Matija Beckovic

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

:deda: Matija Beckovic

Počalji od zamisljena taj Uto Nov 18, 2008 7:32 pm

Matija Bećković rođen je 29. novembra 1939. godine u Senti (otac Vuk mu je rođen u Rovcima, u Crnoj Gori). Osnovnu školu završio je u selu Velje Duboko, niže razrede gimnazije u Kolašinu i Slavonskom Brodu, a višu gimnaziju sa maturom u Valjevu.
Skolske 1958/59. godine upisao se na Filološki fakultet u Beogradu, na grupi za jugoslovensku i opštu književnost.
Prvu pjesmu štampao je kao gimnazijalac 1957. u „Mladoj kulturi”.
Za dopisnog člana SANU izabran je 1983. godine, a za redovnog 1991. godine.
Bećkovićevi prozni i poetski tekstovi priređivani su za pozorište i izvođeni na domaćim i stranim scenama.

Primio brojne nagrade: nagrada Milan Rakic, nagrada Zmaj, “Disova prolecna nagrada”, nagrada Belovodska rozeta, Zlatni Krst Princa Lazara, Ravnogorska nagrada, nagrada Stefan Mitrov Ljubisa, “Grand document of Bazijas”, Oktobarska nagrada, Sedmojulska nagrada, nagrada Tipar, Njegoseva nagrada, Nagrada Desanke Maksimovic, Milica Stojadinovic-Srpkinja, itd.

Objavljena dela: Vera Pavlavdoljska (1962), Metak lutalica (1963), Tako je govorio Matija (1964,1965), O medjuvremenu (1968, 1979, 1985, 1986, 1990), Ce-tragedija koja traje (1970, 1989, with D.Radovic), Rece mi jedan coek (1970, 1976), Medja Vuka Manitoga (1976, 1978), Lele i kuku (1980), Poeme (1983, 1986), Sluzba Svetom Savi (1987, 1989), O Njegosu (1988), Kosovo, najskuplja srpska rec (1989), Kaza (1988, 1989), Ciji si ti, mali? (1989, 1990), Dvadeset i jedna pesma (1990), Nadkokot (1990), Bogojavljenje (1990), Izabrane pesme i poeme (1990), Moj pretpostavljeni je Gete (1990), Sluzba (1990), Ovako govori Matija (1990), Sabrane pesme (1990, 1992), Ovo i ono (1995), Potpis (1995), Ceracemo se jos (1996) itd.
avatar
zamisljena
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 512
Godina : 42
Datum upisa : 10.11.2008

http://poetryreach.blogspot.com/

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Matija Beckovic

Počalji od zamisljena taj Uto Nov 18, 2008 7:33 pm

Vera Pavladoljska


Udvarao sam se nepoznatoj devojci
U kanjonu Tare kod Kolasina
Govorio istine na svim jezicima
Zario i palio da ih poveruje
Dok je cutala secao sam se
Da si mi najkrupnije lazi verovala
Vera Pavladoljska

Pevao je slavuj sa grlom grlice
Sve na svetu me na te podsecalo
Hvalio sam se da si luda za mnom
Cela plaza da ti se uzalud udvara
Kako te teram da ides iz glave
I kako neces
Vera Pavladoljska

Ronio u najdublje bezao u gore
Da te glasno zovem da niko ne cuje
Bio sujeveran-pitao prolaznike
Kako tvoje lice zamisljaju
Ceznuo da ceo dan prolazis kraj mene
Pa da se neokrenem
Vera Pavladoljska
Po nevremenu sam lovio na ruke
Med zlatnih meridijana u vodi
Opisivao oci jedne zene mesec dana
U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu
Ubedio da su mi sve sto imam u zivotu
Misleci na tebe
Vera Pavladoljska
Slovoslagaci su srecni dok ovu pesmu slazu
Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje
jedan od vlasixa sklon je porocima
i jedni i drugi vetrovi te ogovaraju
Nekoliko drzava tvrdi da si njina
Ti si na svoje ime ljubomorna
Kablogrami se u dubokoj vodi kvare
Niko ne zna gde su slova tvog imena
U mrtvim ilaznim jezicima u pogresnim naglascima

Ko ce uhvatiti sjaj samoglasnika
Koje ptica kuka
Vera Pavladoljska
 
avatar
zamisljena
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 512
Godina : 42
Datum upisa : 10.11.2008

http://poetryreach.blogspot.com/

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Matija Beckovic

Počalji od zamisljena taj Uto Nov 18, 2008 7:34 pm

Matija Bećković

Matija Bećković – suza ili mina
Put što sebe pravi ili voz bez šina

Nosi li on bombu mesto glave
Davi li on reči ili njega dave

Nosi li on rupu mesto srca
Ili kao davljenik u svom srcu grca

Jeli on santa leda otkinuta
Ili zver sto na njoj zavija i luta

Jeli on grom u lance vezan kao stene
Ili hladna vatra u grudima stene

Nosi li zamrzle munje u rukama
Hoće li on biti slabić na mukama

Sme li on da stane na trg i jauče
Dok svetovi u njega sav svoj bes izruče

Kao gvozdena zavesa on će da se sruši
U vlastitu vatru u vlastitoj duši

Baš je njega briga bar je njemu lako
Sve je oživelo čega se dotako.
avatar
zamisljena
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 512
Godina : 42
Datum upisa : 10.11.2008

http://poetryreach.blogspot.com/

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Matija Beckovic

Počalji od Admin taj Uto Nov 18, 2008 7:42 pm

PS : danas u 17 časova počelo je knjiševno veče, njegove lirike

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 42
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Matija Beckovic

Počalji od zamisljena taj Uto Nov 18, 2008 7:48 pm

Toliko puta sam ga slusala kako govori svoje stihove,i uvijek to pozelim...iznova!
avatar
zamisljena
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 512
Godina : 42
Datum upisa : 10.11.2008

http://poetryreach.blogspot.com/

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Matija Beckovic

Počalji od zamisljena taj Uto Nov 18, 2008 7:51 pm

Kad sam je prvi put video


Radnici koji nikada nisu videli more
Kad je sretnu misle da je dan lepši no inače
Ta žena taj gigant ta država u državi
Kad sam je prvi put video rekao sam:
"Eto kako treba da izgleda prestonica jedne zemlje
Koja ostaje bez svetla kad ona sklopi oči."
Jedina nevina žena koja rađa decu
Ta djevuška visoka kao podzemna železnica
I lepa kao da uopšte ne postoji.
Njenu sobu su razneli mirisi.
Ona se šminkala i češljala
I to je sve sto je uradila za poeziju.
Zakleo sam se da ću prećutati njenu prošlost
Jer ja sam rođen sa mnogo više prljavština
No što ih je ona imala u životu.
Već nema u srpskom jeziku reči na koje se mogu
osloniti
Sa kojima bih poredio njene oči i onda mirno
spavao
Ima jedna zemlja velika kao njena trepavica
Ta neosvojiva Rusija koju je ipak lakše osvojiti.
Od njenog poljupca koji mi je poslala telefonom
Zapalilo mi se uvo na posti jednoga drugoga
grada
To famozno to zeleno to gorko uvo
Koje je dugo stajalo kao antena na jednoj
radio-stanici.
Otkidao sam ga i duboko u zemlju zakopavao
Ali nije prestalo da me poziva na telefon
Svojom telepatskom azbukom svojim visećim
mostovima.
Na mome srcu kao na gramofonskoj ploči
Snimila je sve što je rekla u životu
Njene korake, njen smeh i njen kašalj
Njena duga šaputanja sa ljudima koje ne poznajem.
Gradove u kojima živimo vezuju naša pisma.
Ja ne znam za drugo nebo sem njenog kišobrana.
Kad me ona voli ne znam od čega živim
Ne jedem, zaboravljam da dišem i vrlo često
umirem.
Visoko u nebu setim se da ne umem leteti
Prođem glavom kroz zid i vidim da sam
pogrešio
Tad zviznem nogom mesec iznad grada
I trčeći obilazim mesto gde ćemo imati
sastanak za nekoliko dana.
Njen najgori đak gutač ljubavnog plamena
sa injem u ušima
Tumačim svojoj krvi njeno pretesko gradivo.
Pun otpadaka kao golfska struja
Silazim niz stepenice u zemlju
I jedini ne znam za svoju tragediju
Taj svirepi podtekst naše ljubavi.
O suzo na jastuku
Uspomeno na pilota koji nikada nije sleteo
Izgubljen u vazduhu.


 
avatar
zamisljena
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 512
Godina : 42
Datum upisa : 10.11.2008

http://poetryreach.blogspot.com/

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Matija Beckovic

Počalji od zamisljena taj Pet Jun 05, 2009 12:00 am

Ponovo imam potrebu da ćutim

Ponovo imam potrebu da ćutim
Jer ono što najlepše umem da kažem više me ne zanima.
Odlučio sam da govorim kao da će mi svaka reč biti poslednja
Šta sam ja da bi pevao?
Moj siromašni rečnik zamenjujem prirodom
I gdje god putujem nailazim na nju
I njena smela poređenja.
Priroda je izrazila moje namere na više načina
Svojim biljem,svojim požarima
I drugim čudesima čiji sam učenik.
Ona je dala oblik ptici
Smelije no što se usudio ijedan pesnik
I ja se ispod njenih ptica potpisujem
Ne dodajući im gotovo ništa.
O mutna jelo izrasla iz moje mastionice,
Priroda je puna mojih pogleda na svet
Ja stoim iza njenih cvetova bez granica
Ja poštujem jedino njene neumoljive zakone.
U čitavoj prirodi nigde,osim na svoj život,
Ne mogu da stavim tačku,
Jer se sve javlja ponovo i ravnomerno sa godišnjim dobima.

Kad posle jeseni ne bi došla zima
U šta bi smo onda verovali i čemu se nadali?
Ponovo imam potrebu da ćutim
Jer govorim sa željom da budem ućutkan.
Vetar upada u sudsku pisarnicu i diže papire sa stolova

Ceo dan sam napolju kao da sam cvet,
Napolju su šume, oblasti pod snegom, ovas i raž su napolju,
Gradovi su na ulicama, ulice su na ulicama
Svi kontinenti su napolju.
Ja bih bio jedini grad koji sam unutra!
O nebesa jedini naslove na mome grobu
Bunim se protiv svega, jer nemam na šta da pristanem.

Šta sam ja da bih ćutao?
Sve što sam rekao ponavljam još jedamput,
Moje ćutanje je službi strašne istine.
Sve što ima na svetu ima i u meni.
Ne znam dali je noć ili sam sklopio oči:
Moje slike sveta se menjaju dok putujem.
Nisam ništa video prvi put sve sam prepoznao.
Predeli koje otkrivam oni su koje sam sanjao.
Šta će mi more.Imam ga u glavi
I ja ih samo poredim i bratimim.
Prizor koji gledam odavno postoji u mome sjećanju,
Putevi što godinama zavijaju na istom uglu,
Najređe biljke,jedini primeri,
Nalaze se i u mom srcu,
A sve što je u njemu
Postoji i još negde u svetu ili se potuca.
Ja putujem da bi svakoj stvari prineo drugu svojom dušom
Da bi obe bile manje usamljene.
Sedeći među drvećem govorim o svojoj prirodi,
A kad bih razumeo pticu
Rekao bih joj isti što i vama:
Svemu pretpostvaljam prirodu,
Ali svoju!
 

 
avatar
zamisljena
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 512
Godina : 42
Datum upisa : 10.11.2008

http://poetryreach.blogspot.com/

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Matija Beckovic

Počalji od zamisljena taj Pon Jul 27, 2009 3:14 pm

TI SI MOJA IPAK 

Ti si česta slika moje žalosne ljubavi 
Ti si maja samoća u kojoj smo prisutni oboje 
Ti si moja Sinagoga ogradjena žicom 
Ti si moja naročito u ovo doba pogotovu sada 
Ti si moj razgovor koji se u početku odnosio na nešto drugo 
Ti si moj Pablo Pikaso i njegova ljubav prema nepojamnom 
Ti si moja igra koja počinje kamenčićima 
Ti si moja Sahara sa jednim cvetom pa čak i bez njega 
Ti si moja devojka o kojoj ti nisam govorio 
Ti si moj plemić koji je nekada živeo na kavkazu neki Vsvold 
Ti si mojih nekoliko godina od one noći 
Ti si moja žena – ponoćni voz sa jednim putnikom 
Železara u kamenom dobu – ti maja ruskaja zemlja 
Jedina žena koju menjam svakog dana 
I pravi smisao toliko hvaljenih sloboda 
Ti si moj heroj koji se postideo i ipak počinio izdajstvo 
Ti si moja ljubav slavnih ljudi 
Ti si moja junačka ljubav kako sam već rekao 
Ti si moja obećanja koja nikada nisu ništa značila 
Ti si moja ljubav iako sam bez nje kao što je poznato 
Ti si moja ipak 
Tako je bilo oduvek i uzalud sam se bunio i sramotio oboje 
Ti si jedna stvar koju je voleo jedan čovek 
Ti si jedna žena koliko i svaka druga 
Ti si moja uprkos poznatim istinama 
To su bedni podaci kojima raspolažem 
To su sva dela moje izvitoperene ljubavi 
To sam sve mogao lepše reći ali nemam razloga 
Ionako samo nagadjam i pretpostavljam 
Ti si moja bolest bolešću izlečena 
Ti si moje dete ti nista ne razumeš
I ja doslovno moram reći da te volim
avatar
zamisljena
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 512
Godina : 42
Datum upisa : 10.11.2008

http://poetryreach.blogspot.com/

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Matija Beckovic

Počalji od zamisljena taj Pon Jul 27, 2009 3:15 pm

ZA TEBE GOVORIM

Ako jednom staviš na gramofon moje srce,
Čućeš ono što sam izmislio samo da bih tebi rekao:
"Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zamlji,
Da li je tamo već i mozak čovečanstva?"
Javno iznosim rečenice kojima sam te osvojio,
Govoreći o drugim stvarima govorio sam o tebi,
Pucajući u plafon izjavljivao sam da te volim
I sve što sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno,
Dok sam s tobom govorio telefonom
Moja krv je tekla žicom do tvojih usta
I telefonska mreža se pretvarala u krvotok,
Kao što se bolest pismom prenosi iz države u državu,
Kao što stotine koza ubijenih životinja čine tvoju bundu,
Kao što je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje,
Tako je i u mojoj utrobi sapeto nesto veće od mene.
Ja, sin ženin, kćeri čovekova, tebi sam ovako govorio:
"Ako eksplozija provetri utrobu zemnje
Izleteće iz nje kamenje veće od naše planete,
Oko bivše zemlje ostaće kao kavez nagoreli meridijani,
Kao konstrukcije porušenih hangara,
Kao kosturi konja na nekoj visoravni. "
Neka mi bude zabranjeno da te volim,
Hoću da ispaštam, hoću da pokažem šta mogu da učinim za tebe.
Neka mi na ledja natovare betonsku kuglu,
Hoću da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kuću!
Neka poštari odbiju da ti uruče moja pisma,
Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobraćaja i telefona.
Sve što je rečeno o budućnosti,
Da je rečeno o tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo.
Da je uzidano u tebe ono što je uzidano u hramove,
Sve to ne bi bilo besmisleno.
Ono što se govori tudjim ženama ja sam govorio tebi,
Iz punih pluća pod šlemom i pod punom ratnom spremom,
Jer ništa ne zaslužuje himne i toliku patetiku osim ljubavi.
Zato što me voliš ja volim sve ostalo,
I nikome ne želim zlo.
Moja ljubavi, digla si me toliko visoko
Da i kad bih pao - do zemlje bi se naživeo!
Dižem primitivnu buku kao što sneg grmi i dimi se u klancima,
Da si muškarac imao bih najboljeg druga!
Neka se izvrne sav svet i na levak sruči u tebe,
Neka niče drveće koje niko nije posadio.
Neka se niko ne pridržava svojih oblika i granica,
Neka trešnje, neka jabuke ne budu okrugle,
Nego kakve god i kolike god hoće,
Neka se slonovi uvuku u mišje rupe!
Neka moju dušu grubo istovare na prvom djubrištu,
Neka najjači glasovi sruše sve plafone,
Neka se nebesa otarase snega i kiše,
Neka sve ostane čisto i slobodno,
Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila,
I neka se proglasi ludakom
Svako ko pomisli da te vise voli!
avatar
zamisljena
moderator
moderator

Ženski
Broj poruka : 512
Godina : 42
Datum upisa : 10.11.2008

http://poetryreach.blogspot.com/

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Matija Beckovic

Počalji od Funky Angel taj Ned Avg 15, 2010 12:03 am

KAD SAM JE DRUGI PUT VIDEO

Kad sam je drugi put video rekao sam:
"Eno Moje Poezije kako prelazi ulicu."
Obećala je da će doći ako bude lepo vreme
Brinuo sam o vremenu pisao svim
meteorološkim stanicama
Svim poštarima svim pesnicima, a naročito sebi
Da se kiše zadrže u zabačenim krajevima.
Bojao sam se da preko noći ne izbije rat
Jer na svašta su spremni oni koji hoće da ometu naš sastanak
Sastanak na koji već kasni čitavu moju mladost.
Te noći sam nekoliko vekova strepeo za tu ženu
tu ženu sa dve senke
Od kojih je jedna mračnija i nosi moje ime
Sad se čitav grad okreće za Mojom Poezijom
Koju sam davno sreo na ulici i pitao:
Gospođice, osećam se kao stvar koju ste izgubili
Da nisam možda ispao iz vaše tašne.
Ja sam njen lični pesnik kao što ona ima i ične ljubavnike
Volim je više no što mogu da izdržim
Više od mojih raširenih ruku
Mojih ljubavnih ruku punih žara punih magneta i ludila
Moj snu kao asfalt izbušen njenim štiklama
Noći za mene sve duža bačena između nas
Ona mi celu krv nesrećnom ljubavlju zamenjuje
Moje su usi pune njenog karmina
Te providne, te hladne uši to slatko u njima
Kad se kao prozori zamagle od njenog daha.
Kako je ona putovala pomerao se i centar sveta
Pomerala se njena soba koja ne izlazi iz moje glave
Sumo vremena šumo, ničega ljubavna šumo
Još ne prestaje da me boli uvo
Koje mi je pre rođenja otkinuo Van Gog
To uvo što krvari putujući u ljubavnim kovertama.
U staklenu zoru palu u prašinu
Plivao sam što dalje ka pustim mestima da bih slobodno jaukao
Ptico nataložena u grudima što ti ponestaje vazduha
Radnice po podne na tuđem balkonu
Već dvadeset godina moj pokojni otac ne popravlja telefon
Već dvadeset godina on je mrtav bez ikakvih isprava
O, koliko ćemo užasno biti razdvojeni i paralelni
O, koliko ćemo biti sami u svojim grobovima
Još oko nje oblećem kao noćni leptir oko sveće
I visoke prozore spuštam pred njene noge
Moje srce me drži u zatvoru i vodi pred njenu kuću
Gde su spuštene zavese nad mojom ljubavlju
Ta žena puna malih časovnika sa očima u mojoj glavi
Taj anđeo isprljan suncem, list vode, list vazduha
Ljubomorne zveri oru zemlju i same se zakopavaju
O, sunce nađeno među otpacima
Zuje uporednici kao telegrafske žice
Prevrću se golubovi kao beli plakati u vazduhu
I mrtve ih krila godinama zadržavaju u visinama
Kao što mene njena obećanja zadržavaju u životu.
O, siroče u srcu što ti brišem suze
Moja nesrećna ljubavi razmeno đubreta
Stidim se dok je ljubim kao da sam sve to izmislio
Kuca ništavilo na svim prozorima
Sve je dignuto u vazduh
Samo se još nesrećni pesnici kurvinski bave nadom.

_________________
Veruj u ljubav!
avatar
Funky Angel
Admin
Admin

Broj poruka : 2830
Datum upisa : 20.02.2009

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Matija Beckovic

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu