Simbolika i značenje bajki

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

:deda: Simbolika i značenje bajki

Počalji od Admin taj Ned Nov 16, 2008 10:18 pm

Vilinske priče

IV
Hans Christian Andersen
(1805 – 1875)
V
Vilinske priče
Simbolika i značenje bajki
Dublja značenja kriju se u bajkama što sam ih čuo u
detinjstvu, nego u istinama kojima me je naučio život.
Šiler
duhu proslave 200 godina od rođenja Hansa
Kristijana Andersena, širom sveta su
organizovana kulturna dešavanja, izložbe i naučni
skupovi posvećeni i inspirisani fenomenom bajki.
Na samom kraju ove godine, kada magično, kao i
svake zime, lebdi u vazduhu, otvorićemo u Univerzitetskoj
biblioteci «Svetozar Marković» izložbu Vilinske priče – Simbolika i
značenje bajki.
Osnovna ideja izložbe je da prikaže kako bajke, u maštovitom
obliku, svojom jedinstvenom formom i jezikom, na najneposredniji
način, pomažu detetu u najvažnijem i najtežem zadatku u njegovom
odrastanju ~ da pronađe svoj put i smisao života. Bajka nudi
značenja na toliko različitih ravni i obogaćuje detetovo postojanje
na toliko načina, da nijedna knjiga ne može pružiti mnoštvo i
raznolikost doprinosa takvih priča u životu deteta. «Od tkiva mašte,
tkiva sna gradi bajka svoj svet, na prvi pogled slučajan, izmišljen,
irealan ; zapravo sazdan na samim istinama prvog reda. Jer, šta je
ako ne istina prvog reda poruka bajke da ljubav nadilazi sva zla, sve
nevolje, da njena snaga brda pomera.»(G. Olujić, Poetika bajke)
Pišući o značaju bajke za savremeno dete G. Olujić je rekla da
«bajka detetu nudi nadu da je jedan humaniji svet, ipak, moguć, ili
bi bar morao biti. Mudrije i starije od svih književnih rodova, bajka
to dobro zna, kao što zna da zlatna jabuka čovekovog sna o sreći ne
VI
pada junaku bajke sama od sebe u krilo. Da se do nje dođe potrebno
je preći pustinje i glečere, u bespuću naći put. A put je onoga ko
ima snage da njime krene, poručuje bajka detetu zbunjenom i
nesigurnom u sopstvene mogućnosti, otvarajući prostore jednog
drugačijeg, lepšeg sveta kakav je moguć, možda samo u snu, jer
bajka jeste čovekov san o sreći, čistije, lepše lice stvarnosti.»
Izložbeni eksponati predstaviće bajke iz fonda naše Biblioteke,
grupisane prema narodima i miljeu iz kog su potekle ~ tako ćemo
predstaviti Slovensku kuću, Germansku kuću, Arapsku kuću bajki... ,
kao i hronološki, od biblijskih priča, priča iz 1001 noći, bajki
Oskara Vajlda, Alise Luisa Kerola, Tolkininovih priča ... do
savremenih pisaca bajki. Takođe, nezaobilazne su i ilustracije
poznatih grafičara toga doba, čiji su crteži krasili poznate priče i
zbirke bajki, kao što su danski ilistrator V. Pedersen (Andersenove
bajke) i začetnik moderne grafike G. Dore (Peroove bajke), domaći
ilustratori Dušan Petričić, Đorđe Lobačev, Desa Kerečki-Mustur,
hrvatski slikar i ilustrator Vladimir Kirin... Uz pojedine bajke biće
predočen, u vidu legendi, istorijski i kulturološki okvir u kom je
nastala određena bajka i kao najinteresantnija ~ psihološka
tumačenja. Kako je literatura o bajkama obimna skoro kao literatura
koju čine bajke, veliki broj stručne psihološke literature biće
izložen, kao što su radovi B. Betelhajma, S. Frojda, G. Junga, V.
Propa, Nosrata Peseškijana, R. Lückel idr., na čije ćemo se ideje
posebno osvrnuti. Iz obilja motiva koji se provlače i ponavljaju u
mnogim bajkama sa najrazličitijih podneblja, biće izdvojeno
nekoliko nrp. motiv vile, čarobnjaka, (učitelja~duhovnog
vođe),motiv preobražaja, motivi lavirinta, ključa, lampe, a neki od
njih i izloženi kao eksponati (npr. ogledalo, kao veoma čest motiv
bajki sa jakom simbolikom).
Naša želja je da ovom izložbom pokrenemo i teme vezane za
religijske motive u bajkama, analizu jezika bajki, filozofije bajki,
obilje simbola u bajkama kao inspiracije u slikarstvu, primenjenoj
umetnosti, teatru...
Do XVII veka bajke su, u dugim zimskim večerima, pričane ne
samo deci već i odraslima, te su kao deo usmene tradicije prenosile
i reflektovale vrednosti, moral i težnje društvenih zajednica pod
čijim su okriljem nastale. Naučni interes za bajke u Evropi se razvio
VII
u XVIII v., u vreme kada je Š.Pero od bajki načinio književni rod, a
naročito u XIX v., kada se umetnost pripovedanja sve više gubila.
Početkom XVIII v. izašla je prva evropska verzija 1001 noći,
prevedene na francuski od strane orijentaliste A. Galana. Braća
Grim su među prvima sačuvala i sakupila brojne priče koje su čuli
od pojedinaca iz naroda i izdali od 1812-1815. svoje prve zbirke
bajki. 1820-tih., pre nego što je štampao svoju prvu knjigu bajki
1835., H. K. Andersen se već upoznao s važnim delima braće Grim.
Dobivši podsticaj od Grima, Vuk Karadžić sakuplja srpske bajke, u
kojima se pripovedaju «kojekakva čudesa što ne može biti».
Vremenom se, na temelju izvorne, narodne bajke, formirala tzv.
umetnicka bajka . U Engleskoj izlazi Kerolova Alisa u zemlji čuda,
a i veliki književnici XIX i XX v. ~ Gete, Puškin, T. Man, Karel
Čapek i dr. su se oprobali u pisanju bajki. Na samom početku XX v.
F. Baum objavljuje Čarobnjaka iz Oza, bajku, koja je, kao i većina
drugih, poslužila kao inspiracija za brojne stripove, igračke i
filmove, bilo animirane, bilo igrane.
Ekranizacija bajki u XX v., kao i mnoštvo novih fantastičnih
priča koje su nastale, doprinela je njihovoj popularnosti na jedan
nov način i potvrdila da je potreba za vilinskim pričama, i kod dece
i kod odraslih, još uvek živa. Pišu je pesnici i romansijeri, ali i
filozofi (Eskarpi, Kolakovski), nobelovci (Isak Baševis Singer),
prozaisti (Italo Kalvino, Anđela Karter), profesori univerziteta
(Tolkin), i ne namenjuju je samo deci.
Etički i metafizički problemi na kojima je ona sazdana jednakom
snagom odjekuju i u malim i u velikim čitaocima, pomažući im da
svet sagledaju u svoj njegovoj složenosti, užasu i sjaju.
Poslednjih godina svedoci smo oživljavanja bajke i u svetu i kod
nas. Pored Desanke Maksimović i Branka Ćopića javljaju se novi
pisci (Grozdana Olujić, Stevan Raičković, Tiodor Rosić), koji se
nakon dela ostvarenih u literaturi za odrasle okreću bajci,
inovirajući taj prastari rod. «Bajka traje», kako beleži ugledni
časopis World Literature Today, ocenjujući stvaralaštvo Grozdane
Olujić kao «bajke za sve prostore i sva vremena», od kojih je bajka
«Varalica i smrt» od strane World Academy for Art and Culture
proglašena za najbolju modernu bajku sveta.
VIII
Značenje bajki
runo Betelhajm, psihoanalitičar austrijskog
porekla, nudi nam sjajna tumačenja bajki,
prevođena jezikom Frojdove psihoanalize ~
Pepeljuga, najpoznatija i verovatno najomiljenija
bajka, tumačena je kao priča o suparništvu braće i
sestara. Život u pepelu simboliše njen inferioran odnos u poređenju
sa braćom i sestrama, ali je istovremeno i simbol ponovnog rađanja
i sa njom se lako identifikuju, kako dečaci tako i devojčice, jer deca
oba pola podjednako pate od suparništva sa braćom i sestrama i
osećaju istu želju da budu izbavljena iz svog niskog položaja i da
nadmaše one koji im izgledaju nadmoćniji. Ivica i Marica,
Crvenkapa i Džek i čarobni pasulj odražavaju detetovu borbu za
samostalnost i nezavisnost. Crvenkapa, za razliku od Ivice i Marice,
koji su morali da budu gurnuti u svet, spremno napušta svoj dom.
Ona se ne boji spoljašnjeg sveta, već sagledava njegovu lepotu, i u
tome je opasnost. Iako puna vrlina, ona zapada u iskušenje, i njena
sudbina govori nam da poverenje u svačije dobre namere čoveka,
zapravo, izlaže opasnostima. Kad u nama ne bi postojalo nešto što
voli velikog zlog vuka, on ne bi imao moći nad nama (Bruno
Betelhajm). Mala prodavačica šibica je moralistička priča o
okrutnosti sveta: ona pobuđuje saušešće među ugnjetenima.
Međutim, detetu koje se oseća ugnjeteno nije potrebno saušešće
prema drugima u istom položaju, već pre ubeđenje da može izbeći
tu sudbinu.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Simbolika i značenje bajki

Počalji od Admin taj Ned Nov 16, 2008 10:19 pm

IX
Amoralne bajke, kako ih Bruno Betelhajm naziva, kao što su
Mačak u čizmama ili Džek i čarobni pasulj, ne pružaju polarizaciju
ili protivstavljanje dobrih i loših osoba, već služe drugom cilju. One
ne grade karakter deteta zalažući se za opredeljivanje između dobra
i zla, već pružaju nadu da čak i najmanji i najslabiji može
nadmudriti sitnim lukavstvom velikog i moćnog, veru da čovek, i
pored svih svojih slabosti, može uspeti i podstiču nas da krenemo u
duhovno hrabre poduhvate u našim sopstvenim životima. Džin koji
se sukobljava sa junakom u bajkama oslikava odnos deteta prema
odraslom. U svim kulturama, deca su se uvek bojala odraslih i
opirala se vlasti koju stariji imaju nad njima. Ona znaju da osim
povinovanja njihovim naredbama, imaju samo jedan način da se
obezbede od gneva odraslih ~ da ih nadmudre.
Luis Kerol je, u svojim
pričama o Alisi, prilično
radikalno proterao svako
moralisanje, svaku
nametnutu pouku; tačnije,
nailazimo na moralne pouke
samo onda kada želi da im
se podsmehne. Preko
avantura radoznale i
nestašne, ali i "trezvene i
razborite Alise", koja se
stalno sukobljava sa iščašenom logikom sveta u koji je upala, Kerol
nas uči kako isključivo od nas samih zavisi hoćemo li pravila i
zakonitosti doživeti kao nešto što sputava naš duh i delanje, ili kao
okvir za pronalaženje uvek novih puteva, iz kojih će život zaista
izrasti u čudesnu igru. I zaista, kako to Z. Paunović u svom tekstu
Nestašna olovka Luisa Kerola primećuje, "bilo bi dosadno biti
samo veliki ili samo mali; kada kao Alisa, menjamo svoju veličinu,
a sa njom i ugao posmatranja, tada i svet, stalno promenljiv,
prestaje da nas zbunjuje i plaši i postaje zanimljiviji" i samim tim
predstavlja izazov za nas.
Bajke su jedinstvene, ne samo kao prozna književna vrsta , već i
kao umetnička dela koja su i detetu i odraslom potpuno pojmljiva
svojim "jezičkim slikama", kao što to nijedan drugi vid umetnosti
X
nije. Kao i sa svakom velikom umetnošću, najdublje značenje bajke
biće različito za svaku osobu i različito za istu osobu u raznim
trenucima njenog života. Svako će izvlačiti različita značenja iz iste
bajke, u zavisnosti od svojih trenutnih interesovanja i potreba, i kad
god mu se pruži prilika, vraćaće se istoj priči, kada bude spreman
da stara značenja proširi ili ih zameni novim. Ako je u nekom
trenutku osoba zaokupljena mišlju da mora da živi bez partnera, tad
će možda da iskrsne najmlađi patuljak iz bajke o Snežani, onaj koji
nikad nije mogao obožavanu Snežanu da osvoji. Ako nas, pak, muči
strah od starosti i smrti, tada će na nas, verovatno, jak utisak ostaviti
uloga Snežanine maćehe, koja, uplašena i ozlojeđena, zuri u
ogledalo, ne mogavši da se oprosti od svoje lepote i života.
XI
Istočnjačke priče kao osnov biblioterapije
ajke se obraćaju istovremeno svim nivoima ljudske
ličnosti, komunicirajući na način koji doseže i do
neobrazovanog dečijeg uma, ali i do uma
racionalne, kultivisane odrasle osobe. One prenose
važne poruke svesnom , predsvesnom i nesvesnom
umu . Iskustvo psihoterapeuta pokazuje da narodne
bajke, podjednako i normalnom i bolesnom detetu, na svim
stupnjevima inteligencije, sa mnogo dubljim značenjem, obogaćuju
unutrašnji život deteta, nego ma koje drugo štivo i ma koji
terapeutski pristup.
Mnogo pre nego što je psihoterapija postala naučna disciplina,
bajke su vekovima bile sastavni deo narodne psihoterapije.
Najpoznatiji od svih primera jeste zbirka 1001 noć, čija je okvirna
priča u osnovi prikaz lečenja jednog psihički obolelog vladara uz
pomoć pripovedanja. Prema okvirnoj priči, dvoje protagonista,
muškarac i žena, sreću se u trenutku velikih kriza u svom životu:
car je zgađen životom i pun mržnje prema ženama; Šeherezada
strepi za svoj život, ali je rešena da postigne carevo i svoje
izbavljenje. Ona svoj cilj ostvaruje pripovedanjem mnogih bajki ~
nijedna priča to ne može postići sama, jer su naši psihološki
problemi previše složeni, a njihovo rešavanje teško. Jedino velika
raznolikost bajki može obezbediti podstrek za takvu katarzu.
Potrebna je "1001 noć" pažljivog slušanja bajki da se car oslobodi
depresije, da se postigne njegovo izlečenje.
Šta je to što se nalazi u biću određene priče, a što je čini tako
magično uticajnom i lekovitom za nas? Bajke delaju na više nivoa:
od funkcije ogledala, kada čitalac prepoznaje svoj unutrašnji
XII
konflikt ili problem u sadržaju priče, preko funkcije modela (čitalac
u priči nazire način rešenja svog unutrašnjeg konflikta; obrt u radnji
priče, tačnije, iznenadno rešenje zamršenog problema budi u
čitaocu doživljaj otkrića tj. uvida, a istovremeno racionalno
uputstvo za rešenje problema – gotov obrazac za akciju,
zadovoljava našu iskonsku potrebu za orjentacijom i osloncem), do
funkcije priče kao protivkoncepta. Primer za ponuđeni
protivkoncept psihoterapeuta iranskog porekla Nosrata Peseškijana,
koji se bavio biblioterapijom, nudi nam sliku preterano učtivog
sredovečnog pacijenta sa psihosomatskim problemima,
nesposobnog da bilo kome otvoreno kaže "ne", opterećenog
osećanjem krivice i strepnjom od odbacivanja. Njegov moto ili
koncept, usađen od detinjstva bio je : Ako ti neko učini zlo, nauči
zlo da podnosiš, odricanjem i praštanjem bićeš oslobođen
krivice.Varijante ovog koncepta su i u našoj kulturi vrlo dobro
poznate. Da bi podstakao izmenu stanovišta, a samim tim i
prevazilaženje konflikta, Peseškijan mu nudi protivkoncept: Dve
stvari zatamnjuju naš duh: ćutanje kad treba da govoriš i govor kad
treba ćutati. Prevazilaženjem prvog koncepta značenje učtivosti se
proširuje i na čestitost.
U savremenoj psihoterapiji rad sa bajkama se može odvijati i
slično psihodrami ili geštalt drami, u kojima pojedinac preuzima
uloge, ili pomoću "vruće stolice"- identifikacijom sa junakom bajke
(na taj način figure iz bajke postaju nosioci naših sopstvenih
projekcija). Bajka govori: Prepoznajem te, ja sam kao i ti, pogledaj
me. Znam nešto o tebi, želiš li i ti nešto, pogledaj me. Toliko
otkrivajućeg i oslobađajućeg leži u njima, a u doživljaju bajke krije
se izlečenje.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Simbolika i značenje bajki

Počalji od Admin taj Ned Nov 16, 2008 10:19 pm

XIII
Jungova analiza bajki
pojavom psihoanalize, u prvoj pol. XX veka,
došlo je do stvaranja brojnih škola, pravaca i
istraživanja koja su se ticala psihološkog
proučavanja umetnosti, kulture i književnosti.
Frojd i psihoanalitičari su u bajci videli, pre svega,
izraz potisnutih infantilnih i incestualnih želja.
Međutim, tek je švajcarski psiholog K. G. Jung bajku prepoznao
kao riznicu arhetipova - "iskonskih slika", koje dolaze iz kolektivno
nesvesnog, psihičkog sloja zajedničkog svim narodima i
vremenima. Arhetipovi predstavljaju spremnost da se uvek iznova
reprodukuju iste ili slične mitske predstave, a koje odrazavaju
opšteljudske situacije, nadanja, potrebe i strahovanja ~ suštinsku
ljudsku psihu u njenim osnovnim elementima.
Bajke se, kao i snovi, služe jezikom simbola, a simboli nam
dolaze iz dubina nesvesnog, koje jedino na taj način može nešto da
poruči i obznani.
Navešćemo samo neke simbole i arhetipove koje srećemo u
bajkama:
anima i animus - otelotvoreni u bajkama i mitologijama kao figure
koje dopunjuju i objašnjavaju žensku odn. mušku stranu junaka,
često su prikazani kao stari mudrac i velika majka, vila i junak,
zarobljeni princ i zatočena princeza, ili
jednostavno kao otac i majka - prvi
predstavnici pola u detinjem života.
Veliki broj mitova i bajki govori o
princu koji je čarolijom pretvoren u
neku životinju ili čudovište i koga
svojom ljubavlju spasava neka
devojka, kao u bajci «Lepotica i zver»,
gde ljubav kao poriv povezuje duh i
prirodu u najboljem smislu reči;
čarobnjak ili đavo - personifikacija senke, tamne i nepriznate strane
ličnosti, u terminima analitičke psihologije, ili veštica, kada se radi
o ženskom junaku u bajci;
XIV
motiv blizanaca ili različite braće simbolički prikazuje odnos
između ega i senke;
patuljci se u bajkama sreću kao poznavaoci tajni o zemlji,
rudnicima, šumi ili blagu, te ih Jung posmatra kao "vratare
nesvesnog";
životinje koje srećemo u bajkama mogu poprimiti raznorazna
značenja i uglavnom simbolišu korisne i nesvesne snage na koje
možemo da se oslonimo (kao što su golubovi u «Pepeljuzi», koji se
najednom pojavljuju da joj pomognu); ptica, kao i krilati konj
simbol su intuicije, važne, i ponekad nepravedno zanemarene strane
ličnosti;
prastaro drvo ili biljka simbolišu rast i razvoj psihičkog života.
Proces individuacije, sazrevanja i ucelovljenja ličnosti, prikazan
je u bajci kao svojevrstan "pohod junaka", pri čemu dolazi do
susreta sa tim "praslikama" ili arhetipovima, što su sve unutrašnji
doživljaji otelotvoreni u likovima iz bajke; kao i u životu, junak u
bajci mora da savlada sve teškoće, i, idući putem prožetim patnjom,
zabludama ali i radošću, dođe do ispunjenja svoje lične sudbine,
koja kulminira u dostizanju duhovne celovitosti. (S tim u vezi
možemo pomenuti i simbol večitog dečaka - puer aeternus - kao
specifičnog psihičkog stanja u kome se može naći mlado biće
zanemarujući svoj razvoj, a na koji upozorava bajka nudeći pri tom
i rešenje za taj konflikt). Krajnji cilj indiduacije je, po Jungu,
Sopstvo - simbol totaliteta i celovitosti psihe. Taj simbol srećemo u
bajkama kao lik mudraca, proročice, duha prirode, ali i kao dragi
kamen, biser, ili dete...
Šume, pećine i vode, nezaobilazni su krajolik koji prati radnju
bajke - sve su to specifični simboli nesvesnog, mesta misterije,
nepoznatog i unutrašnjeg; planina, s druge strane, predstavlja
stanje svesti i krajnji cilj ljudskog razvoja..
Jung je čitav svoj život posvetio proučavanju simbola, koji se
nesvesno stvaraju u čovekovoj psihi i smatrao da su nasleđeni
obrasci emotivnog i mentalnog ponašanja – arhetipovi – pozadina
skoro svih ljudskih aktivnosti i delovanja. Bajke konkretizuju
arhetipove i na najjednostavniji način nam pokazuju kako pravilno
razmevanje simbola može imati lekovit i kreativan uticaj na
pojedinca.
XV
Iako je osnovna ideja izložbe zasnovana na psihološkom tumačenju
bajki,istakli bi da su se fenomenom bajke bavili stručnjaci različitih
profila (istoričari, književni kritičari, antropolozi - strukturalisti,
folkloristi), pokušavajući da objasne univerzalni kulturološki
karakter bajki, odn. sličnosti motiva među različitim čak i
udaljenim narodima, počev od teorije jednog zajedničkog
indoevropskog mita, preko tvrdnje da je Indija kolevka svih priča
koje su se migracijama raširile po celom svetu, do ideje da su svi
narodi prošli iste faze razvitka, te da u osnovi postoji jedna
zajednička ljudska psiha koja reprodukuje iste simbole, bez obzira
na vreme i kulturu u kojoj su te bajke nastale.
Morfologija bajki
ačetnik strukturalne folkloristike, V. J. Prop,
podvrgao je bajke morfološkoj obradi,
posmatrajući ih kao narodne priče čija se radnja
odigrava u okviru funkcije likova, koje logički i
umetnički proizilaze jedna iz druge. Za bajku je
važno šta čine likovi, a ne ko ili kako nešto čini –
volja pojedinih likova, njihove namere i postupci su određeni sa
aspekta značenja za junaka, tok radnje i razvoj priče. Takođe, živa
bića, predmeti i osobine likova mogu se, sa stanovišta morfološke
analize likova, smatrati ekvivalentima, jer funkcionišu na isti način;
npr. jedna od najvažnijih osobina pomoćnika je vidovitost: vidovit
konj, žena, dete..., ali ako u bajci nema pomoćnika, to svojstvo
prelazi na junaka. Atributi likova (njihov pol, uzrast, položaj),
načini njihovog pojavljivanja (doletanje zmaja, susret sa baba
Jagom) i atributivni elementi (baba Jagina glinena noga) su ti koji
bajci, s jedne strane, daju živopisnost i bogatstvo detalja, dok
ograničenost broja funkcija i likova govori o njenoj ponovljivosti i
XVI
jednoobraznosti, s druge strane. Ovde Prop daje svoju ključnu
hipotezu – postoji samo jedna bajka, a sve ostale poznate bajke su
samo varijante u odnosu na taj jedan tip.
Prop se u svom istraživanju bajke
bavi i njenim poreklom, kao i
mogućnošću da sve bajke potiču iz
jednog izvora; pri tom, jedinstveni
izvor ne pretpostavlja usko
geografski pojam – bajku treba
posmatrati u kulturno-istorijskom i
religijskom kontekstu u kojem je
nastala. Prop tvrdi da bajke sadrže
tragove ranih oblika socijalnog
života i arhaičnih religija (npr.
putovanje, prva i osnovna faza u
kompoziciji bajke, odražava
predstave o putovanju duše u
zagrobnom svetu, predstave koja je
mogla nastati nezavisno bilo gde na
svetu). Takođe, sličnu strukturu kao i
bajke, sadrže i pojedine narodne
novele, priče o životinjama, kao i izvestan broj legendi i starih
mitova, pa je to oblast u kojoj treba tražiti poreklo bajke. Prop se
zalaže sa upoređivanje bajki s obredima i običajima, mitovima i
ranim religijskim pojavama, s ciljem da se utvrdi koji motivi potiču
od ovog ili onog obreda i u kakvom su odnosu prema njemu. Npr.
znatan deo motiva čarobne bajke odražava obred inicijacije, te
proučavanjem tih prvobitnih formi društvenog života i predstava
možemo doći i do izvora bajki. Ono što ljudi pripovedaju nekad su
stvarno i radili ili bar zamišljali (izolacija kralja, ili zatočeništvo
njegove dece potiču iz običaja stvarne izolacije kralja od opasnosti
spoljneg sveta, jer je od njega zavisilo blagostanje naroda). Svaki
ples, ili ceremonija bili su propraćeni ritualom i pričom o njegovom
poreklu i sve su one bile ezoterične. Međutim, vrlo rano je počela
profanizacija sakralnih priča i njihovo umetničko uobličavanje, a to
je trenutak rođenja bajki.
XVII
“Bajka u kojoj se raskoš jedinstva sveta u punoj meri ogleda nije
supstitut, već legitimni oblik sveta detinjstva u kome čuda ne
prestaju da traju, baš kao što ni bajka ne prestaje da traje, stalno se
sa svakim novim detetom i novim piscem iznova rađajući od
praistorije do danas.” (G. Olijić, Poetika bajke)
Summary
The symbolism and meaning of fairy tales
This year, around the world, cultural events, exibits, and conferences
dedicated to and inspired by fairy tales are being held to mark the 200th
anniversary of the birth of Hans Christian Andersen and to celebrate the
spirit of his work. At the very end of this year, with winter magic in the air,
we are planning to launch the exhibit Faery Stories at the Belgrade
University Library «Svetozar Markovic». The main idea of this exhibit is to
highlight ways in which folk tales, through their immediacy of form and
language, aid in the most significant and difficult task faced by children: the
discernment of their own path and meaning in life. Through yhe uniqueness of
their linguistics images, folk tales convey their messages directly to childrens
conscious and subconcious minds. The expiriences of psychotherapists have
shown that folk tales enrich the inner life of a child, whether intellectually
mature or not, whether sick or healthy, in a deeper manner than other
literature, art form, or terapeutic method.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Simbolika i značenje bajki

Počalji od Admin taj Pon Jan 26, 2009 11:15 pm

Miroslav Komlenic
Filozofski fakultet,
Niš JEDAN MODEL OBJAŠNJENJA BAJKE PRINCIPIMA
PSIHOLOGIJE UCENJA
Apstrakt
U ovom radu, dat je model verovatno moguceg objašnjenja bajke
Crvenkapa asocijacionistickim S-R principima psihologije ucenja.
Inspirisan je radom studenta Jelene Živkovic, odnosno upoznavanjem sa nekim pokušajima njenog objašnjenja.
Rad je pre svega kritika preterano kontemplativnih i pristrasnih
(naravno, po mišljenju ovog autora) psihoanalitickih tumacenja bajki,
konkretno bajke Crvenkapa od strane Bruna Betelhajma. Prednost
tumacenja principima psihologije ucenja sastoji se u vecoj jednostavnosti objašnjenja. Preciznije, radi se o tome da se ponašanje Crvenkape, bake, vuka i ostalih subjekata bajke, umesto skrivenim - podsvesnim i nesvesnim – seksualnim motivima, prosto objašnjava principima instrumentalnog ucenja, ili, još uže, ucenjem reakcije bežanja, izbegavanja, diskriminacije (diskriminatorno ucenje).
Kljucne reci: instrumentalno ucenje, diskriminatorno
ucenje,pozitivna/ averzivna draž, generalizacija.

Uvod
Skoro da je opštepriznat postulat u psihologiji da umetnicko delo –
umetnicko mišljenje uopšte – karakteriše divergentno mišljenje, a naucno 3 dimy@verat.net delo – naucno mišljenje – mora tendirati (koliko-toliko, zavisno od razvijenosti nauke) konvergentnom mišljenju, odnosno jedinstvenom objašnjenju - principijelnim obuhvatanjem raznolikih pojava jedinstvenim eksplanansom.
Divergentno mišljenje karakteriše rasplinuta (fuzzy) logika, pri cemu
je cilj od jednog stimulusa (S1) razviti i što maštovitije razgranati
mnogobrojne druge stimuluse (S2, S3, S4...) ili reakcije (R), pri cemu se sve više uvida da sam umetnik ne mora znati šta je hteo, a naravno uglavnom i ne zna (šta je pesnik hteo da kaže), samo zna da ce se verovatno za svakog naci po nešto (po neka S-R veza), zavisno od prethodnog iskustva subjekta, a što dotice i V. Panic (str. 145). Zavisno od prethodno stvorenih navika (sHr), odnosno S-R veza, a prema principu generalizacije S, organizam ce odredeno S – koje nikada nije potpuno isto sa prethodnim, vec samo manje
ili više slicno – opaziti shodno svom iskustvu (gradijent generalizacije). Ko vidi nebo u vodi, taj vidi i ribe na nebu – nije fraza i tu se treba prisetiti i primera jahaca preko zaledenog jezera koji je smatrao da jaše preko poljane (Radonjic, 1981, str.178). Dakle, umetnik izlaže S – odnosno mnoštvo stimulusa, a svako to S opaža shodno svom iskustvu (prethodnim S-R vezama stecenim ucenjem). Tako, kao što cemo upravo videti, psihoanaliticar u bajci vidi seksualni motiv, a bihejviorista principe ucenja, što je, opet, argument za ucenje, jer psihoanaliticar ne bi sve to video da se nije bavio psihoanalizom!

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Simbolika i značenje bajki

Počalji od Admin taj Pon Jan 26, 2009 11:23 pm

Izložicu kako bi se u nauci moglo gledati na bajku Crvenkapa.
Bajku Crvenkapa moramo svrstati u umetnicko delo. Da ona to nije,
ne bi izdržala nekolikovekovnu proveru mnogobrojnih pedagoga, roditelja i dece. Dakle, svojim divergentnim kolateralama, ona upada u logicke kontradikcije (kolateralne štete), što nije kobno za zdravorazumsko mišljenje, književno – umetnicko delo, ali nije dozvoljeno u nauci. To, cak, može biti nešto što se smatra zdravim za razvoj licnosti - videti i doživeti što više razlicitih iskustava, izložiti organizam raznovrsnim, pa i trenutno neprijatnim dražima – slicno ideji objašnjenja ranog ucenja ( vidi Radonjic, 1999).
Najjednostavnije i najlogicnije je u tom svetlu videti mnoge – pa i
seksualne – aluzije ili asocijacije u bajci. Problem je povezati sve te
divergencije u zajednicki imenilac (izvesti konvergenciju), objasniti bajku jednim principom (od mnogih S dovesti do jednog R ili S).
Miroslav Komlenic 2) Psihoanaliza je pokret (pravac, škola) za koju se još uvek ne zna precizno šta je: umetnost ili nauka. Svojom divergencijom – skladom i cesto lepotom izvodenja – podseca na umetnost, a težnjom da sve objasni seksom (konvergentni deo) tendira da bude nauka (Hol i Lindzi, 1983). Ona je, može se reci, ambitendentna. Treba istaci da ona stvarno ima jasan konvergentni trend (svesti svaki uzrok ponašanja na seksualni motiv), ali u
toj želji ona izvodi takve divergencije i snalažljivosti (privlacenje ad-hoc objašnjenja) da je na mnogim tackama za mnoge neprihvatljiva.
Dakle, psihoanaliza je konvergentno-divergentna.
3) S-R psihologija je konvergentna. Ona dosledno sve svodi na
prethodno iskustvo, stecenu naviku, tj. stvorenu S-R vezu. I to je možda nekome neprihvatljivo- mehanicisticko, sirovo i surovo - ali kada upadne u konvergentni škripac, S-R teorija ne postulira divergencije u vidu onoga što nikada nije bilo u iskustvu (nesvesno, podsvesno, kolektivno nesvesno), odnosno uvek se trudi da se uhvati za prethodni doživljaj (Hol i Lindzi, 1983).
Na osnovu izloženog bi se moglo reci:
Osnovni cilj (konvergencija) bajke Crvenkapa je pružiti detetu
lekciju iz vaspitanja: u situaciji S (susret sa nepoznatim) ponašati se (R) na odredeni nacin (ne verovati mu mnogo). Ali, gde je nesporazum? Nesporazum je samo u tome što je pisac bio dovoljno mudar pa je pokušao da ne pruži ni jednu grubu i krutu shemu ponašanja u takvoj situaciji, vec fleksibilnu: dete ne treba odmah ni da beži od neznanca (da bude divlje), jer bi i to bilo neadaptivno i necivilizovano. Shodno situaciji, tj. proceni slicnosti (generalizacija) ove sa prethodnom, bezopasnom situacijom, dopustivo je i procaskati sa neznancem, ali kako i koliko, mora biti prepušteno nekoj drugoj bajci na sledecem nivou razvoja (diskriminatorno
ucenje), odnosno mora biti prepušteno daljem vaspitanju.
Samo je u tom pokušaju divergencije autorov greh, a detinjasto i
nepromišljeno od psihoanaliticara da budu toliko pristrasni i da pokušaju da sve te divergencije asimiliraju i konvergiraju ka svojoj tezi. Dakle, jednostavna S-R teza o bajci Crvenkapa je lekcija iz
diskriminatornog ucenja: dete treba da uoci i razlikuje opasne draži od bezopasnih, sa pokušajem obucavanja koje se tice gradijenta generalizacije draži. Na primer, dokle sme da ide promena bezopasne – potkrepljujuce – draži: ukoliko se stranac detetu obrati ljubazno, dete treba da mu odgovori, ali ukoliko se promena draži udalji po gradijentu generalizacije (na primer, ukoliko vas stranac prati – kao vuk Crvenkapu), to je vec diskriminatorni znak za inhibitorno ponašanje (Hol i Lindzi, 1983, str. 539, 551). O tome bajka u stvari govori, odnosno najjednostavnije je da prihvatimo da o tome
govori – pisac bajke se trudi da o tome poduci dete, ali psihoanaliticari vide ono što žele da vide. Zato cu sada ove divergencije (lekcije o generalizaciji i diskriminaciji draži) istaci kao kontradikcije i to po navedenim tackama, odnosno kao eksplikaciju apsurdnosti pokušaja njihovog potpunog i jedinstvenog obuhvatanja objašnjenjem, bilo psihoanalitickim, bilo bihejvioristickim, jer bajka sigurno ne predstavlja pedagoško savršenstvo, o cemu govori postojanje mnogih njenih verzija, što je, u stvari, ništa drugo nego pokušaj da se ona popravi ili prilagodi.Nedostaci bajke
Nedostaci psihoanalitickog objašnjenja
Nedostaci bihejvioristickog objašnjenja
Zakljucak kojem se teži je da ne treba pokušavati objasniti svaki
detalj bajke, vec samo osnovni smisao, poruku, naravoucenije, a to je, ipak, jasno i bez objašnjenja, jer sve ostalo je tako samo na filmu i u bajci i spada u umetnicku slobodu. Drugim recima, za takvu vrstu dela dovoljno je najjednostavnije psihološko objašnjenje (a najjednostavnije je bihejvioristicko!), jer kolateralne kontradikcije su velike i neobjašnjive. Stoga, postoji i tacka (4):Objašnjenje umerenog bihejvioriste.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Simbolika i značenje bajki

Počalji od Admin taj Pon Jan 26, 2009 11:27 pm

No, prvo cemo se podsetiti bajke Crvenkapa. Iznosim jednu verziju
bajke:

CRVENKAPA

Bila jednom jedna devojcica, tako ljupka i dobra da bi je svako
zavoleo cim bi je video. Najviše je devojcicu volela njena baka, koja prosto nije znala šta bi sve dala tom detetu. Jednom joj je poklonila kapicu od crvenog somota. Ta kapica je devojcici tako lepo pristajala da više nije htela da nosi nijednu drugu, pa je prozvaše Crvenkapa.
Jednoga dana rece majka Crvenkapi:
Evo ti malo slatkog vina i kolaca, pa nosi to baki. Ona je bolesna i
iznemogla, pa ce se time malo okrepiti. Podi odmah, pristojno se vladaj i ne skreci sa puta. Kad udeš u bakinu sobu, nemoj zaboraviti da joj kažeš dobro jutro.
Ne brini, majcice! Bicu dobra i sve cu uraditi kako si mi kazala! –
nasmeja se Crvenkapa, uze korpu sa jelom i ode.
Baka je stanovala u šumi, na jedno pola sata od sela. Prolazeci kroz
šumu, Crvenkapa srete vuka.
Dobar dan, Crvenkapo – pozdravi je vuk.
Dobar dan, vuce.
Kuda tako rano, Crvenkapo?
Do bake.
A šta to nosiš?
Malo slatkog vina i kolaca. To ce dobro prijati bolesnoj i
iznemogloj baki i malo je okrepiti.
Crvenkapo, a gde stanuje tvoja baka?
Još malo dublje u šumi. Njena kuca je ispod ona tri velika hrasta, a
niže je orahov gaj za koji ti svakako znaš – odgovori Crvenkapa.
Vuk je mislio: Ovo mlado i nežno stvorenje je dobar zalogaj, koji ce
ti bolje prijati nego starica. Samo da nije ovih drvoseca, videce me. Moraš biti lukav da ih se obeju docepaš.
Crvenkapa je nastavila svojim putem, a vuk je neko vreme pratio, pa
joj najzad rece:
- Crvenkapo, pogledaj kako lepo cvece raste svud unaokolo! Zašto
se ne osvrneš? Verujem da uopšte i ne cuješ kako ptice lepo pevaju! Zašto žuriš? Ideš pravo kao da si pošla u školu, a tako je lepo boraviti u šumi. Stici ceš i do bake. Odmori se, uživaj.
Crvenkapa pogleda i kad vide kako suncevi zraci veselo trepere kroz
krošnje drveca i kako je sve puno lepog cveca, pomisli: Ako odnesem baki buket svežeg cveca, to ce je svakako obradovati. Još je rano, stici cu na vreme. I otrca s puta u šumu da bere cvece, zaboravljajuci na obecanje koje je dala majci. A cim bi otkinula neki cvetic, ucinio bi joj se onaj malo dalje još lepši, pa je tako sve dublje i dublje zalazila u šumu. A vuk otrca pravo bakinoj kuci i zakuca na vrata.
Ko je? – upita baka.
Crvenkapa. Nosim ti vina i kolaca, otvori!
Samo povuci rezu – viknu baka – suviše sam slaba, pa ne mogu da
ustanem.
Vuk povuce rezu, vrata se otvoriše i on, ne prozborivši ni rec, pode
pravo prema krevetu i proguta baku. Potom obuce bakine haljine, stavi na glavu njenu kapu, leže u krevet i navuce zavese kako ga Crvenkapa ne bi prepoznala.
A Crvenkapa je trckarala za cvecem i tek kada ga je nabrala toliko
da više nije mogla ni da ga ponese, seti se bake i uputi se njenoj kuci.
Iznenadila se što su vrata širom otvorena, a cim je ušla u
sobu, nešto joj bi neobicno, pa pomisli: Zašto li se danas tako cudno
osecam, a inace mi je kod bake uvek veoma prijatno?
Dobro jutro – uzviknu Crvenkapa, ali ne dobi nikakav odgovor.
Zatim pride krevetu i razmace zavese. Tu je ležala baka: kapa joj je
bila duboko namaknuta na lice i uopšte je izgledala nekako neobicno, pa se Crvenkapa uplaši i upita:
O, bako, zašto imaš tako velike uši?
Da te bolje cujem, Crvenkapo!
O, bako, a zašto imaš tako velike oci?
Da te bolje vidim.
O, bako, zašto imaš tako velike ruke?
Da te bolje zagrlim.
O, bako, a zašto imaš tako velika usta?
Da te lakše progutam!
Tek što je to izgovorio, vuk skoci iz kreveta i proguta jadnu
Crvenkapu. Kad je zadovoljio svoju pohlepu, vuk ponovo leže u krevet, zaspa i poce da hrce. Uto pored kuce naide lovac i pomisli: Ala hrce ova starica? Treba da udem i vidim da joj nije pozlilo!
On ude u sobu i cim pride krevetu, ugleda u njemu vuka.
- Zar ovde da te nadem, stari grešnice! – uzviknu lovac. Odavno te
tražim. Zatim uperi pušku na vuka, ali se priseti da je vuk možda progutao staricu, pa bi je mogao spasiti. Zato nije ispalio metak, nego je izvadio nož i rasporio vuku stomak. I gle, zacrvene se kapica i devojcica živa i zdrava iskoci napolje. Za njom, još živa ali jedva dišuci, izide i bakica. Crvenkapa brzo donese puno krupnog kamenja, pa njime napuniše vuku stomak. Kad se probudio, vuk pokuša da pobegne, ali je kamenje bilo tako teško da je odmah pao i ostao na mestu mrtav.
Sada su svi troje bili zadovoljni. Lovac je odrao vuku kožu i otišao
kuci, baka je pojela kolace i popila slatko vino, pa se dobro oporavila, a Crvenkapa se zarekla da nikad nece skretati sa puta i lutati po šumi bez maminog odobrenja. (Grim, 1969)

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Simbolika i značenje bajki

Počalji od Admin taj Pon Jan 26, 2009 11:33 pm

Nedostaci bajke
-Baka pije vino? Zar se tome uci dete? Doduše, pisac se odmah i
ispravlja: radi se o slatkom vinu. Divergencija (kontradikcija): ne treba pijanciti, ali ne treba biti ni mašina bez duše. Nedostatak ovog dela bajke je što se detetu ne objašnjava dokle ide generalizacija, tj. kada nastupa diskriminatorna draž da se može i popiti nešto u životu (gde je granica izmedu mašine i coveka, ili pak izmedu coveka i pijanca). Uzgred, vino je sigurno i crveno (kao kapica), jer se naglašava da je slatko, što je obicno slucaj sa crvenim vinom. Autor verovatno iz nekih razloga voli crvenu boju i pokušava da izgradi pozitivnu generalizaciju kod dece na što više crvenih
predmeta. Nadasve, u psihološkim analizama boja, crvena se navodi kao zdrava, životna, puna aktiviteta itd. (Trstenjak, 1987). (Podsecam: u ovom delu rada demonstriram apsurdnost zahteva da se objasni svaki detalj bajke).
Svi zavole Crvenkapu iz prve, samo bi vuk da je nemilosrdno
proždere.
Kada je stara majka bolesna, a cerka joj je živa i zdrava (i još na
pola sata hoda od njene kuce) obicno je ona cuva i neguje, ne šalje dete da
je obide samo. Mada se u bajci ne naglašava da li je u pitanju majka
Crvenkapine majke, ili svekrva. U drugom slucaju je, prema vladajucem stereotipu odnosa snaha-svekrva, to prihvatljivo!
Pri prvom razmenjivanju reci sa vukom, ocito je da ga se Crvenkapa
ne plaši i da ga je sretala i ranije, tj. vuk nije bio dotad zao (Crvenkapa ga odmah prepoznaje i odgovara: Dobar dan, vuce). Caska sa njim normalno. Znaci, vuk u Crvenkapinom iskustvu još nije diskriminatorna draž za opasnost, odnosno, kaznu, a svako ocenjivanje Crvenkape kao glupe osobe ili izdajice bake je nepošteno. Dete pristojno odgovara na pitanja starije osobe, baš kao što su ga roditelji i ucili! Crvenkapa ne samo da poznaje vuka, vec pokazuje da su stari znanci. Naime, ona zna i šta vuk zna (...dole je orahov gaj, za koji ti svakako znaš – stoji u svim verzijama bajke).
Ako je vuk toliko gladan, zašto ne napadne drvosece ili lovce?
Doduše, ovo može biti argument za psihoanaliticare: vuk nije
homoseksualac. Ideš pravo kao da si pošla u školu – kaže vuk Crvenkapi. (Ovo je najjace!) Alijas: Žuriš kod bolesne bake (koja te toliko voli i ti nju) kao da je baka važna koliko i škola! Kako li je ova kontradikcija preživela vekove?
Verovatno pedagozi koji odlucuju o vaspitnosti bajki nemaju bake. Još jedna kolaterala: Pošto ne ideš u školu, uživaj u prirodi, u šumi. Samo škola nas uci da ne obracamo pažnju na prirodu i uživanje.
Vuk je toliko pametan da je nadmudrio sve, cak se i vešto maskirao,
a ispao je tako glup da zaboravi da zatvori vrata i povuce rezu i Crvenkapa odmah posumnja.
Crvenkapa ne prepoznaje maskiranog vuka (ne vidi da to nije baka –
koju toliko poznaje), dok lovac cim pride krevetu, ugleda u njemu vuka. Crvenkapa jedva nosi cvece (nabrala je toliko da više nije mogla ni da ga ponese), ali kamenje – i to krupno – nosi kao od šale.
Baka – koja prosto nije znala šta bi sve dala tom detetu – ni u jednoj
verziji bajke ne nudi Crvenkapi kolace. Sama ih smaže. To što ne nudi
lovca vinom i može nekako da se podnese!

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Simbolika i značenje bajki

Počalji od Admin taj Pon Jan 26, 2009 11:44 pm

Nedostaci objašnjenja psihoanaliticara
Tumacenje psihoanaliticara zaslužuje cestitke jer su videli tako
molekularne stvari kao što su: želja Crvenkape da vuk sredi baku, pa da ona dode na red, porodaj vuka – majke, lik oca u lovcu, boju kapice kao nedvosmisleni seksualni simbol, te samim tim i bakin cilj, izdaju i bakoubistvo Crvenkapice (analogno oce-ubistvu), itd. (Betelhajm, 1979). Prosto je neverovatno kako psihoanaliticari nisu videli sledece (dole navedeni iskazi su izmišljene teze autora koje pripisuje imaginarnom ortodoksnom psihoanaliticaru):
Crvenkapa je brala cvece jer je podsvesno znala da se bliži bakina
sahrana. Pošto je mnogo volela baku, a nije svesno poslala vuka da je pojede, onda: što više cveca za bakin grob, to bolja unuka, sa cistim superegom. Crvenkapa je brala cvece do iznemoglosti jer je htela da ubere toliko cvetova koliko baka ima godina.
Pošto posle uklanjanja bake ona dolazi na red za seksualne odnose
kojih je toliko željna, a ne želeci da se desi da slucajno zatrudni i tako bude raskrinkano i prekinuto sve uz veliku kaznu po nju (od strane oca, naravno), njoj svaki ubrani cvet predstavlja u stvari anti-bebi pilulu (poznato je da se
prave u boji, kao cvece). Pošto se anti-bebi pilule uzimaju po jedna na dan, ona želi pilule za što veci broj dana jer njena požuda je velika (kao u vuka) i ubire cvetove do iznemoglosti.
Tek kada je nabrala toliko da više nije mogla ni da ga ponese, seti
se bake...
Ovo je bitan trenutak uvida: Crvenkapa u ovom trenutku shvata da
je baka upravo umrla od seksa (sa vukom) i da previše seksa (previše cvetova) ipak možda nije zdravo. Zato Crvenkapa zakljucuje da ne treba preterivati ni u cemu i ovaj prelazak iz nesvesnog u svesno Crvenkapi spasava život (rad ega). Inace bi umrla zatrpana cvecem i kao devica, a što u prirodi sveprisutni libido u svem svom antagonizmu, ipak ne dozvoljava živim bicima. Možda bi je vuk i mrtvu obljubio u cvecu, što bi ukazivalo na staru arhetipsku razliku izmedu životinja i ljudi: sklonosti da životinje jedu živo meso a da se pare sa mrtvim, dok je kod coveka obrnuto.
U vuka izgleda ipak nije sve veliko, jer Crvenkapa posle seksa
poseže za velikim kamenjem! Njime upravo ubija vuka, nezadovoljna
seksom, a cvece ipak koristi za njegovu sahranu (simbolicki, baca i pilule jer joj više nisu potrebne).
Baka preferira vino nad seksom i ovo je izuzetak koji ipak potvrduje
psihoanaliticko pravilo da je sve u seksu (jer tek svaka druga osoba
preferira hranu i pice nad seksom).
Lovac ne poseže za vinom, ali ne zato što više voli seks od vina, vec
da pijan metkom ne promaši zlog vuka i ubije nevinu Crvenkapu. Ipak, podsvesno, opet ne pije zbog seksa, jer ako pijan opali metak iz puške rasterace ptice koje se upravo pare u blizini.
Nedostaci objašnjenja bihejvioriste Kako S-R teoreticari mogu biti bizarno molekularni i na svom terenu, prikazacu ukratko.
Naime, da li ste se zapitali zašto se vuciji stomak puni kamenjem?
Ne radi se o jednostavnoj želji da se vuk ubije, jer postoji mnogo lakših nacina da se to izvede.
Jedan odgovor zanesenog bihejvioriste (ipak ni približno toliko
zanesenog koliko je to Betelhajm), mogao bi izgledati ovako:
Kuca roditelja ili bake za dete mora olicavati situaciju (S)
neprikosnovenog mira i cistoce.
Zatim, nije dobro da iko ikada ubije nekoga, te je pogrešno tumaciti
potez sa kamenjem kao pokušaj ubistva vuka. Svaka takva ili slicna reakcija (R) predstavlja pogrešno reagovanje za kojim ce uslediti kazna (neP). A najveca greška – i bajke i tumacenja bajke – je pripisivanje tog ubistva Crvenkapi! To je nepravedno i prema Crvenkapi i prema tolikim generacijama dece koja uce od Crvenkape, izvlaceci lekcije iz bajke, poistovecujuci se sa njom. Zar da decu ucimo da ubijaju, makar se radilo o životinjama, pa makar se radilo i o zlim životinjama? Dete ne sme nikada nikoga da ubije!
O cemu se onda radi? Radi se o sledecem:
Ako se vuk probudi (posle spasavanja Crvenkape i bake od strane
lovca) i oseti da mu je stomak prazan (S), odnosno, da je gladan, on ce napasti (R) bilo koga od troje prisutnih. To bi primoralo lovca da puca i ubije vuka nasred bakine sobe, a što izaziva niz neprijatnosti za Crvenkapu i za svu decu koja slušaju bajku: nered i krv po sobi, užasavajuci krik pogodenog vuka, lovac postaje ubica itd. (sve su ovo averzivne S i R: S- R- ). To nisu baš preporucljivi stimulusi za dete u razvoju (molarno), a narocito za dete koje je pri kraju bajke vec pridremalo (molekularno) i pitanje je da li bi se oduprlo ovim razdražujucim ekscitacijama i mirno zaspalo (u velikom broju slucajeva se bajke citaju kao uspavanke). Zato pisac – bihejviorista i Crvenkapa – S-R vaspitanik, pribegavaju sledecoj
taktici: Prema zakonitostima interoceptivnog uslovljavanja (Radonjic, 1992, str. 407-418) i implicitnih kinestetickih draži i reakcija - rg – sg mehanizam (ibid, str. 293-303), vuk ce kamenje u stomaku osetiti kao hranu, makar privremeno, dok ne kroci preko praga i napusti kucu. Tako nece ni primetiti da je Crvenkapa ostala nepojedena i uputice se miran i zadovoljan u svoju šumu. Ako mu se nešto i desi, desice se izvan kuce i kuca ce ostati pojam cistoce. To što vuk umire u sobi sasvim je irelevantno, odnosno može se smatrati ili greškom pisca jer i oni nisu uvek najmaštovitiji, ili odlukom da se, ipak, svima udovolji u bajci. U svakom slucaju, prema S-R tumacenju,
Crvenkapa nije ubica vec puni vuku stomak kamenjem u najboljoj mogucoj nameri za tu situaciju.
A pored svega ovoga (mirnog i srecnog rešenja), Crvenkapa i deca
koja slušaju bajku, svakako izlaze iz nje sa jednom novostvorenom S-R vezom: obratiti pažnju na to sa kim se prica (S1 ili S2). Možeš da razgovaraš sa strancem, ali ga prvo dobro osmotri: njegovo lice – oci, uši, usta, njegove ruke, pokrete itd. (diskriminatorno ucenje).
Bilo bi interesantno ispitati decu i pre i posle bajke kako bi se
ponašala. Elem, posle bajke su deca obicno odgovarala da ne bi rekla gde stanuje baka, ali da li bi tako postupila pre prvog upoznavanja sa bajkom? S-R hipoteza predvida da ne bi. Ponašali bi se – mirno i naivno – kao Crvenkapa.
Dakle, specificnom kombinacijom (majstorskom) S-R veza pisac je
izveo da dete oseti strah od kazne, a da se ne potrese. U tom cilju, nije mogao da izbegne i neke kolateralne štete, odnosno one su i bile nužne, kao što je ležanje u krevetu vuka i Crvenkape, a psihoanaliticari su jedva docekali da takvu grešku pisca (odnosno nužnu akcidenciju) docekaju na nož (to ležanje se tumaci kao jaka aluzija na seksualni odnos) (Betelhajm, str. 1979). Na kraju, nije nimalo neobicno da deca budu u krevetu sa raznim životinjama (plišani meda, kuca, maca), pa zašto ne bi i sa vukom, narocito
kada vuk za njihovo iskustvo nije opasna životinja, kao što i nije u tom periodu, odnosno do tog trenutka u bajci.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Simbolika i značenje bajki

Počalji od Admin taj Pon Jan 26, 2009 11:51 pm

Objašnjenje umerenog bihejvioriste

Molekularno objašnjenje vec smo skoro potpuno opisali: radi se o
diskriminatornom ucenju (diskriminatorna lekcija u bajci), pri cemu se
upucuje na razliku izmedu S1 i S2 (potkrepljujucih i kažnjavajucih draži), a što nije najpreciznije izvedeno, a i ne može biti ni jednom bajkom, niti bez pomoci roditelja i sopstvenog iskustva. Gde završava gradijent generalizacije – odnosno gde okida diskriminatorna (inhibitorna) reakcija – ne može biti precizno prikazano i to vrlo cesto ne znaju ni odrasli! U kom trenutku elipsa prelazi u krug? Setimo se Pavlovljevih pasa i njihove eksperimentalne neuroze. (Radonjic, 1992, str. 186). Po kojim crtama prepoznati neprijatelja u strancu? b) Molarno osmotrena bajka, odnosno jedan meta–pogled odozgo izgleda ovako:
Malo pažljivijom analizom, stvarno se može uociti nešto što lici na
seksualne aluzije u bajci: kada je zadovoljio svoju pohlepu; opusti se malo, uživaj; ovo mlado i nežno stvorenje; zatim slika Vuka i Crvenkape u krevetu, itd.
Kako bi ovo objasnio S-R teoreticar?
Jednostavno: autor bajke zna da te aluzije deca ne shvataju, ali
mogu ih uhvatiti roditelji koji su, naravno, sigurni da su njihova deca još mala i da nemaju takvo iskustvo da ih odredeni stimulusi asociraju na seks. Dakle, autor je dobro prodao knjigu ako su svi zadovoljni, ne samo u bajci (molekularno), vec i van nje (molarno): roditelj cita uvece bajku detetu, dete ne uvida seksualne aluzije, ako one stvarno postoje, vec opaža samo normalne reci za njegov uzrast i mirno se uspava, roditelji hvataju seksualne asocijacije i one su im, možda, prijatne, narocito u svetlu eventualnih aktivnosti koje mogu uslediti posle uspavljivanja deteta.

_________________
NE TRAŽITE MUDROST U DRUGIMA, VEĆ U SEBI.
avatar
Admin
Admin
Admin

Ženski
Broj poruka : 5380
Godina : 43
Datum upisa : 08.10.2008

http://xtratvision.forumxpress.net

Nazad na vrh Ići dole

:deda: Re: Simbolika i značenje bajki

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu