareercenter.com
66 www.internationalstudents.com 67 http://www.frenchculture.org/education/index.html
68 http://ciee.org/work
obezbeđuje informacije kako naći posao, smeštaj i ostale informacije. Ova usluga se naplaćuje.
7. Američko skandinavska fondacija (ASF)69 obezbeđuje prakse američkim studentima u Danskoj, Finskoj, Islandu i Švedskoj.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 10:35 pm

Pozitivna iskustva iz regiona
U narednom delu teksta je prikazano nekoliko pozitivnih primera koji pokazuju kako se sve studenti mogu uključiti u proces sticanja praktičnog iskustva "još iz školske klupe".
Mašinski fakultet u Skoplju
Mašinski fakultet na univerzitetu sv. Kiril i Metodij u Skoplju predstavlja dobar primer uspešnih reformi visokog obrazovanja. U veoma kratkom periodu fakultet je značajno unapredio obrazovni program, uveo nove predmete, a zastarele izbacio. Tehničko crtanje se uveliko radi isključivo uz pomoć računarske tehnologije, a samo u poslednjih godinu dana broj studenata se koji apliciraju na ovaj fakultet povećao tri puta. Bitno je istaći da je fakultet u fokus stavio saradnju sa domaćim i stranim privrednim subjektima, velikim i malim preduzećima iz regiona i šire. Studenti su se već istakli u izradi idejnih rešenja za segmente poslovanja firmi. Modernizujući tehnologiju, nastavni program i način realizacije nastave, povezujući firme i studente, uključujući se aktivno u virtuelne globalne mreže znanja, stavljajući studente na prvo mesto, ovaj fakultet postaje atraktivno mesto za profesionalni razvoj budućih inženjera mašinstva. Razvija se preduzetnički duh i ovaj fakultet postaje prepoznatljiv agens razvoja društvene zajednice. Studentske prakse na četvorogodišnjim studijama nose osam kredita, a
69 http://www.amscan.org
70 http://www.mf.ukim.edu.mk
na trogodišnjim dvanaest, u skladu sa Bolonjskim procesom. Svaki student provede jedan do dva dana nedeljno radeći u relevantnom preduzeću. U toku je osnivanje centra za razvoj karijere koji će dodatno osnažiti saradnju na relaciji studenti-fakultet-privreda.
Poslovni inkubator – Univerzitet u Mariboru
Univerzitet u Mariboru je 2001. godine osnovao veoma inovativan poslovni inkubator. Respektujući nove trendove i primenjujući moderna znanja, univerzitet obezbeđuje potrebnu infrastrukturu za razvoj više preduzeća koja posluju u oblasti visoke tehnologije. Studenti ovog univerziteta imaju priliku da pomažu u razvoju poslovnog inkubatora i realizuju svoje projekte. Najbolji studentski projekti se nagrađuju na godišnjem nivou.
Poslovni inkubator po meri studenata – Univerzitet u Tuzli
Novoosnovani poslovni inkubator na Univerzitetu u Tuzli ima kao primarni cilj – multidisciplinarnu i preduzetničku edukaciju studenata. Studenti su ti koji predlažu ideje i osnivaju sopstvene preduzetničke firme. Godišnje, oko 200 studenata završnih godina prolazi multidisciplinarnu edukaciju, u proseku oko 100 njih predlaže sopstvene poslovne ideje, vrši se dalja selekcija i edukacija do izbora desetak biznisa koji dožive osnivanje i uključivanje u univerzitetski poslovni inkubator. Određeni broj studenata radi na samom projektu razvoja poslovnog inkubatora.
Hrvatska – država rešava uslove prakse studenata žurnalistike
Studenti žurnalistike iz Zagreba tradicionalno realizuju stručnu praksu po lokalnim i nacionalnim medijskim kućama i novinskim agencijama. Navedene prakse su do skoro bile neplaćene. Prisustvo studenata na praksi se nije preterano cenilo i oni su obavljali krajnje rutinske poslove iz kojih nisu
mogli mnogo da nauče. U ovom slučaju, država je prepoznala problem i zakonom propisala da stručne prakse moraju biti plaćene. Od trenutka kada su medijske kuće i novinske agencije morale da plate rad studenata na praksi, mladi su počeli da dobijaju odgovornije i izazovnije radne zadatke i bolje se pripremaju za buduću karijeru novinara.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 10:39 pm

Situacija u Srbiji
Stanje u Srbiji po ovom pitanju bilo je predmet ostalih oblika istraživanja u okviru projekta Studenti i praksa, a rezultati istih su obuhvaćeni ovom knjigom. Ovde će biti okvirno definisani osnovni problemi i predstavljeni institucionalni potencijali za formiranje ozbiljnog sistema studentskih praksi.
Na univerzitetima u Srbiji, obezbeđivanje i realizacija studentskih praksi još uvek nema sistemski karakter. Osnovni problemi sa tim u vezi su:
1. Zakonska regulativa - Zakon ne predviđa postojanje studentskih praksi. To znači da, ukoliko studenti na neki način obezbede praksu (putem fakulteta, na ličnu inicijativu ili slično), organizacija gde se obavlja praksa je u realnom riziku da bude kažnjena od strane inspekcije jer drži "neprijavljene radnike". Čak i ukoliko postoji pismeni dogovor da firma ili druga organizacija uzima studenta na stručnu volontersku praksu, na finansijskoj inspekciji odluka je da li će rad studenta tumačiti kao privredni prekršaj ili ne.
2. Nezavisnost fakulteta i nedostatak volje da se pojedina važna pitanja, kao što je obezbeđivanje studentskih praksi, reše na nivou univerziteta
3. Nedostatak organizacije na pojedinim fakultetima i integrisane eksterne saradnje
4. Nedostatak studentske inicijative za pohađanje stručne prakse
5. Stav većine preduzeća i institucija da su studenti na praksi "samo trošak"
6. Izolovanost od sveta, nedostatak preduzimljivosti i kreativnosti na nivou društva kao i izostanak nacionalne strategije o razvoju potencijala mladih
Generalno, subjekti koji u ovom trenutku obezbeđuju studentske prakse u zemlji su:
1. Pojedini fakulteti, kroz nastavu ili preko specijalizovanih kancelarija i sektora – Broj pozitivnih primera konstantno raste, ovde će biti navedeni samo neki71.
2. Centri za razvoj karijere, takođe u okviru fakulteta - trenutno su fazi razvoja na više fakulteta u Srbiji, a kroz saradnju sa privredom i institucijama počinju da realizuju prakse za odabrane studente
3. Studentske organizacije koje se bave stručnom razmenom – Trenutno predstavljaju značajan izvor inicijative za realizaciju stručnih praksi. Treba istaći AIESEC, YUMSIC, IAESTE i slične organizacije koje studentima obezbeđuju stručnu praksu u inostranstvu. Takođe, pojedine organizacije počinju da obezbeđuju praksu i u zemlji.
4. Prakse putem nezavisnih projekata i konkursa - finansiraju se od strane međunarodnih institucija, profitnih subjekata i lokalnih samouprava
5. Putem online servisa (INFOSTUD72 na svom sajtu http://www.infostud.com obezbeđuje informacije o praksama i drugim vidovima stručnog usavršavanja u zemlji i inostranstvu, a dostupne našim studentima)
71 Kroz realizaciju projekta Tehnološki park na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu studentima se omogućava sticanje aktuelnih praktičnih znanja i iskustava. Takođe, dobro je spomenuti Fakultet organizacionih nauka u Beogradu,koji iz godine u godinu, preko svojeg sektora za saradnju sa privredom, sve više studenata šalje na stručne prakse u preduzeća.
72 http://www.infostud.com

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 10:40 pm

Zaključak
Iz sekundarne analize različitih načina organizovanja praksi u svetu, može se zaključiti da studentske prakse mogu doneti mnogo više koristi nego troškova, na nivou čitave društvene zajednice. Usavršavanje mladih na makro nivou73 nije ekskluzivno pravo i mogućnost samo razvijenih, iako na prvi pogled tako može da deluje. Čak i u zemljama gde se sticanje praktičnog iskustva za vreme studija ne posmatra sistematski, postoje institucije koje imaju potencijal za kvalitetno profesionalno usavršavanje mladih. Univerziteti, instituti, centri za razvoj karijere, virtuelna preduzeća, poslovni inkubatori, preduzeća i studentske organizacije su različito organizovani subjekti, sa drugačijim izvorima sredstava i realizuju raznorodne aktivnosti. Ipak, sve su to organizacije pre svega zasnovane na idejama i znanju. Sve dok je ljudski faktor presudan za ostvarenje određenog društvenog cilja (što je u ovom slučaju, obezbeđivanje kvalitetnih i aktuelnih praktičnih znanja studentima), svi imaju šansu za uspeh. Povezivanjem različitih organizacija i kombinovanjem resursa, prilagođavanjem uspešnih modela i davanjem novih ideja, otvorenošću za rad sa mladima, učiniće se veliki korak u obezbeđivanju međunarodno konkurentnih stručnjaka koji će dalje pomagati razvoju novih generacija studenata. Najuspešnije zemlje u ovom polju mogu da posvedoče koliki društveni i ekonomski napredak ulaganjem u mlade može da se postigne74.
Srbija ima ljudskih i infrastrukturnih potencijala za obezbeđivanje efektivnijeg obrazovanja mladih, ali se sve zainteresovane strane moraju aktivirati i odgovorno obaviti svoju ulogu u procesu ostvarenja navedenog cilja.
73 nivou društva
74 The Construction of Knowledge Based Economies versus Knowledge Societies: The Case of Germany and Singapure (2005), Anna-Katharina Hornidge, TU Berlin

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 10:43 pm

Zoran Gavrilović
PRAKSA U TRANZICIJI
Analiza fokus grupnih dijaloga okviru projekta, kao deo predviđenih aktivnosti, realizovano je kvalitativno istraživanje, koje je imalo tri cilja. Prvi, sagledanje trenutnog stanje studentske prakse na državnim univerzitetima u Srbiji. Istovremeno smo želeli da istražimo stavova učesnika - reprezenata ciljnih grupa, o problemima i uzrocima trenutnog stanja visokog obrazovanja u Srbiji. I na kraju, treći cilj istraživanja je bio posvećen analizi potencijala i načina za rešavanje postojećih problema univerzitetskog obrazovanja u kontekstu poboljšanja studentske prakse. U
Primereno orijentaciono-eksplikativnoj prirodi istraživanja opredelili smo se za fokus grupni dijalog (u daljem tekstu FGD), kao metodološko sredstvo za prikupljanje potrebnih obaveštenja. Četiri planirane i održane FGD su realizovane u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu na kojima su učestvovali predstavnici ciljnih grupa obuhvaćenih projektom.
Predstavnici ciljnih grupa
Broj
Studenti viših godina studija
3-4
Dekani, profesori, asistenti
2-3
Vlasnici malih i srednjih privatnih preduzeća
2-4
Menadžeri velikih preduzeća
1-2
Poslanici skupštine grada, privrednih komora
1-2
Ukupno
10-12
Planirana i ostvarena struktura učesnika po FGD
55
Ostvarenost uzorka u statističkom pogledu mada nam nije bila relevantna, je ispunjena, jer je planirani broj ispitanika po jednom FGD-u bio između 10 i 12. Međutim, u procesu regrutacije ispitanika najmanju spremnost za učestvovanje u istraživanju su pokazali, bilo u startu, bilo „neodržavanjem
datog obećanja da će doći“ dekani, profesori, predstavnici lokalnih samouprava i preduzetnici. Ipak treba naglasiti da su reprezenti ovih ciljnih grupa bili ispitanici, koje možemo nazvati veoma zainteresovanim i obaveštenim o temi istraživanja, tako da obaveštenje prikupljena ovim istraživanjem se mogu smatrati relevantnim Imajući u vidu ukupan broj održanih FGD, naša prezentacija će biti usmerena ka opštim klasifikacijama i preciznom citiranju stavova naših ispitanika. Radi sistematičnosti i objektivnosti istraživanja, sa jedne strane, i želje da identitet ispitanika ostane poznat samo istraživačima sa druge strane, prilikom navođenja stavova, a za potrebe identifikacije, koristićemo status ispitanika koji je imao na FGD-u.
U uvodnom delu još želimo da podvučemo, shodno svom karakteru, ovo istraživanja treba posmatrati isključivo kao orijentaciono identifikovanje stanja koje bi trebalo da bude osnov nova istraživanja većeg stepena sistematičnosti i opštosti.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Admin taj Ned Dec 28, 2008 10:44 pm

Problemi univerzitetskog obrazovanja
U prvom delu izlaganja rezultata bavi ćemo se mišljenjima ispitanika o problemima univerzitetskog obrazovanja u Srbiji, koje su naši ispitanici izneli tokom grupnih razgovora. Evidentirane probleme smo klasifikovali u dve grupe: one koji nastaju na nivou univerziteta kao institucije i one koji nastaju u društvenom okruženju univerziteta. Materijalno-tehnički, kadrovski, organizacioni, nastavni i studentski problemi pripadaju prvoj grupi. Drugu grupu problema sačinjavaju: odnos države prema obrazovanju – obrazovna politika (normativno – institucionalni okvir), stepen i karakter društvenog razvoja, privredna struktura i ekonomska politika i kultura sa akcentom na odnos prema radu i obrazovanju kao vrednostima.
Kada su u pitanju problemi koji su indukovani od strane univerziteta, naši ispitanici su najveći akcenat stavili na grupe problema, čiji su vinovnici profesori i/ili studenti uz pomoć i podršku države, tj. obrazovno-naučnih vlasti.
Naši sagovornici su izneli mišljenje o odgovornosti države za neadekvatnu materijalno – tehničku podršku univerzitetu, sa jedne strane, i nevršenju ili neuspostavljanju adekvatnog nadzora nad radom državnih fakulteta sa druge.
Što se tiče krivice profesora, ona se prema mišljenjima naših ispitanika prevashodno manifestuje u:

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: S T U D E N T I P R A K S A

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 4 1, 2, 3, 4  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu