Intervju

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

:deda: Intervju

Počalji od Admin taj Sre Dec 10, 2008 10:59 pm

Natalija Živković
Veliko predstavljanje
24.06.2008.

Nema svrhe predstavljati se, predstaviće me radovi. O sebi mogu da kažem da nemam policijski dosije, niti sam opasna po javnost, za slučaj da to nekoga zabrinjava.

Draga Natalija, kakav je osećaj biti pesnik u Srbiji gde većina ljudi sluša turbo folk?

Nije loše, zadovoljna sam. Ne obraćam na to pažnju. S obzirom da svet oko nas ima više ravni, a naš mozak ne poseduje kapacitet da ih sve zajedno obradi, naša odluka je koju ćemo od tih ravni odabrati da primećujemo. Sem kada smo (daleko bilo) u nekom trenutku direktne opasnosti po egzistenciju, svet najčešće jeste onakav kakvim odlučimo da ga vidimo. Mi smo ti koji biramo i kreiramo našu realnost.

Kakav je osećaj živeti ovde, kada većina “normalnih” ljudi misli da su pesnici “čuknuti” ljudi koji su zreli za ludnicu, bolnicu ili bar ignorisanje?

Mislim da nema potrebe da se usmeravamo na takve stvari, pogotovu što se ne zasnivaju na dokazima (da dodam kao sociološkinja). Zadatak stvaraoca je da se usmeri na ono što stvara i to bi bilo to. Van trenutka stvaranja, neka zaboravi na to da li je stvaralac ili ne, i živi kao i svi drugi. Ako je “čuknut” u negativnom smislu neka radi na tome da to popravi, ako je “čuknut” u pozitivnom, onda neka u tome uživa. Vrlo jednostavno.

Da li te izluđuje što poeziju niko ne čita a pesnika ima mali milion u Srbiji? Čak i da od tog miliona njih deset su pravi pesnici, zašto ih niko ne čita?

Ne izluđuje me. To nije moj problem, jer ga ne mogu rešiti. Jedini moj problem je taj kako da unapredim ono na čemu radim, i preko toga još utičem eventualno na menjanje sveta oko sebe.Povodom hiperprodukcije i borbe za pažnju čitalaca, evo i odlomka iz moje pesme Pisci jure čitaoce.

(…)
Pisci jure čitaoce
Čitaoci se spuste liftom
A pisci niz stepenice trčećke
Bradati pisci
jure golobrade čitaoce sa
kačketima natraške okrenutim
Kliču:
-Budite čitaoci!

Čitalac preko bare
Pisac za njim
Maše zbirkom pripovedaka
ukoričenom spiralom

Ušli mladići i devojke
u nekakav hol
Pisci redom prolaze
disketu s PDF verzijom
pronose
Recituju linkove
(…)

Problem hiperprodukcije, postoji, to je činjenica, kao i često neodgovarajuća selekcija onoga što će čitaocima biti najdostupnije, a što je često najčitanije.

Ono što stvaraoci pri ovome mogu uraditi je možda veća svest o tome da se piše za Čitaoca, da je bitan Čitalac i da se on mora ceniti. Stoga mislim da koliko stvaraoci s jedne strane su u obavezi da svoj zadatak shvate ozbiljno, toliko suprotno ne smeju da dopuste da preozbiljno shvate i svoju ulogu tj. sebe, jer verovatno baš u tom trenutku dolaze u opasnost da izgube svest o Čitaocu. Bez te svesti stvaranje postaje jalovo, nema okrenutosti ka spolja.

Još, i ne zaboravimo da uživamo u činu stvaranja, i da se igramo, zabavljamo.

Da li su i tebi tražili kintu da objaviš knjigu poezije?

Do sada nisam pokušavala da objavim knjigu poezije. Izdavače sam obilazila sa dnevnikom-romanom za tinejdžere “Putujuće pozorište Genijalci”, koji govori o kreativnosti i mom odrastanju u apsurdnim ’90-im i koji sam na kraju objavila u elektronskoj formi. Uglavnom, nikud ne žurim, planiram da objavim knjigu poezije kad bude bilo vreme za to.

Po čemu se razlikuješ od ostalih “bezbroj” pesnika u Srbiji? Šta nam možeš reći o tvom umetničkom i književnom postupku dok stvaraš poeziju?

Prilikom pisanja poezije sednem uglavnom za komp i počnem da pišem nasumice šta god mi padne na pamet. Tu ima svega i svačega (prilično zabavnog), kao na primer

(…)Kuvar stao pred ogledalo
Pa se znoji:
Oh, zašto sam ubio ostrigu, zašto?!
Ostriga mu noću klepeće
on se znoji kao da sanja nadgrobno cveće
Oh, zašto je učinio to
i ta ostriga je nečija majka!
razmišlja kuvar
Ne, briše znoj sa čela, život nije bajka
i sanja svoju majku
pretvorenu u džinovsku ostrigu
kako se njiše
na stolici za ljuljanje(…)

ili npr:

sklapam slagalicu mnogouglova
u njoj ima puno
trouglova
ubodoh se na ugao

Uglavnom nekoliko puta mesečno napišem u cugu npr. 7-8 strana takvog materijala i ostatak vremena to seckam i sklapam u pesmice. Važno mi je da uhvatim gde se nalazi “živo jezgro” u materijalu, a onda ga nakon ovog ‘izvornog stupnja br.1’ uređujem i nadograđujem. Bitno je da prvi stupanj teče spontano, da se ne upliću razum i misli, inače stihovi odoše u sferu intelekta i sve propade.

Šta nam možeš reći o sebi? Hajde, želimo da znamo sa kim imamo posla. Sada je trenutak za tvoje VELIKO PREDSTAVLJANJE.

Nema svrhe predstavljati se, predstaviće me radovi. O sebi mogu da kažem da nemam policijski dosije, niti sam opasna po javnost, za slučaj da to nekoga zabrinjava.(:

Majakovski, Cvetajeva, Silvija Plat, svi su digli ruku na sebe. Da li je pesnik sklon samoubistvu? Da li su destrukcija i melanholija, normalno stanje pesnika?

Možda i jesu (normalno stanje). Ali to postaje opasno tek ako u to poverujemo. Pogotovo stvaraoci niz likova u sebi nose, pa i Nasilnike i Žrtve. Ali, naša je odluka šta ćemo uraditi sa svim tim likovima i koliko ćemo ih pustiti da upravljaju našom stvarnošću. Dejstvo ovih likova unutar nas na našu nestvaralačku realnost ukrotićemo baš svešću o tome da postoje i baš tim osvešćivanjem odluka o našoj sudbini dolazi u naše šake.

Kako je nastala pesma Cvetna peripetija? Otkrij nam tajnu “obeleženog markera”.

Cvetna pripetija je pesma iz ciklusa U aorti mog srca koji sam ceo automatski ispisala tokom jedne noći godine 2002. 2007 iseckala sam taj materijal na deliće i oblikovala ih. U pitanju je izliv iz mog tadašnjeg nesvesnog, krstaranje pa i arhetipskim rekla bih predelima. Pesme se međusobno prožimaju, čine celinu.

Šta nam možeš reci o pesmi Španci? Deluje mi onako divlje i žestoko.

Muškarci iz Španije su aluzija na čulni, telesno orijentisani temperament. Lirskoj subjektici očigledno se ne dopadaju previše, jedan je suviše “zelen i uspaljen”, sledeći fizički odbojan… Elipsoidnom vrstom opkoljenoj “žrtvi” nude čašu blistavog mleka – po jednoj interpretaciji to je zapravo čaša sperme (seksualna agresija), a po drugoj, to je zaista mleko – piće za decu, za ‘klinku’ (neuvažavanje, omalovažavanje).

Do ovih interpretacija dolazim naknadno, kada je pesma već završena i ne mislim da su neophodne, jer sve stvari ne mogu se prevesti na jezik svesnog razuma. Da mogu, ne bi bilo potrebe da delo pisano na ovaj intuitivan način postoji.

Koliko nadrealistički postupak “automatskog pisanja” i uopšte psihoanaliza i ređanje asocijacija slika i reči su imali uticaja na tvoje pesme?

Da, kao što rekoh, koristim prvenstveno sadržaje nesvesnog i automatske izlive, i snove. Osluškujem šta je to što treba da prenesem na papir, koje su među slikama ‘istinite’. Svoju ulogu pri stvaranju doživljavam kao ulogu medijuma, aparata, filtera, a kasnije još to svesno doradim da bude što više cakum pakum.

- I za kraj, kakvi su ti planovi?

Planovi su mi super.(:

Interju vodio Milan Mijatović

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu